Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Telenor planira investicije i poboljšanje usluga

    Objavljeno 10.09.2018. u IKT i privreda, Infrastruktura

    Investicije u telekomunikacionom sektoru potrebne su za dalji rast tržišta u našoj zemlji, saglasili su se državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, i predstavnici PPF grupe, Marek Slačik i Majk Mišel, na sastanku u tom Ministarstvu.

    „Država intenzivno radi na obezbeđivanju uslova za podsticanje ulaganja u telekomunikacije, pre svega radi izgradnje mreže i omogućavanja uslova za razvoj novih servisa i usluga“, istakla je Matić, podsetivši da je usvojena Strategija razvoja novih mreža, koja definiše smernice za razvoj elektronskih komunikacija, kao i da se očekuje uskoro usvajanje novog Zakona o elektronskim komunikacijama koji će doprineti povećanju efikasnosti i konkurentnosti.

    Rast tržišta iz godine u godinu nije veliki, ali je stabilan, napomenula je, navodeći da za prethodnu godinu prihodi od elektronskih komunikacija iznose 191,2 milijarde dinara, odnosno 4,3% odsto BDP-a.

    Izvršni komercijalni direktor sektora telekomunikacija PPF grupe, koja je vlasnik „Telenorovih” telekomunikacionih kompanija u regionu centralne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju, Marek Slačik, istakao je da su ekonomski parametri u Srbiji pozitivni, da je Srbija zemlja sa značajnim rastom BDP-a i da digitalizacija ide u pravom smeru.

    „Srbija je odlično mesto za buduća ulaganja u oblasti telekomunikacija, i imamo jasnu viziju kako da doprinesemo razvoju tržišta i poboljšamo usluge za korisnike, prema modelima koji su se pokazali veoma uspešni u Češkoj i Slovačkoj“, rekao je Slačik.

    Budući generalni direktor Telenora u Srbiji, Majk Mišel, takođe je potvrdio ambicije da ta kompanija zarži i ojača lidersku poziciju u regionu.

  • Nove tehnologije donose značajan priliv novca

    Objavljeno 06.09.2018. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Digitalizacija  i za nadležno ministarstvo, kao i za Vladu Srbije označava i sredstvo i cilj opšteg napretka, i shodno tome se ubrzano unapređuju zakonske i strateške osnove za ravnomeran i pravilan razvoj informacionog i telekomunikacionog sektora, poručila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    Na otvaranju konferencije Digital 2018, Matić je istakla da, kako u celom svetu, tako i u Srbiji, nove tehnologije donose značajan priliv novca.

    „Podaci pokazuju da danas, tačnije u svakom minutu, ceo svet buja od informacija i komunikacije. U 2018. u samo šezdeset sekundi obavi se skoro 3,7 miliona gugl pretraga, gotovo milion logovanja na Fejsbuk, pošalje se 187 miliona mejlova…“, navela je Matić.

    Ona je ukazala da u Srbiji oblast novih tehnologija beleži konstantan rast, podsetivši da je izvoz u sektoru informacionih tehnologija samo u prvoj polovini ove godine dostigao milijardu evra, sa 10 odsto udela u bruto društvenom proizvodu i očekivanom godišnjom stopom rasta od skoro 30 odsto.  

    „Prihod tržišta elektronskih komunikacija, za prethodnu godinu iznosi ukupno 191,2 milijarde dinara, odnosno 4,3% odsto BDP-a“, navela je državni sekretar.

    „Najveći izazov, i u Srbiji i u svetu, jeste prevazilaženje digitalnog jaza“, naglasila je, „budući da se neravnomeran digitalni progres već sada jasno ocrtava, naročito između urbanih i ruralnih područja, i preti da u perspektivi postane gorući problem“.

    „U tom smislu, neophodno je podsticati investicije na planu razvoja mreže, ali i ulagati u unapređenje digitalne pismenosti i digitalnih veština kod svih građana Srbije“, poručila je Tatjana Matić.

    Na svečanom otvaranju Regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima, u hotelu Metropol, govorili su i Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja i Denis Kif, ambasador Velike Britanije.


  • Francuska zabranila upotrebu mobilnih telefona u školi

    Objavljeno 05.09.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Zahvaljujući novom zakonu, deca u Francuskoj mlađa od 15 godina od ovog ponedeljka više ne smeju da koriste mobilne telefone u toku nastave.

    Zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom nastave je aktuelna od 2010. godine, a sa novim zakonom zabranjena je njihova upotreba i za vreme odmora, kao i za vreme ručka.

    Škole imaju pravo da izaberu da li žele da uključe zabranu i za učenike starije od 15 godina. Takođe, postoje i izuzeci u zabrani, kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama.

    Po novom zakonu učenici će morati da ugase svoje mobilne telefone ili da ih ostave u školskom ormariću.

    Francuski ministar obrazovanja Žan Mišel Blanker je u junu podržao novi zakon i nazvao ga „Zakon 21. veka“. Ovaj zakon će, kako je rekao, poboljšati disciplinu među 12 miliona učenika u Francuskoj.


    Izvor: Business Insider

  • Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0

    Objavljeno 03.09.2018. u Digitalna bezbednost

    Srbija ima stabilan zakonski i strateški okvir kao odgovor stalnim tehnološkim inovacijama i izazovima, izjavila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

    U uvodnom govoru na panelu „Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0“, na međunarodnoj konferenciji KES 2018, Matić je podsetila da je prošle nedelje Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan Strategije informacione bezbednosti.

    Ona je istakla da će usvojene mere zajedno sa zakonskim i podzakonskim  rešenjima u oblasti informacione bezbednosti, između ostalog, doprineti i tehničkoj primeni Regulative Evropskog parlamenta o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation - GDPR), koja je stupila na snagu 25. maja ove godine.

    „GDPR će značajno povećati nivo zaštite podataka o ličnosti i individualnu kontrolu pristupa“, rekla je Matić,  ističući da uredba važi za Evropsku uniju, ali i za sve kompanije koje nude robu i usluge na teritoriji EU i za sve pravne subjekte koji barataju podacima rezidenta EU.

    Državni sekretar je napomenula da su za primenu tehnoloških trendova značajni i Zakon o elektronskom poslovanju, ako i Strategija razvoja novih mreža i nacrt zakona o elektronskim komunikacijama koji je u proceduri usvajanja.

    Ona je navela da je jedan od tih trendova i blokčejn tehnologija, i da su  Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Srpska akademije nauka i umetnosti započele istraživanje o mogućnostima primene u onlajn turizmu i elektronskoj trgovini.

    Na panelu „Informaciona bezbednost i privatnost u eri Industrije 4.0“ na konferenciji KES 2018 (Conference on Knowledge-Based and Intelligent Information & Engineering Systems), u hotelu „Metropol“, o ovim temama govorili su i Dejan B. Popović, SANU, Miodrag Mihaljević, Matematički institut SANU i Milan Dobrijević, odsek za razvoj Digitalne agende Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

  • Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

    Objavljeno 29.08.2018. u Digitalna bezbednost, Opasnosti

    Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

    Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

    Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

    Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

    1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

    2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

    3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

    Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

    „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

    Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

    Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

    „Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

    Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

    Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.


  • Uvrede na društvenim mrežama

    Objavljeno 24.08.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Uvrede na društvenim mrežama predstavljaju krivično delo i u našoj zemlji. Osoba koja je oštećena ima pravo na naknadu štete koja se ostvaruje putem krivičnog postupka. Zato stalno napominjemo da ne pišete komentare kada niste raspoloženi ili ste ljuti na nekoga. Uvrede putem štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima predstavljaju oblik krivičnog dela. Sudovi su zauzeli stav da društvene mreže predstavljaju sredstva slična sredstvima javnog informisanja, pa se tako putem Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a može uputiti uvredljiva izjava i izvršiti krivično delo. U svetu već postoji nekoliko slučajeva gde su izvršioci kao kaznu dobili društveno korisni rad ili novčanu naknadu za štetu koju su naneli.

    Nikada ne zaboravite da krivično delo nosi istu težinu i da se može otkriti bilo da je reč o lažnom profilu ili o profilu sa punim imenom i prezimenom. Kultura komunikacije je nešto na šta svakako moramo da obratimo pažnju i razvijamo je i negujemo kao veštinu. Bilo da se sa nekim slažete ili ne, iznesite to na primeran način.

    Oštećeni se često odlučuju i za neku vrstu novčane naknade za pretrpljen duševni bol i podnose tužbe za naknadu štete bilo po opštim pravilima imovinskog prava bilo prema posebnom zakonu ukoliko je uvreda učinjena putem medija i pozivaju se na zakon o javnom informisanju i medijima.

