Dečji pakao na darknetu

Najveći svetski portal za razmenu dečije pornografije „Elizijum“ delovao je iz Nemačke dok prošle godine nije ugašen. U četvrtak počinje suđenje četvorici optuženih. Državni tužilac Georg Ungefuk o tome govori za DW.

DW: Vi ste portparol Centrale za borbu protiv internet-kriminala pri Državnom tužilaštvu u Frankfurtu. Ono je vodilo istragu o pedofilskoj platformi „Elizijum“ smeštenoj na darknetu sa gotovo 90.000 korisnika. Koliko je darknet, deo interneta u koji se ulazi samo preko specijalnih pregledača i koji je van kontrole, promenio kriminal?

Georg Ungefuk: Već godinama je jasno da su se određene oblasti opšteg kriminala preselile na darknet. To su posebno trgovina drogom, ilegalna trgovina oružjem, trgovina lažnim novcem i drugim falsifikovanim stvarima. Postojeće kriminalne strukture su otkrile darknet kao novi kanal za povećanje obrta. A to vodi do neke vrste migracije kriminalnih struktura na darknet.

Da li je darknet stvorio nove forme kriminala?

Darknet je proširio mogućnosti da se počine krivična dela. To se tiče i dečje pornografije. Ona se poslednjih godina sve više selila na darknet. Na normalnom internetu zapravo više i nema platformi za dečju pornografiju. Te platforme se sada nalaze na darknetu. i to veoma otežava istrage.

Da li je društvo pripremljeno i da li su vlasti pripremljene za nove digitalne forme kriminala?

U Nemačkoj je ta tema poslednjih godina dospela u žižu javnosti. U društvu se govori o toj temi. Tema naravno ima veze sa slobodom i mogućnošću da se cenzura zaobiđe u raznim delovima sveta – ili da se izbegne krivično gonjenje u zemljama u kojima nema slobode mišljenja kao kod nas. S druge strane, ona je podstakla i razvoj kriminala. To znači: darknet je važno sredstvo da se anonimno komunicira i da se u određenim zemljama možda izrazi mišljenje. S druge strane, on je i – kao i svaka druga tehnologija – nešto što koriste i kriminalci da bi izbegli krivično gonjenje.

No, i u policiji i pravosuđu se poslednih godina nešto promenilo. I mi smo u odeljenju za internet-kriminal mnogo investirali u obuku, u sticanje znanja i informacija koje su korisne za državne tužioce, policajce, pa i sudije, kako bismo se oduprli novom razvoju kriminala. Ali, korišćenje darkneta za kriminalne radnje nije u padu; za mnoge je vrlo privlačna mogućnost da izmaknu krivičnom gonjenju i da se kreću anonimno da bi to postigli.

Kada je reč o počiniocima i ljudima koji koriste platforme poput „Elizijuma“, ona je imala nešto manje od 90.000 korisnika kada je zatvorena u junu 2017. Da li je „Elizijum“ bio samo vrh ledenog brega?

„Elizijum“ je bio vrlo značajna platforma u oblasti dečje pornografije. Prema našoj istrazi, na njoj se za relativno kratko vreme od šest meseci našao veliki broj korisnika. I to zbog dve stvari: prvo, platforma je bila vrlo otvorena. To znači da korisnici nisu morali da ispunjavaju nikakve posebne uslove da bi postali članovi. „Elizijum“ je zato privukao mnogo njih – druge platforme su već nestajale u to vreme. „Elizijum“ je imao svetske razmere, tako da se međunarodna scena dečje pornografije kretala po toj platformi. Imali smo osumnjičene iz čitavog sveta.

Kako funkcioniše međunarodna policijska saradnja?

Internet-kriminal uopšte, ali i suzbijanje kriminala na darknetu, jeste međunarodni zadatak. Uvek imamo situaciju da se infrastruktura nalazi u jednoj zemlji a osumnjičeni delaju iz neke druge zemlje. To znači: ako ne sarađuju vlasti više zemalja, neće biti ni uspeha. Tu se tokom poslednjih godina situacija poboljšala. Upravo je naša Centrala dobro povezana sa mnogim takvim instancama u inostranstvu. Zbog toga su i u borbo protiv kriminalnih platformi zabeleženi uspesi.

Možete li da procenite kako je pedofilska scena reagovala na zatvaranje „Elizijuma“?

Stekli smo utisak da je na toj sceni sada zavladala nesigurnost. Prema našim aktuelnim saznanjima, do sada nijedna nova značajna platforma za dečju pornografiju nije stupila na mesto „Elizijuma“. Ali, moram da kažem da se dečja pornografija širi raznim putevima – pa i onim konvencionalnim. Elektronskom poštom, programima za komunikaciju ili drugim kanalima.

Kako je istražiteljima koji satima moraju da gledaju užasne slike zlostavljanja dece?

Sa tim užasima svako mora da se suoči na svoj način. U pravilu nam to uspeva. Tu važnu ulogu ima timski rad – uvek možete da razgovarate sa kolegama. Iako u početku misle da je u pitanju rad koji predstavlja veliko opterećenje, mnogi ostaju godinama aktivni u toj oblasti. Jer, u njoj imate i veliku zadovoljštinu i priznanje kada uspete da stanete na put seksualnom zlostavljanju dece.

Izvor: dojče vele