Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Najavlјeno je da će Facebook biti zakonom regulisan

    Objavljeno 01.04.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Osnivač i direktor Facebook-a, Mark Zakerberg smatra da su neophodne nove zakonske regulative koje bi omogućile bolјe i kvalitetnije funkcionisanje društvene mreže.

    Potrebno je uvesti nove regulative na internetu kako bi se onemogućilo širenje govora mržnje, unapredila i zaštitila privatnost i lični podaci, ali i sprečio uticaj i mešanje u političke izbore, izjavio je Mark.

    U autorskom tekstu za američki dnevnik „Vašington post“, Zakerberg navodi da je potrebna aktivnija uloga država i regulatornih agencija.

    „Tehnologija je veliki deo naših života i kompanije poput Facebook-a imaju odgovornost. Svakodnevno donosimo odluke o tome koji je govor štetan, šta sadrži politički marketing i kako sprečiti sofisticirane hakerske napade“, ističe osnivač.

    Prema njegovim rečima, to je neophodno radi čuvanja bezbednosti zajednice korisnika.  Ažuriranjem pravila na internetu može se sačuvati ono što je najbolјe – slobodu izražavanja i stvaranje novih ideja – istovremeno štiteći društvo od štete šireg obima. Regulative su neophodne u četiri oblasti: štetan sadržaj, integritet izbora, privatnost i prenosivost podataka.

    Facebook ima odgovornost da pomogne u rešavanju ovih pitanja. Ova kompanija je izgradila napredne sisteme za pronalaženje štetnog sadržaja, zaustavlјanje ometanja izbora i povećanje transparentnosti oglasa. Mark navodi kako zajednica ne bi trebalo da se oslanja na pojedinačne kompanije koje se same bave ovim pitanjima. Potrebna je šira debata o tome šta želimo kao društvo i kako regulacija može pomoći. Ova četiri područja su važna, ali postoji još oblasti o kojima treba raspravlјati.

    Izvor: www.washingtonpost.com

  • Nastavnici u borbi za bezbednost dece na internetu

    Objavljeno 29.03.2019. u Vesti

    Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je digitalno vršnjačko nasilje najzastupljeniji vid onlajn ugrožavanja bezbednosti dece na internetu, zbog čega je neophodno uključivanje nastavnika u proces edukacije o zaštiti dece na internetu i prevencije digitalnog nasilja.

    Na regionalnoj konferenciji „Diskonektuj nasilje“ koja je održana u Muzeju nauke i tehnike, u organizaciji udruženja iSerbia, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, državna sekretarka je istakla da je to Ministarstvo podržalo održavanje regionalnih konferencija na temu digitalne pismenosti i digitalne bezbednosti, sa ciljem razmene iskustava i znanja u ovoj oblasti.

    „Srbija je za sada jedina zemlja u regionu koja institucionalno rešava ove probleme putem Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu. Iskustvo nam je pokazalo da su najčešći oblici onlajn ugrožavanja dece, pored vršnjačkog nasilja, ucene i pretnje, zloupotrebe fotografija, kao i da su u porastu slučajevi stvaranja zavisnosti od video igara i opasnosti od takozvanih igara izazova“, navela je Matić.

    Ona je istakla da u borbi za jačanje bezbednosti dece na internetu prosvetni radnici imaju značajnu ulogu, pre svega u podizanju digitalne pismenosti učenika, podsetivši da je veliki broj nastavnika veoma aktivan na ovom planu, između ostalog i učešćem u redovnom godišnjem konkursu „Digitalni čas“, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

    „Ministarstvo je izdvojilo sredstva za obuke nastavnika u oblasti bezbednosti dece na internetu, kao i za socijalne i zdravstvene radnike, imajući u vidu da negativne posledice ugrožavanja dece na internetu, kako psihološke, tako i sociološke, mogu biti veoma teške i dugotrajne“, upozorila je Matić.

    Državna sekretarka je dodala i da je za proces podizanja svesti o rizičnim situacijama prilikom korišćenja novih tehnologija, važno i uključivanje vršnjačkih edukatora, najavivši da će ovaj vid edukacije biti primenjen i u predavanjima koje predstavnici Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu redovno drže u školama širom Srbije.

