Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Proverite da li su vaši FB podaci bili prodati Kembridž Analitici

    Objavljeno 19.04.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Glavna vest na internetu trenutno jeste Facebook i prodaja podataka 87 miliona korisnika firmi „Kembridž Analitika“. Ispratite sledeće korake kako biste poverili da li su vaši podaci prodati.

    Pozadina situacije ukratko

    U nekoliko tačaka o celoj ovoj situaciji sa tehničke strane kako biste razumeli zašto baš taj postupak provere.

    • Dakle, Facebook nije prodao vaše podatke. To je uradio developer Facebook aplikacije „This Is My Digital Life„
    • Ta aplikacija je kreirana na Kembridžu u saradnji sa firmom „Kembridž Analitika“
    • Aplikacija je bila u obliku kviza ličnosti (prema navodima Reddit korisnika „Freedia“)
    • Korisnik je morao da odobri pristup svojim ličnim podacima aplikacije da bi je koristio
    • Developer aplikacije je čuvao te podatke i prodao ih iako to nije smeo prema pravilima (na koje je pristao kao developer)
    • Aplikacija je prikuplјala i nešto od podataka prijatelјa korisnika koji je koristio aplikaciju
    • Facebook je 2014. godine ograničio pristup podacima prijatelјa preko aplikacija

    Facebook će vas obavestiti

    Ako Vaši podaci jesu prodati Kembridž Analitici, Facebook će vas obavestiti u News Feed-u.




    Proverite sami

    Ako niste dobili obaveštenja i želite da proverite odmah, Facebook je kreirao stranicu za to – https://www.facebook.com/help/1873665312923476?helpref=search&sr=1&query=cambridge

    Videćete polјe u koje piše da li su vaši podaci delјeni sa Kembridž Analitikom. Ako nisu, pisaće ovako:



    Kao što možete videti, spominju aplikaciju „This Is My Digital Life“, a dodaju i link ka stranici sa aplikacijama gde možete videti da li imate tu aplikaciju. Takođe tu možete videti sve aplikacije koje imate na nalogu, kao i informacije kojima one imaju pristup.


  • Šta možete da uradite kako biste podržali nekog ko je žrtva uznemiravanja na internetu?

    Objavljeno 27.02.2018. u Saveti

    • Pojačajte tvrdnju da niko ne zaslužuje da bude tretiran na takav način i da ništa loše nije uradio
    • Postarajte se da oni znaju da postoji pomoć koja im je dostupna
    • Podstaknite ih da razgovaraju sa nastavnikom kojem veruju kako bi imali osećaj da postoji sigurno mesto u školi kojem mogu da se obrate
    • Podstaknite ih da razgovaraju sa svojim roditelјima/staratelјima i da ukoliko ovo nije izvodlјivo napišu pismo ili razgovaraju sa nekim drugim članom porodice
    • Snimite ekran na kojem se vidi dokaz uznemiravanja na internetu kako bi imali dokaz za ono što se dešava
    • Prijavite svaki oblik zloupotrebe odgovarajućoj socijalnoj mreži tako što ćete kliknuti na dugme „prijavi zloupotrebu“
    • Vodite dnevnik tako da imaju neko bezbedno i privatno mesto gde ćete upisati njihove najdublјe misli i osećanja koji će moći da im pomogne da se ne zatvaraju u sebe
    • Pohvalite ih za hrabrost i razgovarajte o stvarima na način koji će ih podstaći dodatno da preduzmu odgovornost i potraže pomoć
    • Slanje uznemiravanja mejlom ili postavlјanje istog na internet stranicu može biti uznemiravanje i ako se ovo desilo obratite se Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu
    • Pitajte školu ukoliko oni imaju policajca za vezu koji može da pomogne u ovoj situaciji i razgovarajte sa školom o opasnostima i posledicama
  • Opšti saveti za unapređenje bezbednosti na društvenim mrežama

    Objavljeno 26.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Čuvajte stvari za sebe 

    Ne postavlјajte na društvenim mrežama ništa što odaje vaše pravo ime, adresu, školu, mobilni telefon ili bilo što pomoću čega bi stranac mogao da vas kontaktira u realnom životu. Postarajte se da ne odajete ni lične podatke svojih prijatelјa.

    Ne postavlјajte na internet ništa što bi moglo kasnije da vas osramoti. Možda toga niste svesni ali stvari koje postavlјate na internet sada mogu vam stvoriti problem kasnije, na primer kada budete išli na intervju za upis na fakultet ili za posao. Tako da ukoliko niste spremni da se nešto prikaže celom svetu onda to nemojte ni slati. Upamtite da kad jednom nešto pošalјete više nemate kontrolu nad slikom ili komentarom.

