Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Rizici korišćenja streaming servisa

    Objavljeno 26.12.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Igrice koje deca igraju putem interneta nose sa sobom brojne rizike, kojih moramo biti svesni pre nego što se sa detetom upustimo u svet online igara.

    Rizici:

    Cyberbullying

    Mnoge online igre dozvoljavaju deci da komuniciraju prilikom igranja sa drugim igračima. Na taj način postoji rizik od izlaganja nasilju putem interneta, kao što je vređanje ili bilo koji vid neprimerene komunikacije.

    Lažno predstavljanje

    U mnogim popularnim igrama kao što su Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds i Call of Duty mogu se sresti ljudi koji se lažno predstavljaju. Predstavljaju se kao da su vršnjaci dece ili čak i neko koga oni navodno poznaju. U komunikaciji sa drugim igračima deca moraju da budu veoma oprezna, jer se nikada ne zna ko stoji sa druge strane ekrana.

    Dodatni troškovi

    Mnoge popularne online igre podstiču igrače da kupe dodatni sadržaj kako bi nastavili igranje ili prešli u neki naredni nivo. Kupovina varira od nečeg beznačajnog kao što je kupovina komada garderobe za omiljenog junaka do celog paketa za proširenje same igre.

    Ograničenje po uzrastu

    Usluge streaming servisa vrlo često nude neograničen pristup biblioteci igara, tako dolazi do stvaranja rizika da će neka igra imati starosnu granicu koja je iznad godina vašeg deteta. Zbog ovakvog rizika pojedini servisi sada imaju oznaku 18+ i kao takvi nemaju mogućnost roditeljskog nadzora.

    Saveti kako da deca budu bezbedna

    Prema istraživanjima 65% dece uzrasta od 11 do 16 godina pristaje na to da postoji roditeljska kontrola na njihovim igrama, ali roditelji vrlo često to odlažu zbog slabe informisanosti kako filteri funkcionišu.

    1.Razgovarajte sa vašim detetom i upoznajte se sa tim kakve igre igra. Što više znate o njihovim interesovanjima pre ćete znati ako je neophodno postaviti granicu.

    2.Postavite vremenska ograničenja kada je dozvoljeno igranje igrica, npr posle urađenog domaćeg zadatka ili samo vikendom.

    3.Naučite način kako igra funkcioniše, da li postoji mogućnost razgovora sa drugim igračima i da li sadrže mogućnost dodatne kupovine.

    4.Koristite roditeljski nadzor. Ovakve kontrole omogućavaju blokiranje preuzimanja zastarelih igara ili ograničenja kakva vi smatrate da su neophodna.

    5.Naučite dete da ne odaje lične informacije ma koliko da se sprijateljilo sa nekim od saigrača i da druge igrače ne dodaje na svojim nalozima na društvenim mrežama.

  • Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

    Objavljeno 29.08.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

    Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

    Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

    Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

    1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

    2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

    3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

    Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

    „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

    Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

    Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

    „Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

    Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

    Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.


  • Maliciozni softver (malver)

    Objavljeno 20.02.2018. u Edukacija, Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Popularno zvani virusi ili crvi neki su od brojnih oblika softvera napravlјenog sa namerom zloupotrebe kompjuterskih sistema. Kako tih oblika ima sve više zajedno su okuplјeni pod pojmom malicioznog softvera – malvera (eng.malware – malicious softwere.)

    Malver u praksi razlikujemo po funkciji koju obavlјa za svog autora. Neki su oblici potpuno autonomni i izvršavaju unapred zadane zadatke (npr. korišćenje vašeg računara za rasparčavanje neželјene pošte, spama), a neki se nakon ugradnje u računar, pritaje i očekuju uputstvo od svog autora. Osim manipulacijom korisnika, malver se ugrađuje u računar i korišćenjem sigurnosnih propusta softvera koji koristite. To znači, da takav malver s jednog zaraženog računara na drugo može putem mreže preći bez ikakve interakcije s korisnikom i bez ikakve vidlјive reakcije računara, ali pod uslovom da je cilјno računaro ranjivo, nezaštićeno.

    Zamislite da ste na ulaz u kuću ugradili sigurnosna vrata, ali imate prozore koji se mogu otvoriti spolјa. S vratima je sve u redu, ali vaša je kuća svejedno izložena riziku od provale - dovolјno je da provalnik primeti vaš propust. U slučaju softvera, propusti nestručnim očima uopšte nisu vidlјivi i moramo se osloniti na proizvođača.

  • Najgore lozinke koje smo birali u 2017.

    Objavljeno 25.01.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Zbog velikog broja prijava koje је Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu primio, a koje su se odnosile na „hakovanje“ naloga na društvenim mrežama tj. pristupanje nečijem nalogu bez dozvole vlasnika, odlučili smo da skrenemo pažnju na važnost jakih lozinki. Do neautorizovanog pristupa nečijem nalogu dolazi, kada druga osoba koristi propuste u podešavanjima privatnosti naloga, smanjen nivo bezbednosti vašeg računara, telefona i nebezbedne WiFi mreže.

    Kako biste unapredili i povećali sigurnost vaših naloga na društvenim mrežama, preporučujemo da:

    • koristite dvofaktorsku autentifikaciju za prijavljivanje na naloge;
    • ne koristite jednu lozinku za sve naloge i e-mail adrese;
    • instalirate antivirus program na svom računaru;
    • ne ostajete ulogovani na uređajima koje koristi više ljudi;
    • ne čuvate lozinke u pretraživaču;
    • ne delite lozinke drugim osobama osim roditeljima;
    • ne popunjavate formu za potvrdu lozinke koja vam je slučajno stigla jer to može biti „phishing“;
    • redovno ažurirate aplikacije i softver na uređajima koje koristite;
    • s vremena na vreme promenite lozinke za prijavljivanje;
    • i na kraju, koristite jake lozinke!

    Jaka lozinka sadrži slova, brojeve i znakove, lako je pamtite, a drugim ljudima je teška za prepoznavanje.

    A evo i liste lozinki koje su korisnici najčešće koristili u 2017 godini:

    • 123456
    • Password
    • Ime ljubimca
    • Datum rođenja
    • JBMG
    • Let me in
    • I love you
    • Football
    • Login
    • Abc123
    • Qwerty
    • Admin

    A mnogi su mislili da se loznike: “password” niko neće setiti. E, na žalost, mnogo je korisnika interneta koji password koriste kao password.

  • Nasilje na internetu

    Objavljeno 15.11.2017. u Opasnosti

    Nasilje koje se vrši putem interneta, naziva se Cyberbullying, to je uopšteni pojam koji uključuje komunikaciju uz korišćenje modernih tehnologija, sa namerom da se pojedincu ili grupi ljudi nanese povreda. Cyberbullying je vršnjačko nasilje u kome su žrtva i počinitelj maloletna lica.

