• Малициозни софтвер (malver)

    Објављено 20.02.2018. у Дигитална безбедност, Едукација, Опасности

    Популарно звани вируси или црви неки су од бројних облика софтвера направљеног са намером злоупотребе компјутерских система. Како тих облика има све више заједно су окупљени под појмом малициозног софтвера – малвера (eng.malware – malicious softwere.)

    Малвер у пракси разликујемо по функцији коју обавља за свог аутора. Неки су облици потпуно аутономни и извршавају унапред задане задатке (нпр. коришћење вашег рачунара за распарчавање нежељене поште, spama), а неки се након уградње у рачунар, притаје и очекују упутство од свог аутора. Осим манипулацијом корисника, малвер се уграђује у рачунар и коришћењем сигурносних пропуста softvera који користите. То значи, да такав malver с једног зараженог рачунара на друго може путем мреже прећи без икакве интеракције с корисником и без икакве видљиве реакције рачунара, али под условом да је циљно рачунаро рањиво, незаштићено.

    Замислите да сте на улаз у кућу уградили сигурносна врата, али имате прозоре који се могу отворити споља. С вратима је све у реду, али ваша је кућа свеједно изложена ризику од провале - довољно је да провалник примети ваш пропуст. У случају софтвера, пропусти нестручним очима уопште нису видљиви и морамо се ослонити на произвођача.

  • Како бити безбедан на “browserima“

    Објављено 14.02.2018. у Дигитална безбедност, Едукација

    Сви ми који користимо интернет имамо могућност избора који претраживач ћемо користити. Пре него што напарвимо избор неопходно је да се што више информишемо о њима.

    Интернет претраживач је програм који нам омогућава тражење информација. Интернет претраживачи су програми који скупљају све документе wеб страница и сортирају и обрађују исте у својим базама података. На web страницама ових претраживача можемо погледати све скупљене информације у бази података. Помоћу претраживача поред претраге можемо гледати видео записе online, играти игрице и сл.

    Постоји више интенет претраживача, то су:

    • Google Chrome
    • Firefox
    • Safari
    • Opera
    • Intenet Explorer

    Претраживачи имају могућност да прате претраге корисника. Личне иформације могу бити откривене путем претраживања помоћу ставки које се траже, помоћу времена претраге као и много тога другог. Претраживачи тврде да је потребно задржати такве информације у циљу пружања што боље услуге, безбедносних притисака као и заштите од превара. Претраживачи узимају све своје кориснике и сваком од њих додељују одређени идентификациони број. Контролом базе података често се води евиденција о томе где је корисник одлазио на интернету.

    Mozilla Firefox

    Mozilla Firefox подржава апликације које се додатно инсталирају да би било сигурнији и да би знали који су сајтови имају вирусе, а који нису.

    Mozila је тзв. претраживач од поверење. Милиони корисника оценили су га као безбедан и на тај начин препоручили другим корисницима. Корисници имају могућност да лошом оценом обележе заражене сајтове и на тај начин упозоре друге да их не посећују.

    Google Chrome

    Саветује се да који год претраживач изаберете обратите пажњу на своју безбедност.

    Google Chrome рецимо има сигурносне мере које помажу у вашој заштити док претражујете web. За прилагођавање тих подешавања следите ове кораке:

    • Одаберите “Подешавања“;
    • Кликните “Прикажи напредне подешавања“;
    • Тада долазите до подешавања која можете прилагодити како желите.
  • Насиље на chat-у

    Објављено 12.02.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Chat је врло популаран, па је стога и привлачан особама које га желе злоупотребити. Злоупотреба најчешће укључује претеће или уцењујуће поруке које једна особа или више њих упућује другој особи. У таквим ситуацијама треба бити опрезан јер насилник може бити заиста опасна особа.

    Како се на chatu заштитити од насиља?

    • Надимци којима се особе представљају при коришћењу четовања могу утицати на друге – било би добро бирати надимак који ће децу заштитити од могућег насиља и који га неће подстицати.
    • Већина chat-ова садржи могућност заустављања (Block) или занемаривања (Ignore), којима се заустављају даље поруке од нежељених корисника. Ако је ријеч о некоме ко је једноставно досадан, блокирање порука најчешће је довољно да се проблем заустави. А ако се ради о особи која износи стварне претње, важно је да дете о томе обавести одраслу особу у коју има поверења.
    • Контактирати администратора који може онемогућити долазак порука од одређених “надимака”, од којих су пре долазиле непримерене или насилне поруке.
    • Деца никад не би требала давати своје право име или личне податке на chat-у, јер је немогуће знати говори ли друга особа истину или има лоше намере.

