Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Saveti za samopomoć kada je u pitanju prekomerna upotreba i zavisnost od korišćenja mobilnih telefona

    Objavljeno 22.02.2018. u Saveti

    Postoji niz stvari koje možete da preduzmete kako biste kontrolisali upotrebu pametnih telefona. Iako većinu ovih stvari možete i sami da preduzmete, teško je izboriti se sa zavisnošću sam, naročito kada je iskušenje uvek lako dostupno. Veoma je lako pokleknuti i vratiti se starim navikama korišćenja. Potražite pomoć sa strane, bilo da se radi o porodici, prijatelјima, ili profesionalnom terapeutu. Da biste pomogli sebi da identifikujete problem, vodite evidenciju o tome gde i koliko često koristite pametni telefon za stvari koje nisu vezane za posao ili stvari koje nisu neophodne. Postoje posebne aplikacije koje vam u tome mogu pomoći, kako biste mogli da pratite koliko vremena provodite koristeći svoj telefon. Postoje li delovi dana kada češće koristite telefon? Postoje li druge stvari koje biste mogli da radite umesto toga? Što više razumete samo korišćenje pametnog telefona, lakše će vam biti da ograničite svoje navike i povratite kontrolu nad svojim vremenom.

    Prepoznati okidače koji vas nagone da koristite telefon. Da li se to dešava kada ste usamlјeni ili kada vam je dosadno? Ukoliko se borite sa depresijom, stresom ili anksioznošću, na primer, prekomerno korišćenje pametnog telefona može da vam pomogne da sami sebi olakšate težak period kroz koji prolazite. Umesto toga nađite zdraviji i efikasniji način da se izborite sa svojim raspoloženjem, kao što je vežbanje tehnika opuštanja.

    Razumeti razliku između žive i virtualne interakcije. Ljudi su društvena bića. Nije nam predodređeno da budemo izolovani niti da se oslanjamo na tehnologiju kada se radi o interakciji sa udima. Unutrašnje uho, lice i srce povezani su sa mozgom, tako da društvena interakcija sa drugom osobom lice u lice – kada ostvarujemo kontakt očima, reagujemo na govor tela, slušamo, pričamo – može da utiče umirujuće, da se osećamo bezbedno i shvaćeno, i da veoma brzo eliminiše stres. Interakcije putem teksta, mejla ili poruka može takođe delovati važno ali njome se zaobilaze ove neverbalne primese tako da se nikad nema isti onaj efekat na vaše emotivno blagostanje. Osim toga, virtualni prijatelјi ne mogu da vas zagrle kada vas zadesi kriza, da vas posete kada ste bolesni, niti da sa vama proslave neki srećan događaj.

    Jačati svoju mrežu podrške. Odvojite vreme svake nedelјe za porodicu i prijatelјe. Ukoliko ste stidlјivi, postoje načini da prevaziđete osećaj socijalne nelagodnosti i izgradite dugoročna prijatelјstva bez oslanjanja na socijalne medije ili internet. Da biste pronašli lјude sličnog interesovanja, pokušajte sa kolegama na poslu, ili tako što ćete se upisati u neki sportski klub ili književni klub, upisati časove nečega, ili tako što ćete volontirati za neki viši cilј. Bićete u stanju da komunicirate sa drugima koji su poput vas, pustićete da se veze razvijaju prirodnim putem, i oblikovaćete prijatelјstva koja će pozitivno uticati na vaš život i na vaše zdravlјe.

    Izgraditi veštine za suočavanje sa situacijama. Možda vam je tvitovanje, pisanje poruka ili blogova način da se izborite sa stresom ili negativnim osećanjima. Ili možda imate problem sa drugima, ili ste preterano stidlјivi sa lјudima u realnom životu i onda vam je lakše da komunicirate sa lјudima na internetu. Jačanje veština u ovim oblastima pomoći će vam bilo da se radi o stresu ili naporu svakodnevnog života bez oslanjanja na pametni telefon.

    Prepoznati suštinski problem koji podstiče vaše kompulzivno ponašanje. Da li ste u prošlosti imali problem sa alkoholom ili drogom? Da li vas korišćenje pametnog telefona podseća na to kako ste nekada pili ili koristili narkotike kako biste ostali imuni na situaciju ili kako biste sebi odvratili pažnju od iste? Prepoznajte da li treba da uzmete u obzir lečenje ili da se vratite grupnim sesijama podrške.

