• Честитке младим математичаркама на олимпијским медаљама

    Објављено 12.04.2019. у Вести

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, честитала је математичкој екипи Србије на освојеним медаљама и екипном успеху на Европској математичкој олимпијади за девојке која је одржана у Кијеву, у Украјини.

    „Наше младе математичарке још једном су показале не само да Србија има сјајне таленте, већ и да је неопходно превазићи предрасуде о родној предодређености у овој области“, поручила је Матић.

    Јелена Иванчић, ученица трећег разреда Математичке гимназије, освојила је своју трећу златну медаљу и апсолутна је победница Олимпијаде, као једина од 196 такмичарки остварила максималних 42 поена. Сребрну медаљу освојила је Тамара Поњавић, а бронзане Милица Вугделић и Маја Цветковић. У екипном пласману, освојено је четврто место у званичној европској конкуренциј, саопштила је Друштво математичара Србије.

  • Програми за дигиталну писменост и безбедност најмлађих

    Објављено 10.04.2019. у Вести

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, најавила је да ће Министарство спровести четврти по реду ИТ караван, школску кампању за паметну и безбедну употребу нових технологија, од 16. априла до 22. маја.

    Она је навела да је ове године укључено 25 школа, односно око 2000 ђака, из Ниша, Новог Пазара, Чачка, Зрењанина и Београда, а концепт програма представља такмичење за основце из познавање дигиталних технологија и дигиталне безбедности.

    На конференцији за новинаре у Прес центру УНС-а, она је указала на значај подстицања деце и младих да користе дигиталне технологије за учење и креативно изражавање, али и неопходност превенције и едукације за јачање њихове онлајн заштите.

    „Истраживања показују да готово сви млади имају налоге на друштвеним мрежама, а да чак половина њих има више од 500 онлајн „пријатеља“. То показује колико је њима важно да буду присутни и популарни на мрежи, и ми желимо да им покажемо да је то могуће и са афирмативним, позитивним и безбедним понашањем на интернету“, објаснила је државна секретарка слоган овогодишњег ИТ каравана „Фаца интернета“.

    Она је подсетила и да Министарство трговине, туризма и телекомуникација реализује капитални пројекат „Повезане школе“ у оквиру којег ће бити обезбеђена локална рачунарска мрежа за свих 1700 школских објеката у Србији, која ће омогућити модернизацију процеса наставе, и да је завршетак прве фазе за 500 школа предвиђен до септембра ове године.

    Овом приликом представљена је и медијска кампања за безбедност деце на интернету „Твој интернет број  - 19833“ која промовише заштиту деце онлајн и Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, а пратиће и ИТ караван 04.

    О потреби за подизањем дигиталне писмености и дигиталне безбедности говорили су и Бранкица Себастијановић, глумица и водитељка школске кампање ИТ караван 2018. и 2019. године, Невена Младеновић Благојевић, уредница Школског програма РТС-а, Милан Инић Јасерштајн, интернет инфлуенсер и Ирина Арсeнијевић, музичка уметница и инфлуенсерка, обоје учесници медијске кампање за безбедност деце на интернету, као и ђаци, актери промотивних спотова Уна Цвејић и Матеја Ђорђевић.

    Марта Аврамовић, студенткиња софтверског инжењерства на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, која ће бити специјална гошћа на Међународном дану девојака у ИКТ-у, најавила је ту манифестацију која ће бити одржана 25. априла у организацији Министарства трговине, туризма и телекомуникација.



  • WhatsApp од сада пружа већу контролу

    Објављено 09.04.2019. у Друштвене мреже, Вести

    WhatsApp је објавио да уводи измене у своју апликацију за размену порука, како би корисницима дао већу контролу над начином на који се повезују са групама, чиме се решава једна од најизраженијих питања приватности на платформи.

    Укратко речено, корисници ће сада имати опцију да контролишу ко их може додати у групе и моћи ће да бирају између подешавања „Нико“, „Моји контакти“ (особе чији су телефонски бројеви сачувани у именику телефона) и „Сви“ – под условом да немају резервације за особе које насумично додају друге у различите групе.

    Да би додао неког у групу ко има ограничен приступ, од корисника ће се тражити да пошаље приватну поруку са позивним линком особи коју жели да придружи групи. Тај појединац тада може да одлучи да ли жели да се придружи групи путем позивног линка, који ће бити активан 72 сата. Ова функција ће се појавити широм света у наредним недељама, након што корисници ажурирају најновију верзију WhatsApp апликације.