    Ukoliko imate web kameru ili pametni telefon nikad ne dozvolite da vas nagovore da se fotografišete na način koji ne biste voleli drugi da vide. Verujte svom osećaju u stomaku kada su ove stvari u pitanju. Još jednom, kada pošalјete, nemate kontrolu nad tom slikom i to vam može stvoriti stres ili strah.

    Ukoliko koristite zajednički kompjuter u školi, u internet kafeu ili biblioteci onda ćete ostati ulogovani i kada isklјučite pretraživač. Zbog toga nemojte da zaboravite da se odjavite pre nego što završite sa pretraživanjem. Pročitajte dodatne savete o tome kako da budete sigurni na mreži.

    Kako da zaštitite svoje tvitove 

    Na Twitter-u možete odabrati opciju da zaštitite svoje tvitove tako da vas lјudi mogu pratiti jedino ukoliko im vi prvo to odobrite. Možete odabrati ovu opciju tako što ćete otići u opciju „menija za podešavanje“ zatim na „bezbednost i privatnost“ i štiklirajte polјe „zaštiti moje tvitove“. Saznajte više o razlici na Twitter-u između javnih i zaštićenih tvitova.

    Podešavanja za lokaciju 

    Mnoge društvene mreže poput Facebook-a i Instagram-a vam pružaju mogućnost da postavite svoju lokaciju ili da se prijavite na odgovarajuće mesto svaki put kada tvitujete ili postavlјate status. Ovo može da deluje zabavno vašim prijatelјima da znaju gde se nalazite, ali takođe može da znači da lјudi koje ne poznajete mogu znati gde se nalazite, naročito ako postavlјate statuse sa svog mobilnog telefona na profil koji je javni. Kako biste isklјučili ovu opciju, idite na „Podešavanja“, na opciju „Bezbednost i privatnost“, zatim odštiklirajte to polјe. Takođe možete da pritisnete opciju „Obriši sve moje podatke o lokaciji“, kako biste izbrisali informacije o tome gde ste sve bili pre.

    Hashtags

    Budite oprezni kada koristite hashtag jer on može otvoriti vaš post tako da on postane vidlјiv na određenoj stranici za taj hashtag na bilo kojoj društvenoj mreži ili aplikaciji. To može da izloži vaš post i vaš nalog široj publici nego što ste vi to zapravo želeli.

    Neprimereno ponašanje 

    Ukoliko se zbog nekoga osećate neprijatno ili postiđeno na internetu onda to recite svojim roditelјima ili nekome ko vam može pomoći. Jer ako to rade vama onda verovatno to mogu da rade i nekome drugom. Naročito je važno da se nikad, u realnom životu, ne upoznajete sa lјudima koje sretnete na internetu, ukoliko vam ta osoba to predlaže, a naročito ne ukoliko vam ta osoba predlaže da to uradite u tajnosti pošto je to znak realne opasnosti.

    Kada uđete u svet društvenih mreža lјudi vam mogu prići kao prijatelјi ali upamtite da bez obzira na to koliko vam govore o sebi, oni su i dalјe stranci i možda vam ne govore istinu o sebi. Bilo je slučajeva kada su se odrasli pretvarali da su mladi kako biste ćaskali sa njima na internetu i pokušavaju tako da vas uvuku u neke neprimerene radnje. Ovo se naziva vrbovanje i to je krivično delo. CEOP (The Child Exploitation and Online Protection Centre) ispituje slučajeve seksualnog uznemiravanja i vrbovanja (grooming) na internetu. Iako policija može da dobije informacije putem memorije vašeg kompjutera, svakako je od pomoći ukoliko ne obrišete bio šta što smatrate sumnjivim dok policija ne odluči da li im je to potrebno kao dokaz.

    Ne ulazite u svađe niti postavlјajte uvredlјiv materijal 

    Ne ulazite u svađe na internetu, jer to može da postane veoma ozbilјno. Ukoliko prekršite pravila bilo kojeg sajta na kome ste, sadržaj će verovatno biti obrisan i vaše članstvo na tom sajtu takođe može da bude prekinuto. Nije dozvolјeno postavlјati na internet bilo šta što se smatra uvredlјivim ili rasističkim ili što podstiče na fizičko nasilјe tako da nemojte pretiti nikome. Nije vam dozvolјeno ni da uznemiravate lјude niti da podstičete druge da ih uznemiravaju. Ne treba da tražite drugima lične podatke ukoliko su mlađi od 18 godina a i vi ako ste mlađi od 18, i ako vam ih neko traži, obavezno ih prijavite.

    Širenje glasina

    Nemojte širiti glasine ili izmišlјati stvari o prijatelјu sa kojim ste prekinuli prijatelјstvo. Nije vam dozvolјeno da postavlјate na internet ništa što predstavlјa pretnju, nasilјe ili klevetu. Kleveta je ukoliko kažete neke neistine o nekome čime se stvara loša reputacija te osobe koju ona ne zaslužuje.