    Razlikuju se dva tipa vršnjačkog nasilja, prvi tip odnosi se na direktno nasilje koje se vrši maloletno lice i drugi put podrazumeva maltretiranje preko trećeg lica.

    Cyberbullying može biti ispoljen na više načina, to su:

    • Uznemirujuće poruke poslate SMS-om, e-mailom ili na chat-u;
    • Promena lozinke ili nečijih ličnih podataka na nalozima;
    • Objavljivanje neistina ili tračeva o žrtvi;
    • Slanje neprikladnih i uznemirujućih fotografija ili pornografskog sadržaja;
    • Postavljanje anketa ili upitnika o žrtvama nasilja;
    • Kreiranje lažnih naloga uz krađu ličnih podataka žrtve.

    Maltretiranje preko posrednika maloletnici vrše preko osobe koja najčešće toga nije ni svesna. Najčešći primer jeste da počinioci dođu do lozinke nekog od naloga žrtve i preuzimajući nalog vređaju druge, postavljaju različite oglase ili dele neprimeren sadržaj predstavljajući se kao osoba čiji nalog su preuzeli.

    Deca ne razmišljaju o težini toga šta su uradili jer je ekran taj koji stvara barijeru i ne mogu fizički da vide reakciju druge osobe i to koliko nekog povrede. Vode se logikom da za stvari koje urade na internetu ne snose odgovornost kolika je u stvarnom životu.

    Grupe mržnje (Hejterske grupe) u kojima se ogovara i vređa žrtva su najčešći primer vršnjačkog nasilja u školama. Razmenjuju se poruke, fotogarfije, crteži, video snimci na račun žrtve. Sadržaj se brzo širi i deli, sve u cilju da se određena osoba osramoti pred što većim brojem dece.

    Istraživanja pokazuju da je veliki broj dece više od jednog puta bio izložen Cyberbullying-u. Deca koja su pretrpela bilo koji vid nasilja pokazuju da su pod većim stresom i oni sami lakše postaju nasilnici. Devojčice su više izložene nasilju, ali isto tako su i češći počinitelji od dečaka.

    Posledice nasilja su često ozbiljne i dugoročne, zato ih nikako ne smemo zanemariti. To se posebno odražava zbog toga što se sve vrši pismenim putem i na taj način žrtva svaki put kada ponovo pročita sadržaj bude uznemirena. Živa reč ima manju težinu jer je deca brže zaborave.

  • TRAFIKING (trgovina ljudima)

    Objavljeno 15.11.2017. u Opasnosti

    Trgovina ljudima predstavlja krivično delo koje podrazumeva prodaju i kupovinu tj.držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije uz upotrebu sile, pretnje, prevare, zloupotrebom ovlašćenja ili teškog položaja kao i radnje koje mogu biti deo tog procesa (prevoz, skrivanje, čuvanje). Kada su deca u pitanju, ovo krivično delo postoji i kada nema elemenata pretnje, sile, zloupotrebe položaja i sl. Pristanak žrtve na ekploataciju ne menja činjenicu da se radi o krivičnom delu.
    Cilj je ostvarivanje zarade ili druge koristi kroz eksploataciju, koja može imati različite oblike:

    -prinudni rad

    -seksualna eksploatacija

    -prinudno prosjačenje

    -ilegalno usvajanje

    -prinudni brakovi

    -trgovina organima

    -prinuda na vršenje krivičnih dela

    -prinudna vojna služba

    -prinudna prostitucija

    Žrtvu često u lanac trgovine uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenje (drugarica, rođak, kum, komsija, tetka, dečko, muž…)

    Trgovac ljudima zloupotrebljava poverenje žrtve i njenu želju za boljim životom. To može biti posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik. Često trgovac ljudima simulira ljubavnu vezu i po nekoliko meseci pa joj tek onda predloži da odu npr. u inostranstvo da rade, žive, nađu bolji posao i veću zaradu.

    Najčešći načini vrbovanja:

    • Lažne poslovne i druge ponude;
    • Lažno zabavljanje;
    • Obmanjujuci oglasi za posao preko interneta, društvenih mreža, novina;
    • Prodaja od strane porodice;
    • Otmica.

    Trgovci ljudima žrtvi oduzimaju dokumenta i na taj način ih drže pod kontrolom.


    Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima

    Za prijavu sumnje na trgovinu ljudima: telefon:+381 (0)63 610 590
    ili sluzbazak@centarzztlj.rs

    Organizacija za pomoć žrtvama trgovine ljudima

    ASTRA – Nevladina organizacija posvećena iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i ekspploatacije, naročito ženama i decom, kao i efikasnom potragom za nestalom decom.
    ASTRA SOS telefon 011/785 0000 ili 0800 101 201, koji je dostupan 24/7.

    Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja

    ATINA – dežurni telefon:+ 381 61 6384071
    e- mail: office@atina.org.rs

    Prijavljivanje krivičnog dela trgovine ljudima:
    Dežurnoj službi policije 24  - 192
    Upravi kriminalističke policije: + 381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19
    ukp@mup.gov.rs
    Lično, u lokalnim organizacionim jedinicama MUP-a, policijskim upravama, policijskim stanicama.

    .

  • Sexting

    Objavljeno 15.11.2017. u Opasnosti

    Šta je sexting?

    Sama reč je kombinacija reči „sex“ i „tekst“. Tako da je sexting ustvari slanje seksualnih poruka. Poruke mogu sadržati reči ili fotografije. Sexting sa slikama je aktuelan od kad su mobilni telefoni dobili mogućnost da snimaju fotografije i šalju i primaju iste. Sexting ne podrazumeva samo razmenu putem mobilnog telefona, već i putem skype-a i društvenih mreža, kao što su Facebook, Instagram, Snapchat…

    Koje su posledice sextinga?

    Fotografisanje, slanje ili primanje sexualnih slika maloletnih osoba je nelegalno. Ukoliko posedujete fotografiju gole ili polu gole maloletne osobe na telefonu ili računaru, možete biti optuženi za krivično delo. Ukolilko prosledite takvu fotografiju nekome, takođe možete biti optuženi za krivično delo, čak i ako fotografiju izbrišete iz svog telefona. Možete biti optuženi čak i ako ste na fotografiji vi i pristali ste da pošaljete sliku.

    Zapamtite da sve što pošaljete može postati javno. Razmislite koliko je lako proslediti fotografiju ili poruku. Društvene mreže olakšavaju to, jer se stvari postavljaju brzo i lako, a otežavaju vam da imate kontrolu nad tim ko može videti sliku i gde je otišla. Takođe, može biti izuzetno teško ukloniti sliku.

    Kada jednom pošaljete nešto, više ne možete to vratiti. Razmislite o vašoj budućnosti i kako će vas ljudi gledati kad saznaju. Možda ćete tražiti posao, ili se pridružiti sportskom timu, ili se zaljubiti u nekog drugog. Sigurno nećete želeti da vaša buduća veza bude ugrožena zato što ste vi jednom, poslali seksualnu poruku nekom.