    Увођење ове нове опције настало због тога што је велики број корисника изразило фрустрацију због непожељних порука које су узрок тога што их је неко додао у групе без њиховог пристанка.

    Ова тема везана за већу контролу приватности и додавања корисника у групе за које нису дали сагласност, добила је на значају у последњих неколико месеци. Наиме, многе нације и политичке организације су кренуле на изборе и примењивале праксу пропагирања и рекламирања кроз групе у које су насумично додавали што више људи на платформама за дописивање. На округлом столу у Њу Делхију у фебруару ове године, представници компаније рекли су да се баве овим проблемом и истражују начине за његово решавање.

    Последњих месеци, компанија је увела многе промене, укључујући и наметање ограничења броја порука које корисник може да проследи апликацији, као и побољшавање алата за откривање нежељених порука са циљем уклањања лажних корисника.

    Извор: venturebeat.com

  • Facebook уводи нову опцију

    Објављено 09.04.2019. у Друштвене мреже, Вести

    Facebook ће ускоро својим корисницима откривати зашто им се одређени садржај појављује на почетној страни, тј. News Feed-у.

    Иначе, Facebook, Twitter i YouTube дуго су се носили с критикама јавности управо због тога што су користили алгоритме за предлагање садржаја, али без објашњења на који начин они функционишу. Опција "Why am I seeing this post?" ће корисницима откривати која њихова активност подстакла алгоритам да им прикаже баш тај садржај који им се у том тренутку прикаже, пише BBC. Нова опција требала би бити доступна од 2. маја, кажу из Facebooka.

    Опција "Why am I seeing this post?" (односно "Зашто видим овај пост?") корисници ће моћи да је пронађу у падајућем менију који се појављује с горње десне стране сваке објаве на News Feedu. и на тај начин ће добити одговор зашто је ту објаву систем Facebook алгоритама изабрао да прикаже. Сличну опцију Facebook нуди за своје спонзорисане огласе од 2014. године, а најавили су да ће унапредити и њу.

    "Та ажурирања део су наших сталних напора да људима пружимо више контекста и контроле на Facebooku", наводи се у посту на блогу компаније.

    Извор: www.nezavisne.com

    Национални контакт центар за безбедност деце на интернету сугерише да паметно бирате садржаје које ће вам се пласирати путем друштвеним мрежама и да будете опрезни када делите информације о себи.

  • Родитељи, да ли сте чули за израз „шерентинг“?

    Објављено 08.04.2019. у Едукација, Савети, Вести

    Да ли знате шта је „шерентинг“ (eng. sharenting)? То је појам који је настао спајањем две речи из енглеског језика – „share“ што значи делити и „parent“ што значи родитељ, а односи се на родитеље који објављују превише слика и видео снимака своје деце на друштвеним медијима.

    То је #TMI (eng. to much information - превише информација) верзија родитељства.

    Неки родитељи желе да са својим online пријатељима поделе колико су заправо поносни на своју децу и да се похвале колико су она паметна и талентована. То раде из добре намере али то није увек добра одлука. Родитељи на тај начин стварају репутацију своје деце на интернету од најранијих периода живота, али већина деце не жели да други људи виде њихове слике и снимке које су њихови родитељи објавили. 

    У многим контекстима родитељи нису сматрали те ствари неким великим проблемом, али код тинејџера то може да утиче на њихову властиту „слику о себи" или да потенцијално доведе до сајбер силеџијства. Друга потенцијална опасност од "шерентинга" је "дигитална отмица", када непознате особе преузму јавно доступне слике деце и користе их у криминалне или сексуалне сврхе.

    Тема шерентинга је постала прилично озбиљна. У случају када родитељи објављују превише информација о својој деце на интернету јављају се нака од следећих питања:

    Питање сигурности: Ако је идентитет деце откривен путем интернета, тиме се дете излаже ризику да му идентитет буде украден и безбедност угрожена. Родитељи су мишљења да се то њиховом детету неће десити. Реалност је заправо другачија и злоупотребе се све чешће дешавају.

    Правна питања: У будућности родитељи се могу суочавати са свим врстама правних питања уколико не добију пристанак своје деце за објављивање садржаја на којима се она налазе. Девојка која је напунила 18 година тужила је своје родитеље јер су објавили слику док је она још била беба, а она није пристала да слика буде постављена и тиме била изложена злоупотреби на интернету.

    Дигитални нарцизам: Објављивањем превише садржаја који се тичу успеха детета или нечег другог што је дете постигло, родитељи стичу утисак да не раде ништа лоше. Заправо то није добро за децу а ни за родитеље. Самопоуздање родитеља не би требало да се гради на основу постигнућа детета.