  • „Dream Market“ – najveća prodavnica na Dark web-u će biti ugašena

    Objavljeno 28.03.2019. u Vesti

    Dark Web” je termin koji se odnosi na specifičnu kolekciju web-sajtova koja postoji na enkriptovanoj mreži i ne može se pronaći korišćenjem tradicionalnih internet pretraživača. Skoro svi sajtovi na tzv. “Dark web-u” kriju svoj identitet koristeći alat za kodiranje – Tor browser. Jednom kada uđete u Dark web, moći ćete da pristupite sajtovima koji prodaju drogu, oružje i – iskreno – još mnogo gorim stvarima.

    Dream Market, trenutno najveća prodavnica na dark web-u najavila je gašenje 30. aprila 2019. godine. Istog dana kada su Europol, FBI i DEA objavili desetine hapšenja povezana sa prodajom droge na dark web-u, saopštena je i ova informacija. Ovo je izazvalo pobunu korisnika Dream Market-a, jer smatraju da su se pripadnici zakona već infiltrirali na sajt i da su prikupili podatke o njima.

    Korisnici sajta Dream Market se plaše da se ne ponovi događaj iz 2017. godine kada je holandska policija preuzela Hansa Market i vodila taj sajt mesecima, tokom kojih je prikuplјala dokaze protiv korisnika portala. Predstavnici zakona su kasnije koristili te dokaze za hapšenje, ali su upotreblјavali i korisničke podatke kako bi pokušali da preko njih pristupe i nekim drugim prodavnicama na dark web-u. Na naslovnoj stranici Dream Market-a kao i na stranici za registraciju nalaze se informacije da se sve „prebacuje“ na novi URL, što može predstavlјati samo trik da se prikupe podaci o korisnicima.

    Dream Maket-a u poslednje vreme je imao tehničkih problema u radu. Nedavno je obelodanjeno u medijima da je haker uspeo da pristupi podacima sa sajta i stavio te podatke na prodaju. Takođe, sajt je često bio izložen DDoS napadima.

    Dream Market je poslednji od četiri velike prodavnice (pored AphaBay, Hansa Market i RAMP prodavnica), koje su dominirale na dark web-u sredinom decenije. Evropske vlasti su ugasile AlphaBay u junu 2017. godine, a nakon mesec dana i Hansa Market, dok je ruska policija zatvorila RAMP u septembru iste godine. Silk Road je dominirao pre njih (u periodu od 2011. do 2013. godine, kada je zatvoren od strane američkih vlasti). Ovo će biti jedna od retkih prodavnica na dark web-u koja će prekinuti svoje aktivnosti bez uplitanja predstavnika zakona.

    Izvor: www.zdnet.com

  • VELIKE PROMENE ZA KORISNIKE INTERNETA: EP izglasao novu Direktivu o autorskim pravima

    Objavljeno 27.03.2019. u Vesti

    Evropski parlament je izglasao novu Direktivu o autorskim pravima, čiji je cilj da donese korist građanima, svim kreativnim sektorima, štampi, istraživačima, edukatorima i institucijama kulturnog nasleđa, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

    Potpredsednik za Jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip i komesar za digitalnu ekonomiju i društvo Mariya Gabriel podržali su usvajanje Direktive o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu od strane Evropskog parlamenta, zajedničkom izjavom:

    „Ova Direktiva štiti kreativnost u digitalnom dobu i osigurava da građani EU imaju koristi od šireg pristupa sadržaju i nove garancije zaštite slobode izražavanja na internetu. Nova pravila će ojačati kreativne industrije koje predstavljaju 11,65 miliona radnih mesta, 6,8% BDP-a i godišnje vrede 915,000 miliona evra.

    Glasanje za Direktivu osigurava pravu ravnotežu između interesa svih učesnika - korisnika, kreatora, autora, novinara - i postavlja proporcionalne obaveze online platformama.

