Lažni i hakovani profili

RAZLIČITI TIPOVI LAŽNIH NALOGA NA FACEBOOK PROFILIMA

Lažni Facebook nalozi predstavljaju naloge koji su napravljeni sa ciljem da ne predstave ljude kao stvarne osobe. Facebook ima tendenciju da njegovi korisnici pri identifikaciji budu iskreni. Oni žele da znaju stvari o vašem stvarnom životu, odnosno da koristite Facebook u svrhe kojima je i namenjen. Uprkos tome što Facebook traži od ljudi, mnogi ga koriste kroz profile koji ne predstavljaju njihov pravi identitet. Iz mnogo razloga ljudi kreiraju lažne naloge.

1.Spambots

Određeni nalozi su napravljeni sa ciljem spamovanja Facebook grupa reklamama. Linkovi njihovih profila ih obično odaju. Oni promovišu određene stvari za prodaju. Ovakvi nalozi uglavnom nemaju Prijatelje, ali i ako imaju obično su i oni botovi. Nekada nalozi mogu izgledati kao da su spambotovi iza njih, a ustvari se iza njih nalaze osobe koje koriste nalog u poslovne svrhe. Interakcija sa njima je najbolji način da se sazna da li je nalog pravi ili nije. Spambotovi će retko odgovoriti na poruku ili imati interakciju sa stvarnim korisnicima.


2.Likebots

Ovakva vrsta naloga postoji samo da bi lajkovala određene stvari. Oni uglavnom lajkuju stranice, a ponekad i komentare. Često njihovi lajkovi mogu biti kupljeni, a mogu biti i deo određenih udruženih botova koji promovišu određene firme ili poznate ličnosti. Ovakvi nalozi retko postavljaju sadržaj, ali lajkuju veliki broj nepovezanih sadržaja.


3.Progonitelj

Facebook ima mogućnost da dozvoljava da jedan korisnik blokira drugog, tako što će oni biti nevidljivi jedan drugome. Neće biti u mogućnosti da vide jedni drugima podeljeni sadržaj ili komentare, čak ni zajedničke prijatelje ukoliko ih imaju. Šta se dešava kad bivši supružnik ili bivši momak ili devojka žele da špijuniraju njihove bivše partnere, ali nemaju tu mogućnost zato što su blokirani? Oni prave lažne profile da bi špijunirali svoje bivše partnere. Ovakvi progoniteljski profili retko prave nevolje ili imaju interakciju sa bilo kim drugim. Ponekad ako progoniteljima postane dosadan kontakt sa progonjenim, profil može evoluirati u Trol nalog da bi mu postalo zanimljivije.

4.Pseudonim nalozi

Ovo nisu u potpunosti lažni profili, već osobe koje se ne osećaju dobro pod svojim imenom i prezimenom, otvaraju profile koristeći pseudonime. Ovakvi nalozi često su stvarani da ne bi drugi ljudi mogli da ih nadju kada pretražuju profile. Iako ovakvi nalozi često budu prijavljivani od strane drugih ljudi, Fcebook ne primorava korisnike da koriste svoja prava imena. Za razliku od drugih društvenih mreža, Facebook je vrlo istrajan i efikasan u tome da njegovi korisnici potvrđuju svoje profile. Ako osoba koja koristi ovakvu vrstu naloga, svoj broj telefona upiše i time validira nalog, onda Facebook toleriše pseudonim nalog.


5.Work Branded profili


Ovo su nalozi koji nisu u potpunosti lažni, ali obzirom da ne predstavljaju pravu osobu oni time krše pravila Facebook-a. Profili poput ovih nisu kreirani iz loših razloga. Uglavnom je to neka reklamna vrsta profila. Facebook ne mari mnogo što ljudi kreiraju ovakve profile. To može imati beneficije iz marketinških razloga, bez obzira što su profili neobični.


6.Trolovi

To su ljudi koji komuniciraju sa drugim ljudima na više nivoa, od prijateljske do satirične i nasilne interakcije. Neki od njih su većinski sadistički nastrojeni, dok se drugi iskreno zabavljaju i ostavljaju trag na Facebook-u na način na koji ne bi mogli bez anonimnosti. Trolovi uglavnom koriste Facebook grupe ili ostavljaju komentare na Facebook stranicama.