    Како да родитељи направе баланс између тога шта је у реду да објаве на својим профилима, а шта је оно што би ипак требало да задрже за себе? Са појавом блогера и инфуенсера, много родитеља зарађује новац тиме што објављују садржаје на разним медијским платформама чији су главни актери њихова деца. „Daduniversity“ је мишљења да негативни ефекти надмашују позитивне када се ради о постављању садржаја из приватног живота детета. Родитељи би требало да застану, размисле и поставе себи следећа питања пре него што следећи пут објаве нешто о свом детету на друштвеним мрежама.

    Какву слику стварам о свом детету на интернету? Како друге особе виде моје дете? Да ли ће се можда стидети због овога у будућности? И оно најважније, да ли тај податак може представљати информацију за педофиле који то могу искористити да ступе у контакт са дететом?

    Маме и тате би требало да обратите пажњу да ли желе да буду део дигиталне архиве своје деце. Многи родитељи сматрају да су, као одрасле особе, одговорне за благостање властитог детета и да им не треба дозвола деце док год сматрају да им фотографије не чине никакво зло. Међутим, они морају озбиљније да схвате забринутост своје деце за приватност. Једноставан разговор са децом о томе какве слике воле и да ли се слажу да се оне објаве, помоћи ће да се изгради бољи однос на релацији родитељ-дете. Постови су дигиталне тетоваже. Они су трајни и губите контролу када их објавите. Родитељи морају бити свесни како би тај садржај могао утицати на живот детета на било који начин у будућности.

    Извор: www.daduniversity.com

  • Обратите пажњу када остављате податке на уређајима које више не користите – обично брисање није довољно

    Објављено 03.04.2019. у Вести

    Експеримент који је недавно спроведен у САД-у, показао је да значајан број људи игнорише сопствену безбедност и приватност тако што не брише осетљиве податке са уређаја које су продали или оставили неком другом.

    Око шест месеци, Josh Frantz, виши саветник за безбедност у компанији Rapid7, сакупљао је коришћене десктоп рачунаре, хард дискове, мобилне телефоне и сличне уређаје из залагаонице у близини своје куће у САД-у. Укупно је прикупио 41 десктоп и лаптоп рачунара, 27 меморијских картица, USB меморија и сличних уређаја за складиштење, 11 хард дискова и шест паметних телефона.

    Кад их је прегледао, користећи програмски алат  Pithon, пронашао је  мноштво приватних података од својих бивших власника, укључујући бројне информације које би се могле користити за крађу идентитета, као и више од 200.000 слика, преко 3.400 докумената и скоро 150,000 е-порука. Само су два уређаја исправно избрисана, а само три су шифрована.

    Слична истраживања, спроведена на универзитету Hertfodshire, открила су да више од две трећине употребљивих USB меморија у САД-у и Великој Британији садржи податке о њиховим бившим власницима. Од 100 USB меморија купљених у САД-у, 64 су могле да врате податке које су садржали.

    Обично брисање није довољно

    Важно је запамтити да избрисана датотека није увек потпуно уклоњена. На десктоп и преносним рачунарима, оперативни систем за брисање означава овај простор само као доступан за поновни унос података. Тиме се штеди време и ресурси јер за стварно брисање треба више времена него што мислите. Уколико желите у потпуности да обришете 50GB и ослободите простор, биће вам потребно до сат времена.

    Постоји много алата помоћу којих можете обрисати податке са хард диск  (на пример, BitRaser, BitBleach и Darik's Boot and Nuke) и који већину комерцијално доступних алата за поврат података чини бескорисним. Ако радите са изузетно осетљивим подацима, немојте да ризикујете. Уништите медије физички.

    Ако сте забринути да ће ваши подаци завршити у погрешним рукама, уништите податке са уређаја који више не користите. Ако желите да помогнете и донирате технологију да би други могли да је користе, побрините се да уклоните све поверљиве информације.

    Извор: gizmodo.com

  • Најављено је да ће Facebook бити законом регулисан

    Објављено 01.04.2019. у Друштвене мреже, Вести

    Оснивач и директор Facebook-а, Марк Закерберг сматра да су неопходне нове законске регулативе које би омогућиле боље и квалитетније функционисање друштвене мреже.

    Потребно је увести нове регулативе на интернету како би се онемогућило ширење говора мржње, унапредила и заштитила приватност и лични подаци, али и спречио утицај и мешање у политичке изборе, изјавио је Марк.

    У ауторском тексту за амерички дневник „Вашингтон пост“, Закерберг наводи да је потребна активнија улога држава и регулаторних агенција.