                                                    

    Modifikujte korišćenje pametnog telefona, korak po korak 

    Za većinu, uspostavlјanje kontrole nad korišćenjem pametnog telefona nije nagli prestanak korišćenja istog. Posmatrajte to kao početak dijete. Iako vam je i dalјe potrebno da jedete, tako vam je verovatno i dalјe potrebno da koristite pametni telefon zbog posla, škole ili kako biste ostali u kontaktu sa prijatelјima. Cilј treba da vam bude da se vratite na nivo korišćenja koji je zdraviji.

    Postavite cilјeve kada smete da koristite pametni telefon. Na primer, možete da napravite raspored korišćenja telefona u određeno vreme u toku dana, ili možete da nagradite sebe određenim vremenskim periodom za korišćenje telefona nakon što završite domaći zadatak ili recimo obavite poslove u kući.

    Nemojte nositi svoj telefon ili tablet u krevet. Plavo svetlo koje emituju ekrani mogu da vam poremete san ukoliko se koriste dva sata pred spavanje, Isklјučite uređaje i ostavite ih u drugoj sobi preko noći da se pune. Umesto da noću čitate elektronske knjige na svom pametnom telefonu ili tabletu, uzmite knjigu u ruke. Ne samo da ćete bolјe spavati već istraživanja pokazuju da ćete se i bolјe sećati stvari koje ste pročitali.

    Zamenite korišćenje pametnog telefona nekim zdraviji aktivnostima. Ukoliko vam je dosadno ili ste usamLjeni, odupiranje nagonu da koristite telefon za igranje igrica ili provere socijalnih medija može biti teško. Napravite plan da to vreme provedete radeći nešto drugo, kao što je meditiranje, čitanje knjige, ili razgovor sa prijateLjima lice u lice.

    Provodite vreme sa drugim zavisnicima od pametnih telefona? Igrajte igru koja se zove „odlaganje telefona“. Kada ručate, večerate ili idete na piće zajedno, neka svako svoj telefon stavi na sto tako da je ekran okrenut ka stolu. Čak i ako telefon zazvoni ili zavibrira, niko ne sme da uzme svoj uređaj. Ukoliko neko ne može da se suzdrži od proveravanja telefona, ta osoba mora svima da plati račun.

    Uklonite aplikacije socijalnih medija sa svog telefona tako da možete da proveravate Facebook, Twitter, ili tome slično jedino preko svog kompjutera. Ono što vidite da drugi rade na socijalnim medijima retko zaista odražava njihove živote – Ljudi preteruju sa pozitivnim aspektima života, izuzimajući sve sumnje i razočaranja sa kojima se svi mi suočavamo. Samim tim što ćete manje vremena provoditi poredeći sebe sa ovim idealizovanim predstavama može vam pomoći da popravite svoje raspoloženje kao i osećaj samovrednovanja.

    Ograničite provere. Ukoliko kompulzivno proveravate telefon svakih par minuta, suzdržite se tako što ćete ograničiti proveru telefona na jednom u 15 minuta. Zatim jednom svakih 30 minuta, a onda jednom svakih sat vremena. Ukoliko vam je potrebna pomoć, postoje aplikacije koje vam automatski mogu ograničiti pristup telefonu.

    Ograničite svoj strah od toga da nešto propuštate. Prihvatite činjenicu da ćete ograničavanjem korišćenja pametnog telefona propustiti određene pozive, glavne vesti ili nove tračeve. Postoji toliko dostupnih informacija na internetu, tako da je skoro nemoguće da budete upućeni u sve. Prihvatanje ove činjenice može da bude oslobađajuće i može vam pomoći da prestanete da se toliko oslanjate na tehnologiju

    Pomoć deci ili tinejdžerima sa zavisnošću od pametnih telefona

    Preporučuje se da deca koja su mlađa od 2 godine ne budu izložena ekranima, dok deca koja su starija od 2 godine ne bi trebalo da provode duže od 1 – 2 sata dnevno gledajući sadržaje prilagođene njihovom uzrastu. Naravno, kada deca dobiju svoje pametne telefone, ograničavanje njihovog korišćenja postaje teže. Svaki roditelј koji je pokušao da odvoji svoje dete ili tinejdžera od pametnog telefona ili tableta zna koliko može biti izazovno odvojiti dete od socijalnih medija, aplikacija za dopisivanje ili online igrica i video snimaka. Mladima nedostaje zrelost kako bi sami ograničili svoje korišćenje pametnih telefona, a oduzimanje istih može da izazove kontra efekat, i dovede do anksioznosti i simptoma povlačenja u sebe kod vašeg deteta. Umesto toga, postoje brojni načini koji mogu da pomognu vašem detetu da uspostavi zdraviju ravnotežu:

    Budite dobar uzor. Deca su veoma sklona imitaciji, tako da je važno da sami kontrolišete svoje korišćenje pametnog telefona i interneta. Nije dobro da tražite od svog deteta da isklјuči telefon za vreme večere ako vi zurite u svoj telefon ili tablet. Pokušajte da vaše korišćenje pametnog telefona ne utiče negativno na interakciju roditeLj-dete.