    Razmislite kako će se osoba koja prima takvu poruku osećati. Možda oni ne žele da im šaljete takve tipove slika ili poruka. Takva vrsta komunikacije nije uvek dobrodosla, i može biti izuzetno sramno i za osobu koja šalje i za onoga ko prima takav sadržaj. Vi možete misliti da je to što ste poslali „sexy“, ali osoba koja primi takvu poruku može pomisliti da je poruka uvredljiva ili pornografska.

    Šta da uradite ako ste poslali seksualnu poruku?

    Ako ste poslali sliku ili seksualni tekst i zabrinuti ste šta se može desiti sad, postoji par stvari koje možeš da uradiš da bi pokušao i da bi se pobrinuo da se tvoja poruka ne prenese dalje ili da ne budeš optužen za slanje neprimerenog sadržaja.

    • Ako si poslao takvu poruku svom momku ili devojci – ako jesi, pokušaj da zamoliš da tu poruku izbrišu.
    • Ako si poslala sliku ili tekstualnu poruku za koju misliš da je sada van tvoje kontrole, razgovaraj sa roditeljima ili sa odraslom osobom u koju imaš poverenja.

    Možete imati utisak da vas je neko prisilio da pošaljete poruke. Zapamtite, za bilo koji tip seksualnog ponašanja imate pravo da kažete „NE“ i da objasnite osobi koja vas prisiljava da ste ozbiljni.

    Šta da radite ukoliko vam neko šalje seksualne slike?

    • Nemojte prosleđivati takve slike nikome
    • Ako je poruka od strane prijatelja, recite im da ne želite da vam šalju takve vrste poruka
    • Ako ne prestaju da vam stižu poruke, blokirajte onoga ko vam poruke šalje. Izbacite ga iz liste prijatelja na drustvenim mrežama. Blokirajte njegov broj telefona.
    • Možda ćete morati i vi da promenite broj telefona. Ako ga promenite, potrudite se da samo bliski prijatelji u koje imate poverenja dobiju vaš novi broj telefona.

    Zapamtite, nemojte raditi nešto što ne želite. I ne samo vezano za sexting, već bilo šta što vam se čini nelagodnim, ili se sa nečim ne slažete, nemojte to raditi.

    Razgovarajte sa vašim roditeljima ili sa odraslom osobom od poverenja. Ako ste u problemu, oni će biti u mogućnosti da vam pomognu.

    Mnoge devojčice šalju takve fotografije iz šale, da bi privukle pažnju na sebe, ili zato što ih nagovaraju momci. Momci ponekad krive drugare koji ih nagovaraju. Ali za neke je to skoro normalno ponašanje, način na koji flertuju, način da bi postali popularni. Tinejdzeri sve više razmenjuju takve fotografije, jer gledaju fotografije javnih ličnosti i reality TV programe, i ne vide da takvim ponašanjem bilo ko ima posledice ili uništava svoju karijeru, već dolazi do još veće popularnosti.

    Koliko je sexting česta pojava?

    Vrlo je teško reći koliko je sexting rasprostranjen među tinejdzerima. Istraživanja kažu da su  1 od 5-10 tinejdzera, dečaka i devojčica, slali seksualno sugestivne poruke. A 1 od 3-8 tinejdzera su primili takve poruke.

    Istraživanja su bila fokusirana samo na fotografije, a ne na seksualno sugestivne komentare, poruke ili tvitove. Procenat tinejdzera koji učestvuju u sextingu bi se povećao ako bi bilo uključen i pisani seksualni sadržaj, ali se ne zna za koliko. Ali jedna stvar je jasna, sexting je relativno česta pojava kod tinejdzera.

    Koje su posledice sextinga?

    Tinejdzeri bi trebalo da razumeju da poruke, slike ili video snimci poslati putem interneta ili putem pametnih telefona, nikada nisu potpuno privatni i anonimni. Oni u sekundi mogu biti vidljivi celom svetu. Ako tvoja kompromitujuća fotografija postane javna ili si je slao nekome, mogao bi se naći u riskantnoj, ponižavajućoj, sramotnoj situaciji i izložen javnom ismevanju. Još gore, to može da ugrozi tvoje samopouzdanje i mođe dovesti do depresije ili nekih drugih mentalnih poremećaja.

    Ali ne treba zanemariti ni pravne posledice. U nekim državama, tinejdzer se može dobiti krivičnu prijavu za slanje eksplicitnih fotografija ili čak može dobiti status seksualnog prestupnika.

    Pored toga, za takvo kompromitujuće ponašanje mogu saznati tvoj budući profesor na fakuletu ili poslodavac. Sve više kolega i zaposlenih uopšte, proveravaju online profile tražeći znake da je kandidat pogodan za fakultet ili posao.

    Šta roditelji treba da znaju?

    Tinejdzerima je jako teško da formiraju stav o privatnosti. Teško im je da razumeju posledice njihovih impulsivnih interakcija. Kao što ne mogu da budu svesni da ih pušenje kasnije može dovesti do zdravstvenih problema, teško ih je obuzdati da ne dele sve iz privatnog života, radi njihove reputacije kasnije.

    Jedna od glavnih obaveza roditelja je da nauče svoju decu kako da preuzmu odgovornost za svoju sopstvenu bezbednost i svoja dela. Čak i ako su namere dobre i bezazlene, ukoliko poruke ili fotografije postanu javne, ishod može biti isti.

    Šta da kažete vašem detetu? 

    Jako je važno da pričate sa vašom decom kako slike, video snimci, email-ovi ili poruke koje se čine kao privremene mogu zauvek postojati u syber svetu. Jedna nepromišljena fotografija koju pošalju simpatiji na mobilni telefon, lako može biti prosleđena prijateljima, postavljena online ili odštampana i distribuirana. Čak i fotografija poslata momku ili devojci, može voditi do problema ako neko drugi vidi ili distribuira nakon razlaza. Intenzivan pritisak da se fotografišu ili šalju nage fotografije će izbledeti u odnosu na javno sramoćenje koje ih prati kada se slike nađu na Facebook-u ili mobilnim telefonima druge dece ili čak odraslih.

    Kako možete da doprete do vaše dece? Odgovor je da imate otvorene razgovore u vezi ličnih odgovornosti, sopstvenih granica, i kako da se odupru pritisku da ne bi delili svoj sadržaj. Razgovori poput ovih bi trebalo da utiču na njihov život, a ne samo kada se problem pojavi.

    Objasnite vašoj deci, u ranom detinjstvu da jednom kada je poruka poslata, je van naše kontrole i ne može se vratiti nazad. Može, i najveroverovatnije će se proširiti preko osobe kojoj je poslat sadržaj. Učite svoju decu da prate pravilo „Šta bi baka mislila?“. Ako baka nešto ne bi trebalo da vidi, oni to ne bi trebalo da šalju.