    Direktiva o autorskim pravima štiti slobodu izražavanja koja je ključna vrednost Evropske unije. Ona postavlja jake garancije za korisnike, jasno stavljajući do znanja da je svuda u Evropi upotreba postojećih radova u svrhu citiranja, kritika, pregleda, karikature i parodije izričito dozvoljena. To znači da se „memes“ i slične parodijske kreacije mogu slobodno koristiti. Interesi korisnika su takođe očuvani kroz efikasne mehanizme za brzo osporavanje bilo kojeg neopravdanog uklanjanja njihovog sadržaja od strane platformi.

    Istovremeno, Direktiva će poboljšati položaj kreatora u njihovim pregovorima sa velikim platformama koje uglavnom imaju koristi od njihovog sadržaja. Piscima, novinarima, pevačima, muzičarima i glumcima biće lakše da pregovaraju sa svojim izdavačima ili producentima. Nova pravila će takođe omogućiti istraživačkim organizacijama, univerzitetima, školama, bibliotekama i muzejima da koriste više sadržaja na internetu. Direktiva uzima u obzir nove tehnologije kako bi se osiguralo da istraživači mogu da iskoriste tekst i podatke u punom potencijalu.“

    Anketa

    Ankete Komisije su 2016. godine pokazale da 57% korisnika interneta pristupa društvenim mrežama, informatorima ili pretraživačima. 47% ovih korisnika čitaju samo izvode koje su sakupili i prikazuju ovi sajtovi. Isti trend je primećen i u muzičkoj i filmskoj industriji: 49% korisnika interneta u EU pristupa muzici ili audiovizuelnom sadržaju na internetu, 40% korisnika u dobu od 15 do 24 godine gledalo je TV na internetu najmanje jednom nedeljno. Ovaj trend je od tada rastao.

    Sledeći koraci

    Tekst koji je usvojio Evropski parlament, treba formalno da odobri Veće Evropske unije u narednim nedeljama. Kada budu objavljen u Službenom listu EU, države članice će imati 24 meseca da prenesu nova pravila u svoje nacionalno zakonodavstvo.

    Pozadina

    Reforma EU o autorskim pravima modernizuje pravila o autorskim pravima EU koja datiraju iz 2001. godine, kada nije bilo društvenih medija, nije bilo video na zahtev, muzeja koji digitalizuju svoje umetničke kolekcije i nastavnika koji pružaju online kurseve. Današnji sporazum je deo šire inicijative za prilagođavanje pravila o autorskim pravima EU digitalnom dobu. U decembru 2018. godine zakonodavci EU složili su se o novim pravilima kako bi olakšali evropskim emiterima da pojedine programe učine dostupnim na njihovoj televiziji uživo ili online.  A od 1. aprila 2018. godine, Evropljani koji kupuju ili se pretplate na filmove, sportske emisije, muziku, e-knjige i igre u svojoj matičnoj državi članici mogu da pristupe ovom sadržaju kada putuju ili privremeno borave u drugoj zemlji EU.

    Izvor: http://europa.eu




  • Facebook napravio još jedan sigurnosni propust

    Objavljeno 26.03.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Još jedan neverovatan sigurnosni propust otkriven je u Facebook-ovom sistemu. Lozinke stotina miliona korisnika Facebook-a, umesto zaštićene, čuvane su na serverima Fecebook-a u običnom tekstualnom obliku. U prevodu, bilo ko od Facebook-ovih zaposlenih mogao je, u bilo kojem trenutku, iskoristiti lozinku i ući u tuđi profil ili je proslediti trećoj strani.

    Procenjuje se da je ovim propustom ugroženo između 200 i 600 miliona korisnika Facebooka.

    Iz kompanije Facebook su se oglasili povodom ovog najnovijeg sigurnosnog propusta, i saopštili kako su za problem saznali još u januaru u sklopu provere sigurnosti u kompaniji, piše Zimo. Dodaju kako su u međuvremenu popravili propust i da će o njemu obavestiti sve korisnike koji su bili ugroženi. Iz Facebook-a su takođe objavili kako nema dokaza da je neko iskoristio taj propust i kompromitovao podatke pa smatraju da nije potrebno menjati lozinke. Navodno su nezaštićene lozinke korisnika aplikacija Facebook Lite-a, Facebooka i Instagrama.

    Bez obzira na Facebook-ove tvrdnje, za svaki slučaj, promenite lozinku.