    Koristite aplikacije da pratite i ograničite korišćenja pametnog telefona svog deteta. Postoje brojne aplikacije koje mogu da ograniče korišćenje podataka ili da ograniče dopisivanje i pretraživanje interneta na određen broj tokom dana kako bi uspostavili meru u korišćenju tehnologije. Ostale aplikacije mogu da uklone mogućnost dopisivanja dok ste u pokretu, tako da na taj način može da se spreči da tinejdžer koristi pametni telefon dok vozi.

    Napravite zone „oslobođene od telefona“- Ograničite korišćenje pametnih telefona ili tableta na zajedničke prostorije kuće gde možete da nadgledate aktivnosti svog deteta i gde možete da ograničite vreme koje ono provodi na internetu. Zabranite telefone za stolom i u spavaćoj sobi i insistirajte na tome da se telefon iskžlјuči nakon nekog vremena noću.

    Podstaknite druga interesovanja i društvene aktivnosti. Sklonite svoje dete od telefona ili kompjutera. Dajte detetu mogućnost da se upozna sa drugim hobijima i aktivnostima, kao što su timski sportovi, izviđači, i vannastavni klubovi. Provedite vreme kao porodica koja je iskLjučila svoje telefone.

    Razgovarajte sa svojom decom o suštinskim problemima. Kompulzivno korišćenje pametnih telefona može biti znak nekih dubLjih problema. Da li vaše dete ima problem da se uklopi? Da li je nedavno došlo do neke veće promene, recimo selidba ili razvod, koji mogu izazvati stres? Da li vaše dete ima druge probleme u školi ili kod kuće?

    Zatražite pomoć. Tinejdžeri se obično bune protiv roditelјa, ali ako čuju iste informacije od neke druge osobe od autoriteta, možda će ih to podstaći da saslušaju. Pokušajte sa sportskim trenerom, lekarom ili poštovanim porodičnim prijatelјom. Nemojte se ustručavati da potražite profesionalno savetovanje ukoliko ste zabrinuti zbog korišćenja pametnog telefona svog deteta.

  • Stvari koje možeš da vidiš na internetu

    Objavljeno 19.02.2018. u Saveti

    Na internetu možeš da kažeš skoro sve što želiš , da budeš kreativan koliko želiš i da deliš svoje ideje sa celim svetom, upravo je to ono što Internet čini fantastičnim. Internetom niko ne upravlјa što znači i da niko ne može da spreči druge lјude da prave sajtove, da objavlјuju video materijale ili da govore stvari sa kojim se ti ne slažeš ili ne želi da vidiš uopšte.

    Nije sve što pročitaš na internetu istina…

    Razni lјudi imaju pravo da kreiraju blogove i sajtove na internetu i da ujedno pišu čak i nešto što nije istina. Takođe, mogu da postavlјaju slike koje izgledaju fenomenalno  i izgledaju stvarno , a da zapravo to nisu.

    Nemoj uvek da veruješ u sve što vidiš i pročitaš . Ako nisi siguran da li je nešto istina, proveri iz više izvora ili pitaj odraslu osobu , roditelјa ili svog nastavnika.

    3 stvari koje možda ne želiš da vidiš

    1. Pornografija

    Nije tajna da na internetu postoje porno sadržaji, međutim , ukoliko postoje stvari koje te interesuju u vezi sa seksom, porno sadržaji nisu dobar način da tim stvarima učiš sa takvih sajtova.

    2. Problemi sa ishranom 

    Dečaci i devojčice različitih uzrasta neretko pate od poremećaja u ishrani. Postoje različiti sajtovi koji govore o tome, kao i o načinu na koji bi trebalo da se hranite, većina njih vas savetuje na pogrešan način pa biste ipak o tome trebalo da porazgovarate sa roditelјima koji vas mogu odvesti kod nutricioniste.