    Ne treba da postavlјate na internet sliku ili video snimak bilo koga bez njegove dozvole. Prema tome nikad nemojte praviti nalog na nekom sajtu na internetu u ime drugih lјudi ili postavlјati lažne informacije o njima.

  • Saveti za samopomoć kada je u pitanju prekomerna upotreba i zavisnost od korišćenja mobilnih telefona

    Objavljeno 22.02.2018. u Saveti

    Postoji niz stvari koje možete da preduzmete kako biste kontrolisali upotrebu pametnih telefona. Iako većinu ovih stvari možete i sami da preduzmete, teško je izboriti se sa zavisnošću sam, naročito kada je iskušenje uvek lako dostupno. Veoma je lako pokleknuti i vratiti se starim navikama korišćenja. Potražite pomoć sa strane, bilo da se radi o porodici, prijatelјima, ili profesionalnom terapeutu. Da biste pomogli sebi da identifikujete problem, vodite evidenciju o tome gde i koliko često koristite pametni telefon za stvari koje nisu vezane za posao ili stvari koje nisu neophodne. Postoje posebne aplikacije koje vam u tome mogu pomoći, kako biste mogli da pratite koliko vremena provodite koristeći svoj telefon. Postoje li delovi dana kada češće koristite telefon? Postoje li druge stvari koje biste mogli da radite umesto toga? Što više razumete samo korišćenje pametnog telefona, lakše će vam biti da ograničite svoje navike i povratite kontrolu nad svojim vremenom.

    Prepoznati okidače koji vas nagone da koristite telefon. Da li se to dešava kada ste usamlјeni ili kada vam je dosadno? Ukoliko se borite sa depresijom, stresom ili anksioznošću, na primer, prekomerno korišćenje pametnog telefona može da vam pomogne da sami sebi olakšate težak period kroz koji prolazite. Umesto toga nađite zdraviji i efikasniji način da se izborite sa svojim raspoloženjem, kao što je vežbanje tehnika opuštanja.

    Razumeti razliku između žive i virtualne interakcije. Ljudi su društvena bića. Nije nam predodređeno da budemo izolovani niti da se oslanjamo na tehnologiju kada se radi o interakciji sa udima. Unutrašnje uho, lice i srce povezani su sa mozgom, tako da društvena interakcija sa drugom osobom lice u lice – kada ostvarujemo kontakt očima, reagujemo na govor tela, slušamo, pričamo – može da utiče umirujuće, da se osećamo bezbedno i shvaćeno, i da veoma brzo eliminiše stres. Interakcije putem teksta, mejla ili poruka može takođe delovati važno ali njome se zaobilaze ove neverbalne primese tako da se nikad nema isti onaj efekat na vaše emotivno blagostanje. Osim toga, virtualni prijatelјi ne mogu da vas zagrle kada vas zadesi kriza, da vas posete kada ste bolesni, niti da sa vama proslave neki srećan događaj.

    Jačati svoju mrežu podrške. Odvojite vreme svake nedelјe za porodicu i prijatelјe. Ukoliko ste stidlјivi, postoje načini da prevaziđete osećaj socijalne nelagodnosti i izgradite dugoročna prijatelјstva bez oslanjanja na socijalne medije ili internet. Da biste pronašli lјude sličnog interesovanja, pokušajte sa kolegama na poslu, ili tako što ćete se upisati u neki sportski klub ili književni klub, upisati časove nečega, ili tako što ćete volontirati za neki viši cilј. Bićete u stanju da komunicirate sa drugima koji su poput vas, pustićete da se veze razvijaju prirodnim putem, i oblikovaćete prijatelјstva koja će pozitivno uticati na vaš život i na vaše zdravlјe.

    Izgraditi veštine za suočavanje sa situacijama. Možda vam je tvitovanje, pisanje poruka ili blogova način da se izborite sa stresom ili negativnim osećanjima. Ili možda imate problem sa drugima, ili ste preterano stidlјivi sa lјudima u realnom životu i onda vam je lakše da komunicirate sa lјudima na internetu. Jačanje veština u ovim oblastima pomoći će vam bilo da se radi o stresu ili naporu svakodnevnog života bez oslanjanja na pametni telefon.

    Prepoznati suštinski problem koji podstiče vaše kompulzivno ponašanje. Da li ste u prošlosti imali problem sa alkoholom ili drogom? Da li vas korišćenje pametnog telefona podseća na to kako ste nekada pili ili koristili narkotike kako biste ostali imuni na situaciju ili kako biste sebi odvratili pažnju od iste? Prepoznajte da li treba da uzmete u obzir lečenje ili da se vratite grupnim sesijama podrške.