7.Dečiji nalozi

Deca mlađa od 13 godina ne bi trebalo da imaju Facebook naloge. Mnoga deca, međutim, imaju pametne telefone i na njima Facebook naloge. To znači da mnoga deca koja nisu dovoljno stara da bi koristila Facebook, sa namerom se pretvaraju da su stariji nego što jesu. Mada je vrlo  jasno kada se pogleda jedan takav nalog, po sadržaju koji je na njemu postavljen, da se ipak radi o detetu. Roditeljima se savetuje da nadgledaju aktivnosti svoje dece na društvenim mrežama, i da deca znaju da ih roditelji nadgledaju. Deca su deca i radiće nepromišljene stvari. To ih može pratiti tokom čitavog života, iako im danas to ne izgleda tako. Roditelji bi trebalo da se potrude da njihova deca ne budu na društvenim mrežama bez njihovog nadzora.


8.Lažno predstavljanje

Najomraženiji nalozi na Facebook-u jesu nalozi ljudi koji se lažno predstavljaju. To su ljudi koji namerno koriste nečije ime da bi ostali ljudi mislili da  je to ta osoba. Ukoliko se nađete u situaciji da se neko predstavlja kao vi, to bi trebalo odmah da prijavite. Budite spremni da imate dokaze kojim ćete potvrditi da ste to vi, jer se može desiti da osoba koja je napravila lažni profil prva prijavi vas.


Kako da identifukujete lažni Instagram profil?

1.Kakav sadržaj je postavljen? Ako su slike lošeg kvaliteta ili nejasno vidljive onda je to jasan znak da je u pitanju bot.

2.Koliko ljudi oni prate? Obično bot nalozi su automatski podešeni da lajkuju i prate druge naloge. Ako primetite nalog koji prati imeđu 5000-7500 ljudi, obično se radi o lažnom nalogu.

3.Jedan od načina koji pokazuje da se radi o lažnom nalogu je i kada je postavljena prva fotografija? Ako nalog ima oko 200 objava može izgledati kao pravi nalog, ali ako dodjete do prve fotografije i primetite da je ona postavljena pre 1-2 nedelje onda je očigledno da se radi o lažnom nalogu.

4.Proverite njihovu interakciju. Pogledajte njihove slike i vidite da li su odgovarali drugim korisnicima koji su komentarisali.


-Ako nalog ima 20.000 pratilaca ali dobije samo 50 lajkova, tada znajte da su kupljeni lažni pratioci.

-Ako slike imaju veliki broj komentara. Lako je reći da li je neki komentar pravi ili lažni. Ili ako nema komentara ali imaju veliki broj pratilaca, to takođe govori o kupljenim pratiocima.

-Pogledajte njihove pratioce. Izaberite nasumično 10 imena i pogledajte da li su ti nalozi lžni ili pravi.


Tinejdžeri sa lažnim nalozima na društvenim mrežama:

Da li su Vaša deca bezbedna?

Društvene mreže su sve popularnije, a samim tim i roditeljska kontrola. Dobra stvar je što većina roditelja aktivno prati pravila vezana za bezbednost na internetu i primenjuju razne vrste kontrole da bi im deca bila bezbednija na društvenim mrežama, kao što su Facebook, Twitter, MySpace. Loša vest je što mnoga deca pokušavaju da izbegnu roditeljsku kontrolu tako što kreiraju lađne naloge, za koje njihovi roditelji ne znaju.

Neki roditelji imaju pogrešno mišljenje da Facebook može da spreči ljude da prave duple naloge. Pravi nalog Vašeg tinejdžera ne mora sadržati ime i prezime, već samo nadimak.

Mnoge društvene mreže traže od korisnika da imaju samo jedan nalog, ali zapravo, najviše što mogu je da ograniče da se putem jedne email adrese otvori jedan nalog. Zakonski, jedini problem je kada neko kreira dupli nalog na tuđe ime, ali tinejdžeri koji kreiraju lažne naloge da bi zavarali njihove roditelje nisu legalni problem.

Iako nije nelegalno, to znači da postoji određena doza nepoverenja između tinejdžera i roditelja. Lažni profili nisu nužno znak da je tinejdžer uključen u neke opasne radnje, ali postoji znak da se vaš tinejdžer ne slaže sa vama u vezi privatnosti i roditeljske kontrole.

Postoje situacije kada roditelji moraju da koriste različite vrste nadzora, ali generalno, zaštita bezbednosti dece najbolje funkcioniše kada je dete upućeno u to da ga roditelji kontrolišu, jer tada imaju osećaj da se njihova privatnost poštuje i ne osećaju se ugroženim.


Društvene mreže su sve podložnije cyber kriminalu. Skoro svaka osoba je bila u situaciji da primi neki spam email. Bez obzira da li je to pokušaj krađe identiteta, ili samo virus koji je preuzet sa neproverenog sajta, ili prevarant koji se pretvara da je bogati stranac koji traži pomoć…

Ali u međuvremenu smo svi postali pametniji. Tradicionalni spam pristup je postao manje efikasan, i kao rezultat toga, prevaranti su se okrenuli ka društvenim mrežama, gde je teže odbraniti se.