    3. Sajtovi koji šire mržnju

    Pojedini sajtovi koriste Internet kako kako bi ohrabrivali lјude da mrze druge, bilo da su oni iz druge zemlјe, bilo da su druge religije ili lјudi druge seksualne opredelјenosti. Ukoliko naiđeš na takve sajtove ili naiđeš na takav video materijal , obavezno ga pokaži odrasloj osobi ili prijavi Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

  • Nasilјe na chat-u

    Objavljeno 12.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Chat je vrlo popularan, pa je stoga i privlačan osobama koje ga žele zloupotrebiti. Zloupotreba najčešće uklјučuje preteće ili ucenjujuće poruke koje jedna osoba ili više njih upućuje drugoj osobi. U takvim situacijama treba biti oprezan jer nasilnik može biti zaista opasna osoba.

    Kako se na chatu zaštititi od nasilјa?

    • Nadimci kojima se osobe predstavlјaju pri korišćenju četovanja mogu uticati na druge – bilo bi dobro birati nadimak koji će decu zaštititi od mogućeg nasilјa i koji ga neće podsticati.
    • Većina chat-ova sadrži mogućnost zaustavlјanja (Block) ili zanemarivanja (Ignore), kojima se zaustavlјaju dalјe poruke od neželјenih korisnika. Ako je riječ o nekome ko je jednostavno dosadan, blokiranje poruka najčešće je dovolјno da se problem zaustavi. A ako se radi o osobi koja iznosi stvarne pretnje, važno je da dete o tome obavesti odraslu osobu u koju ima poverenja.
    • Kontaktirati administratora koji može onemogućiti dolazak poruka od određenih “nadimaka”, od kojih su pre dolazile neprimerene ili nasilne poruke.
    • Deca nikad ne bi trebala davati svoje pravo ime ili lične podatke na chat-u, jer je nemoguće znati govori li druga osoba istinu ili ima loše namere.

    Nasilјe na forumu

    Forumi su od svih oblika komunikacije na internetu, najbolјe organizovani. Na njima se nalaze administrator (jedan ili više njih) i moderatori zaduženi za posebne delove foruma. Oni čitaju sve teme i diskusije pa tako paze da ne bude vređanja, pretnji, objavlјivanja privatnih podataka i kršenja prava. Ako neko zloupotreblјava forum za takve stvari, potrebno je kliknuti na opciju “Obavesti moderatora”. Moderator ili administrator će izbrisati taj zapis, upozoriti korisnika ili mu zabraniti dalјi pristup ako se to ponovi.

    Nasilјe putem bloga

    Nasilјe putem blogova odnosi se najpre na “otimanje” tuđih blogova (žrtvama) pa zatim na dopunjavanje ličnim uvredama i/ili seksualnim sadržajima. Takvim se oblikom nasilјa narušava ugled i ugrožava privatnost druge osobe. Toj vrsti nasilјa posebno su podložna deca, koja šalјu fotografije i lične podatke s cilјem da pronađu prijatelјe na internetu. Takvu decu nasilnici zlostavlјaju preko njihove lične internet stranice.

    Komentari koji se dopisuju u blogove, kod žrtve uzrokuju nemir i stres, a zavisno od jačine, mogu dostići i određeni stepen zlostavlјanja. Tako se, na primer, događa da tinejdžer objavi sliku bivše devojke tako da fotomontažom spoji njenu glavu s telom porno glumice. Neke poruke sadrže čak pretnje smrću.

    Šteta učinjena nasilјem preko interneta može zaista biti velika. Tinejdžeri katkad zaboravlјaju, pogotovo kad je riječ o blogovima, da bilo šta objavlјeno na internetu ima neželјenu publiku, a time i neželјene posledice, koje u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do destruktivnih ili autodestruktivnih ponašanja.

    Kratki saveti za decu

    1. Nikad ne ostavlјaj lične informacije na internetu.
    2. Nikad nikome ne reci svoju lozinku, osim svojim roditelјima.
    3. Ako ti neko pošalјe zlonamernu ili preteću poruku, nemoj odgovoriti. Slikaj je (screenshot) i sačuvaj kao dokaz. O svemu obavesti stariju osobu kojoj veruješ ili pozovi naš centar na 19833.
    4. Nikad ne otvaraj e-mail ili linkove koje ti pošalјe neko koga ne poznaješ ili neko za koga znaš da je zlostavlјač.
    5. Ne šalјi poruke kad si lјut. Pre nego što klikneš “Pošalјi” zapitaj se kako bi se ti osećao da primiš tu poruku.
    6. Pomozi deci koju na taj način zlostavlјaju, tako što nećeš da prikrivaš nasilјe i što ćeš odmah da obavestiš odrasle ili pozoveš nas na 19833.
    7. Na internetu poštuj pravila ponašanja kao i u svakodnevnom životu.
  • Uticaj mobilnih telefona na decu u razvoju

    Objavljeno 12.02.2018. u Saveti

    Sve više pedijatara savetuje roditelјima da deci ograniče vreme provedeno sa tehnologijom, posebno kada je u pitanju korišćenje mobilnog telefona i tableta. Posledice nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona, laptopova, tableta kao i sedenje ispred računara i televizora jesu ozbilјne a ponekad i zastrašujuće.

