Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Rizici korišćenja streaming servisa

    Objavljeno 26.12.2018. u Digitalna bezbednost, Opasnosti

    Igrice koje deca igraju putem interneta nose sa sobom brojne rizike, kojih moramo biti svesni pre nego što se sa detetom upustimo u svet online igara.

    Rizici:

    Cyberbullying

    Mnoge online igre dozvoljavaju deci da komuniciraju prilikom igranja sa drugim igračima. Na taj način postoji rizik od izlaganja nasilju putem interneta, kao što je vređanje ili bilo koji vid neprimerene komunikacije.

    Lažno predstavljanje

    U mnogim popularnim igrama kao što su Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds i Call of Duty mogu se sresti ljudi koji se lažno predstavljaju. Predstavljaju se kao da su vršnjaci dece ili čak i neko koga oni navodno poznaju. U komunikaciji sa drugim igračima deca moraju da budu veoma oprezna, jer se nikada ne zna ko stoji sa druge strane ekrana.

    Dodatni troškovi

    Mnoge popularne online igre podstiču igrače da kupe dodatni sadržaj kako bi nastavili igranje ili prešli u neki naredni nivo. Kupovina varira od nečeg beznačajnog kao što je kupovina komada garderobe za omiljenog junaka do celog paketa za proširenje same igre.

    Ograničenje po uzrastu

    Usluge streaming servisa vrlo često nude neograničen pristup biblioteci igara, tako dolazi do stvaranja rizika da će neka igra imati starosnu granicu koja je iznad godina vašeg deteta. Zbog ovakvog rizika pojedini servisi sada imaju oznaku 18+ i kao takvi nemaju mogućnost roditeljskog nadzora.

    Saveti kako da deca budu bezbedna

    Prema istraživanjima 65% dece uzrasta od 11 do 16 godina pristaje na to da postoji roditeljska kontrola na njihovim igrama, ali roditelji vrlo često to odlažu zbog slabe informisanosti kako filteri funkcionišu.

    1.Razgovarajte sa vašim detetom i upoznajte se sa tim kakve igre igra. Što više znate o njihovim interesovanjima pre ćete znati ako je neophodno postaviti granicu.

    2.Postavite vremenska ograničenja kada je dozvoljeno igranje igrica, npr posle urađenog domaćeg zadatka ili samo vikendom.

    3.Naučite način kako igra funkcioniše, da li postoji mogućnost razgovora sa drugim igračima i da li sadrže mogućnost dodatne kupovine.

    4.Koristite roditeljski nadzor. Ovakve kontrole omogućavaju blokiranje preuzimanja zastarelih igara ili ograničenja kakva vi smatrate da su neophodna.

    5.Naučite dete da ne odaje lične informacije ma koliko da se sprijateljilo sa nekim od saigrača i da druge igrače ne dodaje na svojim nalozima na društvenim mrežama.

  • Instagram najavljuje uklanjanje lažnih lajkova i profila

    Objavljeno 12.12.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Instagram kreće u borbu protiv lažnih lajkova, pratilaca i komentara. Svaki lažni lajk i profil će biti uklonjeni zbog kršenja uslova korišćenja platforme, najavljeno je iz kompanije.

    - Napravili smo alate koji će pomoći da se identifikuje koji korisnici koriste ove usluge i automatski uklanjaju lajkovi, pratioci i komentari. Svaki nalog koji je identifikovan kao korisnik usluga trećih lica kako bi povećao popularnost, biće obavešten da su lažni lajkovi uklonjeni unutar Instagram-a. Takođe, biće zatraženo da promene svoju lozinku, u slučaju da je korišćenje ovih usluga narušilo privatnost naloga, saopštili su iz kompanije.

    Pošto Instagram postaje platforma za influensere i brendove kako bi oglašavali proizvode, sve više naloga će se neizbežno pretvoriti u aplikacije treće strane kako bi veštački povećali popularnost objava. Samo ove nedelje, The New York Times objavio je fenomen poznat kao „nanoinfluenseri“ odnosno ljudi sa samo 1000 pratilaca koji pokušavaju da zarađuju besplatne proizvode u zamenu za reklamiranje tih proizvoda na Instagramu. Kao što je slučaj sa strogim akcijama na Twitter-u, iskorenjivanje lažnih aktivnosti je nešto čime će Instagram morati da nastavi da se bavi ako želi da zaštiti integritet svog poslovanja.

