“Није забележен у свету случај смрти од глади детета коме родитељи нису хтели да пусте цртани док једе”

“Виђам бебе млађе од годину дана које су изложене екранима десет или више сати дневно, што је цео њихов свесни део живота – ако не спавају оне су изложене екранима.”

Гостујући у подкасту Два ипо психијатра, на тему аутизма, професор Ненад Глумбић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, дотакао се теме “екранизације” и последица претеране изложености екранима у најранијем узрасту на правилан развој:

“Виђам бебе млађе од годину дана које су изложене екранима десет или више сати дневно, што је цео њихов свесни део живота  – ако не спавају оне су изложене екранима. Недавно сам имао ситуацију, где су родитељи дошли, они кажу: “Нисмо ни знали да је то опасно, ми смо мислили да је то добро” –  да беба скролује!?То је као супер идеја.

Е онда када су се освестили, да постоје ти симптоми налик аутизму,  онда су се уплашили и дошли. И тата, да би илустровао ситуацију, каже: “Како се зовеш, кажи чики?”, дете не реагује. “Где ти је глава?” – не реагује. Ал он зна да она неће реаговати, само мени демонстрира ситуацију. “Где ти је уво?” – ништа. “Где је мама?” – ништа. “Где је  ентер?” – клик руком – ево га ентер. И сад каже:  “Замислите, дете не зна где му је мама, а зна где му је ентер!”

Једна од последица је то стање налик аутизму. Осим тога има и бројних других последица – поремећај пажње, поремећај говора – највише говора изгледа, обраде информација, визоспацијалне оријентације, моторике, гојазности, поромећај спавања итд.

И онда се питају – шта да раде? Па за почетак, прекините да користите екране!Има ту мало и логике – људи се питају, а да ми ту нешто не пропуштамо, дете ће живети у дигитализованом свету. Зависи  ког јеузраста  је дете, и  колика је изложеност  екранима. Није вам исто петогодишње и једногодишње дете. До друге године, каже  Америчка педијатриска асоцијација,  не треба уопште користити екране.Међутим, с обзиром на то да истраживања показују да су до треће године ти негативни ефекти, а утолико су негативнији уколико се кренуло раније са екранима и уколико је екранско време дуже, и уколико је кумулативно више времена проведено испред екрана. Па се каже – до друге, треће године, немојте екране користити. А кад почнете – од друге, треће, до пете године, то је  сат времена дневно.

Али , имајте у виду:

• никада током храњења!  То је најчешће што људи раде. И онда се још убеђују – кажу: “Али он неће ништа да једе ако не гледа цртани или игрицу”. Није забележен у свету случај смрти од глади детета које је штрајковало глађу јер му нисте пустили цртани. То не бива, није се десило, није забележено, неће ни са вашим дететом да се деси.
• никада му не пуштајте пре спавања.  Ти екрани ремете динамику сна, поготово ако имате децу са неким развојним сметњама попут аутизма, они могу имати и поремећај спавања.
• никада као усамљеничку активност.  То мора бити интерактивна активност. Тек касније то може да буде усамљеничка активност, кад је дете велико.
• и обратите пажњу на садржај тога што се гледа. Истраживања показују да се агресија учи, иако ми тога можда нисмо свесни.  Дете изложено агресивним садржајима, без обзира што ми мислимо да је сувише мало да би разумело, итекако може да усвоји те неке обрасце понашања.”

Комплетан чланак погледајте на линку: https://www.youtube.com/watch?v=1phqhGDmcF