Šta čini lažne Facebook zahteve tako efikasnim?

Facebook ima jedinstveni socijalni kvalitet koji ga čini specijalno pogodnim za syber napade. Nećete očekivati nikakvu nevolju od vaših „prijatelja“. Međutim, ukoliko pravila privatnosti nisu specijalno podešena tako da ograničavaju pristup, kada prihvatite novog prijatelja, on može videti sve vaše informacije koje imate na profilu, uključujući i ostale prijatelje, saradnike, datum rođenja, rođake, grad u kom živite…

Odatle, je potrebno samo par koraka do preuzimanja slabo zaštićene lozinke ili ubacivanje virusa na Facebook nalog.  A pošto ti napadi dolaze od prijatelja, ko bi posumnjao?

Najočigledniji način da cyber kriminalci iskorišćavaju ljude na Facebook-u je i zlonamerni zahtev za prijateljstvo. Možete pomisliti da jednostavnim odbijanjem zahteva za prijateljstvo od ljudi koje ne poznajete možete rešiti problem. Nažalost, stvari nisu tako jednostavne.

Mnogi ljudi imaju stotine ako ne i hiljade prijatelja na Facebook-u, i uobičajeno je kod njih da prihvataju nove prijatelje bez da razmisle o tome. Ovo je najčešći slučaj kod osoba koje koriste društvene mreže za samopromociju. Zahtevi od poznanika vaših prijatelja na Facebook-u mogu biti potpuno legitimni, čak i ako nisu. Sve što je potrebno da neko od vaših prijatelja prihvati takav lažni zahtev, i samim tim dodje i do vas.


Identifikacija lažnih zahteva za prijateljstvo na Facebook-u

Često možete doći do zaključka da li je nalog lažan ili ne gledajući u profil.

-Lepi ljudi: Mnogi prevaranti koriste fotografije lepih i atraktivnih ljudi za njihove lažne profile. Posle svega, ko ne bi želeo da misli da je neka prelepa osoba zainteresovana da vas upozna bolje.

-Malo ili bez objava: Prevaranti postavljaju lažne naloge algoritamski, i obično se ne trude da postavljaju dodatne informacije na profil. Ako vidite nalog koji nema objava, velike su šanse da je nalog lažan.

-Nasumični lajkovi: Lažni nalozi često lajkuju veliki broj različitih stranica i objava, da bi drugima delovali kao pravi nalozi. Ukoliko lajkuju potpuno nasumične stvari, i stranice koje su kontradiktorne, može se reći da je nalog lažan.

-Par prijatelja: Ako je neko nov na Facebook-u, prva stvar koju rade jeste pronalaženje prijatelja koje već poznaju. Oni neće dodavati nasumično ljude koje ne poznaju. Proverite listu prijatelja. Ako ne vidite nekog koga poznajete, ili ta osoba ima jednog do dva prijatelja, tada je profil verovatno lažan.

-Ne odgovarajte na poruke: Nepoznata osoba koja je generalno zainteresovana da vas bolje upozna, sigurno će odgovoriti na svaku poruku koju pošaljete. Ako mislite da bi profil mogao biti pravi, pošaljite korisniku poruku i prijateljski ga pitajte nešto. Ako nema odgovora, verovatno komunicirate sa botom a ne sa čovekom.


Opasnosti lažnih naloga na Facebook-u

Možete pomisliti, pa šta ako imam par lažnih prijatelja? Šta može da se desi? Nažalost, lažni prijatelji vas mogu dovesti u opasnost:

-Hakovanje: Facebook nalozi su lako kompromitovani, često zato što koriste slabe šifre. Jednom kada se prevarant nađe na vašoj listi prijatelja, mogu iskoristiti informacije sa vašeg profila i tako doći do vaše šifre. Ili mogu pokušati da dobiju šifru od nekog koga vi poznajete.

-Prevare: Postoje mnoge tradicionalne prevare koje rade posebno dobro kada se sprovode kroz hakovani Facebook nalog. Jedna od uobičajenih prevara je i fišing napad, u kom dobijate zahtev za pomoć od „prijatelja“ na Facebook-u koji je igubio novčanik ili pasoš. Odatle ima više varijacija ovakvih zahteva, suština je da će vas pitati da pošaljete vašem „prijatelju“ određenu sumu novca u kratkom vremenskom periodu. Dok shvatite da to nije vaš prijatelj koji vas je kontaktirao, obično bude već kasno.