    „Технологија је велики део наших живота и компаније попут Facebook-а имају одговорност. Свакодневно доносимо одлуке о томе који је говор штетан, шта садржи политички маркетинг и како спречити софистициране хакерске нападе“, истиче оснивач.

    Према његовим речима, то је неопходно ради чувања безбедности заједнице корисника.  Ажурирањем правила на интернету може се сачувати оно што је најбоље – слободу изражавања и стварање нових идеја – истовремено штитећи друштво од штете ширег обима. Регулативе су неопходне у четири области: штетан садржај, интегритет избора, приватност и преносивост података.

    Facebook има одговорност да помогне у решавању ових питања. Ова компанија је изградила напредне системе за проналажење штетног садржаја, заустављање ометања избора и повећање транспарентности огласа. Марк наводи како заједница не би требало да се ослања на појединачне компаније које се саме баве овим питањима. Потребна је шира дебата о томе шта желимо као друштво и како регулација може помоћи. Ова четири подручја су важна, али постоји још области о којима треба расправљати.

    Извор: www.washingtonpost.com

  • Наставници у борби за безбедност деце на интернету

    Објављено 29.03.2019. у Вести

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да је дигитално вршњачко насиље најзаступљенији вид онлајн угрожавања безбедности деце на интернету, због чега је неопходно укључивање наставника у процес едукације о заштити деце на интернету и превенције дигиталног насиља.

    На регионалној конференцији „Дисконектуј насиље“ која је одржана у Музеју науке и технике, у организацији удружења иСербиа, уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација, државна секретарка је истакла да је то Министарство подржало одржавање регионалних конференција на тему дигиталне писмености и дигиталне безбедности, са циљем размене искустава и знања у овој области.

    „Србија је за сада једина земља у региону која институционално решава ове проблеме путем Националног контакт центра за безбедност деце на интернету. Искуство нам је показало да су најчешћи облици онлајн угрожавања деце, поред вршњачког насиља, уцене и претње, злоупотребе фотографија, као и да су у порасту случајеви стварања зависности од видео игара и опасности од такозваних игара изазова“, навела је Матић.

    Она је истакла да у борби за јачање безбедности деце на интернету просветни радници имају значајну улогу, пре свега у подизању дигиталне писмености ученика, подсетивши да је велики број наставника веома активан на овом плану, између осталог и учешћем у редовном годишњем конкурсу „Дигитални час“, Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

    „Министарство је издвојило средства за обуке наставника у области безбедности деце на интернету, као и за социјалне и здравствене раднике, имајући у виду да негативне последице угрожавања деце на интернету, како психолошке, тако и социолошке, могу бити веома тешке и дуготрајне“, упозорила је Матић.

    Државна секретарка је додала и да је за процес подизања свести о ризичним ситуацијама приликом коришћења нових технологија, важно и укључивање вршњачких едукатора, најавивши да ће овај вид едукације бити примењен и у предавањима које представници Националног контакт центра за безбедност деце на интернету редовно држе у школама широм Србије.

  • „Dream Market“ – највећа продавница на Dark web-у ће бити угашена

    Објављено 28.03.2019. у Вести

    Dark Web” је термин који се односи на специфичну колекцију wеб-сајтова која постоји на енкриптованој мрежи и не може се пронаћи коришћењем традиционалних интернет претраживача. Скоро сви сајтови на тзв. “Dark web-u” крију свој идентитет користећи алат за кодирање – Tor browser. Једном када уђете у Dark web, моћи ћете да приступите сајтовима који продају дрогу, оружје и – искрено – још много горим стварима.

    Dream Market, тренутно највећа продавница на dark web-у најавила је гашење 30. априла 2019. године. Истог дана када су Europol, FBI и DEA објавили десетине хапшења повезана са продајом дроге на dark web-у, саопштена је и ова информација. Ово је изазвало побуну корисника Dream Market-а, јер сматрају да су се припадници закона већ инфилтрирали на сајт и да су прикупили податке о њима.

    Корисници сајта Dream Market се плаше да се не понови догађај из 2017. године када је холандска полиција преузела Hansa Market и водила тај сајт месецима, током којих је прикупљала доказе против корисника портала. Представници закона су касније користили те доказе за хапшење, али су употребљавали и корисничке податке како би покушали да преко њих приступе и неким другим продавницама на dark web-у. На насловној страници Dream Market-а као и на страници за регистрацију налазе се информације да се све „пребацује“ на нови URL, што може представљати само трик да се прикупе подаци о корисницима.