    Društvene mreže se svakako još uvek ne smatraju medijima jer nisu registrovane u Registru medija, ali se uvreda putem njih izjednačava sa vređanjem i omalovažavanjem prisutne osobe.

    Mnogi primeri sprovedenih postupaka na ovu temu služe kao upozorenje korisnicima društvenih mreža da obrate pažnju na komunikaciju i izražavanje svog mišljenja u digitalnom svetu. Budite svesni da su pravila koja vraže za ponašanje u javnom prostoru, proširena i na društvene mreže i da zakon kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na to u kom se okruženju manifestuje takvo ponašanje.

  • Saveti za decu: Kako reći ne igrama izazova

    Objavljeno 22.08.2018. u Digitalna bezbednost

    1) Recite NE, verujući u sebe i svoj izbor

    Svako, pa tako i vi, ima pravo na svoj izbor i niko ne sme biti prinuđen da uradi nešto što će ugroziti njegovo zdravlje ili bezbednost.

    2) Pokušajte da ne osuđujete druge

    Kao što vi imate svoj izbor, tako i drugi imaju pravo na to i taj izbor moramo poštovati.

    3) Družite se sa prijateljima sa kojima imate zajednička interesovanja i izbore

    Provodite vreme sa prijateljima koji takođe ne žele da učestvuju u igrama izazova.

    4) Pokažite svoja interesovanja

    Ukoliko vam nije ugodno da učestvujete u nečemu što vaši prijatelji već rade, dajte im to do znanja i predložite neku drugu aktivnost.



    Saveti za roditelje kako da razgovaraju sa decom:

    1) Sačekajte pravi trenutak

    Nađite vreme za svoje dete, neka atmosfera bude opuštena i neka taj razgovor nikako ne bude ispitivanje.

    2) Slušajte

    Izbegavajte da vi budete jedini koji govori, pustite dete da sa vama podeli svoja iskustva i brige.

    3) Nemojte zanemarivati

    Ma koliko dečije brige delovale bezazleno, uvek ih saslušajte i obratite pažnju na njih.

    4) Ukažite na načine da kažu NE

    Kroz razgovore sa njima, dajte primere kako i zašto treba da se suprotstave pritisku i vršnjacima kada je reč o lošim stranama interneta, pokazaćete da ih razumete i izgraditi poverenje.

    5) Pokažite da imate poverenje u njih

    Neka deca znaju da uvek mogu doći do vas i podeliti sa vama svoje probleme i brige, isto tako da zajedno možete naći način kako da prevaziđu izazov i reše ga.


    Ukoliko vaše dete dobija poruke u kojima ga neko nagovara na nešto ili vrši pritisak da prihvati bilo kakvu igru izazova, sačuvajte screen shot ekrana i kontaktirajte nas.

  • Pametni telefoni štete mentalnom zdravlju ove generacije

    Objavljeno 17.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Džin Tvengej

    profesor psihologije na Univerzitetu San Dijego


    Za samo pet godina između 2010. i 2015. godine, broj američkih tinejdžera koji se osećaju beskorisno i bez radosti – tj. koji pokazuju klasične simptome depresije – porastao je za 33 odsto, pokazuju velika američka istraživanja. Tinejdžerski pokušaji samoubistva su porasli za 23 odsto. Ono što zabrinjava je činjenica da se broj tinejdžera između 13 i 18 godina koji je izvršio samoubistvo povećao za 31 procenat.

    U članku objavljenom u časopisu Kliničko-psihološka nauka, moje kolege i ja smo zaključili da su depresija, pokušaji samoubistva i samoubistvo podjednako prisutni kod tinejdžera svih rasa, različitog etniciteta, u svakom regionu zemlje, kao i da je porast ustanovljen podjednako i kod tinejdžera iz više privilegovane i manje privilegovane sredine. Sve u svemu, naša istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da generacija tinejdžera koju ja nazivam „iGen“ – tinejdžeri rođeni posle 1995. godine – iskuse mentalne probleme nego njihovi prethodnici – „milenijalci“.

    Šta se to promenilo pa je sve veći broj tinejdžera u tako kratkom vremenskom periodu počeo da se oseća depresivno, da pokušava i izvršava samoubistva? Nakon što sam detaljno analizirao nekoliko velikih istraživanja vezanih za tinejdžere, otkrio sam da sve mogućnosti mogu da se dovedu u vezu sa najvećom promenom u tinejdžerskim životima, a to je – nagli uspon pametnog telefona.