    Iako Instagram već dugo uklanja lažne naloge, nikad ranije nije preduzeo akciju protiv lažnih lajkova. Kompanija planira preduzimanje novih mera protiv lažnih aktivnosti na platformi u narednim sedmicama.

    Izvor: Theverge


  • Kako da zaštitite svoje podatke i Facebook nalog od hakovanja

    Objavljeno 05.12.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Pošle nedelje smo pričali  kako da prepoznamo hakovan nalog, a u ovom delu ćemo detaljnije objasniti kako da postavite podešavanja privatnosti i sprečite da vam neko hakuje nalog i koristi vaše privatne podatke.

    Koristite jaku lozinku

    Treba da postavite pamtljivu lozinku koja će odoleti brutalnim napadima hakera. Omogućavanje pristupa putem otiska prsta je veoma dobar i zgodan savet, mada su neki korisnici primetili da vas siledžije mogu primorati da unesete lozinku sa otiskom prsta.

    Kada ste se pobrinuli za osnove, sada možemo preći na još nekoliko naprednijih opcije koje treba uzeti u obzir. Možete podesiti obaveštenja o prijavljivanju ili    e-mail-u koje možete naći u okviru Security Settings > Login Alerts.

    Pod sigurnosnim postavkama možete takođe da potvrdite polje za odobrenje prijave. To zahteva da se  ukuca sigurnosni kod kada se logujete sa nepoznatih uređaja ili pretraživača i predstavlja još jedno snažno odvraćanje napadača o kome treba razmisliti.

    Obratite pažnju prilikom pretraživanja na društvenim mrežama

    Kako biste zaštitili svoj nalog potrebno je da razmislite o preventivnim merama. Prvi primer je da izbegavate linkove koji nisu sigurni, postoji puno slučajeva neželjene pošte koja može zaraziti računar. Izbegavajte spam linkove koji se vrlo često pojavljuju čak i u porukama od vaših prijatelja.

    Drugi primer su lažne web stranice koje na prvi pogled izgledaju kao društvena mreža koju želite posetiti međutim reč je samo o načinu prikupljanja vaših podataka. Ovakav način internet prevare poznat je kao „fišing“.

    Podešavanja privatnosti na društvenoj mreži Facebook

    Obavezan korak koji trebate preuzeti je podešavanje privatnosti na vašem nalogu u vezi sa objavama, fotografijama i tagovanjem. Pre objavljivanja i prikazivanja na vašem profilu, možete pregledati objave i dati dozvolu da one budu prikazane. Na taj način imate kontrolu pre nego što na vašem zidu bude objavljeno nešto neprimereno. Sakrivanje određenih objava štiti vašu privatnost i daje vam mogućnost da objave vide određeni i vama važni ljudi, a ne svi prijatelji ili svi korisnici interneta.

    Kada podesite privatnost i vaš profil postane dostupan samo ljudima kojima verujete, smanjujete mogućnost da neko sa lažnog profila prati vaše aktivnosti.

    Naredni korak jeste da prepoznate da li ste moguća meta hakovanja.

    Zaštitite svoju privatnost i bezbednost. Ništa nije bezbedno 100 % ali postoje načini da zaštitite svoj nalog, učinite ga manje dostupnim hakerima i sačuvate svoje podatke i lične informacije.


    Izvor: makeuseof.com

  • Hakovan vam je Facebook nalog? Evo kako da to proverite i popravite

    Objavljeno 28.11.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Nije zabavno ukoliko pokušate da se ulogujete na Facebook i shvatite da je neko pristupio vašem nalogu bez dozvole. Nažalost, ova pojava nije retka i može ugroziti vašu bezbednost, kao i vaših prijatelja i rođaka.

    Na sreću, postoje neke stvari koje možete učiniti kako biste sprečili napad, kao i nekoliko stvari koje možete učiniti ukoliko do ovakvog napada dođe.

    KAKO MOŽETE PREPOZNATI DA LI VAM JE HAKOVAN NALOG NA DRUŠTVENOJ MREŽI?