    Mnogi eksperti za bezbednost preporučuju dodatni sloj provere autentičnosti: obično u vidu numeričke šifre koja se šalјe kao tekstualna poruka. Ako se, na primer, prijavlјujete na neki veb sajt sa svog laptopa, vi najpre upišete svoju lozinku. Zatim upišete šifru koju ste primili kao SMS da biste potvrdili da ste to zaista vi a ne neki haker.

    Zamisao dvoslojne lozinke je se oteža upotreba lozinke koja je dovedena u pitanje. Zatraži Vam se još jedna informacija koja treba da je poznata samo Vama.

    Da bi se našao kompromis između bezbednosti i ugodnosti, obično ćete uklјučiti opciju da se ova provera zaobiđe kada sledeći put upotrebite isti veb pretraživač, odnosno isti uređaj. To neće pomoći ako vam neko ukrade laptop, ali će sprečiti da drugi koriste vašu lozinku na uređaju koji vi ne koristite. Ako se prijavlјujete u nekoj biblioteci ili na nekom drugom javnom računaru, ne zaboravite da poništite opciju da se ova provera sledeći put preskoči.

    Elektronska pošta je najosetlјivija, zato što može da se upotrebi za resetovanje lozinki na drugim mestima, kao što su banke i sajtovi za kupovinu.

    Pošto omogućite autentifikaciju u dva koraka, obično morate ponovo da se prijavite na svoj nalog preko različitih veb pretraživača i uređaja koje koristite. Pošto upišete svoje korisničko ime i lozinku, poslaće vam se šifra na vaš telefon. Moraćete da je upišete da biste dovršili prijavlјivanje. Nekome će se takav način prijavlјivanja i zaštite naloga na internetu učiniti komplikovano, ali to je mala žrtva da bi se omogućila bezbednost.

    Izvor: itmagazin.info

  • Šta je PEGI?

    Objavljeno 25.03.2019. u Vesti

    Šta je PEGI?

    PEGI (engl.Pan-European Game Information) je panevropski sistem za procenjivanje uzrasne podobnosti sadržaja video-igara, koji je Evropska komisija ustanovila 2003.godine. Koristi se u preko 40 evropskih zemalјa, uklјučujujući i Srbiju.

     PEGI sistem sadrži ocene starosti koje pružaju smernice potrošačima a pre svega roditelјima da odluče da li će kupiti određenu video-igru za dete ili ne. Oznake ukazuju da li je konkretna video-igra primerena uzrastu deteta i kakav je njen sadržaj. Na primer, ukoliko se na igrici nalazi PEGI oznaka 7, to znači da je namenjena deci koja imaju 7 i više godina.

    Starosne kategorije su: 3,7,12,16,18 a pored ovih brojčanih postoji i oznaka:  „Preporučen roditelјski nadzor“ koji se koristi za određene aplikacije.

    PEGI uzrasne oznake


    PEGI oznake za sadržaj igara


    PEGI pruža savete u vezi sa starosnom prilagođenosti igre, međutim svako dete je drugačije i roditelјi bi na kraju trebali da odluče šta njihova deca mogu da gledaju ili doživlјavaju.

    SAVETI ZA RODITELjE

    • - Uvek potražite starosnu klasifikaciju na paketu video-igara ili rezime-pregled igre. U svakom slučaju, sami igrajte igru i procenite.
    • - Igrajte video-igrice sa svojom decom, to je najbolјi način da saznate više o njima. Objasnite im zašto neke igre možda nisu prikladne.
    • - Dogovorite se o vremenu koje dete može dnevno ili u toku nedelјe provesti igrajući video-igre. Postavite granice (vreme, online pristup,uzrast) pomoću alata za roditelјsku kontrolu (Parental Control).
    • - Online igre omogućavaju igračima da komuniciraju jedni sa drugima. Recite svojoj deci da ne daju lične podatke i da ne bi trebalo da se sastaju sa igračima koje su virtuelno upoznali, osim ako vi idete sa njima.
    • - Podstičite decu da prijavlјuju probleme kao što su vređanje, govor mržnje, pretnje i ucene, neprimeren sadržaj…
    • - Prijavite neprikladno ponašanje koristeći specifične mehanizme za žalbe na konzolama ili web lokacijama igara.