                                                    

    Modifikujte korišćenje pametnog telefona, korak po korak 

    Za većinu, uspostavlјanje kontrole nad korišćenjem pametnog telefona nije nagli prestanak korišćenja istog. Posmatrajte to kao početak dijete. Iako vam je i dalјe potrebno da jedete, tako vam je verovatno i dalјe potrebno da koristite pametni telefon zbog posla, škole ili kako biste ostali u kontaktu sa prijatelјima. Cilј treba da vam bude da se vratite na nivo korišćenja koji je zdraviji.

    Postavite cilјeve kada smete da koristite pametni telefon. Na primer, možete da napravite raspored korišćenja telefona u određeno vreme u toku dana, ili možete da nagradite sebe određenim vremenskim periodom za korišćenje telefona nakon što završite domaći zadatak ili recimo obavite poslove u kući.

    Nemojte nositi svoj telefon ili tablet u krevet. Plavo svetlo koje emituju ekrani mogu da vam poremete san ukoliko se koriste dva sata pred spavanje, Isklјučite uređaje i ostavite ih u drugoj sobi preko noći da se pune. Umesto da noću čitate elektronske knjige na svom pametnom telefonu ili tabletu, uzmite knjigu u ruke. Ne samo da ćete bolјe spavati već istraživanja pokazuju da ćete se i bolјe sećati stvari koje ste pročitali.

    Zamenite korišćenje pametnog telefona nekim zdraviji aktivnostima. Ukoliko vam je dosadno ili ste usamLjeni, odupiranje nagonu da koristite telefon za igranje igrica ili provere socijalnih medija može biti teško. Napravite plan da to vreme provedete radeći nešto drugo, kao što je meditiranje, čitanje knjige, ili razgovor sa prijateLjima lice u lice.

    Provodite vreme sa drugim zavisnicima od pametnih telefona? Igrajte igru koja se zove „odlaganje telefona“. Kada ručate, večerate ili idete na piće zajedno, neka svako svoj telefon stavi na sto tako da je ekran okrenut ka stolu. Čak i ako telefon zazvoni ili zavibrira, niko ne sme da uzme svoj uređaj. Ukoliko neko ne može da se suzdrži od proveravanja telefona, ta osoba mora svima da plati račun.

    Uklonite aplikacije socijalnih medija sa svog telefona tako da možete da proveravate Facebook, Twitter, ili tome slično jedino preko svog kompjutera. Ono što vidite da drugi rade na socijalnim medijima retko zaista odražava njihove živote – Ljudi preteruju sa pozitivnim aspektima života, izuzimajući sve sumnje i razočaranja sa kojima se svi mi suočavamo. Samim tim što ćete manje vremena provoditi poredeći sebe sa ovim idealizovanim predstavama može vam pomoći da popravite svoje raspoloženje kao i osećaj samovrednovanja.

    Ograničite provere. Ukoliko kompulzivno proveravate telefon svakih par minuta, suzdržite se tako što ćete ograničiti proveru telefona na jednom u 15 minuta. Zatim jednom svakih 30 minuta, a onda jednom svakih sat vremena. Ukoliko vam je potrebna pomoć, postoje aplikacije koje vam automatski mogu ograničiti pristup telefonu.

    Ograničite svoj strah od toga da nešto propuštate. Prihvatite činjenicu da ćete ograničavanjem korišćenja pametnog telefona propustiti određene pozive, glavne vesti ili nove tračeve. Postoji toliko dostupnih informacija na internetu, tako da je skoro nemoguće da budete upućeni u sve. Prihvatanje ove činjenice može da bude oslobađajuće i može vam pomoći da prestanete da se toliko oslanjate na tehnologiju

    Pomoć deci ili tinejdžerima sa zavisnošću od pametnih telefona

    Preporučuje se da deca koja su mlađa od 2 godine ne budu izložena ekranima, dok deca koja su starija od 2 godine ne bi trebalo da provode duže od 1 – 2 sata dnevno gledajući sadržaje prilagođene njihovom uzrastu. Naravno, kada deca dobiju svoje pametne telefone, ograničavanje njihovog korišćenja postaje teže. Svaki roditelј koji je pokušao da odvoji svoje dete ili tinejdžera od pametnog telefona ili tableta zna koliko može biti izazovno odvojiti dete od socijalnih medija, aplikacija za dopisivanje ili online igrica i video snimaka. Mladima nedostaje zrelost kako bi sami ograničili svoje korišćenje pametnih telefona, a oduzimanje istih može da izazove kontra efekat, i dovede do anksioznosti i simptoma povlačenja u sebe kod vašeg deteta. Umesto toga, postoje brojni načini koji mogu da pomognu vašem detetu da uspostavi zdraviju ravnotežu:

    Budite dobar uzor. Deca su veoma sklona imitaciji, tako da je važno da sami kontrolišete svoje korišćenje pametnog telefona i interneta. Nije dobro da tražite od svog deteta da isklјuči telefon za vreme večere ako vi zurite u svoj telefon ili tablet. Pokušajte da vaše korišćenje pametnog telefona ne utiče negativno na interakciju roditeLj-dete.

