• Савети за децу: Како рећи не играма изазова

    Објављено 22.08.2018. у Дигитална безбедност

    1) Реците НЕ, верујући у себе и свој избор

    Свако, па тако и ви, има право на свој избор и нико не сме бити принуђен да уради нешто што ће угрозити његово здравље или безбедност.

    2) Покушајте да не осуђујете друге

    Као што ви имате свој избор, тако и други имају право на то и тај избор морамо поштовати.

    3) Дружите се са пријатељима са којима имате заједничка интересовања и изборе

    Проводите време са пријатељима који такође не желе да учествују у играма изазова.

    4) Покажите своја интересовања

    Уколико вам није угодно да учествујете у нечему што ваши пријатељи већ раде, дајте им то до знања и предложите неку другу активност.



    Савети за родитеље како да разговарају са децом:

    1) Сачекајте прави тренутак

    Нађите време за своје дете, нека атмосфера буде опуштена и нека тај разговор никако не буде испитивање.

    2) Слушајте

    Избегавајте да ви будете једини који говори, пустите дете да са вама подели своја искуства и бриге.

    3) Немојте занемаривати

    Ма колико дечије бриге деловале безазлено, увек их саслушајте и обратите пажњу на њих.

    4) Укажите на начине да кажу НЕ

    Кроз разговоре са њима, дајте примере како и зашто треба да се супротставе притиску и вршњацима када је реч о лошим странама интернета, показаћете да их разумете и изградити поверење.

    5) Покажите да имате поверење у њих

    Нека деца знају да увек могу доћи до вас и поделити са вама своје проблеме и бриге, исто тако да заједно можете наћи начин како да превазиђу изазов и реше га.

    Уколико ваше дете добија поруке у којима га неко наговара на нешто или врши притисак да прихвати било какву игру изазова, сачувајте screen shot екрана и контактирајте нас.

  • Паметни телефони штете менталном здрављу ове генерације

    Објављено 17.08.2018. у Дигитална безбедност

    Џин Твенгеј

    професор психологије на Универзитету Сан Дијего


    За само пет година између 2010. и 2015. године, број америчких тинејџера који се осећају бескорисно и без радости – тј. који показују класичне симптоме депресије – порастао је за 33 одсто, показују велика америчка истраживања. Тинејџерски покушаји самоубиства су порасли за 23 одсто. Оно што забрињава је чињеница да се број тинејџера између 13 и 18 година који је извршио самоубиство повећао за 31 проценат.

    У чланку објављеном у часопису Клиничко-психолошка наука, моје колеге и ја смо закључили да су депресија, покушаји самоубиства и самоубиство подједнако присутни код тинејџера свих раса, различитог етницитета, у сваком региону земље, као и да је пораст установљен подједнако и код тинејџера из више привилеговане и мање привилеговане средине. Све у свему, наша истраживања су показала да је већа вероватноћа да генерација тинејџера коју ја називам „иГен“ – тинејџери рођени после 1995. године – искусе менталне проблеме него њихови претходници – „миленијалци“.

    Шта се то променило па је све већи број тинејџера у тако кратком временском периоду почео да се осећа депресивно, да покушава и извршава самоубиства? Након што сам детаљно анализирао неколико великих истраживања везаних за тинејџере, открио сам да све могућности могу да се доведу у везу са највећом променом у тинејџерским животима, а то је – нагли успон паметног телефона.

    Сви знаци указују на екран

    С обзиром на то да су године у периоду између 2010. и 2015. биле окарактерисане стабилним економским растом и падом незапослености, мало је вероватно да је економска слабост била фактор који би требало узети у обзир. Неједнакост дохотка била је (и још увек је) изазов, али се није изненада појавила почетком 2010. године; напротив, овај јаз између богатих и сиромашних се повећавао деценијама. Утврдили смо да се време које тинејџери проведу у изради домаћег задатка једва променило између 2010. и 2015. године, што недвосмислено одбацује академски притисак као узрок.