    U međuvremenu, roditelji bi trebalo deci da stave do znanja da će biti posledica ako saznaju da razmenjuju seksualni sadržaj, kao npr. oduzimanje telefona i računara ili postavljanje granica kada i na koji način mogu koristiti te uređaje.

     

    Šta kaže zakon?

    Sexting može biti viđen kao bezazlen, ali kreiranje ili deljenje seksualno eksplicitnih slika deteta jeste nelegalno, čak iako je osoba koja je to kreirala dete. Dete krši zakon ako:

    • Slika eksplicitnu fotografiju ili video snimak njih samih ili prijatelja
    • Deli eksplilcitnu fotografiju ili video snimak deteta, čak i ako je deljena između dece istih godina
    • Poseduje, preuzima ili skladišti eksplicitne fotografije ili video snimke deteta, čak i ako je dete dalo pristanak da se kreira takav sadržaj.

    Zašto mladi sextuju?

    Postoji mnogo razloga zašto mlada osoba može da poželi da pošalje neprikadnu poruku, odnosno obnaženu ili polu-obnaženu fotografiju ili video snimak nekome drugom:

    • Rade to zato što svi drugi to rade
    • Podižu svoje samopouzdanje
    • Flertuju sa drugima i testiraju svoj seksualni identitet
    • Istražuju svoju seksualnost
    • Da bi pridobili pažnju i sklopili nova poznanstva na društvenim mrežama
    • Teško im je da kažu ne ako im neko traži eksplicitnu fotografiju, posebno ako je osoba koja traži vrlo uporna.

    Rizici sextinga?

    Bez kontrole nad fotografijama i kako se dele

    Lako je poslati sliku ili poruku nekome, ali onaj koji šalje nema kontrolu kome će se taj sadržaj proslediti.

    Kada su fotografije skladištene ili podeljene online one postaju javne. Neki ljudi misle da fotografije i video snimci ostaju po nekoliko sekundi na internetu, i da se potom brišu. Međutim sadržaj može i dalje biti sačuvan ili kopiran od strane drugih. To znači da fotografija ili video snimak koju mlada osoba podeli privatno sa nekim, i dalje može biti podeljena između odraslih a da oni ne znaju.

    Ucena, nasilje, šteta

    Mladi ljudi mogu smatrati da je sexting bezazlen ali mogu postati žrtve:

    • Ucene – Prestupnik može pretiti da će proslediti slike porodici i prijateljima deteta ako dete ne pošalje novac ili još neke slike.
    • Nasilje – Ako su se slike deljenjem proširile po školi, dete može doći u situaciju da se nad njim vrši nasilje.
    • Neželjena pažnja – Slike koje su postavljene online mogu privući pažnju seksualnih prestupnika, koji naju kako da traže takav sadržaj, da prikupljaju i menjaju fotografije.
    • Emotivni stres – Deca se mogu osećati posramljeno ili poniženo. Ako je nivo stresa prevelik to može dovesti do samopovređivanja ili samoubistva.

    Kako razgovarati sa detetom o sextingu?

    Razgovarajte

    Svako dete je različito, tako da vaš pristup treba biti baziran na njihovom karakteru i vašim odnosom sa njima. Možete:

    • Izdvojite vaša očekivanja i objasnite pravila korišćenja mobilnog telefona, tableta ili laptopa.
    • Pitajte ih šta misle da je prihvatljiv sadržaj da bi se poslao drugim ljudima, i da li misle da bi vi ili neka nepoznata osoba ili druga deca bila srećna kada bi videla takvu neprimerenu fotografiju. Ako je odgovor „ne“, objasnite da fotografija, ili video snimak verovatno nije prikladan sadržaj za slanje.
    • Pobrinite se da se osećaju sigurno da kažu ne, da imaju saznanja o tome da je njihovo telo lično njihovo i da je samo pitanje o deljenju eksplicitnih fotografija, neprimereno.
    • Objasnite im važnost pristanka i poverenja u jednoj zdravoj vezi. Recite im da nije u redu da ih neko tera da se osećaju neugodno, da ih prisiljava da rade stvari koje ne žele, ili da im pokazuju stvari koje ih ne čini srećnim. I recite im da uvek mogu vama da se obrate ukoliko do toga dodje.

    Objasnite im rizike sextinga

    • Recite im šta može da se dogodi ako stvari odu u pogrešnom smeru. Nemojte ih optuživati za sexting, nego im objasnite opasnosti i pravne posledice.
    • Pitajte ih da li žele nešto privatno da pokažu svetu.
    • Pitajte ih da li su svesni da osoba koja od njih traži sliku, može tražiti i od još nekoliko ljudi.
    • Ako deca šalju slike nekome kome veruju, oni ne misle da je to rizično. Objasnite im koristeći primere da može doći do situacije kada se prijateljstvo može završiti i koje bi posledice bile u tom slučaju.

    Dajte im do znanja da ih razumete i podržavate

    • Pobrinite se da znaju da ste vi uvek tu da im budete podrška ako dodje do toga da se osećaju pod pritiskom
    • Objasnite im da uvek vama kažu ako im neko traži ili šalje neprimerenu poruku ili fotografiju.
    • Recite im da nećete biti ljuti na njih, već da samo želite da oni budu sigurni i srećni

    ŠTA DA URADITE UKOLIKO VAŠE DETE RAZMENJUJE SEXUALNE PORUKE

    Ako vaše dete šalje eksplicitne fotografije ili video snimke njih samih, mogli bi se osećati šokirano, uznemireno, ljuti, zbunjeno i razočarano. Oni se mogu osećati zabrinuto i pomalo tužno dok pričaju sa vama o tome. Ako imate mogućnosti, dajte sebi vremena da procesuirate te informacije i zapamtite da će oni obraćati pažnju na vaše reakcije.