    Koristite aplikacije da pratite i ograničite korišćenja pametnog telefona svog deteta. Postoje brojne aplikacije koje mogu da ograniče korišćenje podataka ili da ograniče dopisivanje i pretraživanje interneta na određen broj tokom dana kako bi uspostavili meru u korišćenju tehnologije. Ostale aplikacije mogu da uklone mogućnost dopisivanja dok ste u pokretu, tako da na taj način može da se spreči da tinejdžer koristi pametni telefon dok vozi.

    Napravite zone „oslobođene od telefona“- Ograničite korišćenje pametnih telefona ili tableta na zajedničke prostorije kuće gde možete da nadgledate aktivnosti svog deteta i gde možete da ograničite vreme koje ono provodi na internetu. Zabranite telefone za stolom i u spavaćoj sobi i insistirajte na tome da se telefon iskžlјuči nakon nekog vremena noću.

    Podstaknite druga interesovanja i društvene aktivnosti. Sklonite svoje dete od telefona ili kompjutera. Dajte detetu mogućnost da se upozna sa drugim hobijima i aktivnostima, kao što su timski sportovi, izviđači, i vannastavni klubovi. Provedite vreme kao porodica koja je iskLjučila svoje telefone.

    Razgovarajte sa svojom decom o suštinskim problemima. Kompulzivno korišćenje pametnih telefona može biti znak nekih dubLjih problema. Da li vaše dete ima problem da se uklopi? Da li je nedavno došlo do neke veće promene, recimo selidba ili razvod, koji mogu izazvati stres? Da li vaše dete ima druge probleme u školi ili kod kuće?

    Zatražite pomoć. Tinejdžeri se obično bune protiv roditelјa, ali ako čuju iste informacije od neke druge osobe od autoriteta, možda će ih to podstaći da saslušaju. Pokušajte sa sportskim trenerom, lekarom ili poštovanim porodičnim prijatelјom. Nemojte se ustručavati da potražite profesionalno savetovanje ukoliko ste zabrinuti zbog korišćenja pametnog telefona svog deteta.

  • Stvari koje možeš da vidiš na internetu

    Objavljeno 19.02.2018. u Saveti

    Na internetu možeš da kažeš skoro sve što želiš , da budeš kreativan koliko želiš i da deliš svoje ideje sa celim svetom, upravo je to ono što Internet čini fantastičnim. Internetom niko ne upravlјa što znači i da niko ne može da spreči druge lјude da prave sajtove, da objavlјuju video materijale ili da govore stvari sa kojim se ti ne slažeš ili ne želi da vidiš uopšte.

    Nije sve što pročitaš na internetu istina…

    Razni lјudi imaju pravo da kreiraju blogove i sajtove na internetu i da ujedno pišu čak i nešto što nije istina. Takođe, mogu da postavlјaju slike koje izgledaju fenomenalno  i izgledaju stvarno , a da zapravo to nisu.

    Nemoj uvek da veruješ u sve što vidiš i pročitaš . Ako nisi siguran da li je nešto istina, proveri iz više izvora ili pitaj odraslu osobu , roditelјa ili svog nastavnika.

    3 stvari koje možda ne želiš da vidiš

    1. Pornografija

    Nije tajna da na internetu postoje porno sadržaji, međutim , ukoliko postoje stvari koje te interesuju u vezi sa seksom, porno sadržaji nisu dobar način da tim stvarima učiš sa takvih sajtova.

    2. Problemi sa ishranom 

    Dečaci i devojčice različitih uzrasta neretko pate od poremećaja u ishrani. Postoje različiti sajtovi koji govore o tome, kao i o načinu na koji bi trebalo da se hranite, većina njih vas savetuje na pogrešan način pa biste ipak o tome trebalo da porazgovarate sa roditelјima koji vas mogu odvesti kod nutricioniste.

    3. Sajtovi koji šire mržnju

    Pojedini sajtovi koriste Internet kako kako bi ohrabrivali lјude da mrze druge, bilo da su oni iz druge zemlјe, bilo da su druge religije ili lјudi druge seksualne opredelјenosti. Ukoliko naiđeš na takve sajtove ili naiđeš na takav video materijal , obavezno ga pokaži odrasloj osobi ili prijavi Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

  • Nasilјe na chat-u

    Objavljeno 12.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Chat je vrlo popularan, pa je stoga i privlačan osobama koje ga žele zloupotrebiti. Zloupotreba najčešće uklјučuje preteće ili ucenjujuće poruke koje jedna osoba ili više njih upućuje drugoj osobi. U takvim situacijama treba biti oprezan jer nasilnik može biti zaista opasna osoba.