    Jedan od prvih najčešćih znakova da vam je nalog na Facebook-u hakovan, tj. da neko drugi ima pristup tom nalogu, jeste da vam je lozinka promenjena i da ne možete da se prijavite na isti. Pored toga, može biti promenjena e-mail adresa, naziv profila, kao i nepoželjna komunikacija koju je neko vodio u vaše ime sa vašim prijateljima. A ako sumnjate da je nalog hakovan, postoji jednostavan način da otkrijete da li se neko drugi prijavio na vaš nalog ili ne, koji možete potražiti u odeljku za bezbednosne postavke. Informacije u tom odeljku će pokazati sa kog mesta i sa kojim uređajem ste se prijavili.

    Pratite sledeće korake: Idite u Podešavanja (Settings)> Bezbednost (Security) > Gde ste prijavljeni (Where you’re logged) i kliknite na dugme Izmeni (Edit).

    Ukoliko pronađete neusaglašenosti i ne prepoznajete mesta i uređaje sa kojih ste pristupali nalogu, možete lako prekinuti aktivnost sesije, što bi trebalo da pomogne u zaštiti od bilo kog hakerskog napada.

    PROVERITE ISTORIJU KUPOVINE

    Još jedan od načina da proverite da li još neko osim vas ima pristup vašem Facebook nalogu, je da proverite istoriju kupovine. Ukoliko imate sačuvanu kreditnu karticu na nalogu, postoji mogućnost da hakeri naprave lažnu aplikaciju ili oglas za kupovinu i pokrenu vaš račun platne kartice. Da biste bili sigurni da ste zaštićeni, idite na Podešavanja (Settings) >Plaćanja (Payments) i proverite aktivnosti plaćanja koja bi trebalo da budu lako prikazana. Možete da proverite istoriju plaćanja menadžera oglasa u istom odeljku.

    Ako primetite bilo kakvu nepoželjnu promenu, možete da obavestite Facebook koristeći sledeći link https://www.facebook.com/help/contact/146600035918755. Administratori Facebooka dužni da vam odgovore na poslatu prijavu u okviru 48h.

    OBAVESTITE FACEBOOK UKOLIKO NEKO POKUŠAVA DA PRISTUPI VAŠEM NALOGU

    U slučaju bilo kakvih sumnjivih promena ili problema, potrebno je da o tome obavestite administratore društvene mreže. Facebook stalno napominje da svaki pokušaj prevare i napada hakovanja prijavite, kako bi se na vreme sprečio i održala bezbednost i sigurnost društvene mreže, pa i samih korisnika.

    Facebook možete kontaktirati na više načina: preko zvaničnog Twitter naloga, ili možete poslati poruku koristeći inboks za podršku (Support inbox) - https://www.facebook.com/support/?ref=help_center. Postoji centar za pomoć (Facebook help centar) u okviru kojeg možete prijaviti sve što krši pravila korišćenja društvene mreže.

    ZAŠTITITE VAŠ FACEBOOK NALOG

    Pre nego što pokušate da sanirate štetu koja može da nastane hakovanjem, najbolje je znati kako sprečiti da do toga uopšte dođe. Kreiranje bolje i jače lozinke, izbegavanje nepoželjnih poruka i povećanje privatnosti su samo neke od metoda koje vam mogu pomoći u očuvanju vaše bezbednosti.

    Pročitajte detaljnije kako da postavite podešavanja privatnosti i sprečite da vam neko hakuje nalog i koristi vaše privatne podatke.

    Izvor: makeuseof.com


  • Uticaj i posledice Youtube-a na decu

    Objavljeno 14.11.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Youtube je osnovan 2005. godine, ali se nešto kasnije pojavio kod nas. U početku  nije odmah imao puno poseta, ali se to vremenom promenilo. Youtube je mreža koja služi za razmenu videozapisa koje korisnici mogu pregledati, komentarisati i ocenjivati. U pravilima ove mreže je navedeno da je deci mlađoj od 18 godina pristup zabranjen, ali u praksi to nije slučaj.