    • Uverite ih da nisu sami u tome
    • Saslušajte ih i budite im podrška – oni su verovatno uznemireni i potrebna im je vaša pomoć i savet a ne kritika
    • Pokušajte da ne vičete ili da učinite da se osećaju kao da je to njihova krivica
    • Nemojte postavljati pitanja kao što su „Zašto si to uradio?“ jer ih to može sprečiti da vam se otvore.
    • Razgovarajte o problemu, i o većem problemu sa kojim se mogu susresti, da bi im pomogli da razumeju šta im se dogodilo.
    • Uverite ih da ćete učiniti sve da im pomognete
    • Podsetite ih da uvek mogu da se obrate nekoj drugoj odrasloj osobi od poverenja, ako se ne osećaju komforno da pričaju sa vama

    Ako je vaše dete podelilo eksplicitne fotografije ili video snimke

    • Pitajte ih kome su slali poruke, njihovo godište, i da li znaju da li je to podeljeno sa još nekim
    • Ako je slika poslata drugom detetu, razmislite o tome da kontaktirate školu da diskutujete o situaciji.
    • Ukoliko je slika poslata odrasloj osobi, obratite se policiji s obzirom da je grooming krivično delo.
    • Ohrabrite ih da obrišu slike sa svojih naloga na društvenim mrežama, ako su ih tamo postavljali.
    • Ako dele sliku koju je neko drugi već podelio, kontaktirajte i tu osobu da obriše fotografiju

    Potrudite se da je vaše dete podržavano

    • Ako se vaše dete slaže, trebalo bi da obavestite školu. Škola može imati kontrolu nad situacijom i pomoći da se spreči dalje širenje fotografija ili video snimaka. Oni takođe mogu ponuditi podršku i nekom drugom detetu ukoliko je uključeno u takvu situaciju.

    PRIČAJTE O NJIHOVOM ONLINE SVETU

    Pričamo sa našom decom o prelaženju ulice na pešačkom prelazu, nasilju i razgovoru sa strancima. Ali šta je sa sigurnošću u digitalnom svetu?

    Trebalo bi da imate stalnu konverzaciju o tome šta vaše dete radi kada je online – kao što razgovarate o školskom danu, i to je dobar način da deca ostanu bezbedna na internetu.

    Moći ćete da uočite neki problem, da ih ohrabrite da vam kažu ako su zabrinuti i da znaju šta je prikladan sadržaj za deljenje a šta nije.

    3 načina kako da započnete razgovor:

    • Istražite sajtove i aplikacije zajedno i razgovarajte ako imate neke nedoumice
    • Pitajte vaše dete da li zna kako da se zaštiti na internetu
    • Napravite vaš porodični dogovor – Kreiranje porodičnog dogovora je odličan način za započinjanje priče o bezbednosti. To će pomoći vašem detetu da razume kakvo ponašanje je prikladno kada je online. I znaće kome mogu da se obrate ako ikada budu zabrinuti za nešto što su videli ili uradili

     

    Već ste podelili fotografije, šta sad?

    Kada seksting ode u lošem smeru, možete se osećati posramljeno ili  osećati krivicu. Ali postoje stvari koje možete uraditi da biste popravili situaciju i sprečili da se ponovo nađete u takvoj situaciji. Pokušate da imate iskren razgovor sa osobom kojoj ste poslali fotografiju. Pitajte ih da obrišu te fotografije. Što pre ste u mogućnosti da to uradite, tim bolje. Ne možete imati kontrolu šta će neko drugi uraditi sa slikom, ali iskren razgovor može pomoći da je ta osoba ne prosledi dalje.

    Da li je sexting nelegalan?

    Ako imate manje od 18 godina protivzakonito je da bilo ko poseduje vašu neprikladnu fotografiju, pa čak i ako je u pitanju selfi.

    To znači da ako neko koristi pritisak da biste se slikali i da biste mu poslali fotografiju, on krši zakon. Ukoliko su obe osobe maloletne i u zdravoj su vezi, policija neće reagovati.

    Prijavite sexting ili nasilje na društvenim mrežama

    Društvene mreže ne dozvoljavaju obnažene slike maloletne dece. To uključuje i decu koja su napunila 18 nakon slikanja takve fotografije. Ako vidite obnaženu fotografiju nekoga ko ima manje od 18 godina, ili je neko podelio vašu obnaženu fotografiju, to je nelegalno i možete uraditi nešto po tom pitanju.

    Ako imate više od 18 godina a neko je podelio vašu obnaženu fotografiju ili fotografiju sexualnog sadržaja, a da vi niste na to pristali, on krši zakon.

    Snapchat

    Snapovi automatski nestaju nakon što ih osoba kojoj ste poslali vidi. Ali je važno da zapamtite da neko može da napravi screenshot i na taj način sačuva. Oni će tako imati kopiju vaše fotografije na njihovom telefonu ili tabletu i u tom slučaju Snapchat ne može da je obriše.

    Ako dobijete uvredljivu poruku napravite screenshot. Na taj način ćete imati dokaz za prijavljivanje. Snapchat će pokušati da pošalje obaveštenje osobi koja vam je poslala poruku.važno je da razmislite kako će ta osoba reagovati kada zna da imate screenshot poruke. Ali zapamtite, niste uradili ništa loše jer ste prijavili sadržaj koji vas uznemirava.

    Ako vam neko šalje obnažene fotografije, tu osobu možete prijaviti Snapchatu i njihov nalog može biti ugašen.

    Da biste prijavili Snapchat ili Snapchat live snimak koji sadrži neprikladan sadržaj:

    • Idite na „Treba mi pomoć“ stranu
    • „Prijavi sadržaj koji se tiče bezbednosti“
    • „Snap ili chat koji koji sam primio“ praćen „Sadrži obnaženost“ ili „Ugrožava me“

    Prikazaće se savet i ispod toga će se naći pitanje „Da li vam je još uvek potrebna pomoć?“. Ako kliknete na to, otvoriće vam se formular u kom ćete moći da objasnite svoj problem detaljnije.

    Ako vas neko uznemirava na Snapchatu, blokiranjem ćete ga sprečiti da vam šalje uznemirujuće poruke.

    Ponekad vas može uznemiravati osoba koju ne poznajete lično. Dobra ideja je da podesite Snapchat tako da dobijate poruke isključivo od ljudi koji su vam u listi prijatelja. To možete uraditi tako što ćete otići na podešavanja a zatim „Ko mi može poslati snap“. Tu promenite „moji prijatelji“ umesto „Svi“.

    Facebook

    Način prijavljivanja nasilja zavisi od toga šta prijavljujete.  Protivno je Facebook-ovim pravilima da se postavljaju obnažene fotografije osobe koja je mlađa od 18 godina. Ako je neko podelio vašu obnaženu fotografiju na Facebook-u, možete prijaviti i oni će pokušati da je sklone.

    Popunite Facebook-ov formular da biste prijavili fotografiju, ili izaberite šta najbolje opisuje problem koji prijavljujete. Facebook neće obavestiti osobu koju prijavljujete da ste je vi prijavili. Vas će obavestiti da li su uspeli da sklone fotografiju.

    Možete skinuti tagove ili blokirati ljude koji vam šalju ružne poruke. Takođe, možete prijaviti uvredljive objave ili grupe, tako da ih Facebook može ukloniti. Prijave su anonimne tako da osoba koja vas ugrožava neće znati ko je prijavio.

    Promenite na Facebook stranici za podešavanje privatnosti ko može da vam vidi profil.

    Takođe, možete sakriti osobu na Facebook-u. To znači da nećete videti njihove objave ali ćete i dalje biti prijatelj sa njima. Čak i ako nemate Facebook nalog, možete prijaviti sadržaj.