-Krađa identiteta: Potencijalno još opasnija je mogućnost da sa kompromitovanog naloga vašeg rijatelja, šalju zlonamerne linkove ili aplikacije za preuzimanje, često sa porukom „Hej, nadam se da će ti se svideti nova priča“ ili nešto slično. Jednom kada kliknete na taj link, fišing program biva instaliran na vaš računar, koji vodi do krađe identiteta, viruse, i ostale zlonamerne aktivnosti.


Krađa identiteta je jedna vrsta kriminalne aktivnosti koja koja uključuje neovlašćeno korišćenje vašeg imena i ličnih informacija, da bi vas pokrali ili počinili bilo kakav zločin u vaše ime. Krađa identiteta može biti sprovedena ili onlline, fizički koristeći odštampana dokumenta ili kombinacijom.

Rizici

-Biti obmanut tako da otkrijete vaše lične podatke kroz email, porukom, pismom ili telefonskim pozivom

-Krađa ili pristup dokumentima (računima iz banke, pasošu, vozačkoj dozvoli)

-Kada neko preko vašeg ramena gleda u računar ili ATM aparat dok podižete novac



Simptomi

-Ako ne dobijate izvode ili neka druga dokumenta- može se desiti da je neko dao drugu adresu umesto vaše

-Primate kreditnu karticu koju niste zahtevali

-Odbijaju vas za kredit iz nepoznatih razloga

-Izgubili ste ili vam je neko ukrao vaš pasoš ili ličnu kartu

-Ne možete da se prijavite na sajt koristeći vašu uobičajenu šifru


Prevencija

-Ne delite informacije o nalogu sa drugim ljudima

-Osigurajte se tako što ćete uvek imati ažuriran antivirus program

-Ako ste u mogućnosti pažljivo čuvajte vaša dokumenta na sigurnom mestu.

-Nikada ne otkrivajte lične informacije putem email-a, poruke, pisma ili telefona.


Šta da radite ukoliko je vaš identitet ukraden

-Reagujte brzo da bi šteta bila što manja

-Ako možete, pristupite i promenite vašu šifru koristeći jake šifre

-Ukoliko ne možete da pristupite, kontaktirajte tehničku podršku tog sajta, za dalje savete

-Promenite šifru i na drugim sajtovima za slučaj da su i one kompromitovane

-Ako od vas sajt traži odgovor na tajno pitanje, promenite i njega

-Proverite vaše ostale lične informacije, kao što je adresa, da bi se uverili da to nije promenjeno

-Prijavite nestanak ili krađu dokumenata u najkraćem mogućem roku


Krađa identiteta tinejdžera

Koje su to stvari koje roditelj može da uradi da bi pomogao da se smanji rizik krađe identiteta tinejdžera

-Ograničite deljenje ličnih informacija. Roditelji i deca bi trebalo da se suzdrže od deljenja previše informacija putem interneta, uključujući pun datum rođenja i adresu stanovanja

-Recite vašoj deci da ne dele njihov JMBG bez vaše dozvole

-Naučite vašu decu da naprave kompleksnu šifru, a potrudite se i vi da koristite kompleksne šifre.

-Odgovorite vašu decu od deljenja korisničkih imena i šifri sa njihovim prijateljima

-Razgovarajte sa vašom decom o tome šta oni dele putem interneta uključujući ažuriranje određenih programa

Krađa identiteta može uticati na svakoga, uključujući tinejdžere. Važno je da prepoznate šta su lične informacije, kao i korake kako da ih zaštitite. Krađa identiteta je kada neko koristi vaše informacije za njihovu dobit. Zbog toga, bi trebalo da budete oprezni kada postavljate informacije na internetu. Rastom broja društvenih mreža i sajtova za blogove, potreba da se zaštiti vaš identitet online postaje sve više važna. Lični profili i blogovanje o ličnim iskustvima kreiraju javni zapis vaših ličnih informacija. Jednom kada je objavljeno, skoro je nemoguće obrisati te informacije.


Saveti za zaštitu vašeg identiteta online:

-Koristite najviši nivo podešavanja privatnosti. Ne prihvatajte uobičajena podešavanja.

-Pročitajte pažljivo politiku privatnosti – neke od glavnih društvenih mreža ustvari kažu da će koristiti ili prodati vaše informacije u cilju reklamiranja

-Koristite najmanji broj informacija koje su potrebne za registraciju i korišćenje određenog sajta. Budite pažljivi u odabiru korisničkog imena, potrudite se da ne odajete vaš pravi identitet.