    Uticaj Youtube-a

    Sa povećanjeim broja korisnika, kako onih koji snimaju, tako i onih koji gledaju, povećalo se i vreme koje ljudi provode na ovoj mreži, ali i starosna granica se dosta promenila. Ukoliko uzmemo u obzir podatak da posečan korisnik smart telefona prvodi između 2 i 3 sata dnevno koristeći ga, na osnovne stvari kao što su pisanje poruka, pozivi i slikanje potroši ne više od 30 minuta, nameće nam se pitanje šta radimo ostatak vremena?.Odgovor je jednostavan - ili se gleda Jutjub ili se provodi vreme na društvenim mrežama Instagram, Twitter, Facebook.

    Moć Youtube-a

    Youtube-ri kao stalni izvori informacija imaju moć koliku i jedna medijska kuća. Naravno, što je veći krug ljudi koji prati tog jutjubera, to je veća njegova moć. Sadržaj videa određuje koliko će pridobiti pažnje i čiju će pažnju pridobiti. Ukoliko neko obrađuje ozbiljne, političke, filozofske, sociološke ili slične teme, njegovi pratioci će biti osobe približnih godina ili stariji, ali ukoliko se obrađuju teme poput životnih priča, reakcija, drama, toturiala, prankova, u većini slučajeva publika tog Youtube-era je ili približnih godina ili mlađa. Iz tog razloga oni koji snimaju za Youtube  moraju da vode računa o rečima koje izgovaraju, kao i o tome kakav će uticaj imati na publiku (pogotovu oni koji snimaju zabavne sadržaje koji najčešće privlače pažnju maloletnih osoba).

    Youtube je nova televizija?

    Konkretna razlika između Youtube-a i televizije jeste u pubici, tj. starosnoj dobi publike. Najveći broj aktivnih korisnika Jutjuba su mlađe osobe, dok danas TV pretežno gledaju stariji ljudi.  Iako mnogi misle da će konkurentnost između televizije i Jutjuba dovesti do izumiranja jednog od njih, to se neće desiti, jer koliko god se širio krug ljudi koji su kompjuterski pismeni, uvek će se naći neko ko želi da gleda televiziju.

    Zabrana adolescentima

    Kao što je već rečeno, iako postoji u pravilima, ne postoji u praksi. Na Youtube-u možmo naći snimke dece koje imaju 10-11 godina, gde pokušavaju da oponašaju svoje uzore i da radi iste stvari kao i jutjuberi koje prate. Na ovakve snimke deca ostavljaju mnoštvo uvredljivih komentara. Zato ograničite pristup deci, jer to može pomoći njima samima i njihovom detinjstvu.

    ZAPAMTITE: Deca nisu psihički spremna da izdrže linč koji proživljavaju, što može da dovede do ozbiljnih posledica.


    Izvor: itmagazin.info


  • Lažni Instagram pratioci mogu ugroziti vašu onlajn bezbednost

    Objavljeno 03.10.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Lažni profili na Instagramu, koje često prave botovi, mogu povećati broj pratilaca na vašem profilu, ali nose i skrivene rizike. Od kako je nastao 2010. godine, Instagram je imao probem sa lažnim pratiocima i poroblemi su se naglo povećali.

    Uprkos čišćenju Instagrama, prilikom kojeg je pronađeno i obrisano milion ovakvih profila, društvene mreže su još uvek preplavljene lažnim profilima koji mogu ugroziti vašu online bezednost.

    Na sreću, većinu lažnih profila je lako uočiti, jer nemaju profilnu sliku, nema objavljenih fotografija i imaju samo nekoliko pratioca. Međutim, neke je teže pronaći, naročito kako su vremenom botovi postali napredniji u pokušaju da prevare društvenu mrežu.

    Nedavno je otkrivena industrija lažnih pratilaca, kupaca i kompanija. Ove profile je teže uočiti zato što u pokušaju da izgledaju što legitimnije koriste lične informacije ljudi bez njihovog znanja. Ovi napredni lažni profili koji su popunjeni fotografijama, često ukradenim, i lažnim informacijama otežavaju Instagramu i korisnicima da uoče i prepoznaju lažne profile.

    Problem dodatno otežava i činjenica da korisnici društvenih mreža tragaju za lažnim profilima samo kako bi povećali broj pratilaca, što znači da je za njih tržište napredovalo. Takođe ih je lako i kupiti, korišćenjem ovih botova, kompanije mogu ponuditi zainteresovanim klijentima hiljade pratilaca, komentara kao i sviđanja.