    Kako se na chatu zaštititi od nasilјa?

    • Nadimci kojima se osobe predstavlјaju pri korišćenju četovanja mogu uticati na druge – bilo bi dobro birati nadimak koji će decu zaštititi od mogućeg nasilјa i koji ga neće podsticati.
    • Većina chat-ova sadrži mogućnost zaustavlјanja (Block) ili zanemarivanja (Ignore), kojima se zaustavlјaju dalјe poruke od neželјenih korisnika. Ako je riječ o nekome ko je jednostavno dosadan, blokiranje poruka najčešće je dovolјno da se problem zaustavi. A ako se radi o osobi koja iznosi stvarne pretnje, važno je da dete o tome obavesti odraslu osobu u koju ima poverenja.
    • Kontaktirati administratora koji može onemogućiti dolazak poruka od određenih “nadimaka”, od kojih su pre dolazile neprimerene ili nasilne poruke.
    • Deca nikad ne bi trebala davati svoje pravo ime ili lične podatke na chat-u, jer je nemoguće znati govori li druga osoba istinu ili ima loše namere.

    Nasilјe na forumu

    Forumi su od svih oblika komunikacije na internetu, najbolјe organizovani. Na njima se nalaze administrator (jedan ili više njih) i moderatori zaduženi za posebne delove foruma. Oni čitaju sve teme i diskusije pa tako paze da ne bude vređanja, pretnji, objavlјivanja privatnih podataka i kršenja prava. Ako neko zloupotreblјava forum za takve stvari, potrebno je kliknuti na opciju “Obavesti moderatora”. Moderator ili administrator će izbrisati taj zapis, upozoriti korisnika ili mu zabraniti dalјi pristup ako se to ponovi.

    Nasilјe putem bloga

    Nasilјe putem blogova odnosi se najpre na “otimanje” tuđih blogova (žrtvama) pa zatim na dopunjavanje ličnim uvredama i/ili seksualnim sadržajima. Takvim se oblikom nasilјa narušava ugled i ugrožava privatnost druge osobe. Toj vrsti nasilјa posebno su podložna deca, koja šalјu fotografije i lične podatke s cilјem da pronađu prijatelјe na internetu. Takvu decu nasilnici zlostavlјaju preko njihove lične internet stranice.

    Komentari koji se dopisuju u blogove, kod žrtve uzrokuju nemir i stres, a zavisno od jačine, mogu dostići i određeni stepen zlostavlјanja. Tako se, na primer, događa da tinejdžer objavi sliku bivše devojke tako da fotomontažom spoji njenu glavu s telom porno glumice. Neke poruke sadrže čak pretnje smrću.

    Šteta učinjena nasilјem preko interneta može zaista biti velika. Tinejdžeri katkad zaboravlјaju, pogotovo kad je riječ o blogovima, da bilo šta objavlјeno na internetu ima neželјenu publiku, a time i neželјene posledice, koje u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do destruktivnih ili autodestruktivnih ponašanja.

    Kratki saveti za decu

    1. Nikad ne ostavlјaj lične informacije na internetu.
    2. Nikad nikome ne reci svoju lozinku, osim svojim roditelјima.
    3. Ako ti neko pošalјe zlonamernu ili preteću poruku, nemoj odgovoriti. Slikaj je (screenshot) i sačuvaj kao dokaz. O svemu obavesti stariju osobu kojoj veruješ ili pozovi naš centar na 19833.
    4. Nikad ne otvaraj e-mail ili linkove koje ti pošalјe neko koga ne poznaješ ili neko za koga znaš da je zlostavlјač.
    5. Ne šalјi poruke kad si lјut. Pre nego što klikneš “Pošalјi” zapitaj se kako bi se ti osećao da primiš tu poruku.
    6. Pomozi deci koju na taj način zlostavlјaju, tako što nećeš da prikrivaš nasilјe i što ćeš odmah da obavestiš odrasle ili pozoveš nas na 19833.
    7. Na internetu poštuj pravila ponašanja kao i u svakodnevnom životu.
  • Uticaj mobilnih telefona na decu u razvoju

    Objavljeno 12.02.2018. u Saveti

    Sve više pedijatara savetuje roditelјima da deci ograniče vreme provedeno sa tehnologijom, posebno kada je u pitanju korišćenje mobilnog telefona i tableta. Posledice nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona, laptopova, tableta kao i sedenje ispred računara i televizora jesu ozbilјne a ponekad i zastrašujuće.