    Instagram

    Instagram je automatski podešen tako da vam profil bude javan. Promenom profila na privatni može pomoći da nasilje prestane. Kada je vaš profil privatan, bilo ko ko želi da vas prati i vidi vaše fotografije mora da vam pošalje zahtev, koji vi možete odobriti ili odbiti. Na taj način možete imati kontrolu nad tim ko može videti vaše fotografije i biti sigurni da samo vaši prijatelji mogu komunicirati sa vama na instagramu.

    Takođe bi trebalo prijaviti svakoga ko vas vređa. Instagram ne dozvoljava obnažene fotografije maloletnih lica. Ako neko podeli obnaženu fotografiju vas ili nekoga koga poznajete, možete to prijaviti Instagramu. Instagram neće obavestiti tu osobu ko ga je prijavio.

    Ako vam neko šalje poruke ili komentare koji čine da se osećate nelagodno, ljuto ili uznemireno, prvi korak je blokiranje takvog korisnika. On neće znati da ste ga blokirali. Takođe, neće imati uvid u vaše fotografije, neće moći da vam šalje komentare ili vas pronaći putem pretrage.

    Ako blokirate nekoga, on vas može i dalje pomenuti koristeći znak @. Ako i dalje dobijate neprimerene poruke, možete blokirati osobu i promeniti nadimak. To znači da ne može više da vas pominje.

    Twitter

    Tvititovi mogu biti retvitovani od strane drugih ljudi, čak i ako oni vas ne prate. Ali ako promenite podešavanja vašeg profila, tako ćete zaštititi vaše tvitove i ovo se neće desiti. To znači, ako tvitujete, može biti veoma teško kontrolisati ko može videti vaše tvitove. Na tviteru, ljudi koji vas ne prate mogu da vam šalju uznemirujuće poruke.

    Ako vas neko koga vi pratite zlostavlja, prvi korak je da ga otpratite. Idite na njegov profil i kliknite na „pratiti“ dugme- pocrveneće i pisaće „otpratiti“. Takođe možete otići na podešavanja odakle možete blokirati osobu. Blokiranje sprečava osobu da vas kontaktira. Uvek ga možete odblokirati, ukoliko to nekad budete želeli. Ponekad kada je neko ko je uključen u nasilje blokiran, može napraviti novi nalog sa kog će nekoga zlostavljati. To može viti vrlo frustrirajuće, ali ako to prijaviš Tviteru oni ti mogu pomoći tako što će blokirati sve profile sa kojih vas zlostavljaju. Ljudi jedni drugima mogu slati direktne poruke na Tvirteru, čak i ako se ne prate međusobno. Ako vam se ovo desi, to možete zaustaviti tako što ćete:

    • Otići na podešavanja
    • Otići na privatni sadržaj
    • Pobrinuti se da „primi direkte poruke od bilo koga“ nije štiklirano

    Whatsapp

    Ako vas neko uznemirava na Whatsapp-u, najbolja stvar je blokirati i prijaviti tu osobu. Takođe je dobra ideja, da to kažete i nekoj odrasloj osobi od poverenja. Oni vam mogu pomoći da nasilje prestane.

    Kada delite slike na Whatsapp-u, osoba koja ih je primila može napraviti kopije na njihov telefon, i deliti dalje sa ljudima na Whatsapp-u i van njega. Ako oni dele sliku kroz Whatsapp aplikaciju, možete ih prijaviti tako što ćete kontaktirati Whatsapp podršku kroz aplikaciju. Osoba koju prijavljujete može biti banovana ako je sadržaj povezan sa sextingom. Ali slika neće biti obrisana sa njihovog telefona.

    Blokiranje nekoga na ovoj aplikaciji znači da vam ta osoba ne može slati ružne poruke. Obično druga osoba neće znati da ste je blokirali. Vi ćete se prikazivati offline kada oni pogledaju u njihove kontakte. Ukoliko ste imali iskustva sa zlostavljanjem na Whatsapp-u ili nekoj drugoj aplikaciji za razmenu poruka, čuvajte poruke jer to može biti od pomoći kada želite da prijavite zlostavljanje.

    Video chat sajtovi

    Kada koristite video chat sajtove kao što su Skype, Omegle i ooVoo, osoba sa kojom razgovarate može slikati ekran i to bez vašeg znanja. Video chat sajtovi ne mogu obrisati slike ili video snimke koji su snimljeni ili je napravljen snimak ekrana. To je zato što su oni sačuvani direktno na telefon ili tablet. Proverite na svakom sajtu funkcije za blokiranje i prijavu pre nego što počnete da ga koristite. Pojedini sajtovi, kao što je Skype, dozvoljava vam da prijavite osobu ukoliko vas zlostavlja. Takođe, možete da blokirate osobu tako da više ne može stupiti u kontakt sa vama.

    Tumblr

    Tumblr se koristi da bi postavljali i delili vaša interesovanja sa drugim ljudima. Ljudi na Tumblr-u vam mogu postavljati pitanja anonimno, što znači da ne možete znati ko zapravo stoji iza poruke. Ponekad ljudi odluče da pošalju zlonamerne i uvredljive poruke drugim ljudima na Tumblr-u.

    Ako vam neko pošalje uvredljivu poruku ili komentar na Tumblr-u možete ga blokirati. Ako odgovorite na anonimno pitanje, odgovor će biti objavljen javno i svi će moći da da ga vide na vašem blogu. Bolje je da obrišete anonimno pitanje ili poruku, pogotovo ukoliko je uvredljiva. Možete blokirati bilo koga ko vam šalje uvredljive poruke. Možete zaustaviti anonimne poruke tako što ćete kliknuti na „ignoriši“ dugme. To će blokirati njihov nalog i oneogućiti njihovom računaru da šalje poruke na vaš nalog.

    Kada kreirate Tumblr nalog, anonimne poruke bi trebalo automatski biti isključene. Ali ako dobijate anonimne poruke, možete ih zaustaviti tako što ćete pratiti sledeće korake:

    • Kliknite na podešavanja
    • Izaberite vaš blog
    • Zatim idite do „Pitajte“ sekcije
    • Pod „Dozvolite da vam drugi postave pitanje“ i odštiklirajte opciju „Dozvoli anonimna pitanja“

    Zaustavljanje nasilja se može rešiti isključivanjem anonimnih poruka, zato što ćete onda uvek znati ime osobe koja vam postavlja pitanja na Tumblr-u.