    Za redovne korisnike Instagrama, Tvitera ili Fejsbuka rizično je da budu praćeni od strane botova. Većina botova jeste bezopasna, ali ne i svi. Botovi 'napadaju' ljude, povežu se sa njima na mreži kako bi mogli da im pošalju privatnu poruku sa spamom. Nekim botovima je namera da ukradu vašu lozinku ili da vas zaraze virusom.

    Ako je vaš Instagram profil javan, što znači da svako može da vidi vaše slike, povećan je rizik da od zlonamernih botova primite poruku ili da vam fotografije budu ukradene. Međutim, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste sačuvali bezbednost na mreži iako će to uticati i smanjiti broj vaših pratilaca. Kada vas sumnjivi profil prati, možete prijaviti Instagramu tako što ćete otići na profil i prijaviti ga.

    Nažalost, ova metoda ne može biti dugotrajna, ali će vas sigurno zaštititi od loših profila sve dok Instagram ne pročisti aplikaciju.


  • Instagram pokreće novi roditeljski portal

    Objavljeno 19.09.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Instagram je pokrenuo novi portal za roditelje na sajtu Well Being (https://wellbeing.instagram.com/parents), koji je osmišljen da bude vodič roditeljima kroz aplikaciju i kao pomoć u razgovoru sa njihovom decom. Sajt vodi roditelje kroz podešavanja privatnosti i kontrolu sadržaja, kao na primer kako napraviti javni ili privatni nalog ili kako blokirati određeni nalog.

    Kompanija takođe predlaže nekoliko tinejdžerskih naloga koji roditelji mogu predložiti deci kao pozitivne uzore i neka uputstva kako bi se pokrenuo razgovor o korišćenju Instagrama.

    Sajt Well Being nije sasvim uređen, ali se Instagram trudi da pomogne roditeljima kako da se kreću kroz online svet. Pre svega zbog toga što Instagram ima dubok, kako pozitivan tako i negativan, uticaj na društveni život tinejdžera. Deca mogu komunicirati sa svojim pratiocima i prijateljima i objavljivati zanimljive priče iz njihovih života, ali isto tako mogu steći loše mišljene o sebi, a to može dovesti i do online nasilja. U takvim situacijama prava pomoć dolazi najpre od roditelja i njihovih saveta.


  • Vaše dete želi da postane vloger: Da li je to bezbedno?

    Objavljeno 12.09.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Vaše dete želi da se pridruži tinejdžerima koji se bave njihovim životima i omiljenim zabavama, ako je tako, bitno je da dete zna kakvi su rizici, koje su prednosti i šta je to sa čim se može susresti u tom svetu.

    O čemu treba da razmislimo pre nego što detetu damo zeleno svetlo?

    Šta je to što može ostaviti dugoročne posledice na dete?

    Postoji veliki broj ključnih motiva za mladog vlogera; neki mladi će biti podstaknuti finansijskom nagradom za angažovanje u aktivnostima kao što su igranje, produkcija muzike, druženje sa prijateljima ili razmena mišljenja o proizvodima ili socijalnim i političkim pitanjima.

    Ako dete postane uspešno i počne da ostvaruje značajne prihode, trebaće mu vaš savet u vezi sa donošenjem odluka. Roditelji znaju da deca teško prihvataju pad, ali i da slava može da ih zaslepi, što može uticati na obrazovanje, ugled i izazvati trajne posledice.

    Aktivnosti kao što je vlogovanje pomažu u izgradnji samopouzdanja

    Za mnoge mlade, Youtube nudi priliku da dostignu nivo „ozloglašenosti“,  koji, kako oni smatraju, obično poseduju vršnjaci popularniji i uspešniji od njih. Neka deca se mogu osecati socijalno izolovanim zbog posebnih interesovanja ili ličnih karakteristika, oni mogu verovati da njihovo prisustvo na Yotube kanalu omogućava da budu vidljivi, da steknu dobru reputaciju ili osećaj povezanosti sa vršnjacima.

    Veliki broj korisnika sajta ukazuje na to da vlogeri često prave šokantne sadržaje kako bi osigurali maksimalnu popularnost.