    Међутим, према истраживању Пју Истраживачког центра које је спроведено крајем 2012. године, установљено је да више од 50 одсто тинејџера поседује паметни телефон – управо тада је и број тинејџера који пате од депресије и који су покушали да изврше самоубиство почео да се повећава. До 2015. године, 73 одсто тинејџера имало је приступ паметном телефону.

    Не само да су се употреба паметног телефона и депресија повећавале истовремено, већ се и показало да је време проведено на интернету директно повезано са менталним проблемима. Открили смо да су тинејџери који проводе пет или више сати дневно на интернету за 71 одсто подложнији да имају барем један фактор ризика за суицид (депресија, размишљање о самоубиству, планирање самоубиства или покушај самоубиства) од својих вршњака који проводе само један сат дневно на интернету. Све у свему, фактори ризика за самоубиство се значајно повећавају након проведених више од два сата дневно на интернету.

    Наравно, могуће је и да депресија узрокује повећање времена које се проводи на мрежи. Али три студије показују да је то мало вероватно (бар, када се посматра употреба друштвених мрежа).

    Две студије су пратиле тинејџере неко време и обе показале да повећање времена проведеног на друштвеним мрежама доводи до незадовољства, док незадовољство не доводи до повећања времена проведеног на друштвеним мрежама. Трећа студија је насумично бирала учеснике који су морали да се одрекну фејсбука на недељу дана, уместо да наставе да га користе на уобичајен начин. Они који нису користили фејсбук недељу дана су саопштили да се осећају мање депресивно на крају студије.

    Аргумент да депресија може да буде узрок повећања времена проведеног на интернету не објашњава због чега се депресија повећала изненада након 2012. године. У том случају, прво је велики број тинејџера постао депресиван из непознатог разлога, а потом почео да купује паметне телефоне, што није сасвим логично.

    Шта се губи када се „накачимо“?

    Чак и у случају да време проведено на мрежи директно не угрожава ментално здравље, свакако може индиректно негативно утицати, поготово уколико време проведено на интернету смањује количину времена које је неопходно за реализацију осталих активности.

    На пример, док сам спроводио истраживање за потребе моје књиге о иГен-у, открио сам да тинејџери сада проводе доста мање времена у интеракцији са својим пријатељима уживо. Интеракција са људима лицем у лице је један од најдубљих извора људске среће; без тога, наша расположења почињу да трпе и често долази до депресије. Осећај социјалне искључености је такође један од главних фактора ризика за самоубиство. Открили смо да ће тинејџери који проводе више времена на мрежи (од просека) и мање времена у интеракцији са пријатељима уживо (од просека) највероватније бити депресивни. Од 2012. године то се дешавало масовно: тинејџери су потрошили мање времена на активности за које је познато да имају позитиван ефекат на ментално здравље (друштвене интеракције уживо) и више времена на активности које имају негативан ефекат на ментално здравље (време на мрежи).

    Тинејџери такође спавају мање него што би требало и они који проводе више времена користећи своје паметне телефоне највероватније неће довољно спавати. Недовољно спавање је главни фактор ризика за депресију, стога ако паметни телефони узрокују мање спавања, то би могло објаснити због чега се број тинејџера који пате од депресије и који су покушали да изврше самоубиство толико изненада повећао.

    Депресија и самоубиство имају бројне узроке: генетска предиспозиција, породично окружење, насиље и траума могу бити неки од њих. Неки тинејџери би имали проблеме са менталним здрављем, без обзира на период у ком живе.


    Међутим, неки осетљиви тинејџери који иначе не би имали проблема са менталним здрављем су можда упали у депресију због превише времена проведеног на интернету, недовољне социјалне интеракције лицем у лице, недовољног спавања или комбинације свa три фактора.