    Razlozi za sexting

    Sexting se može desiti iz više razloga. Možete:

    • Osećati kao da svi drugi to rade, čak i ako ne rade- pogotovo ako preteruju u slanju fotografija.
    • Biti zabrinuti da neko ne pomisli da niste sexy, ili da ste stidljivi, i nastavljate da radite stvari koje vas čini nelagodnima.
    • Osećate pritisak da sekstingom dokažete svoju seksualnost.
    • Osećate se uznemireno, ugroženo, ucenjeno
    • Želite nečije odobrenje
    • Mislite da dugujete vašem momku ili devojci ili vam oni nabacuju osećaj krivice ako ne uradite to što vam oni traže
    • Zaljubljeni ste i u potpunosti verujete toj osobi
    • Imate vezu na daljinu ili online vezu sa nekim i želite da imate seksualnu vezu sa njim
    • Osećate se ponosno na svoje telo i želite svima da ga pokažete

    Stvari o kojima bi trebalo da razmišljate pre nego što pošaljete fotografiju ili video snimak

    Pre nego što pritisnete dugme „pošalji“, postoje neke stvari o kojima bi trebalo da razmislite:

    Šta može da se desi?

    Jednom kada pošaljete fotografiju ili video snimak, on nije više pod vašom kontrolom. Može biti postavljen bilo gde na internetu. može završiti i na društvenim mrežama, kao i porno sajtovima.

    Ko može videti?

    Nemojte slati ništa što ne biste želeli da vide vaši roditelji, nastavnici, ili prijatelji. Čak i ako verujete nekom u potpunosti, drugi ljudi to mogu videti sasvim slučajno.

    Koji su rizici?

    Čak i ako koristite veb kameru ili aplikacije kao što je Snapchat, druga osoba može slikatu ekran u sekundi bez vašeg znanja.

    Šta želite da pošaljete?

    Ako želite da impresionirate nekoga, možete to uraditi i na neki drugi način. U većini slučajeva, sexting može imati kontra efekat i možete biti viđeni kao neko ko nije zapravo takav.

    Kome šaljete?

    Zapitajte se da li bi ste se osećali čudno ako biste radili nesto seksualno sa tom osobom i uživo. Da li bi ste i tada vodili razgovor na temu seksa.

    Šta da uradite ako vam neko traži da mu pošaljete sliku

    Ponekad ljudi šalju slike zato što se indirektno osećaju krivim. Na primer, neko može reći „Poslao sam ti fotografiju, pa kad ćeš ti meni?“ ili reći da ste mu „obećali“ da ćete poslati fotografiju. To je pogrešno, i takođe je jedna vrsta emocionalne ucene.

    Ne dugujete im ništa i oni ne bi trebalo da vam nameću osećaj krivice.

    Mogu pokušati da vam prete da će postaviti vašu fotografiju online ako im ne pošaljete još neke fotografije. To takođe nije u redu, i možete se osećati uplašeno i kao da ste uhvaćeni u nečiju zamku.

    Osećam nečiji pritisak

    Ne bi trebalo da vas iko pritiska da radite nešto što ne želite. Seks i seksualne aktivnosti bilo koje vrste je nešto što bi trebalo da rade dve osobe i da se dobro osećaju u tome što rade. To nije nešto što može da se poseduje. Ne bi trebalo da radite nešto što ne želite, čak i ako ste u vezi ili ste već imali seksualni odnos sa tom osobom.

    Šta da uradite ako vam neko pošalje seksualnu fotografiju

    Ako je vama neko poslao nečiju seksualnu fotografiju ili video snimak, nemojte je deliti ni sa kim. Razmislite o tome kako će se ta osoba osećati ako neko drugi vidi fotografiju. Pomislite kako bi se vi osećali da je u pitanju vaša slika.

    Ljudi nisu uvek iskreni o tome ko su oni na internetu. Ako primite seksualnu poruku ili bilo koju koja vas čini nelagodnim, prvo popričajte sa odraslom osobom u koju imate poverenja.

    Razmena poruka i seksting

    Kako je mobilna telefonija postala sve razvijenija, kada skoro svaki čovek, a naročito tinejdzeri poseduju mobilne telefone, povećava se opasnost od mogućnosti da se vaše dete dopisuje sa ljudima koje ne poznaje.

    Postoje generacije tehnološkog razvoja koje su transofrmisali način komunikacije među tinejdzerima, ali razmena poruka je donela jednu sasvim novu perspektivu odnosa i komunikacije. „Oko 77% tinejdzera poseduje mobilni telefon, a jedan od četvoro poseduje pametni telefon. I skoro svi razmenjuju poruke. 75% kažu da se aktivno dopisuju sa drugima, 63% kažu da svaki dan razmenjuju poruke.“ Samo deo tinejdzera, preciznije rečeno 39% koriste svoj mobilni telefon da bi svakodnevno razgovarali telefonom. Većina korisnika mobilnih telefona koristi telefon ta razmenu poruka online. Samo 35% tinejdzera kažu da se socijalizuju i druže uživo sa prijateljima izvan škole. To je dokaz kako se tinejdzeri oslanjaju na računare i mobilne telefone u njihovom svakodnevnom životu, kada su u pitanju socijalne interakcije.

    Rizično ponašanje u razmeni poruka

    Razmena poruka nudi tinejdzerima da ostanu u kontaktu sa prijateljima, brzo i lako, ali postoje mnoge opasnosti koje sa tim dolaze. Dopisivanje je postao veliki deo njihovih života, i odvraća ih od nekih važnih aktivnosti, ili ih čak može uključiti u neka rizična ponašanja. Povećanjem korišćenja društvenih mreža i soba za razgovore, adolescenti su izloženiji nepoznatim ljudima, skloniji su da se nađu u bliskom kontaktu sa seksualnim predatorima. Ako započnu razgovor sa takvim nepoznatim ljudima, imaju tendenciju da razmenjuju informacije sa njima, često i fotografije, ali im takođe mogu poslati i njihov broj telefona, i time im olakšati komunikaciju sa njima. Roditelji bi trebalo da posmatraju svoju decu i primete znake upozorenja da bi znali da li njihovo dete komunicira sa seksualnim predatorima putem poruka.

    Dopisivanje u vreme škole ili nekih drugih aktivnosti, bez obzira da li se radi o običnoj razmeni poruka ili samom sextingu, može ometati dete i smanjiti njegovo zalaganje u školskim aktivnostima. Ključna stvar je da roditelji obrate pažnju na to da li im dete koristi telefon u školi ili dok radi domaći zadatak. Mnoge primedbe se odnose na to da je dopisivanje među decom svih uzrasta dok su u školi veliki problem. Korišćenje mobilnog telefona u školi deci odvraća pažnju sa časova, i nije redak slučaj da počinju da dobijaju sve slabije ocene zbog toga. Čak i ako oni sami tokom časa ne šalju poruke, samo svetlucanje ekrana prilikom dobijanja nove poruke ili vibracija ih može omesti u daljem radu.