    1.Ubrzani razvoj mozga

    Rani razvoj mozga je pod uticajem raznih nadražaja u dečijoj okolini ili je povezan sa nedostatkom nadražaja.Kako se kod deci brže razvija nervni sistem, njihova veća brzina deobe ćelija i duže vreme izloženosti lošim nadražajima, pojačava rizik za štetne efekte po zdravlјe. Istraživanja su pokazala da igrice na digitalnim ekranima utiču na frontalni korteks (prednji deo kore velikog mozga) i povećavaju nivo dopamina, hemijske supstance zadužene za dobro raspoloženje poput kokaina.Pokazalo se da je preterano izlaganje digitalnim tehnologijama direktno povezano sa problemima porememećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem, pojačanom impulsivnošću.

    2.Kašnjenje u razvoju

    Koršćenje pametnih telefona ne zahteva nikakvu fizičku aktivnost osim rada prstiju na tastaturi. Pokret, igra šetnja aktivira mišiće i zglobove i podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju i povećava sposobnost učenja i logičkog povezivanja. Deca koja nisu fizički aktivna u školu kreću sa smanjenim sposobnostima a to dugoročno utiče na pismenost i napredak u obrazovanju.

    3.Zračenje                         

    Svetska zdrastvena organizacija je 2011.godine klasifikovala mobilne telefone i ostale uređaje koji se mogu povezati na bežičnu mrežu, kao pretnju 2B nivoa (moguće kancerogeni) zbog količine radijacije koju odašilјu. Deca su osetlјivija na negativne uticaje jer su njihovi mozagovi i imunološki sistem još uvek u razvoju.

    Prilikom razgovora mobilnim telefonom glava korisnika se nalazi u polјu zračenja antene telefona, pa tako dolazi do indukovanja elektromagnetskog polјa u glavi.Tanje lobanje i ušne školјke male dece, dozvolјavaju da zračenje prodre dublјe u mozak nego što je to slučaj kod odraslih. Današnji tinejdžeri su prva generacija koja odrasta koristeći svakodnevno bežične uređaje pri čemu su od malena izloženi radioaktivnom zračenju. Kako bi se smanjio uticaj ovih zračenja, potrebno je uređaj dovolјno odalјiti od tela prilikom korišćenja.

    4.Digitalna demencija  

    Na internetu sadržaji idu i menjaju se jako brzo a dečiji mozak koji nije evoluirao,  upijajući sve to, ne može da stvara  uzročno-posledične veze između raznih činjenica. Takav stimulans uzrokuje smanjenu koncetraciju, otežano pamćenje jer mozak ne može da stigne da odvoji bitne od nebitnih informacija.

  • Online prijatelјi

    Objavljeno 07.02.2018. u Saveti

    Šta voliš da radiš kada si online?

    Da gledaš klipove? Postavlјaš fotografije? Igraš igrice?

    Šta god da voliš da radiš, možeš da naiđeš na lјude koji žele da četuju sa tobom. Mogu da ti ostave komentar ili da ti pošalјu zahtev za prijatelјstvo. Možda će reći da žive blizu tebe ili da vole istu muziku kao i ti.

    Na internetu  možeš da sretneš veliki broj lјudi, može da bude zabavno da četuješ sa njima. Neki će stvarno želeti samo da četuju sa tobom i da dele ista interesovanja ali neće svi biti takvi i neće biti oni za koje se predstavlјaju.

    Lako je lagati online….

    Uvek imaj na umu da je lako lagati online, iako se sa nekom osobom dopisuješ duži vremenski period i imaš osećaj da je dobro poznaješ, nikada ne znaš da li ona govori istinu i ko se zaista krije iza računara.

    Činjenica je da postoje lјudi koji koriste internet samo da bi stupili u kontakt sa decom jer žele da ih povrede ili da ih nateraju da rade stvari koje oni ne žele.

    ZAPAMTI – ako se zbog nekoga osećaš loše i nebezbedno na internetu, ako te neko plaši ili ucenjuje, uvek kaži odrasloj osobi u koju imaš poverenja ili prijavi Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na 19833. 