    Насиље на форуму

    Форуми су од свих облика комуникације на интернету, најбоље организовани. На њима се налазе администратор (један или више њих) и модератори задужени за посебне делове форума. Они читају све теме и дискусије па тако пазе да не буде вређања, претњи, објављивања приватних података и кршења права. Ако неко злоупотребљава форум за такве ствари, потребно је кликнути на опцију “Обавести модератора”. Модератор или администратор ће избрисати тај запис, упозорити корисника или му забранити даљи приступ ако се то понови.

    Насиље путем блога

    Насиље путем блогова односи се најпре на “отимање” туђих блогова (жртвама) па затим на допуњавање личним увредама и/или сексуалним садржајима. Таквим се обликом насиља нарушава углед и угрожава приватност друге особе. Тој врсти насиља посебно су подложна деца, која шаљу фотографије и личне податке с циљем да пронађу пријатеље на интернету. Такву децу насилници злостављају преко њихове личне интернет странице.

    Коментари који се дописују у блогове, код жртве узрокују немир и стрес, а зависно од јачине, могу достићи и одређени степен злостављања. Тако се, на пример, догађа да тинејџер објави слику бивше девојке тако да фотомонтажом споји њену главу с телом порно глумице. Неке поруке садрже чак претње смрћу.

    Штета учињена насиљем преко интернета може заиста бити велика. Тинејџери каткад заборављају, поготово кад је ријеч о блоговима, да било шта објављено на интернету има нежељену публику, а тиме и нежељене последице, које у екстремним случајевима могу довести и до деструктивних или аутодеструктивних понашања.

    Кратки савети за децу

    1. Никад не остављај личне информације на интернету.
    2. Никад никоме не реци своју лозинку, осим својим родитељима.
    3. Ако ти неко пошаље злонамерну или претећу поруку, немој одговорити. Сликај је (screenshot) и сачувај као доказ. О свему обавести старију особу којој верујеш или позови наш центар на 19833.
    4. Никад не отварај e-mail или линкове које ти пошаље неко кога не познајеш или неко за кога знаш да је злостављач.
    5. Не шаљи поруке кад си љут. Пре него што кликнеш “Пошаљи” запитај се како би се ти осећао да примиш ту поруку.
    6. Помози деци коју на тај начин злостављају, тако што нећеш да прикриваш насиље и што ћеш одмах да обавестиш одрасле или позовеш нас на 19833.
    7. На интернету поштуј правила понашања као и у свакодневном животу.
  • Дигитална писменост за дигиталну безбедност

    Објављено 06.02.2018. у Дигитална безбедност

    "Дигитално описмењавање деце и младих је услов за правилно, ефикасно и безбедно коришћење нових технологија", саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, на конференцији поводом Дана безбедног интернета у Научно технолошком парку Београд.

    Она је честитала награђеним наставницима на конкурсу „Дигитални час“, којима су овом приликом свечано уручене дипломе, и поручила да је њихов допринос кључан у комплексном процесу развоја дигиталне културе нових генерација.

    На овогодишњем конкурсу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, награђен је 51 рад, а сви радови који су испунили услове конкурса биће објављени на адреси zbornikradova.mtt.gov.rs.

    „Осим „Дигиталног часа“ Министарство надлежно за телекомуникације спроводи и друге програме и пројекте за подстицање примене ИКТ-а у образовању, међу којима је најважније повезивање свих основних и средњих школа на Академску мрежу Србије. Умрежавање је спроведено прошле године, чиме су школе добиле бесплатан и безбедан интернет и инфраструктурну подршку за ефикасно спровођење наставе информатике“, подсетила је државни секретар.

    „Министарство такође већ две године за редом спроводи школску кампању за паметно и безбедно коришћење дигиталних технологија, ИТ караван који је до сада обухватио преко 10000 ђака, а ове године биће посвећен и родитељима. У оквиру кампање промовише се и Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, који је за годину дана од оснивања имао преко 4000 позива“, навела је Матић.

    На конференцији је говорила и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Анамарија Вичек, која је истакла да то Министарство системски и дугорочно утиче на формирање дигиталне културе младих, као и на њихов безбедносни статус у онлајн окружењу.