    Svi znaci ukazuju na ekran

    S obzirom na to da su godine u periodu između 2010. i 2015. bile okarakterisane stabilnim ekonomskim rastom i padom nezaposlenosti, malo je verovatno da je ekonomska slabost bila faktor koji bi trebalo uzeti u obzir. Nejednakost dohotka bila je (i još uvek je) izazov, ali se nije iznenada pojavila početkom 2010. godine; naprotiv, ovaj jaz između bogatih i siromašnih se povećavao decenijama. Utvrdili smo da se vreme koje tinejdžeri provedu u izradi domaćeg zadatka jedva promenilo između 2010. i 2015. godine, što nedvosmisleno odbacuje akademski pritisak kao uzrok.

    Međutim, prema istraživanju Pju Istraživačkog centra koje je sprovedeno krajem 2012. godine, ustanovljeno je da više od 50 odsto tinejdžera poseduje pametni telefon – upravo tada je i broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo počeo da se povećava. Do 2015. godine, 73 odsto tinejdžera imalo je pristup pametnom telefonu.

    Ne samo da su se upotreba pametnog telefona i depresija povećavale istovremeno, već se i pokazalo da je vreme provedeno na internetu direktno povezano sa mentalnim problemima. Otkrili smo da su tinejdžeri koji provode pet ili više sati dnevno na internetu za 71 odsto podložniji da imaju barem jedan faktor rizika za suicid (depresija, razmišljanje o samoubistvu, planiranje samoubistva ili pokušaj samoubistva) od svojih vršnjaka koji provode samo jedan sat dnevno na internetu. Sve u svemu, faktori rizika za samoubistvo se značajno povećavaju nakon provedenih više od dva sata dnevno na internetu.

    Naravno, moguće je i da depresija uzrokuje povećanje vremena koje se provodi na mreži. Ali tri studije pokazuju da je to malo verovatno (bar, kada se posmatra upotreba društvenih mreža).

    Dve studije su pratile tinejdžere neko vreme i obe pokazale da povećanje vremena provedenog na društvenim mrežama dovodi do nezadovoljstva, dok nezadovoljstvo ne dovodi do povećanja vremena provedenog na društvenim mrežama. Treća studija je nasumično birala učesnike koji su morali da se odreknu fejsbuka na nedelju dana, umesto da nastave da ga koriste na uobičajen način. Oni koji nisu koristili fejsbuk nedelju dana su saopštili da se osećaju manje depresivno na kraju studije.

    Argument da depresija može da bude uzrok povećanja vremena provedenog na internetu ne objašnjava zbog čega se depresija povećala iznenada nakon 2012. godine. U tom slučaju, prvo je veliki broj tinejdžera postao depresivan iz nepoznatog razloga, a potom počeo da kupuje pametne telefone, što nije sasvim logično.

    Šta se gubi kada se „nakačimo“?

    Čak i u slučaju da vreme provedeno na mreži direktno ne ugrožava mentalno zdravlje, svakako može indirektno negativno uticati, pogotovo ukoliko vreme provedeno na internetu smanjuje količinu vremena koje je neophodno za realizaciju ostalih aktivnosti.

    Na primer, dok sam sprovodio istraživanje za potrebe moje knjige o iGen-u, otkrio sam da tinejdžeri sada provode dosta manje vremena u interakciji sa svojim prijateljima uživo. Interakcija sa ljudima licem u lice je jedan od najdubljih izvora ljudske sreće; bez toga, naša raspoloženja počinju da trpe i često dolazi do depresije. Osećaj socijalne isključenosti je takođe jedan od glavnih faktora rizika za samoubistvo. Otkrili smo da će tinejdžeri koji provode više vremena na mreži (od proseka) i manje vremena u interakciji sa prijateljima uživo (od proseka) najverovatnije biti depresivni. Od 2012. godine to se dešavalo masovno: tinejdžeri su potrošili manje vremena na aktivnosti za koje je poznato da imaju pozitivan efekat na mentalno zdravlje (društvene interakcije uživo) i više vremena na aktivnosti koje imaju negativan efekat na mentalno zdravlje (vreme na mreži).