    Odrasli moraju da pruže podršku detetu u vezi sa politikom i zakonima koji se tiču autorskih prava, pravilne upotrebe, klevete i uznemiravanja.

    Neka deca će imati osećaj oslobađanja i prihvatanja nakon objavljivanja videa čiji je sadržaj istinit. U toku takvih videa oni govore o njihovom mentalnom zdravlju ili pitanjima sa kojima se suočavaju i očekuju da će dobiti pozitivne reakcije od drugih ljudi. Međutim, roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom o uticajima koji su vazni za njihov imidž, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti kada bi se njihovi pogledi i vrednosti mogli promeniti.

    Zavisnost od sviđanja, deljenja i pregleda

    Popularnost sajtova kao što je YouTube i rasprostranjenost dece koja gledaju i prave sadržaj, jasno pokazuje da je vlogovanje veoma popularna aktivnost. Kao i u slučaju pisanja tekstova i razmene i interakcije na svim društvenim sajtovima, postoje dokazi koji ukazuju na to da neki mladi ljudi i odrasli postanu zavisnici od sviđanja, pregleda, deljenja i komentara koji primaju kao povratnu informaciju i osećaju se nesrećno ili čak depresivno kada priznanje izostane.

    Dolazi do oslobađanja hemijskog dopamina, užitka neurotransmitera u mozgu, što zauzvrat motiviše pojedinca da ponovi akciju ili iskustvo kako bi opet doživeo nalet dopamina.

    Tinejdžeri u budućnosti mogu biti inspirisani da prave nov sadržaj, možda po cenu nespavanja, školskih obaveza ili njihovih ličnih veza. Neki vlogeri su naterani da prave sadržaj koji je sve kontraverzniji – možda uključujuje mišljenja ili slike koje su uvredljive ili šokantne, a sve to u nadi da će oni prvi privući buduće gledaoce. Dete onda može biti potreseno kritikama koje tada dobija, online i stvarno.

    Govorite im o tome šta dele

    Mladi ljudi prave sadržaj za koje znaju da će izazvati negativnu reakciju drugih. Ovo se može smatrati u nekim slučajevima digitalnim samopovređivanjem, tokom kojeg pojedinac namerno provocira druge kako bi obezbedio odgovor od osoba za koje smatra da zaslužuju neprimeren sadržaj.

    Važan aspekt u dijalogu između deteta i roditelja treba da bude i motivacija i očekivanja mladih ljudi da postoji mogućnost da se utvrde pravi problemi koji se mogu rešiti samo u okviru porodice.

  • Zavisnost od video igara kao mentalna bolest

    Objavljeno 29.08.2018. u Digitalna bezbednost, Opasnosti

    Svetska zdravstvena organizacija (WHO) najavila je krajem prošle godine, a sada je i službeno objavila, svoju novu, 11. po redu, verziju Međunarodne klasifikacije bolesti, u kojoj je u delu mentalnih bolesti i zavisnosti uključena i – zavisnost od igranja video igara.

    Bolest pod nazivom „Gaming disorder“ manifestuje se kao ponašanje u kojem pojedinac nema kontrolu nad svojim navikama igranja. Kao i kod ostalih zavisnosti, „bolesnik“ daje prioritet video igrama nasuprot ostalim dnevnim aktivnostima i to na način da igranje ima prednost nad svim drugim ponašanjima i dovodi do negativnih posledica.

    Za dijagnozu ovog poremećaja, kako ga definiše WHO, ponašanje mora da značajno utiče na lični, porodični i društveni život pojedinca, na njegovo obrazovanje, posao, i druga područja funkcionisanja, te da se manifestuje najmanje 12 meseci.

    Znakovi koji upućuju na postojanje zavisnosti su:

    1.Manjak kontrole nad navikom igranja - učestalost, intenzitet, trajanje, kontekst, početak i završetak ne mogu da se kontrolišu.

    2.Video igre dobijaju prioritet nad svim drugim dnevnim aktivnostima i interesima.

    3.Nastavak ili povećanje intenziteta igranja uprkos pojavi negativnih posledica kao što su manjak sna, problemi sa ishranom, otežano funkcionisanje osobe u porodici, društvu, školi ili na poslu.

    Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu kako poremećaj preteranog igranja ne bi trebalo mešati sa navikama dugotrajnog igranja, te da ovaj pojam ne bi trebalo shvatati olako.