    „Увођењем обавезног предмета информатике и рачунарство у основној школи обезбеђен је потпуни обухват ученика тог узраста, а активности на континуираним обукама наставника свакако ће дугорочно допринети развоју дигиталне писмености и безбедности“, рекла је Вичек.

    Специјални гост конференције, представник Уницефа Србија Мишел Сен-Ло рекао је да је јасно да су деца у центру дигиталне политике Србије и да је потребно да прописи и механизми за безбедност деце на интернету буду потпуно операционализовани, нарочито када се ради о чувању приватности и идентитета деце онлајн.

    „Уницеф је, као и увек, спреман да пружи подршку, како би сва деца искористила могућности дигиталног доба и била опремљена адекватним вештинама да ефикасно и безбедно учествују у друштвеном, цивилном, економском и политичком животу“, истакао је Сен-Ло.  

    Овом приликом одржане су и две панел дискусије: „Дигитална писменост за дигиталну безбедност“ и „Институционални и цивилни одговор на угрожавање безбедности деце на интернету“, у којима су учествовали представници образовног и здравственог сектора, Министарства унутрашњих послова, невладиних организација „Save the Children“ и Уницеф, представници Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, као и Игор Јурић, оснивач Фондације Тијана Јурић.

    Међународни Дан безбедног интернета данас се обележава у преко 130 земаља широм света, са поруком „Креирај, повежи, подели поштовања: Бољи интернет почиње са тобом“.


    Све слике са догађаја можете погледати на линку:

    http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-cir/galerije/dan-bezbednog-interneta

  • Cyberbullying – Вршњачко насиље на интернету Савети за наставнике

    Објављено 06.02.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Како би избегли појаву cyberbullying – а у школи, поред ђака неопходно је да се наставници придржавају одређених савета и правила.

    • Константно са ђацима разговарајте о томе који су сајтови прикладни за њхов узраст и зашто.
    • Користите сваку прилику да родитеље подсетите да свакодневно обрате пажњу на то шта њихово дете ради док је на интернету.
    • Забране никако нису решење, па тако не саветујте да је играње игрица лоше, већ кроз креативне примере и радионице покажите које су лоше стране интернета.
    • Честа предавања и едукације научиће децу о опасностима на интернету.
    • Раговарајте са ђацима шта се све сматра cyberbullying – ом. Подсећајте их на то да се сваки вид cyberbullying – а кажњава и да сносе последице сви који креирају и деле непримерен садржај.
    • Постоје многе промене у понашању детета које је мета cyberbullying – а, обратите пажњу уколико их приметите код својих ученика и покушајте да разговарате са њима и откријете у чему је проблем.
    • Деца која су мета вршњачког насиља на интернету постају повучена, нерасположена, усамљена. Одбијају да одлазе на тренинге, у школу и дружење са другом децом. Често се дешава да имају суицидне идеје као и мањак концентрације.
    • Често се дешава да деца не желе да разговарају о проблему који имају, потрудите се да ангажујете неког у кога имају поверења, као што је други наставник, психолог или педагог школе.
    • Пратите интеракцију детета са његовом околином.
    • Школе имају јасно дефинисане процедуре за поступање у случају појаве cyberbullying – а, уколико приметите да је иницијатор насиља неко из школе, обавезно што пре укључите цео колектив у решавање.
    • Ако дођете до материјала на друштвеним мрежама којим се малтретира неко од ученика пријавите то администраторима друштвене мреже како би материјал био што пре уклоњен. Пре него што пријавите непримерен садржај, снимком екрана сачувајте доказ о свему шта сте прочитали.
    • Увек саветујте децу да када имају било какав проблем поделе то са старијима.
  • Дан безбедног интернета

    Објављено 05.02.2018. у Дигитална безбедност

    Министарство трговине, туризма и телекомуникација организује конференцију поводом Дана безбедног интернета у уторак, 6. фебруара, са почетком у 11 часова, у Научно-технолошком парку Београд.

    Конференцију ће свечано отворити државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјанa Матић, а уводна обраћања имаће и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Анамарија Вичек и представник Уницефа у Србији Мишел Сен-Ло.

    Овом приликом биће уручене дипломе наставницима који су награђени на Јавном конкурсу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, „Дигитални час“.

    У оквиру конференције биће одржана два панела на теме: „Дигитална писменост за дигиталну безбедност“ и „Институционални и цивилни одговор на угрожавање безбедности деце на интернету“.

    Међународни Дан безбедног интернета ове године обележава се под слоганом: „Креирај, повежи, подели поштовање: Бољи интернет почиње са тобом“.