    Tinejdžeri takođe spavaju manje nego što bi trebalo i oni koji provode više vremena koristeći svoje pametne telefone najverovatnije neće dovoljno spavati. Nedovoljno spavanje je glavni faktor rizika za depresiju, stoga ako pametni telefoni uzrokuju manje spavanja, to bi moglo objasniti zbog čega se broj tinejdžera koji pate od depresije i koji su pokušali da izvrše samoubistvo toliko iznenada povećao.

    Depresija i samoubistvo imaju brojne uzroke: genetska predispozicija, porodično okruženje, nasilje i trauma mogu biti neki od njih. Neki tinejdžeri bi imali probleme sa mentalnim zdravljem, bez obzira na period u kom žive.

    Međutim, neki osetljivi tinejdžeri koji inače ne bi imali problema sa mentalnim zdravljem su možda upali u depresiju zbog previše vremena provedenog na internetu, nedovoljne socijalne interakcije licem u lice, nedovoljnog spavanja ili kombinacije sva tri faktora.

    Prihvatljivo je tvrditi i da je prerano da se tinejdžerima preporuči da provode manje vremena na internetu, uzevši u obzir činjenicu da rezultati istraživanja nisu u potpunosti potvrđeni. Međutim, negativne posledice ne postoje ukoliko se tinejdžeru ograniči vreme koje će provesti na internetu na dva sata dnevno ili manje – ili su minimalne. Nasuprot tome, čini mi se da su negativne posledice odsustva bilo kakve mere ili akcije – uzimajući u obzir moguće posledice depresije i samoubistva, prilično ozbiljne.

    Nije prerano razmišljati o ograničavanju vremena koje se provodi na internetu; Nadajmo se da nije prekasno.

    (World Economic Forum)

  • Opasna igrica MOMO

    Objavljeno 15.08.2018. u Digitalna bezbednost

    Nakon online igrice „Plavi kit“ u svetu se širi novi trend među najmlađima. Reč je o igri izazova „Momo“. Prema pisanju svetskih medija, igrica počinje tako što korisnike izazivaju da kontaktiraju "Momo", žensku animiranu osobu stravičnog lika, za koju se smatra da je napravljena po uzoru na horor lutku japanskog umetnika Midorija Hajašija. "Momo" se pojavila na Facebooku, ali se sada širi putem Whatsappa.

    Navodi se da igra funkcioniše slično kako se govorilo i o Plavom kitu. U igri postoje izazovi koji se zadaju deci, koristeći lične informacije koje poseduju o njima ucenjuju ih da izvrše svaki izazov. Ukoliko dete odbije zadatak uznemiravaju ga sa pretnjama i neprimerenim fotografijama. Dete dobija poruke u kojima mu se preti smrću.

    Prema mišljenju stručnjaka, najbitnije je da roditelji ostvaruju što bolju komunikaciju sa decom kako ne bi došlo do ovakvih situacija i kako bi roditelji u svakom trenutku mogli znati šta njihovo dete radi na internetu i sa kim komunicira.

    Jedna od pretpostavki jeste da se takve igre kreiraju kako bi se ispitalo interesovanje dece i šta je to što im najviše privlači pažnju.

    Smatra da su glavna meta ona deca koja imaju najniži nivo kontrole od strane roditelja i koja više vremena provode na društvenim mrežama za igrice i na aplikacijama tog tipa. Narušen odnos između deteta i roditelja otvara vrata svim opasnostima na internetu.

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu do sada nije imao prijave u vezi sa igrom „Momo“, ukoliko vaše dete dobije poruku sličnog sadržaja, sačuvajte screen shot ekrana i kontaktirajte nas.


  • Porast e-trgovine u Srbiji

    Objavljeno 09.08.2018. u E-Trgovina

    E-trgovina postaje sve popularniji vid kupovine roba i usluga među građanima Srbije. U 2017. godini preko 1 630 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem interneta (50,1% korisnika), što je povećanje u odnosu na 2016. godinu, za nešto više od 180 000, a u odnosu na 2015. za oko 410 000.

    Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode (58,2%), dobra za domaćinstvo (21,7%) i elektronsku opremu (20,1%)… (računarsku opremu – 12,4%, igrice i dodatke za igrice – 12,0%, putnički arnažmani – prevoz – 8,5%, smeštaj za odmor – 7,9%, farmaceutski proizvodi – 6,6%, ulaznice za kulturne događaje – 4,7%, knjige, novine, magazini – 2,0%)

    Što se preduzeća tiče, tokom 2017, 41,4% preduzeća u Republici Srbiji naručivalo je proizvode/usluge putem interneta.