    Dream Maket-а у последње време је имао техничких проблема у раду. Недавно је обелодањено у медијима да је хакер успео да приступи подацима са сајта и ставио те податке на продају. Такође, сајт је често био изложен DDoS нападима.

    Dream Market је последњи од четири велике продавнице (поред AphaBay, Hansa Market i RAMP продавница), које су доминирале на dark web-у средином деценије. Европске власти су угасиле AlphaBay у јуну 2017. године, а након месец дана и Hansa Market, док је руска полиција затворила RAMP у септембру исте године. Silk Road је доминирао пре њих (у периоду од 2011. до 2013. године, када је затворен од стране америчких власти). Ово ће бити једна од ретких продавница на dark web-у која ће прекинути своје активности без уплитања представника закона.

    Izvor: www.zdnet.com

  • ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ ЗА КОРИСНИКЕ ИНТЕРНЕТА: ЕП изгласао нову Директиву о ауторским правима

    Објављено 27.03.2019. у Вести

    Европски парламент je изгласао нову Директиву о ауторским правима, чији је циљ да донесе корист грађанима, свим креативним секторима, штампи, истраживачима, едукаторима и институцијама културног наслеђа, наводи се у саопштењу Европске комисије.

    Потпредседник за Јединствено дигитално тржиште Andrus Ansip и комесар за дигиталну економију и друштво Mariya Gabriel подржали су усвајање Директиве о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту од стране Европског парламента, заједничком изјавом:

    „Ова Директива штити креативност у дигиталном добу и осигурава да грађани ЕУ имају користи од ширег приступа садржају и нове гаранције заштите слободе изражавања на интернету. Нова правила ће ојачати креативне индустрије које представљају 11,65 милиона радних места, 6,8% БДП-а и годишње вреде 915,000 милиона евра.

    Гласање за Директиву осигурава праву равнотежу између интереса свих учесника - корисника, креатора, аутора, новинара - и поставља пропорционалне обавезе online платформама.

    Директива о ауторским правима штити слободу изражавања која је кључна вредност Европске уније. Она поставља јаке гаранције за кориснике, јасно стављајући до знања да је свуда у Европи употреба постојећих радова у сврху цитирања, критика, прегледа, карикатуре и пародије изричито дозвољена. То значи да се „memes“ и сличне пародијске креације могу слободно користити. Интереси корисника су такође очувани кроз ефикасне механизме за брзо оспоравање било којег неоправданог уклањања њиховог садржаја од стране платформи.

    Истовремено, Директива ће побољшати положај креатора у њиховим преговорима са великим платформама које углавном имају користи од њиховог садржаја. Писцима, новинарима, певачима, музичарима и глумцима биће лакше да преговарају са својим издавачима или продуцентима. Нова правила ће такође омогућити истраживачким организацијама, универзитетима, школама, библиотекама и музејима да користе више садржаја на интернету. Директива узима у обзир нове технологије како би се осигурало да истраживачи могу да искористе текст и податке у пуном потенцијалу.“

    Анкета

    Анкете Комисије су 2016. године показале да 57% корисника интернета приступа друштвеним мрежама, информаторима или претраживачима. 47% ових корисника читају само изводе које су сакупили и приказују ови сајтови. Исти тренд је примећен и у музичкој и филмској индустрији: 49% корисника интернета у ЕУ приступа музици или аудиовизуелном садржају на интернету, 40% корисника у добу од 15 до 24 године гледало је ТВ на интернету најмање једном недељно. Овај тренд је од тада растао.

    Следећи кораци

    Текст који је усвојио Европски парламент, треба формално да одобри Веће Европске уније у наредним недељама. Када буду објављен у Службеном листу ЕУ, државе чланице ће имати 24 месеца да пренесу нова правила у своје национално законодавство.

    Позадина 

    Реформа ЕУ о ауторским правима модернизује правила о ауторским правима ЕУ која датирају из 2001. године, када није било друштвених медија, није било видео на захтев, музеја који дигитализују своје уметничке колекције и наставника који пружају online курсеве. Данашњи споразум је део шире иницијативе за прилагођавање правила о ауторским правима ЕУ дигиталном добу. У децембру 2018. године законодавци ЕУ сложили су се о новим правилима како би олакшали европским емитерима да поједине програме учине доступним на њиховој телевизији уживо или online.  А од 1. априла 2018. године, Европљани који купују или се претплате на филмове, спортске емисије, музику, е-књиге и игре у својој матичној држави чланици могу да приступе овом садржају када путују или привремено бораве у другој земљи ЕУ.

    Извор: http://europa.eu