Lažno predstavljanje i kreiranje „fake“ profila na društvenim mrežama je opsežan problem, jer od ukupnog broja svih naloga na društvenim mrežama, 1/3 je lažnih. Saveti u nastavku su uglavnom povezani sa pronalaženje nekoliko tragova koji ukazuju na lažni nalog.

Pokazatelji su sledeći:

1) Deljenje nisko-kvalitetnih veb sajtova koji sadrže veliki broj reklama

Cilj mnogih lažnih naloga je da dođete do određene veb lokacije. Na tom sajtu ima mnogo oglasa, a vlasnik sajta zarađuje od oglašivača tako što pokazuje koliko je posetilaca na njihovom sajtu gledalo reklame.

Strategija mnogih lažnih naloga je da postavljaju likove sajtova u okviru popularnih Facebook grupa, kako bi promovisali sajt i sadržaj sajta.

2) Različito ime u URL -u

Mnogi lažni nalozi, ne svi, imaće drugačije ime prikazano u URL -u nego što je prikazano na ekranu. Ovo se dešava za one naloge koji su hakovani ili za naloge koji su se koristili u različite svrhe u jednom trenutke.

Korisnici Facebook -a mogu da promene prikazani profil u podešavanjima, ali ukoliko primetite ovako nešto, znajte da se radi o nemarnim kreatorima lažnih naloga.

3) Promena sadržaja koji se prikazuje na profilu

Mnogo lažnih naloga će promeniti kontekst sadržaja koji se objavljuje u sklopu tog naloga. Na primer, hakovani srednjeistočni nalog koji je objavljivao pakistanske plesne spotove u nekom trenutku počinje da objavljuje politički sadržaj koji je usmeren na SAD. Ovakve promene mogu se primetiti na različite načine i u okviru različitih odeljaka Facebook -a. Evo nekoliko mesta na kojima možete primeti promene: početna strana sa novostima, lista prijatelja, spisak grupa i lajkovanih stranica itd.

4) Nedostatak sadržaja, slika i interakcija

Ako potrošite malo vremena za pregledanje Facebook naloga osoba koje nemate za prijatelje, primetićete da je većini naloga jedan broj objava, slika i interakcija sa drugima javno prikazan. Prilično uobičajeno za većinu profila na društvenim mrežama je raznolik sadržaj objavljen na zidu, fotografije prirode i nekoliko primerenih profilnih slika koje su javne, kao i lista prijatelja. Uočavanje naloga koji nema gotovo nikakve privatne slike, slike sa prijateljima, bez komentara na njihovim postovima, uprkos velikom broju prijatelja, može biti inicijalni indikator da se radi o lažnom profilu.

Takođe, mnogi lažni nalozi će najverovatnije biti nedavno kreirani. Ako primetite da je samo jedna lična slika javno vidljiva i da je to bila prva javno vidljiva stvar objavljena pre nekoliko dana, taj profil možete svrstati u sumnjive profile. Mnogi lažni profili nemaju lične i privatne slike u objavama.  Većina će upotrebiti jednu ili dve koje su preuzeli negde na internetu.

5) Obrazac u detaljima profila

Mnogi kreatori lažnih profila su lenji. Većina ide za kvantitetom preko kvaliteta. To znači da često postoje obrasci za ono što stavljaju u uvodne informacije o vlasniku naloga. Kreatori lažnih naloga koriste uobičajena, dobro poznata imena mesta, kompanije u kojoj su navodno zaposleni ili školu koju pohađaju.

6) Korišćenje tuđih fotografija i imena

Lažni nalozi će ponekad koristiti slike glumaca ili nekih poznatih ličnosti, a ponekad će koristiti preuzete slike sa slučajnih lokacija na internetu, kao što su slike zaposlenih u kompaniji ili na otvorenim veb stranicama događaja. Postoji način da proverite da li je neka fotografija „ukradena“ sa nekog drugog profila ili sajta, tako što ćete preuzeti fotografiju i zatim uz pomoć google pretrage slika proveriti da li se ta fotografija pojavljuje još negde na internetu.

7) Povezanost sa drugim lažnim nalozima

Neki lažni nalozi su deo mreže, tj. grupe lažnih naloga. Ovakvi profili lajkuju jedni drugima postove i slike, postavljaju komentare i stikere, tako da je uvek dobra ideja da pregledate listu prijatelja i vidite ko se sve nalazi u prijateljima tog naloga.

Nikada ne možete sa sigurnošću znati ko se nalazi iza nekog profila ukoliko tu osobu ne poznajete lično. Ukoliko pak posumnjate da se neko lažno predstavlja na društvenim mrežama, najbolje je da ga prijavite preko opcije „Report“ administratorima i na taj način skrenete pažnju da ste uočili nešto sumnjivo u vezi sa nekim nalogom i da treba proveriti da li taj nalog krši pravila korišćenja društvene mreže.

Izvor: medium.com