Насиље на интернету

Насиље које се врши путем интернета, назива се сајбербулинг, то је уопштени појам који укључује комуникацију уз коришћење модерних технологија, са намером да се појединцу или групи људи нанесе повреда. Сајбербулинг је вршњачко насиље у коме су жртва и починитељ малолетна лица.

Разликују се два типа вршњачког насиља, први тип односи се на директно насиље које се врши малолетно лице и други пут подразумева малтретирање преко трећег лица.

Цyбербуллyинг може бити испољен на више начина, то су:

Малтретирање преко посредника малолетници врше преко особе која најчешће тога није ни свесна. Најчешћи пример јесте да починиоци дођу до лозинке неког од налога жртве и преузимајући налог вређају друге, постављају различите огласе или деле непримерен садржај представљајући се као особа чији налог су преузели.

Деца не размишљају о тежини тога шта су урадили јер је екран тај који ствара баријеру и не могу физички да виде реакцију друге особе и то колико неког повреде. Воде се логиком да за ствари које ураде на интернету не сносе одговорност колика је у стварном животу.

Групе мржње (Хејтерске групе) у којима се оговара и вређа жртва су најчешћи пример вршњачког насиља у школама. Размењују се поруке, фотогарфије, цртежи, видео снимци на рачун жртве. Садржај се брзо шири и дели, све у циљу да се одређена особа осрамоти пред што већим бројем деце.

Истраживања показују да је велики број деце више од једног пута био изложен сајбербулингу. Деца која су претрпела било који вид насиља показују да су под већим стресом и они сами лакше постају насилници. Девојчице су више изложене насиљу, али исто тако су и чешћи починитељи од дечака.

Последице насиља су често озбиљне и дугорочне, зато их никако не смемо занемарити. То се посебно одражава због тога што се све врши писменим путем и на тај начин жртва сваки пут када поново прочита садржај буде узнемирена. Жива реч има мању тежину јер је деца брже забораве.