Popularno zvani virusi ili crvi neki su od brojnih oblika softvera napravljenog sa namerom zloupotrebe kompjuterskih sistema. Kako tih oblika ima sve više zajedno su okupljeni pod pojmom malicioznog softvera – malvera (eng.malware – malicious softwere.)

Malver u praksi razlikujemo po funkciji koju obavlja za svog autora. Neki su oblici potpuno autonomni i izvršavaju unapred zadane zadatke (npr. korišćenje vašeg računara za rasparčavanje neželjene pošte, spama), a neki se nakon ugradnje u računar, pritaje i očekuju uputstvo od svog autora. Osim manipulacijom korisnika, malver se ugrađuje u računar i korišćenjem sigurnosnih propusta softvera koji koristite. To znači, da takav malver s jednog zaraženog računara na drugo može putem mreže preći bez ikakve interakcije s korisnikom i bez ikakve vidljive reakcije računara, ali pod uslovom da je ciljno računaro ranjivo, nezaštićeno.

Zamislite da ste na ulaz u kuću ugradili sigurnosna vrata, ali imate prozore koji se mogu otvoriti spolja. S vratima je sve u redu, ali vaša je kuća svejedno izložena riziku od provale – dovoljno je da provalnik primeti vaš propust. U slučaju softvera, propusti nestručnim očima uopšte nisu vidljivi i moramo se osloniti na proizvođača.