    1.Ubrzani razvoj mozga

    Rani razvoj mozga je pod uticajem raznih nadražaja u dečijoj okolini ili je povezan sa nedostatkom nadražaja.Kako se kod deci brže razvija nervni sistem, njihova veća brzina deobe ćelija i duže vreme izloženosti lošim nadražajima, pojačava rizik za štetne efekte po zdravlјe. Istraživanja su pokazala da igrice na digitalnim ekranima utiču na frontalni korteks (prednji deo kore velikog mozga) i povećavaju nivo dopamina, hemijske supstance zadužene za dobro raspoloženje poput kokaina.Pokazalo se da je preterano izlaganje digitalnim tehnologijama direktno povezano sa problemima porememećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem, pojačanom impulsivnošću.

    2.Kašnjenje u razvoju

    Koršćenje pametnih telefona ne zahteva nikakvu fizičku aktivnost osim rada prstiju na tastaturi. Pokret, igra šetnja aktivira mišiće i zglobove i podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju i povećava sposobnost učenja i logičkog povezivanja. Deca koja nisu fizički aktivna u školu kreću sa smanjenim sposobnostima a to dugoročno utiče na pismenost i napredak u obrazovanju.

    3.Zračenje                         

    Svetska zdrastvena organizacija je 2011.godine klasifikovala mobilne telefone i ostale uređaje koji se mogu povezati na bežičnu mrežu, kao pretnju 2B nivoa (moguće kancerogeni) zbog količine radijacije koju odašilјu. Deca su osetlјivija na negativne uticaje jer su njihovi mozagovi i imunološki sistem još uvek u razvoju.

    Prilikom razgovora mobilnim telefonom glava korisnika se nalazi u polјu zračenja antene telefona, pa tako dolazi do indukovanja elektromagnetskog polјa u glavi.Tanje lobanje i ušne školјke male dece, dozvolјavaju da zračenje prodre dublјe u mozak nego što je to slučaj kod odraslih. Današnji tinejdžeri su prva generacija koja odrasta koristeći svakodnevno bežične uređaje pri čemu su od malena izloženi radioaktivnom zračenju. Kako bi se smanjio uticaj ovih zračenja, potrebno je uređaj dovolјno odalјiti od tela prilikom korišćenja.

    4.Digitalna demencija  

    Na internetu sadržaji idu i menjaju se jako brzo a dečiji mozak koji nije evoluirao,  upijajući sve to, ne može da stvara  uzročno-posledične veze između raznih činjenica. Takav stimulans uzrokuje smanjenu koncetraciju, otežano pamćenje jer mozak ne može da stigne da odvoji bitne od nebitnih informacija.

  • Online prijatelјi

    Objavljeno 07.02.2018. u Saveti

    Šta voliš da radiš kada si online?

    Da gledaš klipove? Postavlјaš fotografije? Igraš igrice?

    Šta god da voliš da radiš, možeš da naiđeš na lјude koji žele da četuju sa tobom. Mogu da ti ostave komentar ili da ti pošalјu zahtev za prijatelјstvo. Možda će reći da žive blizu tebe ili da vole istu muziku kao i ti.

    Na internetu  možeš da sretneš veliki broj lјudi, može da bude zabavno da četuješ sa njima. Neki će stvarno želeti samo da četuju sa tobom i da dele ista interesovanja ali neće svi biti takvi i neće biti oni za koje se predstavlјaju.

    Lako je lagati online….

    Uvek imaj na umu da je lako lagati online, iako se sa nekom osobom dopisuješ duži vremenski period i imaš osećaj da je dobro poznaješ, nikada ne znaš da li ona govori istinu i ko se zaista krije iza računara.

    Činjenica je da postoje lјudi koji koriste internet samo da bi stupili u kontakt sa decom jer žele da ih povrede ili da ih nateraju da rade stvari koje oni ne žele.

    ZAPAMTI – ako se zbog nekoga osećaš loše i nebezbedno na internetu, ako te neko plaši ili ucenjuje, uvek kaži odrasloj osobi u koju imaš poverenja ili prijavi Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na 19833. 

  • Cyberbullying – Vršnjačko nasilјe na internetu Saveti za nastavnike

    Objavljeno 06.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Kako bi izbegli pojavu cyberbullying – a u školi, pored đaka neophodno je da se nastavnici pridržavaju određenih saveta i pravila.