    Aгенда - Дан безбедног интернета

  • Како препознати предатора у 5 корака?

    Објављено 02.02.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Немогуће је знати да ли се неко кога упознајемо преко интернета заправо лажно представља. Зато обрати пажњу на следеће ствари:

    1. Сувише добро да би било истинито

    Да ли и они воле исте ствари као и ти и поклањају ти превише пажње? Да ли су стварно фини кад постављаш слику или објаву? Сви ми волимо пажњу и супер је упознавати особе које имају иста интересовања као и ми али запамти да се неки људи претварају да су ти пријатељи са жељом да ти на неки начин науде.

    2. Даје ти поклоне и обећава ти свашта

    Да ли ти неко нуди разна обећања или ти даје поклоне за узврат уколико нешто урадиш за њега? Давање поклона и обећања могу бити знак да неко жели да врши притисак на тебе. Уколико се осећаш под притиском и неко тражи од тебе да радиш нешто што не желиш, то може бити знак да се дописујеш са неком особом са којом не би требало.У тој ситуацији требало би да разговараш са неком одраслом особом од поверења.

    3. Неко врши притисак на тебе

    Да ли неко покушава да разговара са тобом о нечему и тај разговор ти је непријатан? Као нпр. секс? Да ли ти неко тражи слике које иначе не би показао никоме? Погрешно је то да било ко врши притисак на тебе и захтева да радиш ствари које ћете осрамотити или једноставно не желиш. Уколико било ко врши притисак на тебе или се на било који начин осећаш нелагодно, разговарај са родитељима или се обрати Националном контакт центру за безбедност деце на интернету.

    4. Приватна ћаскања

    Запитај се зашто неко жели да ћаскање са тобом буде тајно?! Собе за chat или форуми су заправо јавна места на којима сви учесници могу видети твоју преписку. Понекада су ту присутни модератори да воде рачуна да ли постоји неки неприкладан разговор. Требало би да водиш разговоре на јавним местима како би спречио некога да ти каже или понуди нешто неприкладно.

    Уколико тајно ћаскаш са људима које си упознао online, буди врло пажљив да не откриваш информације које могу да те идентификују, као што су твоје име, фотографије или e-mail адресе.

    5. Само наша мала тајна

    Да ли ти говори да за ваша ћаскања знате само ви? Да ли ти говори да ћеш бити у невољи ако га не послушаш? Ако ти тражи да задржиш то само за себе, он можда покушава да те заустави у тражењу помоћи. Не би требало да водиш тајна ћаскања са људима које упознајеш online. Ако те тајна брине и осећаш се узнемирено разговарај са родитељима или се обрати Националном контакт центру за безбедност деце на интернету.

  • Питања која можете поставити себи пре него што нешто објавите online?

    Објављено 01.02.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Садржаји које објављујеш на интернету су видљиви многим људима и остају на интернету заувек!

    Може бити веома тешко контролисати све информације које постављаш online, али ако само на тренутак размислиш, пре него што објавиш било шта, можеш спречити потенцијалне грешке. Пре него што било шта објавиш, запитај се следеће:

    1. Какву слику шаљем о себи?

    Да не познајеш себе, какво би мишљење имао о својим објавама? Шта би помислио о особи која то објављује?

    Увек води рачуна да ствари које делимо са пријатељима, као шалу, другим људима могу некада да изгледају потпуно другачије, а да неко од њих може бити чак и неко кога покушаваш да импресионираш – дечко, девојка, чак и послодавац.

    1. Да ли објаве остају трајно?

    Када објавиш нешто онлине можеш заувек да изгубиш контролу над тим. Чак и када избришеш фотографију или објаву, не можеш бити сигуран да је неко други није копирао или преузео. Размисли са колико људи делиш своје објаве и да ли ће они водити рачуна о томе што ти објављујеш. Не заборави да је другим људима лако да копирају, затим измене и поделе твоје објаве тако измењене.

    1. Да ли одајем превише?

    Увек знај да што више ствари делиш, то људи могу више да сазнају о теби. Размисли да ли они могу да искористе твоје објаве како би те касније малтретирали?

    1. Да ли моје објаве креирају мој имиџ online?

    Важно је да знаш какав утицај могу имати твоје објаве на друге. Увек размисли да ли имаш дозволу од стране твојих пријатеља да делиш њихове смешне фотографије и да ли неки смешан коментар који напишеш може повредити било чија осећања?

    1.  Билборд тест. 

