• Колико времена би деца смела да проводе испред екрана

    Објављено 17.10.2018. у Дигитална безбедност

    Када је реч о деци и технологијама, родитељи већ дуго постављају исто питање: Колико времена је здравствено прихватљиво да моје дете проводи на интернету?

    Америчка академија педијатара AAP поставила је смернице у вези са ограничењима за децу до 7 година, узимајући у обзир савремени породични живот, разне типове технологије са којима се деца сусрећу, као и широк спектар позитивних и корисних начина које нам пружају дигиталне технологије. Време проведено за екраном укључује и гледање телевизије, DVD - ова, коришћење уређаја за играње и конзола, мобилних телефона, таблета и рачунара.

    Бројање сати које проводимо испред екрана може чак подићи ниво анксиозности. Академија педијатара препоручује формирање плана како користити дигиталне технологије и телевизију, а да то задовољава здравствене, образовне и забавне потребе детета.

    Први кораци:

    Постоји много једноставних ствари које као родитељ можете учинити како би постигли своје циљеве за добро своје породице.

    1.Заједно користите све уређаје

    Укључите се у online активности вашег детета. Забавите се, играјте игрице и учите заједно online. Након што почнете да делите online свет, дете ће стећи навику и поверење да са вама подели уколико има било какав проблем на интернету.

    2.Заједно дефинишите правила

    Заједно са дететом креирајте правила. Јасно дефинисана породична правила помоћи ће вашем детету да у интернет свет уплови на безбедан начин и заштити се од опасности, јер ће на време знати зашто је нешто добро, зашто није.

    3.Будите информисани

    Постоји низ апликација и сервиса који садрже много различитих начина да као родитељ контролишете своје дете. Пружају могућност да ограничите време које дете проводи на интернету, да изаберете садржај који ће бити доступан и погодан за ваше дете и много тога што можете користити у надзору.

    4.На време успоставите позитивне навике

    И деца и одрасли уживају у дељењу својих важних тренутака са породицом и пријатељима путем фотографија и видео снимака. Како би сачували децу од свих опасности које их вребају на интернету, на време морамо започети разговоре са њима.


  • Три разлога зашто паметан сат може бити добар избор за ваше дете

    Објављено 10.10.2018. у Дигитална безбедност

    Појава нових технологија представља изазов за родитеље или оне који подижу децу, јер морају да одлуче коју технологију уводе у живот своје деце и у ком узрасту је та технологија најпогоднија. Док многа деца сада имају мобилне телефоне, неки родитељи нису присталице да њихова деца још имају овај уређај. За родитељи који желе да буду у контакту са својом децом, а да не морају да им купе паметне телефоне, паметни сат би могао бити најбоље решење из више разлога.

    Сигурност за родитеље

    Паметни сатови су супер начин да родитељи и неговатељи прате различите аспекте дечијих живота. Они се могу користити за праћење кретања вашег детета, као и за то колико су они физички активни у току дана. Такође се могу користити за комуникацију садететом путем телефонског позива, поруке, или е-мејла. Са оваквим приступом вашем детету, нећете морати да бринете о томе што сте ван контакта са њима.

    Доступан родитељски надзор

    Иако многи паметни сатови имају исте функције као и паметни телефони, они такође долазе са широким спектром родитељског надезора како би помогли одраслима да се осећају пријатније, јер његово дете има приступ овој врсти технологије. Ове функције могу помоћи родитељима да се осећају лакше када се ради о деци која купују помоћу ових уређаја или имају лак присуп порнографији.

    Тип паметног сата који купите ће условити и тип родитељског надзора који ће бити доступан. Међутим, уобичајени родитељски надзори укључују функције као сто су дозвољено време за играње игрица, доступни контакти за комуникацију, интернет ограничења, дозвољена куповина и још много тога.

    Помаже деци да се прате међусобно

    Не само да карактеристике и функције паметног сата могу вама помћи да боље пратите ваше дете, они такође могу помоћи вашем детету да само буде продуктивније. Истраживања су открила да паметни сатови могу помоћи деци, нарочито онима са поремећајем пажње или концетрације, тако што им помажу да боље планирају свој дан и ураде задатке ефикасније. Ови сатови омогућавају деци да користе подсетнике у вези са одређеним задацима или обавезама које морају да заврсе, и на тај начин им помажу у организацији својих активности.

    Када је реч о технологији коју дозвољавају својој деци, за већину родитеља су безбедност и функционалност најважнији. Како бисте задовољили обе ове потребе, паметни сатови могу бити прави избор технологије за ваше дете.