  • Cyberbullying – Vršnjačko nasilјe na internetu Saveti za nastavnike

    Objavljeno 06.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Kako bi izbegli pojavu cyberbullying – a u školi, pored đaka neophodno je da se nastavnici pridržavaju određenih saveta i pravila.

    • Konstantno sa đacima razgovarajte o tome koji su sajtovi prikladni za njhov uzrast i zašto.
    • Koristite svaku priliku da roditelјe podsetite da svakodnevno obrate pažnju na to šta njihovo dete radi dok je na internetu.
    • Zabrane nikako nisu rešenje, pa tako ne savetujte da je igranje igrica loše, već kroz kreativne primere i radionice pokažite koje su loše strane interneta.
    • Česta predavanja i edukacije naučiće decu o opasnostima na internetu.
    • Ragovarajte sa đacima šta se sve smatra cyberbullying – om. Podsećajte ih na to da se svaki vid cyberbullying – a kažnjava i da snose posledice svi koji kreiraju i dele neprimeren sadržaj.
    • Postoje mnoge promene u ponašanju deteta koje je meta cyberbullying – a, obratite pažnju ukoliko ih primetite kod svojih učenika i pokušajte da razgovarate sa njima i otkrijete u čemu je problem.
    • Deca koja su meta vršnjačkog nasilјa na internetu postaju povučena, neraspoložena, usamlјena. Odbijaju da odlaze na treninge, u školu i druženje sa drugom decom. Često se dešava da imaju suicidne ideje kao i manjak koncentracije.
    • Često se dešava da deca ne žele da razgovaraju o problemu koji imaju, potrudite se da angažujete nekog u koga imaju poverenja, kao što je drugi nastavnik, psiholog ili pedagog škole.
    • Pratite interakciju deteta sa njegovom okolinom.
    • Škole imaju jasno definisane procedure za postupanje u slučaju pojave cyberbullying – a, ukoliko primetite da je inicijator nasilјa neko iz škole, obavezno što pre uklјučite ceo kolektiv u rešavanje.
    • Ako dođete do materijala na društvenim mrežama kojim se maltretira neko od učenika prijavite to administratorima društvene mreže kako bi materijal bio što pre uklonjen. Pre nego što prijavite neprimeren sadržaj, snimkom ekrana sačuvajte dokaz o svemu šta ste pročitali.
    • Uvek savetujte decu da kada imaju bilo kakav problem podele to sa starijima.
  • Kako prepoznati predatora u 5 koraka?

    Objavljeno 02.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Nemoguće je znati da li se neko koga upoznajemo preko interneta zapravo lažno predstavlјa. Zato obrati pažnju na sledeće stvari:

    1. Suviše dobro da bi bilo istinito

    Da li i oni vole iste stvari kao i ti i poklanjaju ti previše pažnje? Da li su stvarno fini kad postavlјaš sliku ili objavu? Svi mi volimo pažnju i super je upoznavati osobe koje imaju ista interesovanja kao i mi ali zapamti da se neki lјudi pretvaraju da su ti prijatelјi sa želјom da ti na neki način naude.

    2. Daje ti poklone i obećava ti svašta

    Da li ti neko nudi razna obećanja ili ti daje poklone za uzvrat ukoliko nešto uradiš za njega? Davanje poklona i obećanja mogu biti znak da neko želi da vrši pritisak na tebe. Ukoliko se osećaš pod pritiskom i neko traži od tebe da radiš nešto što ne želiš, to može biti znak da se dopisuješ sa nekom osobom sa kojom ne bi trebalo.U toj situaciji trebalo bi da razgovaraš sa nekom odraslom osobom od poverenja.

    3. Neko vrši pritisak na tebe

    Da li neko pokušava da razgovara sa tobom o nečemu i taj razgovor ti je neprijatan? Kao npr. seks? Da li ti neko traži slike koje inače ne bi pokazao nikome? Pogrešno je to da bilo ko vrši pritisak na tebe i zahteva da radiš stvari koje ćete osramotiti ili jednostavno ne želiš. Ukoliko bilo ko vrši pritisak na tebe ili se na bilo koji način osećaš nelagodno, razgovaraj sa roditelјima ili se obrati Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

    4. Privatna ćaskanja

    Zapitaj se zašto neko želi da ćaskanje sa tobom bude tajno?! Sobe za chat ili forumi su zapravo javna mesta na kojima svi učesnici mogu videti tvoju prepisku. Ponekada su tu prisutni moderatori da vode računa da li postoji neki neprikladan razgovor. Trebalo bi da vodiš razgovore na javnim mestima kako bi sprečio nekoga da ti kaže ili ponudi nešto neprikladno.

