Sadfishing znači da javno delite svoju emocionalnu nevolju na društvenim mrežama u obliku tužnih objava ili fotografija kako biste pridobili pažnju i simpatije drugih korisnika. To je još jedna u nizu pojava koje su preplavile društvene mreže. Šta zapravo lovimo sa „udica-tugom”u javnosti? Iako starost ne daje imunitet, za roditelje je posebno važno da prepoznaju potencijalnu emocionalni problem kod dece i adolescenata i da blagovremeno reaguju.

Kao što je slučaj sa mnogim drugim oblicima ljudskog ponašanja, žudnja za pažnjom bližnjeg čoveka i deljenjem svojih emocionalnih stanja preneli su se i u onlajn okruženje. Pošto su ljudi društvena bića, potreba za kontaktom i saosećanjem drugih je naša prirodna potreba. Društvene mreže nude prečicu da zadovoljimo naše potrebe. Ali da li su lajkovi i pratioci zaista sve na šta se kladimo?

Kako razlikovati pravu emocionalnu nevolju od žudnje za pažnjom?

Iza javnog deljenja emocionalnih stanja mogu biti veoma različite motivacije. Može se raditi o stvarnoj emocionalnoj nevolji pojedinca, ili može biti čisto o traženju pažnje. Na mreži, praktično je nemoguće razdvojiti se i shvatiti šta se zaista dešava sa osobom. Po pravilu, takvi postovi su takođe prilično nekompletni i retko traže konkretnu pomoć ili je očekuju. Stoga se često ignorišu oni kojima je pomoć zaista potrebna.

Ko je posebno izložen

Iako danas taj fenomen uglavnom povezujemo sa društvenim mrežama, poznajemo ga i van onlajn okruženja, pa čak i iz vremena pre njega. Tada to nije bilo tako blisko povezano sa određenom starosnom grupom kao danas.

Adolescenti predstavljaju posebno ranjivu grupu koja ima tendenciju da traži pažnju i utehu, jer su tokom svog odrastanja izloženi mnogim emocionalnim potresima, koji su često praćeni osećanjem usamljenosti. Mladi su u periodu odrastanja posebno opterećeni eksternom slikom koja se brzo menja. Pošto su rođeni u digitalnom svetu, razumljivo je da i tamo traže pomoć za svoje probleme. Stoga je vrlo verovatno da se iza njihovih tendencioznih postova krije i pravi emocionalni stres. Duboko uznemireni, čak i koketirajući sa samopovređivanjem ili samoubilačkim mislima, nikada ne smeju da postanu žrtve tužnog ribarenja i takve osobe moraju dobiti odgovarajuću pomoć.

Ako imate problem i ne znate kako da ga rešite, a smatrate da bi ga bilo lakše poveriti profesionalcima nego roditeljima ili prijateljima, možete pozvati  Nacionalni kontakt centar za bezbednost na internetu nabroj 19833.

Kada može da se zakomplikuje?

Iako ponekad može biti lakše pronaći i ponuditi pomoć u rešavanju emocionalnih problema na društvenim mrežama, jer je ljudima lakše stupiti u kontakt, a zapravo može doprineti poboljšanju blagostanja pojedinca, u svetu brojanja lajkova i stavove i štetne komentare, takvo deljenje može brzo da pogorša osnovno stanje.

Ako dovoljan broj „prijatelja“ ne reaguje na naše deljenje emocionalnog stresa, brzo se možemo osećati još usamljenije. Slično, neprijateljski ili čak uvredljivi komentari koji ne pružaju utehu, već ismevaju našu nevolju ili ih čak koriste da nas ismevaju u svakodnevnom životu, takođe mogu imati negativan efekat.

Mnoge studije takođe pokazuju da većina dece i adolescenata ne dobija adekvatnu podršku i pomoć za svoj problem na mreži. Često su pojedinci koji traže pomoć na mreži izloženi i sajber maltretiranju, ismevanju, uvredama i negativnim komentarima, što može povećati njihovu nevolju.

S druge strane, mnoge studije takođe pokazuju blisku vezu između prekomerne upotrebe društvenih mreža i našeg opšteg blagostanja, posebno osećaja usamljenosti i anksioznosti i depresivnih poremećaja.  

Iskorišćavanje emocionalnog stresa za oglašavanje ili uhođenje

Sve više slučajeva otkriva se na društvenim mrežama, kada se ispostavi da se iza skrivenih reklamnih kampanja za proizvode krije deljenje emocionalne nevolje pojedinaca. Tako se preko pojedinaca koji dele svoje emocionalne teškoće i time stiču privrženost javnosti, zapravo plasiraju proizvodi koji bi trebalo da pomognu u otklanjanju problema adolescenata. Očekuje se da će to uglavnom biti proizvodi koji se odnose na poboljšanje izgleda, kao što su: kozmetika, odeća, dodaci ishrani itd. Iza ovakvih objava često nalazimo korisnike sa velikim brojem pratilaca, kao što su influenseri i druge poznate ličnosti iz sveta industrije zabave, filmske ili muzičke zvezde (kao što je Kendal Džener). Iza njihovog dijeljenja emocionalnih problema, koji su kao takvi obmanjujući i moralno nepoželjni, često se krije reklama za određeni proizvod predstavljen kao ključ za rješenje, čime se poboljšava blagostanje i eliminiše emocionalni stres.  

Deljenje emocionalnog stresa takođe izlaže decu i adolescente mnogim opasnostima u vezi sa onlajn uhodima, koji njihovo poverenje stiču lažnim razumevanjem i pružanjem utehe i koriste ga za postizanje svojih ciljeva, kao što su seksualno zavođenje, uznemiravanje ili iznuda.    

Kako pomoći detetu ili mladoj osobi?

Bez obzira na razlog zbog kojeg dete deli svoje emocionalno stanje na društvenim mrežama, da li je u pitanju traženje pažnje ili, s druge strane, duboka emocionalna uznemirenost, važno je da roditelji reaguju na to i u svakom slučaju preduzmu akciju. Roditeljima nikada nije bilo važnije da prate digitalne živote svoje dece.

Najvažnije sredstvo koje imate na raspolaganju za ovo je: razgovor. Kada vidite takvu objavu, razgovarajte sa detetom o tome šta za njega znače objave na mreži i zašto je odlučilo da tamo podeli svoje probleme. Takav razgovor ne treba da bude osuđujući ili neodobravajući, već treba da se zasniva na međusobnom poverenju i poštovanju. Ali nećemo stići tamo preko noći. Da biste svom detetu bili dobar sagovornik, važno je da budete uključeni u njegov život, da pratite njegova emotivna stanja, reagujete na njih i ponudite mu pomoć čim primetimo promene.

VREDNO JE PAMTI: Čak i negativno iskustvo koje dete ima u digitalnom svetu lakše je ispraviti ako dete nađe podršku i razumevanje u stvarnom životu, u krugu porodice i prijatelja.