  • Лажни Инстаграм пратиоци могу угрозити вашу онлајн безбедност

    Објављено 03.10.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Лажни профили на Инстаграму, које често праве ботови, могу повећати број пратилаца на вашем профилу, али носе и скривене ризике. Од како је настао 2010. године, Инстаграм је имао пробем са лажним пратиоцима и пороблеми су се нагло повећали.

    Упркос чишћењу Инсстаграма, приликом којег је пронађено и обрисано милион оваквих профила, друштвене мреже су још увек преплављене лажним профилима који могу угрозити вашу online безедност.

    На срећу, већину лажних профила је лако уочити, јер немају профилну слику, нема објављених фотографија и имају само неколико пратиоца. Међутим, неке је теже пронаћи, нарочито како су временом ботови постали напреднији у покушају да преваре друштвену мрежу.

    Недавно је откривена индустрија лажних пратилаца, купаца и компанија. Oве профиле је теже уочити зато што у покушају да изгледају што легитимније користе личне информације људи без њиховог знања. Ови напредни лажни профили који су попуњени фотографијама, често украденим, и лажним информацијама отежавају Инстаграму и корисницима да уоче и препознају лажне профиле.

    Проблем додатно отежава и чињеница да корисници друштвених мрежа трагају за лажним профилима само како би повећали број пратилаца, што значи да је за њих тржиште напредовало. Такође их је лако и купити, коришћењем ових ботова, компаније могу понудити заинтересованим клијентима хиљаде пратилаца, коментара као и свиђања.

    За редовне кориснике Инстаграма, Твитера или Фејсбука ризично је да буду праћени од стране ботова. Већина ботова јесте безопасна, али не и сви. Ботови 'нападају' људе, повежу се са њима на мрежи како би могли да им пошаљу приватну поруку са спамом. Неким ботовима је намера да украду вашу лозинку или да вас заразе вирусом.

    Ако је ваш Инстаграм профил јаван, што значи да свако може да види ваше слике, повећан је ризик да од злонамерних ботова примите поруку или да вам фотографије буду украдене. Међутим, постоје кораци које можете предузети како бисте сачували безбедност на мрежи иако ће то утицати и смањити број ваших пратилаца. Када вас сумњиви профил прати, можете пријавити Инстаграму тако што ћете отићи на профил и пријавити га.

    Нажалост, ова метода не може бити дуготрајна, али ће вас сигурно заштитити од лоших профила све док Инстаграм не прочисти апликацију.


  • ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Ове апликације прикупљају ваше личне податке

    Објављено 26.09.2018. у Дигитална безбедност

    Компанија Apple је недавно из своје понуде и продавнице апликација уклонила три апликације, за које је откривено да прикупљају податке корисника и складиште их на својим серверима.

    Без знања и дозволе корисника апликације су прикупљале податке о нашој историји претраге на интернету и прослеђивале их.

    Спорнa апликацијa, као што је Adware Doctor, која је дизајнирана и има улогу да уклања малициозне фајлове, такође је прикупљала податке корисника на свом серверу и из тог разлога укоњена је из продавнице Apple - а.

    Проблем на који је компанија наишла и након откривања ове чињенице и уклањања апликације јесте да је та апликација већ била доста пута преузета и најпопуларнија у својој категорији. Поред Adware Doctor, откривено је да постоји исти проблем и са још неким апликацијама, као што су Trend Micro, Dr Unarchiver и Dr Cleaner.

    Наведене апликације прикупљале су податке о историји претраге и о другим апликацијама и начину њиховог коришћења које су биле преузете на уређају корисника.

    Начин на који су апликације долазиле до ових података био је врло једноставан.  Корисници су давали дозволу да апликација приступи Home директоријуму, како би чистила keš меморију. Када добију ову дозволу, апликације су могле да приступе подацима корисника, скенирају такве податке у zip file и прослеђују их на своје сервере.

    Још увек није утврђено да ли постоји још апликација које узрокују сличан проблем, али се надамо да неће бити нових које ће за кратко време успети да надмаше правила компанија у чијим се продавницама налазе.


  • Инстаграм покреће нови родитељски портал

    Објављено 19.09.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Инстаграм је покренуо нови портал за родитеље на сајту Well Being (https://wellbeing.instagram.com/parents), који је осмишљен да буде водич родитељима кроз апликацију и као помоћ у разговору са њиховом децом. Сајт води родитеље кроз подешавања приватности и контролу садржаја, као на пример како направити јавни или приватни налог или како блокирати одређени налог.

