Pametni telefoni štete mentalnom zdravlju ove generacije

Džin Tvengej

profesor psihologije na Univerzitetu San Dijego


Za samo pet godina između 2010. i 2015. godine, broj američkih tinejdžera koji se osećaju beskorisno i bez radosti – tj. koji pokazuju klasične simptome depresije – porastao je za 33 odsto, pokazuju velika američka istraživanja. Tinejdžerski pokušaji samoubistva su porasli za 23 odsto. Ono što zabrinjava je činjenica da se broj tinejdžera između 13 i 18 godina koji je izvršio samoubistvo povećao za 31 procenat.

U članku objavljenom u časopisu Kliničko-psihološka nauka, moje kolege i ja smo zaključili da su depresija, pokušaji samoubistva i samoubistvo podjednako prisutni kod tinejdžera svih rasa, različitog etniciteta, u svakom regionu zemlje, kao i da je porast ustanovljen podjednako i kod tinejdžera iz više privilegovane i manje privilegovane sredine. Sve u svemu, naša istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da generacija tinejdžera koju ja nazivam „iGen“ – tinejdžeri rođeni posle 1995. godine – iskuse mentalne probleme nego njihovi prethodnici – „milenijalci“.

Šta se to promenilo pa je sve veći broj tinejdžera u tako kratkom vremenskom periodu počeo da se oseća depresivno, da pokušava i izvršava samoubistva? Nakon što sam detaljno analizirao nekoliko velikih istraživanja vezanih za tinejdžere, otkrio sam da sve mogućnosti mogu da se dovedu u vezu sa najvećom promenom u tinejdžerskim životima, a to je – nagli uspon pametnog telefona.

Svi znaci ukazuju na ekran

S obzirom na to da su godine u periodu između 2010. i 2015. bile okarakterisane stabilnim ekonomskim rastom i padom nezaposlenosti, malo je verovatno da je ekonomska slabost bila faktor koji bi trebalo uzeti u obzir. Nejednakost dohotka bila je (i još uvek je) izazov, ali se nije iznenada pojavila početkom 2010. godine; naprotiv, ovaj jaz između bogatih i siromašnih se povećavao decenijama. Utvrdili smo da se vreme koje tinejdžeri provedu u izradi domaćeg zadatka jedva promenilo između 2010. i 2015. godine, što nedvosmisleno odbacuje akademski pritisak kao uzrok.

Međutim, prema istraživanju Pju Istraživačkog centra koje je sprovedeno krajem 2012. godine, ustanovljeno je da više od 50 odsto tinejdžera poseduje pametni telefon – upravo tada je i broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo počeo da se povećava. Do 2015. godine, 73 odsto tinejdžera imalo je pristup pametnom telefonu.

Ne samo da su se upotreba pametnog telefona i depresija povećavale istovremeno, već se i pokazalo da je vreme provedeno na internetu direktno povezano sa mentalnim problemima. Otkrili smo da su tinejdžeri koji provode pet ili više sati dnevno na internetu za 71 odsto podložniji da imaju barem jedan faktor rizika za suicid (depresija, razmišljanje o samoubistvu, planiranje samoubistva ili pokušaj samoubistva) od svojih vršnjaka koji provode samo jedan sat dnevno na internetu. Sve u svemu, faktori rizika za samoubistvo se značajno povećavaju nakon provedenih više od dva sata dnevno na internetu.

Naravno, moguće je i da depresija uzrokuje povećanje vremena koje se provodi na mreži. Ali tri studije pokazuju da je to malo verovatno (bar, kada se posmatra upotreba društvenih mreža).

Dve studije su pratile tinejdžere neko vreme i obe pokazale da povećanje vremena provedenog na društvenim mrežama dovodi do nezadovoljstva, dok nezadovoljstvo ne dovodi do povećanja vremena provedenog na društvenim mrežama. Treća studija je nasumično birala učesnike koji su morali da se odreknu fejsbuka na nedelju dana, umesto da nastave da ga koriste na uobičajen način. Oni koji nisu koristili fejsbuk nedelju dana su saopštili da se osećaju manje depresivno na kraju studije.

Argument da depresija može da bude uzrok povećanja vremena provedenog na internetu ne objašnjava zbog čega se depresija povećala iznenada nakon 2012. godine. U tom slučaju, prvo je veliki broj tinejdžera postao depresivan iz nepoznatog razloga, a potom počeo da kupuje pametne telefone, što nije sasvim logično.

Šta se gubi kada se „nakačimo“?

Čak i u slučaju da vreme provedeno na mreži direktno ne ugrožava mentalno zdravlje, svakako može indirektno negativno uticati, pogotovo ukoliko vreme provedeno na internetu smanjuje količinu vremena koje je neophodno za realizaciju ostalih aktivnosti.

Na primer, dok sam sprovodio istraživanje za potrebe moje knjige o iGen-u, otkrio sam da tinejdžeri sada provode dosta manje vremena u interakciji sa svojim prijateljima uživo. Interakcija sa ljudima licem u lice je jedan od najdubljih izvora ljudske sreće; bez toga, naša raspoloženja počinju da trpe i često dolazi do depresije. Osećaj socijalne isključenosti je takođe jedan od glavnih faktora rizika za samoubistvo. Otkrili smo da će tinejdžeri koji provode više vremena na mreži (od proseka) i manje vremena u interakciji sa prijateljima uživo (od proseka) najverovatnije biti depresivni. Od 2012. godine to se dešavalo masovno: tinejdžeri su potrošili manje vremena na aktivnosti za koje je poznato da imaju pozitivan efekat na mentalno zdravlje (društvene interakcije uživo) i više vremena na aktivnosti koje imaju negativan efekat na mentalno zdravlje (vreme na mreži).

Tinejdžeri takođe spavaju manje nego što bi trebalo i oni koji provode više vremena koristeći svoje pametne telefone najverovatnije neće dovoljno spavati. Nedovoljno spavanje je glavni faktor rizika za depresiju, stoga ako pametni telefoni uzrokuju manje spavanja, to bi moglo objasniti zbog čega se broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo toliko iznenada povećao.

Depresija i samoubistvo imaju brojne uzroke: genetska predispozicija, porodično okruženje, nasilje i trauma mogu biti neki od njih. Neki tinejdžeri bi imali probleme sa mentalnim zdravljem, bez obzira na period u kom žive.

Međutim, neki osetljivi tinejdžeri koji inače ne bi imali problema sa mentalnim zdravljem su možda upali u depresiju zbog previše vremena provedenog na internetu, nedovoljne socijalne interakcije licem u lice, nedovoljnog spavanja ili kombinacije sva tri faktora.

Prihvatljivo je tvrditi i da je prerano da se tinejdžerima preporuči da provode manje vremena na internetu, uzevši u obzir činjenicu da rezultati istraživanja nisu u potpunosti potvrđeni. Međutim, negativne posledice ne postoje ukoliko se tinejdžeru ograniči vreme koje će provesti na internetu na dva sata dnevno ili manje – ili su minimalne. Nasuprot tome, čini mi se da su negativne posledice odsustva bilo kakve mere ili akcije – uzimajući u obzir moguće posledice depresije i samoubistva, prilično ozbiljne.

Nije prerano razmišljati o ograničavanju vremena koje se provodi na internetu; Nadajmo se da nije prekasno.

(World Economic Forum)