Не можемо да кажемо да су само друштвене мреже одговорне, али оне у великој мери могу да допринесу поремећајима који се дешавају младима у време сазревања када се они боре са неким разним несигурностима.

Студије показују да већина тинејџера на интернету проводи и до 9 сати сваког дана. Многи од њих су чак и свесни тога, па и забринути што највећи део слободног времена утроше боравећи на друштвеним мрежама. Међутим, не сматрају да је то неки велики проблем јер „то сви раде“ и „то је данас нормално“. Аутори једне канадске студије из 2017. године су потврдили ове податке, уз додатак да ученици који користе друштвене мреже дуже од 2 сата дневно већ показују поједине сметње које би се могле развити у значајније поремећаје, за разлику од повремених корисника. И коначно, велика студија из 2019.године довела је у директну везу употребу друштвених мрежа са поремећеним и лошијим сном. Редован, континуиран и квалитетан сан је неопходан за комплетно добро здравље, а доказано је да проблеми са спавањем значајно утичу на ментално здравље, уз опасност од развијања депресије, па и губитка памћења.

Удаљавање од породице, осећај нижег самопоуздања када се екрани искључе, фингирање живота на мрежама који није реалан, како бисте се допали другима у нереалним стандардима које пропагирају особе са статусима утицајних, осећај зависти и незадовољства, појачана агресивност, само су неки од доказаних, и забележених лоших ефеката. С друге стране, студија из 2018. године открила је да опсесивна употреба друштвених мрежа увећава, а не смањује осећај усамљености.

Који су најчешћи лоши утицаји на ментално здравље младих?

* Лажне слике савршеног живота. Деца и млади често не схватају да се иза намештеног осмеха крије туга, да слика којом се неко представља на мрежама не мора бити истинита. На мрежама се људи представљају бољим него што јесу (мршави, згодни, насмејани, богати, популарни, све савршено). Појединци су развили виртуелни алтер его који је у супротности са њиховом личношћу у стварном животу.

*Мреже буде код младих осећај да се други забављају или живе боље него они што може утицати на самопоштовање, може изазвати анксиозност али и подстаћи још већу употребу друштвених мрежа.

*Непримерен и авресиван садржај (туче, псовке...)

*Поремећај исхране код девојака и девојчица

*Претерано коришћење друштвених мрежа повећава осећај усамљености.

*Депресија и анксиозност.

*Жеља за поистовећивањем и "копирање" погрешних и непримерених дигиталних узора

*Број пратилаца и број лајкова/прегледа се третира као мерило успешности и популарности

*Самодеструкција, угрожавање сопствене репутације

*Сајбер насиље, вређање, малтретирање, остављање ружних коментара

*Удаљавање од људи из реалног живота. Занемаривање школе и обавеза.