Tehnološko ubrzanje u kojem učestvujemo do sada nije zabeleženo u istoriji civilizacije. Imajući to u vidu, Ministarstvo podstiče digitalnu transformaciju kreirajući zakonski i infrastrukturni okvir za široku primenu digitalnih rešenja na dobrobit privrede, države i svih njenih građana.

Donošenje novog Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju predstavljalo je ključni događaj za digitalizaciju poslovanja i administrativne komunikacije. Ovo je sistemski zakon u ovoj oblasti koji na velika vrata uvodi digitalizaciju u, pre svega, organe državne uprave, ali omogućava i lakše, brže i efikasnije poslovanje privredi.
Takođe, ovaj Zakon pruža pravnu sigurnost za razvoj digitalne ekonomije, posebno e-trgovine, čijem će rastu doprineti i nova regulativa u ovoj oblasti - Predlog izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, kao i Predlog Nacrta novog zakona o trgovini s obzirom, koji su usvojeni na Vladi Srbije.

Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju uređuje elektronski potpis, potpis u klaudu, elektronski pečat, elektronsku dostavu, zatim, osnivanje i formiranje tela koja će obavljati nove usluge od poverenja i trajno elektronsko čuvanje.
Usluge od poverenja omogućavaju pouzdano garantovanje verodostojnosti podataka (podaci o identitetu fizičkog, odnosno pravnog lica, vremenu izrade dokumenta, vremenu slanja, odnosno prijema podataka, pouzdano čuvanje itd.) u elektronskim transakcijama.
Elektronski potpis predstavlja skup podataka vezanih za korisnika, koji su pridruženi ili povezani sa drugim (potpisanim) podacima u elektronskom obliku, tako da se elektronskim potpisom u elektronskom dokumentu potvrđuje integritet tih podataka i identitet potpisnika. To znači da je potpis zaštićen kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe. Kada je u pitanju kvalifikovani elektronski potpis, on u elektronskoj transakciji zamenjuju svojeručni potpis.
Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost, dokazna snaga i pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku. To znači da se elektronski dokumenti sada priznaju kao i papirni.
Elektronska identifikacija utvrđuje identitet fizičkog ili pravnog lica kada žele da im neka usluga ili sadržaj budu dostupni elektronskim putem. Vrši se putem različitih šema identifikacije – postupaka (putem korisničkog imena i šifre, elektronske lične karte, elektronskog potpisa, slanja šifre za pristup SMS-om na broj mobilnog telefona…).
Informacije o registru pružalaca elektronske identifikacije i šema elektronske identifikacije, registru pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja i registru sredstava kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskih potpisa i elektronskih pečata mogu se naći na sajtu: epotpis.mtt.gov.rs  

Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine definiše mere u odnosu na potrebu priključivanja četvrtoj industrijskoj revoluciji. Kao prioriteti postavljeni su: razvoj uspešnih IT preduzeća i proizvoda, unapređivanje administrativnog okruženja, jačanje kadrovskih potencijala i modernizacija poslovanja u svim privrednim granama upotrebom IT.
Definisane su mere koje će ne samo doprineti razvoju i ubrzanju digitalne transformacije u Srbiji nego i povećati ljudske resurse, budući da digitalizacija donosi i promene na planu tržišta rada.
Prema tome, definisane su i mere za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju, na svim nivoima obrazovanja, uključujući jačanje uloge informatike i računarstva kao nauke koju treba izučavati od početka školovanja, zatim, razvoj nastavnih kadrova i unapređenje prostornih i tehničkih kapaciteta i razvoj IKT infrastrukture.