     

    SAVETI ZA DECU

    • - Loše ponašanje, govor mržnje ili varanje nije u redu! Možete blokirati druge igrače da vas kontaktiraju, prijaviti ih provajderu igre ili platformi i reći svojim roditelјima.
    • - Odmah obavesti svoje roditelјe ako naiđete na bilo koju informaciju zbog koje se osećate neprijatno!
    • - Nemojte davati lične podatke kao što su adresa, broj telefona, lozinke, slike, naziv škole koju pohađate…
    • - Nikada ne idite na sastanke sa nekim koga ste upoznali na mreži bez dozvole svojih roditelјa!
  • „Digitalna humanistika“ za savremeno obrazovanje

    Objavljeno 22.03.2019. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, Vesti

    „Razvoj digitalne pismenosti je u fokusu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i biće ključna tema strategije digitalnih veština koja je u pripremi“, poručila je pomoćnica ministra za elektronske komunikacije u tom Ministarstvu, Irini Reljin, na otvaranju konferencije „Digitalna humanistika“ na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

    Ona je podsetila da je sa Filološkim fakultetom uspostavljena saradnja u ovoj oblasti sa ciljem realizacije pilot projekata u formalnom obrazovanju, kao i zajedničkog rada na formulisanju strateških mera za unapređenje digitalnih kompetencija.

    Obraćajući se učesnicima konferencije, prodekanka za međunarodnu saradnju Julijana Vučo, napomenula je da Filološki fakultet prati digitalne trendove u obrazovanju, dok je prodekanka za nauku, Jelena Filipović, ukazala da konferencija ima za cilj da pruži primere dobre prakse u primeni savremenih tehnologija u nastavi, digitalnih i veb alata, kao i digitalnih medija.

    Dvodnevna konferencija održava se u okviru projekta „Digitalna humanistika - razvoj digitalnih kompetencija nastavnika“, nevladine organizacije „Nauči me“ iz Niša, u saradnji sa prodekanatom za nauku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine.

    Deo projekta čini i portal www.digitalnahumanistika.rs na kojem će biti postavljena Moodle platforma za nastavnike sa sadržajima i mogućnošću razmene na planu primene novih tehnologija u nastavi, uključujući i obrazovnu upotrebu mobilnih telefona, društvenih mreža, onlajn igara i sl.

    Učesnicima konferencije predstavljen je i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.



  • Upoznajte Tik Tok, novu društvenu mrežu

    Objavljeno 22.03.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Aplikacija nove društvene mreže Tik Tok korisnicima pruža priliku da kreiraju, dele i otkrivaju kratke video snimke u trajanju do 60 sekundi sa prijatelјima, porodicom ili celim svetom. Sadržaji su izuzetno raznovrsni, od muzike i plesa, preko komičnih skečeva do hrane, sporta i životinje. Ova aplikacija je trenutno dostupna na 34 jezika sa 150 miliona aktivnih korisnika i najpopularnija među korisnicima mlađim od 16 godina. Pravila i uslovi korišćenja ove društvene mreže navode da nije namenjena deci koja su mlađa od 13 godina.

    Kako funkcioniše Tik Tok?

    Kada se preuzme aplikacija, odmah se mogu pogledati video zapisi koji su drugi javno objavili na kanalu, ali ne i da se deli i objavlјuje sadržaj dok se ne napravi sopstveni nalog. Klikom na ikonicu profila, možete odabrati da se registrujete putem email adrese, broja mobilnog telefona ili postojećeg Google, Facebook, Instagram ili Twitter naloga. Kada korisnik izabere neku od opcija, od njega se traži da unese datum rođenja. U slučaju da dete koje ima manje od 13 godina pokuša da se registruje, biće obavešteno da Tik Tok nije namenjeno uzrastu deteta mlađeg od 13 godina.