    Прихватљиво је тврдити и да је прерано да се тинејџерима препоручи да проводе мање времена на интернету, узевши у обзир чињеницу да резултати истраживања нису у потпуности потврђени. Међутим, негативне последице не постоје уколико се тинејџеру ограничи време које ће провести на интернету на два сата дневно или мање – или су минималне. Насупрот томе, чини ми се да су негативне последице одсуства било какве мере или акције – узимајући у обзир могуће последице депресије и самоубиства, прилично озбиљне.

    Није прерано размишљати о ограничавању времена које се проводи на интернету; Надајмо се да није прекасно.

    (World Economic Forum)

  • Опасна игрица МОМО

    Објављено 15.08.2018. у Дигитална безбедност

    Након online игрице „Плави кит“ у свету се шири нови тренд међу најмлађима. Реч је о игри изазова „Момо“. Према писању светских медија, игрица почиње тако што кориснике изазивају да контактирају "Момо", женску анимирану особу стравичног лика, за коју се сматра да је направљена по узору на хорор лутку јапанског уметника Midorija Hajašija. "Момо" се појавила на Facebooku, али се сада шири путем Whatsappa.

    Наводи се да игра функционише слично како се говорило и о Плавом киту. У игри постоје изазови који се задају деци, користећи личне информације које поседују о њима уцењују их да изврше сваки изазов. Уколико дете одбије задатак узнемиравају га са претњама и непримереним фотографијама. Дете добија поруке у којима му се прети смрћу.

    Према мишљењу стручњака, најбитније је да родитељи остварују што бољу комуникацију са децом како не би дошло до оваквих ситуација и како би родитељи у сваком тренутку могли знати шта њихово дете ради на интернету и са ким комуницира.

    Једна од претпоставки јесте да се такве игре креирају како би се испитало интересовање деце и шта је то што им највише привлачи пажњу.

    Сматра да су главна мета она деца која имају најнижи ниво контроле од стране родитеља и која више времена проводе на друштвеним мрежама за игрице и на апликацијама тог типа. Нарушен однос између детета и родитеља отвара врата свим опасностима на интернету.

    Национални контакт центар за безбедност деце на интернету до сада није имао пријаве у вези са игром „Момо“, уколико ваше дете добије поруку сличног садржаја, сачувајте screen shot екрана и контактирајте нас.

  • Пораст е-трговине у Србији

    Објављено 09.08.2018. у E-Трговина

    Е-трговина постаје све популарнији вид куповине роба и услуга међу грађанима Србије. У 2017. години преко 1 630 000 лица куповало је или поручивало робу/услуге путем интернета (50,1% корисника), што је повећање у односу на 2016. годину, за нешто више од 180 000, а у односу на 2015. за око 410 000.

    Највећи број корисника путем интернета купује/наручује одећу и спортске производе (58,2%), добра за домаћинство (21,7%) и електронску опрему (20,1%)… (рачунарску опрему – 12,4%, игрице и додатке за игрице – 12,0%, путнички арнажмани – превоз – 8,5%, смештај за одмор – 7,9%, фармацеутски производи – 6,6%, улазнице за културне догађаје – 4,7%, књиге, новине, магазини – 2,0%)

    Што се предузећа тиче, током 2017, 41,4% предузећа у Републици Србији наручивало је производе/услуге путем интернета.


  • Професор 21. века мора да буде и добар интернет сурфер

    Објављено 08.08.2018. у Дигитална безбедност, ИКТ у образовању, науци и култури

    Бесмислено је и непрофесионално да професори игноришу интернет. Напротив, они су дужни да упуте студенте како се, у њиховим областима, интернет може и треба користити, каже професор Факултета драмских уметности Иван Меденица.

    Интернет омогућава много већу самоукост, а јача и мишљење да је све више занимања за које факултети немају адекватне програме. Да ли факултете теба модернизовати?

    Извесни степен модернизације наставе је неопходан. Пре свега, наставници су одувек били дужни да развијају своје планове и програме, додају нове изворе и сазнања, а данас, у доба интернета, то је још много важније. Ако студентима говориш само оно што и сами могу да нађу на нету, онда се поставља питање смисла и сврхе таквих предавања. Такође, наставници морају да прате развој нових генерација, њихових интересовања и њихове психофизиолошке конституције.

