Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

„Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

„Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.