    Ukoliko tajno ćaskaš sa lјudima koje si upoznao online, budi vrlo pažlјiv da ne otkrivaš informacije koje mogu da te identifikuju, kao što su tvoje ime, fotografije ili e-mail adrese.

    5. Samo naša mala tajna

     Da li ti govori da za vaša ćaskanja znate samo vi? Da li ti govori da ćeš biti u nevolјi ako ga ne poslušaš? Ako ti traži da zadržiš to samo za sebe, on možda pokušava da te zaustavi u traženju pomoći. Ne bi trebalo da vodiš tajna ćaskanja sa lјudima koje upoznaješ online. Ako te tajna brine i osećaš se uznemireno razgovaraj sa roditelјima ili se obrati Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

  • Pitanja koja možete postaviti sebi pre nego što nešto objavite online?

    Objavljeno 01.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Sadržaji koje objavlјuješ na internetu su vidlјivi mnogim lјudima i ostaju na internetu zauvek!

    Može biti veoma teško kontrolisati sve informacije koje postavlјaš online, ali ako samo na trenutak razmisliš, pre nego što objaviš bilo šta, možeš sprečiti potencijalne greške. Pre nego što bilo šta objaviš, zapitaj se sledeće:

    1.Kakvu sliku šalјem o sebi?

    Da ne poznaješ sebe, kakvo bi mišlјenje imao o svojim objavama? Šta bi pomislio o osobi koja to objavlјuje?

    Uvek vodi računa da stvari koje delimo sa prijatelјima, kao šalu, drugim lјudima mogu nekada da izgledaju potpuno drugačije, a da neko od njih može biti čak i neko koga pokušavaš da impresioniraš – dečko, devojka, čak i poslodavac.

    2.Da li objave ostaju trajno?

    Kada objaviš nešto online možeš zauvek da izgubiš kontrolu nad tim. Čak i kada izbrišeš fotografiju ili objavu, ne možeš biti siguran da je neko drugi nije kopirao ili preuzeo. Razmisli sa koliko lјudi deliš svoje objave i da li će oni voditi računa o tome što ti objavlјuješ. Ne zaboravi da je drugim lјudima lako da kopiraju, zatim izmene i podele tvoje objave tako izmenjene.

    3.Da li odajem previše?

    Uvek znaj da što više stvari deliš, to lјudi mogu više da saznaju o tebi. Razmisli da li oni mogu da iskoriste tvoje objave kako bi te kasnije maltretirali?

    4.Da li moje objave kreiraju moj imidž online?

    Važno je da znaš kakav uticaj mogu imati tvoje objave na druge. Uvek razmisli da li imaš dozvolu od strane tvojih prijatelјa da deliš njihove smešne fotografije i da li neki smešan komentar koji napišeš može povrediti bilo čija osećanja?

    5. Bilbord test. 

    Pre nego što nešto objaviš razmisli da li bi bio srećan da tako nešto osvane na bilbordu pa da ga na taj način može videti ostatak tvoje škole, tvoji roditelјi, bake i deke, kao i tvoje komšije? Ako ne želiš, razmisli dva puta pre nego što to i uradiš.

  • Zajedno sa roditelјima u svet interneta – kako da upoznamo decu sa društvenim mrežama?

    Objavljeno 30.01.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Uprkos mišlјenju da deca mogu sama i sa lakoćom savladati korišćenje digitalnih tehnologija, stručnjaci tvrde da deca nisu „rođeni spremni“ za digitalni svet. Roditelјi moraju da budu vodiči kroz taj svet a naročito kada je reč o društvenim mrežama.

    Kada dete pokaže interesovanje za društvene mreže, roditelјi treba da ga upute kao i da najveću pažnju posvete bezbednosti sadržaja koje dete prati na internetu.

    Isto tako ukoliko deca ne žele da koriste digitalne tehnologije nikako ih ne treba primoravati. Kada dođe vreme za digitalni svet i kada se pojave potencijalne opasnosti, predlog za rešenje problema je bolјi od stroge zabrane. Kada se roditelјi zabrinu za ono što njihova deca rade na društvenim mrežama najbolјe je da mu predlože neke druge aktivnosti i da mu daju ideju za neke korisnije sadržaje.

    Koraci za bezbedno korišćenje društvenih mreža

    Upoznavanje sa društvenim mrežama treba da počne od kreiranja dečijeg profila. Tako će roditelјi uspostaviti kontrolu nad parametrima sigurnosti onlajn profila deteta. Upravo tada je pravo vreme da roditelјi nauče dete da ne mora svako da mu bude prijatelј na profilu, da ne dele lične podatke kao i nauče kakve fotografije su prikladne za profil na društvenim mrežama. Sva pravila treba da se naprave zajedno sa detetom kako bi i ono steklo utisak da doprinosi stvaranju istih pa će ih samim tim lakše proštovati.