    На пример, нове генерације, миленијалси пре свега, у потпуности су, од рођења, "набаждарени" на дигиталне формате и у погледу брзине промене фокуса и у погледу визуелне атрактивности, и професор то мора да има у виду: да му предавање прате поwерпоинт презентације на екрану, слајдови, видео инсерти и сл. И у ритму предавања мора да мисли о овоме, да га непрестано модулира, оштро мења, да му усмено излагање има изражене перформативне аспекте... Наставник који нема ни минимум талента за сценски наступ извесно је промашио професију.

    Међутим, нисам горе случајно истакао да нам је потребан "известан" степен модернизације: то значи да је неприхватљиво да се драстично мења и смањује обим и врста захтева само зато што они нису у складу са очекивањима, интересовањима или тренутним могућностима миленијалса. У случају мог предмета, Историје светског позоришта и драме, то би значило да не читају светску драмску класику, то не може никако! Наравно, професор не сме да наступа са позиције игнорисања тог проблема, поготово не некаквог презира: мора да зна да они долазе из потпуно руинираног система средњег образовања, и да се никакво претходно знање не мора да подразумева. Зато мора да им, користећи различите методе, отвори апетит за нешто што нису никада пробали, као што добри родитељи науче децу да воле рибу или шаргарепу.

    Такође, потпуно је бесмислено, чак и непрофесионално да професори игноришу интернет: напротив, они су дужни да упуте студенте како се, у њиховим областима, интернет може и треба да користи. Иако су рођени с нетом, миленијалси, парадоксално, често нису интернетски писмени, не знају његове специфичности. Професор мора да им објасни разлику између Википедије и Енциклопедије Британике, да их научи да постоје википедије на различитим језицима, да су неке поузданије и садржајније од других, да гоогле претрага има своја правила, да прве референце које нам он избаци не морају да буде и најбитније за оно што истражујемо... Укратко, професор мора да научи студенте на првом часу како да они, за његову научну област, сурфују по интернету. Добар професор 21. века мора да буде и добар интернет сурфер.

    Будући да сте испратили многе генерације да ли се заиста осећа разлика између миленијалса и осталог света?

    Разликују се по психофизичкој обликованости у складу с дигиталним светом, што има везе с многим стварима битним и за наставу, од врсте њихове пажње до интересовања. Они се такође разликују и по великој незаинтересованости, несвести, о историјским токовима, што мислим да је веома опасно: морају да знају да је њихов живот, са свим оним што је у њему и добро и лоше, у великој мери повезан с изборима које су, не тако давно, правили њихови родитељи, или бабе и деде. Несклоност читању није специфична само за миленијалсе, то је процес који траје, бојим се, већ деценијама, можда и од мојих генерација па и оних старијих: само се убрзава, као лавина. Њихова предност је, што за разлику од нешто старијих генерација, оних рођених крајем осамдесетих, немају "Калимеро" синдром - да су им за све криви други, родитељи, ратови у бившој Југославији...

    Извор: Vice

  • Заштитите приватност деце

    Објављено 08.08.2018. у Дигитална безбедност

    Уколико ви сами дајете пример свом детету тако што сваки део његовог детињства делите на друштвеним мрежама, немојте бити изненађени што дете нема границе и осећај за приватност када уплови у свет интернета. Заштита приватности не почиње оног тренутка када ухватите дете да дели експлицитне фотографије или своје тајне online пријатељима већ при самом рођењу. Међусобно поверење и отвореност је кључ доброг односа, па тако и начин да online живот свог детета учините безбеднијим.

    Још један начин који многи родитељи користе да прате online кретање свог детета јесте употреба псеудонима или надимака. Сталан online надимак или псеудоним је начин да дете развије присуство и односе на интернету без излагања правом малтретирању или дугорочним последицама. Размишљајте о дигиталном надимку као игралишту на којем ваше дете може да учи о идентитету, истражује различита интересовања и види везу између онога што дели са другима и тога како га други виде. Охрабрите дете да размисли да ли жели да започне нови дигитални идентитет након што зађе у позне тинејџерске године или одрасло доба.