    Takođe, je vrlo važno da roditelji primete ako dodje do promena ponašanja kod deteta. Neka isttraživanja su pokazala da je seksting rasprostranjeniji mežu srednjoškolcia koji imaju probleme u ponašanju kao i emocionalne probleme. Srednjoškolci se često osećaju usamljeno, izostavljeno, ili čak neželjeno od strane porodice ili prijatelja u školi, pa traže utehu u chat sobama gde mogu naići na ljude koji će im pružiti pažnju (seksualni predatori). To je ekstremno opasno ponašanje jer seksualni predatori mogu vrbovati vaše dete, tako što će sa njima razgovarati i početi da im veruju, a zatim će im reći da je sasvim u redu da im pošalju eksplicitne poruke i slike. Znatiželjni tinejdzeri koji učestvuju u sekstingu su skloniji da se nađu u opasnoj situaciji. Sada je postalo važno da roditelji pričaju sa svojom decom ne samo na temu seksa, već i sekstinga i svim opasnostima koje on sa sobom nosi. Kako tehnologija napreduje, tako deca su sve sklonija da se nađu u nekoj neprimerenoj situaciji i rizičnom ponašanju, koje možda ni ne smatraju opasnim. Ključna stvar je imati otvoren i iskren odnos sa detetom.

    Razmena seksualnih fotografija ili video sadržaja zahteva obostrano poverenje, poštovanje i pristanak. Ako već razmenjujete sa nekim takve sadržaje, važno je da se osećate komforno i da niste primorani da to radite.

    Neki od razloga zbog kojih ljudi biraju da razmenjuju seksualan sadržaj:

    • Istražuju seksualnost sa nekim do koga im je stalo
    • Da bi bili u kontaktu sa nekim ko im se dopada
    • Neko drugi ih primorava

    Po podacima iz 2013 godine iz Centra za pomoć deci „Kids Help Phone survey”, glavni razlozi koje su naveli mladi ljudi su:

    • „Uradio sam to iz zabave“
    • „Neko me je naterao“
    • „Da bih našao/la momka/devojku“
    • „Bio sam znatiželjan“
    • „Šala među prijateljima“

    Za neke ljude, razmena seksualnog sadržajaputem telefon, aplikacija i web kamere se čini lalše nego kontakt uživo.

    Ako neka poruka uključuje seksualnu fotografiju ili video snimak, važno je da znate da jednom kreirana takva poruka može da završi bilo gde, i vi nemate kontrolu nad tim. Čak i fotografije i video snimci koji su podeljeni putem nekih aplikacija na kojima sadržaj ne ostaje duže vreme, neko može napraviti snimak ekrana i tako deliti dalje vaš sadržaj.

    Ako razmišljate o tome da li da pošaljete nekome takvu fotografiju ili ne, trebalo bi da se zapitate:

    • Zašto želite da pošaljete seksualnu poruku?

    Važno je da imate kontrolu nad tim i da to radite zato što želite. Ako se osećate neprijatno ili pod pritiskom, potpuno je u redu reći NE.

    • Ako pošaljete fotografiju ili video snimak, da i imate kontrolu gde će to završiti?

    Nije moguće imati kontrolu nad sadržajem koje šaljete ili delite sa nekim.

    • Da li će policija biti umešana?

    Ako poruka seksualne sadržine uključuje sledeće, policija neće reagovati:

    • Ako ste vi kreirali i poslali slobodnom voljom takvu fotografiju (nije vam prećeno i niste ucenjivani).
    • Na slici nema tragova nasilja ili zlostavljanja
    • Poslali ste fotografiju nekom vršnjaku
    • Ukoliko niko ne podeli takvu fotografiju sa nekim drugim
  • Dečija pornografija

    Objavljeno 15.11.2017. u Opasnosti

    Šta je dečija pornografija?


    Iako definicije dečije pornografije variraju malo od države do države, ovaj termin generalno predstavlјa maloletna lica u seksualnim pozama ili situacijama. Obnažene slike dece se generalno ne uzimaju za dečiju pornografiju, osim ako je fokus na genitalijama. Slike minimalno obučene dece u seksualnim pozama, ali ne činovima, se ne smatraju dečijom pornografijom. Fotošopirane ili animirane slike na kojima se nalaze deca koja su deo seksualnog čina jesu dečija pornografija. 
    Kada se priča o dečijoj pornografiji, misli se o pronalaženju veoma jasnih opisa dece uklјučene u seksualne radnje, što ponekad uklјučuje i veliku dozu nasilјa 

       Ko stvara dečiju pornografiju?


    Najveći deo dečije pornografije stvaraju seksualni prestupnici koji su pronašli način da zarade iskorišćavajući decu. Seksualno zlostavlјanje dece obično eskalira u intenzitetu tokom vremena, od procesa „zbližavanja“ gde se granice prelaze na neseksualni način do pravog zlostavlјanja. Tokom vremena, radnje zlostavlјača postaju sve promišlјenije i intenzivnije, a i emotivna kontrola zlostavlјača nad žrtvom postaje sve intenzivnija. U nekom trenutku, ako zlostavlјač postane siguran da neće biti uhvaćen, on često fotografiše radnje. Snimanje ima dvostruku svrhu- dobijaju „trofej“ a poseduju nešto čime mogu da ucenjuju dete, kako bi bili sigurni da ih neće razotkriti. Na kraju, zlostavlјač može da započne trgovanje ili prodaju slika koje je proizveo i prikupio.

       Koliko treba da budemo zabrinuti zbog zastrašujuće statistike prilaska   online predatora deci?

    Svi su čuli za zastrašujuću statistiku o deci kojoj prilaze seksualni predatori online. Dobra vest je da većina dece kojoj se dogodi neželјeni seksualni kontakt online, to ignorišu i ne doživlјavaju nikakve strahove ili negativne emocije. Većina seksualnih prestupnika bira mlade žrtve sa kojima imaju kontakt uživo. Online razmene i slanje poruka ubrzava proces zbližavanja, posebno jer olakšava razmenu eksplicitnh fotografija, ali je proces zbližavanja u punom jeku kada dođe do toga. Kada čujete priče o tinejdžerima koje zavede neka onlajn osoba, koja ih ubedi da pobegnu sa njim, klјučna stvar je da je to dete već razmišlјalo o bežanju- to se retko dešava deci koja ne trpe zlostavlјanje kod kuće.

        Koliko dečije pornografije postoji?

    Od uspona interneta i mobilnih telefona sa kamerom, proizvodnja i distribucija dečije pornografije je postala mnogo lakša nego pre.

          Sta kaže zakon?

     

    Krivični zakonik Republike Srbije

      Član 185   

    Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju


    • Ko maloletniku proda, prikaže ili javnim izlaganjem ili na drugi način učini dostupnim tekstove, slike,
      audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu,
      kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
    • Ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih     predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu
      kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
    •  Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno prema detetu,
      učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. zatvorom od šest meseci do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od
      jedne do osam godina.
    •  Ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini
      dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog
      lica,
      kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.