    Roditelј kao uzor i u online svetu

    Deca će telefon i profil na Facebooku ili Instagram-u ili nekoj drugoj društvenoj mreži koristiti onako kako ga koriste i njegovi roditelјi. Deca slede primer odraslih zato je jako važno da roditelјi pokažu da i oni poštuju određena pravila o delјenju informacija i fotografija. 

    Umerenost dece, ali i roditelјa

    Kada decu puste u svet društvenih mreža, roditelјi treba da podrže takvu odluku bez obzira da li su detetov online prijatelј ili ne. Deca nisu veliki lјubitelјi javnog druženja sa roditelјima na internetu. Ako se odraslima dopadne neki dečji post, to treba da kažu u mejlu ili četu. Ako su zabrinuti zbog određenog posta, moraju direktno da popričaju sa decom.

    Internet nije zamena za realan svet

    Digitalne tehnologije su neizostavni deo današnjeg društva. Uz bezbedno korišćenje važna je i umerenost korišćenja tehnologija, one nikako ne smeju biti zamena za stvarni kontakt dece sa njihovim vršnjacima.  Roditelјi moraju da pokažu detetu kako online druženje može pozitivno da utiče na dečiji odnos sa porodicom i prijatelјima, ali isto tako da pokažu deci koliko je bitno i da neguju odnos sa bliskim osoba u stvarnom svetu.

    I na kraju, roditelјi moraju da budu pripremlјeni na sledeće. I kada su sa detetom prijatelјi na nekoj društvenoj mereži, ono korišćenjem određenih alatki, može da sakrije neke postove od njih. Deca često kreiraju više profila i ne uklјučuju roditelјe na svaki.

  • Pet fotografija koje nikako ne bi trebalo da objavljujte na društvenim mrežama!

    Objavljeno 29.01.2018. u Društvene mreže, Saveti

    Neke fotografije koje vi smatrate bezopasnim, interesantnim, koje su popularne među vašim prijateljima nikako ne bi trebalo da objavljujete na društvenim mrežama. 

    Evo i zašto:

    1. Putne karte 

    U današnje vreme je nezamislivo otputovati negde, a da se to ne podeli sa prijateljima na društvenim mrežama, pa su Instagram i Facebook puni fotografija pasoša i karata srećnih putnika. Imajte u vidu da to nije preporučljivo pogotovo ukoliko vam je profil javan jer postoji mogućnost da će provalnici saznati informacije o vašoj destinaciji, datumu odlaska i povratka. Osim toga, putem šifre rezervacije (PNR) hakeri mogu doći do vašeg datuma rođenja ili bilo kog podatka iz pasoša.

    2. Fotografije u  vezi sa finansijama

    Fotografije na kojima se nalaze kreditne kartice, lična karta, izvodi iz banke ili sa bankomata, nikada ne sme biti na fotografijama, kako ne bi došlo do zloupotrebe podataka.

    3. Poslovni ili privatni e-mail

    Danas su sve popularnije objave screenshot-ova prepiski koje ljudi objavljuju kako bi nasmejali svoje prijatelje i pratioce. Ovim postupkom sebe dovodite u nezgodnu situaciju jer na taj način možete otkriti podatke koji moraju ostati poverljivi, kao što su e-mail adrese vaših kolega, saradnika ili prijatelja.

     4. Dokumenti

    Fotografije sudskih rešenja i raznih spisa takve vrste  nikada ne bi trebalo da objavljujte na društvenim mrežama. Često se dešava da ljudi traže savet na društvenim mrežama i u tim situacijama slikaju dokumenta, a ne shvataju da tako otkrivaju informacije kojima nije mesto na internetu.

    5. Fotografije dece (vaše i naročito tuđe)

    Da biste objavili fotografiju tuđeg maloletnog deteta potrebno je da dobijete saglasnost njihovih roditelja ili staratelja. Većina roditelja želi da ima potpunu kontrolu nad tim, s punim pravom, pogotovo kad su u pitanju bebe i mala deca. Posebno morate biti oprezni prilikom objavljivanja takvih fotografija jer postoji mogućnost da završe u rukama predatora.

    Sigurno vam se bar jednom dogodilo da objavite nešto od navedenog, pa se nadamo da ćete nakon čitanja ovog teksta dva puta razmisliti pre nego što bilo koji sadržaj objavite online.