    Компанија такође предлаже неколико тинејџерских налога који родитељи могу предложити деци као позитивне узоре и нека упутства како би се покренуо разговор о коришћењу Инстаграма.

    Сајт Well Being није сасвим уређен, али се Instagram труди да помогне родитељима како да се крећу кроз online свет. Пре свега због тога што Instagram има дубок, како позитиван тако и негативан, утицај на друштвени живот тинејџера. Деца могу комуницирати са својим пратиоцима и пријатељима и објављивати занимљиве приче из њихових живота, али исто тако могу стећи лоше мишљене о себи, а то може довести и до online насиља. У таквим ситуацијама права помоћ долази најпре од родитеља и њихових савета.


  • Делегација Србије у посети Кини

    Објављено 14.09.2018. у Дигитална безбедност, E-Трговина, ИКТ и привреда

    Делегација Републике Србије, коју предводи државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, боравиће од 17.09. до 20.09.2018. године у званичној посети Народној Републици Кини. Током посете, представници Србије ће учествовати на првој Међународној конференцији о дигиталној економији у оквиру иницијативе Информатички пут свиле, на чијем отварању ће говорити државни секретар Татјана Матић, а планирана је и посета компанији “Алибабаˮ (Alibaba Group).

    Учешће на конференцији представља наставак сарадње Републике Србије и Народне Републике Кине у оквиру Иницијатива за међународну сарадњу у области дигиталне економије у оквиру платформе „Један појас, један пут“.

    У оквиру конференције предвиђено је потписивање Међународног индустријског партнерства између српске делегације и највећих кинеских компанија попут Алибабе, Тенсента (Вичет), Баиду, и других, као и  потписивање писма о намерама о сарадњи у оквиру Информатичког пута свиле између градова Ниша и Хангџоа.

    Теме конференције се односе на глобалну дигиталну сарадњу у области електронске трговине, е-здравља, вештачке интелигенције, паметних градова, биг дата, информациону безбедност, паметне логистике, паметне пољопривреде и дигиталне финансије. На конференцији ће учествовати представници бројних земаља, међународне организације, као и представници компанија Алибаба, Баиду (кинески пандан Гуглу), Тенсент (Вичет), Џојбај, Хуавеј, ИБМ, Сиеменс и други глобално познатим лидери у овој области.

    Током посете НР Кини, делегација Србије састаће се и са представницима Националне комисије за развој и реформе Кине, са којима је 2016. потписан Меморандума о разумевању о унапређењу развоја Информатичног пута свиле за информациону повезаност, како би се дефинисале будуће активности у вези са овим важним договором.


  • Моје дете жели да постане влогер, да ли је то безбедно?

    Објављено 12.09.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Ваше дете жели да се придружи тинејџерима који се баве њиховим животима и омиљеним забавама, ако је тако, битно је да дете зна какви су ризици, које су предности и шта је то са чим се може сусрести у том свету.

    О чему треба да размислимо пре него што детету дамо зелено светло?

    Шта је то што може оставити дугорочне последице на дете?

    Постоји велики број кључних мотива за младог влогера; неки млади ће бити подстакнути финансијском наградом за ангажовање у активностима као што су играње, продукција музике, дружење са пријатељима или размена мишљења о производима или социјалним и политичким питањима.

    Ако дете постане успешно и почне да остварује значајне приходе, требаће му ваш савет у вези са доношењем одлука. Родитељи знају да деца тешко прихватају пад, али и да слава може да их заслепи, што може утицати на образовање, углед и изазвати трајне последице.

    Активности као што је влоговање помажу у изградњи самопоуздања

    За многе младе, Youtube нуди прилику да достигну ниво „озлоглашености“,  који, како они сматрају, обично поседују вршњаци популарнији и успешнији од њих. Нека деца се могу осецати социјално изолованим због посебних интересовања или личних карактеристика, они могу веровати да њихово присуство на Yotube каналу омогућава да буду видљиви, да стекну добру репутацију или осећај повезаности са вршњацима.

    Велики број корисника сајта указује на то да влогери често праве шокантне садржаје како би осигурали максималну популарност.

    Одрасли морају да пруже подршку детету у вези са политиком и законима који се тичу ауторских права, правилне употребе, клевете и узнемиравања.

