Iako deca odrastaju uz internet, istraživanja pokazuju da nisu mnogo veštiji od odraslih u prepoznavanju lažnih sadržaja i objava.

Da li deca umeju da provere autentičnost objavljene slike na društvenoj mreži?

Da li proveravaju  informacije pre nego što ih podele na svojim nalozima ili upotrebe za školu?

Istraživanja pokazuju da su većinom odgovori na ovakva i slična pitanja negativni. Proteklu godinu obeležilo je širenje satiričnih i izmišljenih tekstova koji izgledaju kao redovne i stvarne vesti. Medijska pismenost najbolji je način kako možemo da se izborimo i ne padamo pod uticaj širenja dezinformacija.

Kako deci ukazati na mladima na oprez pri praćenju sadržaja? Koje alate preporučiti za proveru autentičnosti sadržaja i istinitosti informacija? Kako da deca prepoznaju lažne vesti pre nego što ih objave na svojima profilima?

Lažne vesti vrlo često dolaze sa neobičnih URL adresa uz akcenat velikim slovima i reči u naslovu „skandalozno“, „šokantno“ ili „neverovatno“. Besplatni alati za proveru tačnosti informacija podrazumevaju proveru vlasnika sajta, da li se informacije nalaze na listi dokazano lažnih vesti i da li slika zaista prikazuje ono što piše da prikazuje.

Postupak provere tačnosti informacija nekada može biti dosta dugotrajan proces, ali je svakako preporučljiv. Važno je deci naglasiti da ne mora svaka informacija da se proverava detaljno već samo ona koju planiraju da komentarišu, negoduju, podržavaju ili dele na svojim nalozima.

Izvor: media.ba