    Slično kao i kod ostalih društvenih aplikacija, Tik Tok sadrži početnu stranicu  na kojoj se nalaze video kreacije drugih korisnika, zatim deo za obaveštenja, podaci o profilu i „discover“ deo u kojem se nalaze video snimci filtrirani prema popularnim hashtagovima, koje korisnici prethodno montiraju uz pomoć različitih filtera i podešavanja formata trajanja.

    Tinejdžeri vole ovu društvenu mrežu, jer im omogućava da se kreativno izraze kroz muzičke spotove koji sami kreiraju. Tik Tok takođe ima neke zanimlјive specijalne efekte koje korisnici mogu da primene na svoje video snimke kako bi ih učinili jedinstvenim. Objavlјeni sadržaj je moguće postaviti na druge platforme kako bi ga podelili sa što više lјudi. Uslov za snimanje i prikazivanje uživo je da korisnik ima najmanje hilјadu pratilaca.

    Razlozi zabrinutosti kod roditelјa

    Svaki profil kreiran na ovoj platformi je javan po unapred definisanom podešavanju, pa svako u aplikaciji može da vidi svačije objave. Međutim samo odabrani pratioci mogu slati direktne poruke upućene vlasniku profila. 

    Korisnici mogu da reaguju i lajkuju video snimke, da prate druge naloge ili da šalјu poruke jedni drugima. Postoji rizik da će stranci moći direktno da kontaktiraju decu putem ove aplikacijeTik Tok messenger ima 2 raspoloživa podešavanja privatnosti. Jedna mogućnost je da poruke budu isklјučene, tako da niko ne može da šalјe poruke vlasniku profila, a druga mogućnost je da poruke mogu da šalјu samo prijatelјi tj pratioci što znači da slučajna osoba ne može slati poruke vlasniku profila osim ako se korisnici ne prate međusobno na platformi.

    Deca mogu biti u iskušenju da rizikuju tako što će prihvatati sve zahteve za praćenje kako bi imali što više pratilaca i lajkova, pa je jako važno da roditelјi razgovaraju sa svojom decom o tome šta dele i sa kim. Postoje neki hashtag-ovi na ovoj platformi koji mogu kršiti smernice zajednice promovisanjem neprikladnog ponašanja ili samopovređivanja. Tik Tok teži da takve sadržaje uklanja sa svoje platforme, ali se većinom oslanjaju da korisnici sami prijavlјuju da takvi sadržaji krše pravila korišćenja te društvene mreže.

    Ono što je korisno kod ove aplikacije je usluga obaveštenja koja upozorava korisnike da su aplikaciju koristili više od 2 sata. U slučaju da aplikaciju koristi dete moguće je uklјučiti ograničeni režim kako bi se filtrirao neprimeren sadržaj. Savetujemo da nalog deteta treba da bude podešen kao privatan, tako da svi video snimci budu vidlјivi samo za onog ko ih je kreirao ali ne i za druge korisnike platforme među kojima se mogu kriti predatori. Pomoću privatnog naloga se mogu prihvatiti ili odbiti pratioci i ograničiti da poruke mogu poslati samo pratioci koje su prihvaćeni od strane vlasnika naloga.

    Upozorenje za roditelјe: Čak i sa privatnim nalogom na Tik Tok društvenoj mreži, profil deteta, korisničko ime i biografija su vidlјivi svim korisnicima te društvene mreže pa samim tim ti podaci mogu biti zloupotreblјeni.

    Izvor: internetmatters.org

  • Zaštita autorskih prava na internetu

    Objavljeno 21.03.2019. u Vesti

    Da li se fotografije i drugi sadržaji koji se nalaze na internetu mogu slobodno koristiti?

    Korišćenje onlajn sadržaja nije u potpunosti slobodno!

    Velika dostupnost informacija zbunjuje korisnike koji često smatraju da mogu preuzeti i dalje koristiti sve što je na internetu za sopstvene potrebe. Za korišćenje nečijeg dela bilo da je to tekst, fotografija, video ili audio zapis, neophodna je saglasnost imaoca autorskih prava. U suprotnom, ukoliko preuzmete sadržaj koji je zaštićen, rizikujete da snosite posledice kršenja autorskih prava. Ukoliko želite preuzemte i koristite određeni sadržaj neophodna vam je saglasnost imaoca prava.