    Нека деца ће имати осећај ослобађања и прихватања након објављивања видеа чији је садржај истинит. У току таквих видеа они говоре о њиховом менталном здрављу или питањима са којима се суочавају и очекују да ће добити позитивне реакције од других људи. Међутим, родитељи треба да разговарају са својом децом о утицајима који су вазни за њихов имиџ, како у садашњости тако и у будућности када би се њихови погледи и вредности могли променити.

    Зависност од свиђања, дељења и прегледа

    Популарност сајтова као што је YouTube и распрострањеност деце која гледају и праве садржај, јасно показује да је влоговање веома популарна активност. Као и у случају писања текстова и размене и интеракције на свим друштвеним сајтовима, постоје докази који указују на то да неки млади људи и одрасли постану зависници од свиђања, прегледа, дељења и коментара који примају као повратну информацију и осећају се несрећно или чак депресивно када признање изостане.

    Долази до ослобађања хемијског допамина, ужитка неуротрансмитера у мозгу, што заузврат мотивише појединца да понови акцију или искуство како би опет доживео налет допамина.

    Тинејџери у будућности могу бити инспирисани да праве нов садржај, можда по цену неспавања, школских обавеза или њихових личних веза. Неки влогери су натерани да праве садржај који је све контраверзнији – можда укључујује мишљења или слике које су увредљиве или шокантне, а све то у нади да ће они први привући будуће гледаоце. Дете онда може бити потресено критикама које тада добија, online и стварно.

    Говорите им о томе шта деле

    Млади људи праве садржај за које знају да ће изазвати негативну реакцију других. Ово се може сматрати у неким случајевима дигиталним самоповређивањем, током којег појединац намерно провоцира друге како би обезбедио одговор од особа за које сматра да заслужују непримерен садржај.

    Важан аспект у дијалогу између детета и родитеља треба да буде и мотивација и очекивања младих људи да постоји могућност да се утврде прави проблеми који се могу решити само у оквиру породице.


  • Нове технологије доносе значајан прилив новца

    Објављено 06.09.2018. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    Дигитализација  и за надлежно министарство, као и за Владу Србије означава и средство и циљ општег напретка, и сходно томе се убрзано унапређују законске и стратешке основе за равномеран и правилан развој информационог и телекомуникационог сектора, поручила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    На отварању конференције Дигитал 2018, Матић је истакла да, како у целом свету, тако и у Србији, нове технологије доносе значајан прилив новца.

    „Подаци показују да данас, тачније у сваком минуту, цео свет буја од информација и комуникације. У 2018. у само шездесет секунди обави се скоро 3,7 милиона гугл претрага, готово милион логовања на Фејсбук, пошаље се 187 милиона мејлова…“, навела је Матић.

    Она је указала да у Србији област нових технологија бележи константан раст, подсетивши да је извоз у сектору информационих технологија само у првој половини ове године достигао милијарду евра, са 10 одсто удела у бруто друштвеном производу и очекиваном годишњом стопом раста од скоро 30 одсто.  

    „Приход тржишта електронских комуникација, за претходну годину износи укупно 191,2 милијарде динара, односно 4,3% одсто БДП-а“, навела је државни секретар.

    „Највећи изазов, и у Србији и у свету, јесте превазилажење дигиталног јаза“, нагласила је, „будући да се неравномеран дигитални прогрес већ сада јасно оцртава, нарочито између урбаних и руралних подручја, и прети да у перспективи постане горући проблем“.

    „У том смислу, неопходно је подстицати инвестиције на плану развоја мреже, али и улагати у унапређење дигиталне писмености и дигиталних вештина код свих грађана Србије“, поручила је Татјана Матић.

    На свечаном отварању Регионалне конференције о трендовима у телекомуникацијама и медијима, у хотелу Метропол, говорили су и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања и Денис Киф, амбасадор Велике Британије.

  • Информациона безбедност и приватност у ери Индустрије 4.0

    Објављено 03.09.2018. у Дигитална безбедност

    Србија има стабилан законски и стратешки оквир као одговор сталним технолошким иновацијама и изазовима, изјавила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    У уводном говору на панелу „Информациона безбедност и приватност у ери Индустрије 4.0“, на међународној конференцији КЕС 2018, Mатић је подсетила да је прошле недеље Влада Републике Србије усвојила Акциони план Стратегије информационе безбедности.

    Она је истакла да ће усвојене мере заједно са законским и подзаконским  решењима у области информационе безбедности, између осталог, допринети и техничкој примени Регулативе Европског парламента о заштити података (General Data Protection Regulation - GDPR), која је ступила на снагу 25. маја ове године.