    Пре него што нешто објавиш размисли да ли би био срећан да тако нешто осване на билборду па да га на тај начин може видети остатак твоје школе, твоји родитељи, баке и деке, као и твоје комшије? Ако не желиш, размисли два пута пре него што то и урадиш.

  • 11 Чињеница о cyberbullying - y

    Објављено 31.01.2018. у Дигитална безбедност, Едукација

    • Скоро 43% деце је било насилно на интернету.
    • 70% ученика прича о честoм насиљу на интернету. Попуњавање Facebook feed-ova са позитивним постовима уместо негативним може повећати морал у школи.
    • Преко 80% тинејџера редовно користи мобилни телефон чинећи га најчешћим средством за cyberbullying.
    • 68% тинејџера се слажу да је вршњачко насиље на интернету озбиљан проблем.
    • 81% младих људи мисли да је лакше избећи насиље на  интернету него лично
    • 90% тинејџера који су видели сајбербуллинг на друштвеним мрежама каже да су га игнорисали
    • Само 1 од 10 жртава ће обавестити родитеље или поверљиву одраслу особу о злостављању.
    • Девојчице су двоструко више жртве као и починиоци cyberbullying-a.
    • Око 58% деце признаје да  им је неко на интернету рекао нешто увредљиво или послао поруку која их је повредила. Више од 4 од 10 кажу да се то догодило више од једном.
    • Жртве које су биле малтретиране преко интернета су од 2 до 9 пута више размишљале о самоубиству.
    •  Око 75% ученика признаје да је посетило веб страницу која се заснива на малтретирању другог ученика.
  • Заједно са родитељима у свет интернета – како да упознамо децу са друштвеним мрежама?

    Објављено 30.01.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Упркос мишљењу да деца могу сама и са лакоћом савладати коришћење дигиталних технологија, стручњаци тврде да деца нису „рођени спремни“ за дигитални свет. Родитељи морају да буду водичи кроз тај свет а нарочито када је реч о друштвеним мрежама.

    Када дете покаже интересовање за друштвене мреже, родитељи треба да га упуте као и да највећу пажњу посвете безбедности садржаја које дете прати на интернету.

    Исто тако уколико деца не желе да користе дигиталне технологије никако их не треба приморавати. Када дође време за дигитални свет и када се појаве потенцијалне опасности, предлог за решење проблема је бољи од строге забране. Када се родитељи забрину за оно што њихова деца раде на друштвеним мрежама најбоље је да му предложе неке друге активности и да му дају идеју за неке корисније садржаје.

    Кораци за безбедно коришћење друштвених мрежа

    Упознавање са друштвеним мрежама треба да почне од креирања дечијег профила. Тако ће родитељи успоставити контролу над параметрима сигурности онлајн профила детета. Управо тада је право време да родитељи науче дете да не мора свако да му буде пријатељ на профилу, да не деле личне податке као и науче какве фотографије су прикладне за профил на друштвеним мрежама. Сва правила треба да се направе заједно са дететом како би и оно стекло утисак да доприноси стварању истих па ће их самим тим лакше проштовати.

    Родитељ као узор и у online свету

    Деца ће телефон и профил на Facebooku или Instagram-у или некој другој друштвеној мрежи користити онако како га користе и његови родитељи. Деца следе пример одраслих зато је јако важно да родитељи покажу да и они поштују одређена правила о дељењу информација и фотографија. 

    Умереност деце, али и родитеља

    Када децу пусте у свет друштвених мрежа, родитељи треба да подрже такву одлуку без обзира да ли су дететов online пријатељ или не. Деца нису велики љубитељи јавног дружења са родитељима на интернету. Ако се одраслима допадне неки дечји пост, то треба да кажу у мејлу или чету. Ако су забринути због одређеног поста, морају директно да попричају са децом.

    Интернет није замена за реалан свет

    Дигиталне технологије су неизоставни део данашњег друштва. Уз безбедно коришћење важна је и умереност коришћења технологија, оне никако не смеју бити замена за стварни контакт деце са њиховим вршњацима.  Родитељи морају да покажу детету како online дружење може позитивно да утиче на дечији однос са породицом и пријатељима, али исто тако да покажу деци колико је битно и да негују однос са блиским особа у стварном свету.

    И на крају, родитељи морају да буду припремљени на следеће. И када су са дететом пријатељи на некој друштвеној мережи, оно коришћењем одређених алатки, може да сакрије неке постове од њих. Деца често креирају више профила и не укључују родитеље на сваки.