-Kreirajte jake šifre i menjajte ih često. Jaka šifra bi trebalo da bude duža od 8 karaktera, da sadrži velika i mala slova, kao i bar jedan numerički karakter. Nemojte deliti šifru nisakim.

-Mudro birajte sadržaj koji postavljate. Nikada ne postavljajte lične informacije. Kada blogujete nemojte nikada otkrivati lokaciju na kojoj se nalazite ili lokaciju nekog događaja na koji planirate da idete.

-Budite pažljivi u postavljanju fotografija. Potrudite se da fotografije koje postavljate ne sadrže dokaze, kao što su adresa stanovanja, posla ili škole. Takođe, ne postavljajte fotografije koje pokazuju negativna ponašanja, što uključuje alkoholisano stanje, provokativne poze ili neke nelegalne aktivnosti. Kroz neko vreme vi ćete obrisati takve fotografije, ali će one nastaviti da postoje u cyber svetu.

-Imajte interakciju samo sa ljudima koje poznajete i imate poverenje. Nemojte otkrivati previše, jerčak i oni koje poznajete mogu iskoristiti neke informacije i time vam naneti štetu.

-Potvrdite email-ove i linkove u email-ovima koje ste dobili sa sajtova društvenih mreža.

-Instalirajte anti-virus program da bi zaštitili vaše informacije i držali ih ažuriranim.


Kako se može desiti krađa identiteta na sajtovima društvenih mreža

Zato što morate otkriti neki deo ličnih informacija da biste koristili sajtove društvenih mreža, postoji rizik od krađe identiteta. Rizici od krađe identiteta na društvenim mrežama:

-Ako koristite nizak nivo privatnosti ili javni profil

-Prihvatate pozive i stupate u kontakt sa nepoznatim ljudima

-Preuzimate besplatne aplikacije koje koristite na vašem profilu

-Dajete šifru ili neke druge detalje ljudima koje poznajete

-Učestvujete u kvizovima koji mogu zahtevati od vas da otkrijete mnogo lilčnih podataka

-Pratite linkove koji vas vode na neke druge sajtove, čak iako je link vama poslat od strane vašeg prijatelja ili postavljen na njegov profil.

-Koristite neažuriran program za prevenciju zlonamernih programa ili podataka, koji vam mogu kopirati vaše lične podatke sa računara.


Šta ako vam neko preuzme nalog?

-Kontaktirajte administratore na društvenoj mreži i objasnite šta se dogodilo

-Ako vam je šifra promenjena, tražite im da vam dodele novu. To će biti privremena šifra koja će vam dozvoliti da pristupite vašem profilu, kako biste naknadno promenili vaše informacije. Kada budete bili u mogućnosti, promenite šifru i sigurnosno pitanje za vaš nalog. Zavisno od ozbiljnosti preuzimanja vašeg naloga, možda ćete uzeti u razmatranje i gašenje naloga, kao i otvaranje novog email naloga, po mogućstvu sa druge adrese i servera.

-Kontaktirajte sve ljude iz vašeg adresara i obavestite ih da imate novu email adresu, jer vam je neko preuzeo profil. Pitajte ih da li su oni primili ili odgovorili na neki email koji je poslat u vaše ime sa vašeg naloga. Ako jesu, nabavite kopije tih emailova ili poruka.


Ako imate jedan od besplatnih email naloga i ne postoji mogućnost da stupite u kontakt sa administratorom. Šta raditi?

Nažalost, sa besplatnim nalozima skoro je nemoguće stupiti u telefonski kontakt sa administratorima. Većina ovih sajtova ima email adresu ili online formular za prijavu problema koji možete popuniti.

-Potražite sekcije „Pomoć“ ili „Kontaktirajte nas“ na njihovom sajtu. Tu se nalazi online formular ili email adresa za direktan kontakt sa administratorima.Neki administratori će vam odmah dodeliti jednokratnu šifru sa kojom ćete moći da pristupite vašem nalogu. Drugi, će vam u roku od par dana odobriti pristup nalogu.

-U nekim slučajevima, administratori možda neće biti u mogućnosti da reše vaše probleme i osoba koja vam pristupa  nalogu će moći to i dalje da čini. U takvim slučajevima možda treba da otvorite novu email adresu. U tom slučaju, ako je moguće, napravite kopije svih važnih email-ova koje čuvate na vašem nalogu. Obrišite sve informacije tako da osoba koja vam pristupa nalogu ne može da vidi vaše email-ove.

-Nemojte ništa slati sa ovog naloga na vaš novi nalog, jer onda otkrivate vašu novu email adresu i postoji mogućnost da vam ta osoba pristupi i novom nalogu.

-Obavestite sve u vašem adresaru da imate novu email adresu.