    Разговарајте са својом децом о технологији

    Најбитнија ствар јесте да својим дететом разговарате о његовом online животу. За разлику од родитеља који својој деци само дају уређај на коришћење или само ограниче време које дете проводи пред екраном, разговор и договор са дететом постиже много боље резултате. Покажите својој деци како да користе програм који сте открили, сајт који им може користити, као и апликације намењене деци. Имајте на уму да је безбедност online живота подједнако битна као и offline.

    Ако знамо да је разговор највећа offline подршка коју можемо да пружимо својој деци, онда је време да видимо како разговор може да им помогне и online. Технологија може да оштети нашу децу уколико спречава комуникацију између родитеља и детета која је неопходна за напредак деце. Родитељ који је непрестано на мобилном телефону по свој прилици није родитељ са којим се лако разговара.

    Један од позитивних примера коришћења техноологије јесте играње игрица са дететом које вам може помоћи да створите опуштену атмосферу у којој ће се ваше дете отворити. Оног тренутка када престанете да гледате на технологију као на нешто што вас спречава да комуницирате са својим дететом, отварате могућност да она постане средство за јачање те комуникације.

    И, наравно, технологија може бити део онога о чему разговарамо са својом децом. Тај разговор можете започети већ данас, тако што ћете питати своје дете шта ради на интернету.


  • Е-трговина глобално

    Објављено 05.08.2018. у E-Трговина

    Према проценама statista.com стабилан раст удела е-трговине у глобалној малопродаји довешће то тога да ће са 10,1% колики је био у 2017. години, скочити на 11,6% у 2018.

    Према том порталу, у 2017. године приходи од електронске малопродаје широм света износили су је 2.3 трилиона америчких долара, а пројектовани су до до 2021. порасту на 4.88 трилиона америчких долара.

    Онлајн куповина је једна од најпопуларнијих онлине активности широм света, али се употреба разликује по региону. У 2016, процењено је да је 19 процената укупне продаје на мало у Кини било преко интернета, док је у Јапану удео био 6,7 процената. Десктоп рачунари су и даље најпопуларнији уређаји који се купују путем мреже, а пристижу их мобилни уређаји, нарочито паметни телефони.

    Према извештају IPC (International post Corporation) „State of e-commerce: global outlook 2016-21“ истраживање у 2016. години, обављено у 26 земаља, показало је да су Амазон, еBay и Алибаба учествовали са 65% у свим прекограничним куповинама онлајн.

  • Дечји пакао на даркнету

    Објављено 02.08.2018. у Дигитална безбедност

    Највећи светски портал за размену дечије порнографије „Елизијум“ деловао је из Немачке док прошле године није угашен. У четвртак почиње суђење четворици оптужених. Државни тужилац Георг Унгефук о томе говори за DW.

    DW: Ви сте портпарол Централе за борбу против интернет-криминала при Државном тужилаштву у Франкфурту. Оно је водило истрагу о педофилској платформи „Елизијум“ смештеној на даркнету са готово 90.000 корисника. Колико је даркнет, део интернета у који се улази само преко специјалних прегледача и који је ван контроле, променио криминал?

    Георг Унгефук: Већ годинама је јасно да су се одређене области општег криминала преселиле на даркнет. То су посебно трговина дрогом, илегална трговина оружјем, трговина лажним новцем и другим фалсификованим стварима. Постојеће криминалне структуре су откриле даркнет као нови канал за повећање обрта. А то води до неке врсте миграције криминалних структура на даркнет.

    Да ли је даркнет створио нове форме криминала?

    Даркнет је проширио могућности да се почине кривична дела. То се тиче и дечје порнографије. Она се последњих година све више селила на даркнет. На нормалном интернету заправо више и нема платформи за дечју порнографију. Те платформе се сада налазе на даркнету. и то веома отежава истраге.