    „ГДПР ће значајно повећати ниво заштите података о личности и индивидуалну контролу приступа“, рекла је Матић,  истичући да уредба важи за Европску унију, али и за све компаније које нуде робу и услуге на територији ЕУ и за све правне субјекте који баратају подацима резидента ЕУ.

    Државни секретар је напоменула да су за примену технолошких трендова значајни и Закон о електронском пословању, ако и Стратегија развоја нових мрежа и нацрт закона о електронским комуникацијама који је у процедури усвајања.

    Она је навела да је један од тих трендова и блокчејн технологија, и да су  Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Српска академије наука и уметности започеле истраживање о могућностима примене у онлајн туризму и електронској трговини.

    На панелу „Информациона безбедност и приватност у ери Индустрије 4.0“ на конференцији КЕС 2018 (Conference on Knowledge-Based and Intelligent Information & Engineering Systems), у хотелу „Метропол“, о овим темама говорили су и Дејан Б. Поповић, САНУ, Миодраг Михаљевић, Математички институт САНУ и Милан Добријевић, одсек за развој Дигиталне агенде Министарство трговине, туризма и телекомуникација.


  • Зависност од видео игара као ментална болест

    Објављено 29.08.2018. у Дигитална безбедност, Опасности

    Светска здравствена организација (WHO) најавила је крајем прошле године, а сада је и службено објавила, своју нову, 11. по реду, верзију Међународне класификације болести, у којој је у делу менталних болести и зависности укључена и – зависност од играња видео игара.

    Болест под називом „Gaming disorder“ манифестује се као понашањe у којем појединац нема контролу над својим навикама играња. Као и код осталих зависности, „болесник“ даје приоритет видео играма насупрот осталим дневним активностима и то на начин да играње има предност над свим другим понашањима и доводи до негативних последица.

    За дијагнозу овог поремећаја, како га дефинише WHO, понашање мора да значајно утиче на лични, породични и друштвени живот појединца, на његово образовање, посао, и друга подручја функционисања, те да се манифестује најмање 12 месеци.

    Знакови који упућују на постојање зависности су:

    1.Мањак контроле над навиком играња - учесталост, интензитет, трајање, контекст, почетак и завршетак не могу да се контролишу.

    2.Видео игре добијају приоритет над свим другим дневним активностима и интересима.

    3.Наставак или повећање интензитета играња упркос појави негативних последица као што су мањак сна, проблеми са исхраном, отежано функционисање особе у породици, друштву, школи или на послу.

    Из Светске здравствене организације кажу како поремећај претераног играња не би требало мешати са навикама дуготрајног играња, те да овај појам не би требало схватати олако.

    „Милиони играча широм света, чак и кад се ради о интензивном гејмингу, никада не би могли да се сматрају људима који болују од овог поремећаја“, поручио је др Vladimir Poznyak који је и предложио да се зависност од играња уврсти међу болести.

    Нагласио је и да је међу играчима присутност зависности врло ниска - процене говоре да би тек 2-3% играча могло да буде зависно, али да би се то с временом могло повећавати.

    Међутим, не слажу се сви психолози да је гејминг поремећај вредан укључивања у Међународну класификацију болести. Један од њих је Anthony Bean, лиценцирани психолог и извршни директор на пројекту Telos, непрофитне клиника за ментално здравље у Fort Worth-у у Тексасу. Међутим, он не мисли да гејминг поремећај не постоји већ сматра да „није баш добра идеја да се то реши на овај начин, односно дијагнозом.

    „Ово отвара врата да се било шта прогласи за болест, апсолутно било шта. На пример, гледање превише фудбала на ТВ-у може се сматрати бихејвиорално зависним понашањем ако стручњаци за ментално здравље не инсистирају на ригорознијем проучавању проблема“, рекао је Bean.

    Класификација дефинише болести, поремећаје, повреде и друга сродна здравствена стања. Истраживачи је користе како би завели болести, повреде и симптоме, разлог смрти, а доктори и други лекари за давање дијагноза и других стања. У многим случајевима, здравствене компаније и осигурања користе овај стандард као основу за надокнаду.

    Poznyak очекује да класификација гејминг поремећаја значи да ће здравствени радници и системи бити „упозорени на постојање овог стања“, а истовремено да ће „људи који пате од ових стања добити одговарајућу помоћ“, с обзиром да око 2,5 милијарде људи у свету данас игра видео игре.