    Autor dela ima pravo da bira na koji način će svoje delo prikazati prvi put u javnosti, ali sva prava zadržava i nakon što je delo dostupno javnosti. Često korisnici pogrešno misle da nakon što preuzmu zaštićeni sadržaj i naglase izvor preuzimanja ne snose više nikakvu odgovornost. Na ovakav način izbegavaju samo povredu moralnog autorskog prava, ali ne i druga prava autora.

    Usled nedozvoljenog preuzimanja sadržaja koji je zaštićen, autor može zahtevati da sadržaj bude uklonjen sa mesta na kom je objavljen bez njegove saglasnosti, i/ili može tražiti novčanu nadoknadu za korišćenje njegovog dela. Ukoliko se njegovi zahtevi ne ispune, autor ima pravo da podnese tužbu protiv onoga ko je povredio njegova prava i da za zahteva novčanu nadoknadu i kaznu. Postupak zaštite autorskih dela predmet je međunarodne i nacionalne zakonske regulative.

    Zakoni u nekim zemljama prave izuzetke tako što dozvoljavaju korišćenje zaštićenog sadržaja ukoliko je to u nekomercijalne svrhe i svrhe edukacije. Naš zakon to prepoznaje kao situaciju suspenzije autorskih prava.

    Većina sajtova i društvenih mreža imaju uslove korišćenja. U uslovima korišćenja koja korisnik mora da prihvati navedeni su i korisnička prava, mogućnosti i obaveze. Tako je preuzimanje sadržaja sa određenih stranica zabranjeno u uslovima korišćenja. Posebno treba paziti prilikom postavljanja i korišćenja fotografija maloletne dece na društvenim mrežama. Kako bi postavljanje fotografije deteta bilo legalno neophodna je saglasnost roditelja.

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu savetuje da korišćenje tuđe fotografije, teksta, videa ili audio zapisa nosi rizik, pa je najsigurnije koristiti sopstvena dela ili dela preuzeta sa sajtova koji nude besplatne sadržaje.

    CREATIVE COMMONS

    Organizacija Creative Commons ustanovila je licence koje pružaju mogućnost autorima da zaštite svoja prava ili da daju određena prava korišćenja.

  • Google kažnjen sa 1,49 milijardi evra zbog blokiranja konkurencije

    Objavljeno 21.03.2019. u Vesti

    Regulatorno telo Evropske unije zaduženo za anti-monopolsko ponašanje kaznilo je Google zbog kršenja pravila poslovanja.

    Regulatori Evropske unije su doneli odluku da se Google kazni sa 1,49 milijardi evra zbog blokiranja oglasa konkurencije u pretragama. Ova presuda je treća kazna za kompaniju u poslednje dve godine.

    Kazna je određena u visini od 1,29% prihoda kompanije u 2018. godini. Google je obećao da će na teritoriji Evropske unije promeniti način poslovanja kako bi poštovao zakone.

    Prošle godine je EU kaznila Google sa 4,34 milijarde evra zbog zloupotrebe Android operativnog sistema i monopolskih taktika. Treća kazna je od “samo” 2,42 milijarde evra iz 2017. godine kada je zaključeno da je Google manipulisao rezultatima pretrage online prodavnica.

    Google ima dominantan položaj i to niko ne može da ospori. Čak i sa jakom konkurencijom kao što je Apple, Google je i dalje najmoćnija kompanija kada su u pitanju mobilni uređaji, prihodi od oglasa i skoro sve ostalo. Najznačajnija zamerka Google-u je to što je guši konkurenciju, što se na kraju okreće protiv potrošača. A to je stvarno veliki problem u Evropskoj uniji. To je takođe jedan od razloga zašto je Microsoft bio kažnjen u prošlosti.

    Da je kompanija samo imala cilj da zaradi od prodaje Androida za proizvođače uređaja i od plasmana oglasa preko interneta, bilo bi teško dobiti slučaj protiv njih. Ali, Google koristi svoju moćnu poziciju kako bi povećao svoj profit i prisiljava konkurenciju da prihvati njegove uslove. To je suština onoga što Evropska komisija zamera Google-u.

     Izvor: politico.eu