    „Milioni igrača širom sveta, čak i kad se radi o intenzivnom gejmingu, nikada ne bi mogli da se smatraju ljudima koji boluju od ovog poremećaja“, poručio je dr Vladimir Poznyak koji je i predložio da se zavisnost od igranja uvrsti među bolesti.

    Naglasio je i da je među igračima prisutnost zavisnosti vrlo niska - procene govore da bi tek 2-3% igrača moglo da bude zavisno, ali da bi se to s vremenom moglo povećavati.

    Međutim, ne slažu se svi psiholozi da je gejming poremećaj vredan uključivanja u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Jedan od njih je Anthony Bean, licencirani psiholog i izvršni direktor na projektu Telos, neprofitne klinika za mentalno zdravlje u Fort Worth-u u Teksasu. Međutim, on ne misli da gejming poremećaj ne postoji već smatra da „nije baš dobra ideja da se to reši na ovaj način, odnosno dijagnozom.

    „Ovo otvara vrata da se bilo šta proglasi za bolest, apsolutno bilo šta. Na primer, gledanje previše fudbala na TV-u može se smatrati bihejvioralno zavisnim ponašanjem ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne insistiraju na rigoroznijem proučavanju problema“, rekao je Bean.

    Klasifikacija definiše bolesti, poremećaje, povrede i druga srodna zdravstvena stanja. Istraživači je koriste kako bi zaveli bolesti, povrede i simptome, razlog smrti, a doktori i drugi lekari za davanje dijagnoza i drugih stanja. U mnogim slučajevima, zdravstvene kompanije i osiguranja koriste ovaj standard kao osnovu za nadoknadu.

    Poznyak očekuje da klasifikacija gejming poremećaja znači da će zdravstveni radnici i sistemi biti „upozoreni na postojanje ovog stanja“, a istovremeno da će „ljudi koji pate od ovih stanja dobiti odgovarajuću pomoć“, s obzirom da oko 2,5 milijarde ljudi u svetu danas igra video igre.


  • Uvrede na društvenim mrežama

    Objavljeno 24.08.2018. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Uvrede na društvenim mrežama predstavljaju krivično delo i u našoj zemlji. Osoba koja je oštećena ima pravo na naknadu štete koja se ostvaruje putem krivičnog postupka. Zato stalno napominjemo da ne pišete komentare kada niste raspoloženi ili ste ljuti na nekoga. Uvrede putem štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima predstavljaju oblik krivičnog dela. Sudovi su zauzeli stav da društvene mreže predstavljaju sredstva slična sredstvima javnog informisanja, pa se tako putem Facebook-a, Instagram-a, Twitter-a može uputiti uvredljiva izjava i izvršiti krivično delo. U svetu već postoji nekoliko slučajeva gde su izvršioci kao kaznu dobili društveno korisni rad ili novčanu naknadu za štetu koju su naneli.

    Nikada ne zaboravite da krivično delo nosi istu težinu i da se može otkriti bilo da je reč o lažnom profilu ili o profilu sa punim imenom i prezimenom. Kultura komunikacije je nešto na šta svakako moramo da obratimo pažnju i razvijamo je i negujemo kao veštinu. Bilo da se sa nekim slažete ili ne, iznesite to na primeran način.

    Oštećeni se često odlučuju i za neku vrstu novčane naknade za pretrpljen duševni bol i podnose tužbe za naknadu štete bilo po opštim pravilima imovinskog prava bilo prema posebnom zakonu ukoliko je uvreda učinjena putem medija i pozivaju se na zakon o javnom informisanju i medijima.

    Društvene mreže se svakako još uvek ne smatraju medijima jer nisu registrovane u Registru medija, ali se uvreda putem njih izjednačava sa vređanjem i omalovažavanjem prisutne osobe.

    Mnogi primeri sprovedenih postupaka na ovu temu služe kao upozorenje korisnicima društvenih mreža da obrate pažnju na komunikaciju i izražavanje svog mišljenja u digitalnom svetu. Budite svesni da su pravila koja vraže za ponašanje u javnom prostoru, proširena i na društvene mreže i da zakon kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na to u kom se okruženju manifestuje takvo ponašanje.