    • Konstantno sa đacima razgovarajte o tome koji su sajtovi prikladni za njhov uzrast i zašto.
    • Koristite svaku priliku da roditelјe podsetite da svakodnevno obrate pažnju na to šta njihovo dete radi dok je na internetu.
    • Zabrane nikako nisu rešenje, pa tako ne savetujte da je igranje igrica loše, već kroz kreativne primere i radionice pokažite koje su loše strane interneta.
    • Česta predavanja i edukacije naučiće decu o opasnostima na internetu.
    • Ragovarajte sa đacima šta se sve smatra cyberbullying – om. Podsećajte ih na to da se svaki vid cyberbullying – a kažnjava i da snose posledice svi koji kreiraju i dele neprimeren sadržaj.
    • Postoje mnoge promene u ponašanju deteta koje je meta cyberbullying – a, obratite pažnju ukoliko ih primetite kod svojih učenika i pokušajte da razgovarate sa njima i otkrijete u čemu je problem.
    • Deca koja su meta vršnjačkog nasilјa na internetu postaju povučena, neraspoložena, usamlјena. Odbijaju da odlaze na treninge, u školu i druženje sa drugom decom. Često se dešava da imaju suicidne ideje kao i manjak koncentracije.
    • Često se dešava da deca ne žele da razgovaraju o problemu koji imaju, potrudite se da angažujete nekog u koga imaju poverenja, kao što je drugi nastavnik, psiholog ili pedagog škole.
    • Pratite interakciju deteta sa njegovom okolinom.
    • Škole imaju jasno definisane procedure za postupanje u slučaju pojave cyberbullying – a, ukoliko primetite da je inicijator nasilјa neko iz škole, obavezno što pre uklјučite ceo kolektiv u rešavanje.
    • Ako dođete do materijala na društvenim mrežama kojim se maltretira neko od učenika prijavite to administratorima društvene mreže kako bi materijal bio što pre uklonjen. Pre nego što prijavite neprimeren sadržaj, snimkom ekrana sačuvajte dokaz o svemu šta ste pročitali.
    • Uvek savetujte decu da kada imaju bilo kakav problem podele to sa starijima.
  • Kako prepoznati predatora u 5 koraka?

    Objavljeno 02.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Nemoguće je znati da li se neko koga upoznajemo preko interneta zapravo lažno predstavlјa. Zato obrati pažnju na sledeće stvari:

    1. Suviše dobro da bi bilo istinito

    Da li i oni vole iste stvari kao i ti i poklanjaju ti previše pažnje? Da li su stvarno fini kad postavlјaš sliku ili objavu? Svi mi volimo pažnju i super je upoznavati osobe koje imaju ista interesovanja kao i mi ali zapamti da se neki lјudi pretvaraju da su ti prijatelјi sa želјom da ti na neki način naude.

    2. Daje ti poklone i obećava ti svašta

    Da li ti neko nudi razna obećanja ili ti daje poklone za uzvrat ukoliko nešto uradiš za njega? Davanje poklona i obećanja mogu biti znak da neko želi da vrši pritisak na tebe. Ukoliko se osećaš pod pritiskom i neko traži od tebe da radiš nešto što ne želiš, to može biti znak da se dopisuješ sa nekom osobom sa kojom ne bi trebalo.U toj situaciji trebalo bi da razgovaraš sa nekom odraslom osobom od poverenja.

    3. Neko vrši pritisak na tebe

    Da li neko pokušava da razgovara sa tobom o nečemu i taj razgovor ti je neprijatan? Kao npr. seks? Da li ti neko traži slike koje inače ne bi pokazao nikome? Pogrešno je to da bilo ko vrši pritisak na tebe i zahteva da radiš stvari koje ćete osramotiti ili jednostavno ne želiš. Ukoliko bilo ko vrši pritisak na tebe ili se na bilo koji način osećaš nelagodno, razgovaraj sa roditelјima ili se obrati Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

    4. Privatna ćaskanja

    Zapitaj se zašto neko želi da ćaskanje sa tobom bude tajno?! Sobe za chat ili forumi su zapravo javna mesta na kojima svi učesnici mogu videti tvoju prepisku. Ponekada su tu prisutni moderatori da vode računa da li postoji neki neprikladan razgovor. Trebalo bi da vodiš razgovore na javnim mestima kako bi sprečio nekoga da ti kaže ili ponudi nešto neprikladno.

    Ukoliko tajno ćaskaš sa lјudima koje si upoznao online, budi vrlo pažlјiv da ne otkrivaš informacije koje mogu da te identifikuju, kao što su tvoje ime, fotografije ili e-mail adrese.

    5. Samo naša mala tajna

     Da li ti govori da za vaša ćaskanja znate samo vi? Da li ti govori da ćeš biti u nevolјi ako ga ne poslušaš? Ako ti traži da zadržiš to samo za sebe, on možda pokušava da te zaustavi u traženju pomoći. Ne bi trebalo da vodiš tajna ćaskanja sa lјudima koje upoznaješ online. Ako te tajna brine i osećaš se uznemireno razgovaraj sa roditelјima ili se obrati Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.