    Да ли је друштво припремљено и да ли су власти припремљене за нове дигиталне форме криминала?

    У Немачкој је та тема последњих година доспела у жижу јавности. У друштву се говори о тој теми. Тема наравно има везе са слободом и могућношћу да се цензура заобиђе у разним деловима света – или да се избегне кривично гоњење у земљама у којима нема слободе мишљења као код нас. С друге стране, она је подстакла и развој криминала. То значи: даркнет је важно средство да се анонимно комуницира и да се у одређеним земљама можда изрази мишљење. С друге стране, он је и – као и свака друга технологија – нешто што користе и криминалци да би избегли кривично гоњење.

    Но, и у полицији и правосуђу се последних година нешто променило. И ми смо у одељењу за интернет-криминал много инвестирали у обуку, у стицање знања и информација које су корисне за државне тужиоце, полицајце, па и судије, како бисмо се одупрли новом развоју криминала. Али, коришћење даркнета за криминалне радње није у паду; за многе је врло привлачна могућност да измакну кривичном гоњењу и да се крећу анонимно да би то постигли.

    Када је реч о починиоцима и људима који користе платформе попут „Елизијума“, она је имала нешто мање од 90.000 корисника када је затворена у јуну 2017. Да ли је „Елизијум“ био само врх леденог брега?

    „Елизијум“ је био врло значајна платформа у области дечје порнографије. Према нашој истрази, на њој се за релативно кратко време од шест месеци нашао велики број корисника. И то због две ствари: прво, платформа је била врло отворена. То значи да корисници нису морали да испуњавају никакве посебне услове да би постали чланови. „Елизијум“ је зато привукао много њих – друге платформе су већ нестајале у то време. „Елизијум“ је имао светске размере, тако да се међународна сцена дечје порнографије кретала по тој платформи. Имали смо осумњичене из читавог света.

    Како функционише међународна полицијска сарадња?

    Интернет-криминал уопште, али и сузбијање криминала на даркнету, јесте међународни задатак. Увек имамо ситуацију да се инфраструктура налази у једној земљи а осумњичени делају из неке друге земље. То значи: ако не сарађују власти више земаља, неће бити ни успеха. Ту се током последњих година ситуација побољшала. Управо је наша Централа добро повезана са многим таквим инстанцама у иностранству. Због тога су и у борбо против криминалних платформи забележени успеси.

    Можете ли да процените како је педофилска сцена реаговала на затварање „Елизијума“?

    Стекли смо утисак да је на тој сцени сада завладала несигурност. Према нашим актуелним сазнањима, до сада ниједна нова значајна платформа за дечју порнографију није ступила на место „Елизијума“. Али, морам да кажем да се дечја порнографија шири разним путевима – па и оним конвенционалним. Електронском поштом, програмима за комуникацију или другим каналима.

    Како је истражитељима који сатима морају да гледају ужасне слике злостављања деце?

    Са тим ужасима свако мора да се суочи на свој начин. У правилу нам то успева. Ту важну улогу има тимски рад – увек можете да разговарате са колегама. Иако у почетку мисле да је у питању рад који представља велико оптерећење, многи остају годинама активни у тој области. Јер, у њој имате и велику задовољштину и признање када успете да станете на пут сексуалном злостављању деце.

    Извор: дојче веле

  • Време проведено испред екрана да буде ствар договора, никако забрана

    Објављено 01.08.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Забрана коришћења интернета никада није решење, тако је неопходно да родитељи пронађу друге начине како и на који начин њихова деца могу безбедно користити дигиталне технологије.

    Шта је алтернатива?

    Породични договор о времену проведеном испред екрана.

    Овај договор није нешто што својој деци намећете, већ нешто што ћете осмислити заједно. Он може да покрије ствари попут тога које ће уређаје деца користити у одређено доба дана или недеље, које активности треба ограничити временски, а које активно подстицати и како ћете договор спровести у дело. Ово није једнократан посао, већ живи документ. Породични договор коригујте према потребама и истакните га на видљиво место како би се и ви и дете често подсетили на заједничка правила.

    Будите дигитални детектив

    Родитељи морају знати да различите активности за компјутером различито утичу на децу. Бављење уметношћу на компјутеру стимулише дете, али га превише времена на друштвеним мрежама и online играма чини нервозним или доводи до прекомерне употребе.

    Како бисте разумели на који начин различите online активности утичу на вашу децу, морате бити дигитални детектив. Чак и ако ваше дете нестане на неколико сати у екрану, морате га питати шта ради и на који начин проводи време online. Пратећи online активности ваше деце видећете утицај на њихово расположење, енергију и успех у школи. Можете стећи увид у то које активности активирају њихову креативност, а које их чине мрзовољним или непријатељски расположеним. Имајући у виду да већина нас има снажна уверења о томе које активности су мање-више смислене, корисно је неколико недеља бележити online активности и расположење вашег детета како бисте били сигурни да је тај однос стваран.

    Ово можда изгледа као много посла, али је вредно труда ако ваше дете има проблеме за које сматрате да су повезани са временом проведеним испред екрана. Постоје апликације које помажу с обе стране ове једначине: алати за родитељску контролу попут Disney’s Circle пружају параметре о томе како ваша деца проводе време на интернету, апликације попут We Feel или MoodMeter вам помажу да пратите расположење или ниво енергије вашег детета. Идеално би било укључити ваше дете као партнера у овом процесу, шпијунирање деце (нарочито ако је мало старије) најверватније неће довести до отворене комуникације о њиховим активностима на интернету.


  • Шта је интернет зависност?

    Објављено 25.07.2018. у Дигитална безбедност, Савети

    Интернет зависност представља стање појединца у коме је употреба интернета постала доминантна животна активност која га изолује у односу на остале друштвене токове и која ствара негативне последице по њега и његову околину.

    Претерано коришћење компјутера, односно Интернета, повезује се са губљењем и занемаривањем основних потреба.

    Интернет зависност се испољава у више облика:

    •зависности од играња компјутерских игара

    •зависност од сурфовања интернетом

    •зависност од сајберсекса

    •зависност од успостављања пријатељских веза путем интернета

    •зависност од интернет коцкања

    •зависност од компјутера уопште

    Које су категорије Интернет зависности?

    •Презасићеност информацијама

    •Опседнутост виртуелним пријатељствима

    •Опседнутост сајбер-сексом

    •Опседнутост играњем на мрежи

    •Патолошко коришћење форума и електронске поште

    Како настаје зависност од игрица?


    Фактори који би могли увећати ризик међу децом за покретање овог облика зависности. Деца која играју online игрице делују као група која је подложнија зависности од интернета. Интерактивне игре су наизглед оно што повећава ризике. Без начина да заврше или званично “пређу” игру, деца често одавде почињу са зависношћу.

    Играњем оnline игара, може се покренути ослобађање ендорфина код тинејџера. То је слично стање оном у које улазе зависници од дроге и коцке.

    Како помоћи детету ако сумњате да је интернет зависник?

    •Попричате са дететом о интернет зависности.

    •Изразите своју бригу и разлоге зашто то није здраво.

    •Охрабрите друге интересе и социјалне активности. Натерајте дете да се склони са компјутера. Предложите неки спорт, шетњу…било шта што ће му на дужи временски период одвући пажњу.

    •Поставите границе. Ограничите где и када ваше дете може да буде онлајн.

    •Користите апликације да ограничите дететову употребу smartphone. Постоје бројне апликације које вам могу помоћи.

    •Затражите професионалну помоћ уколико симптоми не престану након ваших упозорења.

    •Попричајте са лекаром вашег детета и размотрите са њим опције и начине на које би се дете лечило. Постоји неколико различитих врста ефектне терапије у оваквим ситуацијама на које се можете ослонити.