Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Oprez: Globalna email prevara Sextortion aktivna i u Srbiji

    Objavljeno 15.03.2019. u Opasnosti, Vesti

    Poslednjih nekoliko meseci u porastu je vrsta email prevare poznata kao sextortion. Na meti su korisnici iz celog sveta, a značajan broj ovakvih pokušaja iznude novca primetili smo i u Srbiji. Postoji nekoliko varijacija sextortion prevare, zajedničko im je da ucenjuju žrtve navodnim kompromitujućim video snimcima (koji, da odmah bude jasno, ne postoje) i za ćutanje traže da im se uplati određeni iznos novca u Bitcoinima. U različitim varijantama ove prevare, kriminalci zahtevaju različite iznose – $999, $1400, $1900, $2900 itd.

    Kako bi prevara bila uverlјivija, napadači su ubacili jedan lukav detalј. Naime, prva rečenica svake poruke je otprilike ista – napadač saopšti žrtvi da zna njenu lozinku i napiše koja je. I zaista, u pitanju je lozinka koju je korisnik u nekom trenutku u prošlosti koristio za prijavlјivanje na svoj nalog (za Facebook, Google, Yahoo ili neki drugi sajt na internetu). Napadači računaju da će ta informacija izazvati paniku i da će žrtva biti spremnija da plati. Uz to, koriste neke od uobičajenih tehnika socijalnog inženjeringa: zastrašivanje žrtve, kratak vremenski rok za reagovanje kako bi se pojačao pritisak i sl.

    Odakle napadačima lozinka žrtve?

    Sećamo se čuvenog i najvećeg slučaja curenja podataka kompanije Yahoo čiji je obim, kada su napokon obelodanjeni svi podaci, iznosio neverovatnih 3 milijarde korisničkih naloga! Dakle, kompromitovani su svi Yahoo nalozi otvoreni do 2013. godine. Na dark web-u se mogu pronaći  paketi od više stotina miliona (i milijardi) različitih prikuplјenih informacija iz različitih internet napada, uklјučujući i korisničke naloge i lozinke korisnika.

    Kako glasi lažna email poruka sextortion internet prevare? 

    U prvoj rečenici email poruke, napadač najčešće napiše lozinku nekog naloga koji žrtva koristi. Zatim objašnjava zbog čega je poslao ovu poruku. Navodi da je ubacio maliciozni softver na sajt za odrasle i da je žrtvu, dok je ona navodno gledala klipove na sajtu za odrasle, špijunirao i pristupio njenom ekranu i kameri, i tom prilikom napravio njen snimak i snimak sadržaja koji je gledala. Zatim napadač tvrdi da je prikupio sve kontakte žrtve sa Facebooka, Messengera i email naloga i da će njenim prijatelјima poslati „navodni“ snimak.

    Napadač u nastavku govori o tome da postoje 2 opcije ukoliko žrtva ne želi da taj snimak bude poslat prijatelјima na društvenim mrežama. Prva je da žrtva zanemari poruku, a u tom slučaju će navodno poslati kompromitujući materijal svim kontaktima. Druga opcija je da žrtva uplati “donaciju” u iznosu od 999 dolara (na odgovarajući Bitcoin adresu), nakon čega prevarant obećava da se više neće javiti i da će obrisati video materijal.

    Napadač na kraju pokušava da uveri žrtvu da eventualno kontaktiranje policije nema efekta, odnosno da je preduzeo korake da sakrije tragove. Dodaje da žrtva ima jedan dan da izvrši uplatu, a da će u suprotnom poslati video materijal svim kontaktima, uklјučujući i užu rodbinu, kolege itd. Na ovaj način, zapravo, napadač pojačava pritisak na žrtvu. Poruku završava time da, ukoliko žrtva želi dokaz da on poseduje video materijal, odgovori na poruku sa “Yea!”, a da će onda sve to poslati na adrese 8 kontakata. Naravno, ovo je još jedan oblik manipulacije odnosno zastrašivanja.

    Važno je da budete sumnjičavi prema porukama od nepoznatih pošilјaoca i da nikako ne radite ono što od vas traže. Kada dobijete ovakve i druge sumnjive poruke, možete proveriti na internetu da li se još neko sa njima susretao. A možete, jednostavno, i da ih obrišete.

    Kao zaštitu od bilo koje vrste sextortion napada, odnosno ucenjivanja postojećim ili nepostojećim kompromitujućim materijalom, preporučujemo sledeće:

    • - Nikada nikome ne šalјite svoje kompromitujuće, tj. provokativne i neprimerene slike i video klipove.
    • - Ne otvarajte priloge email poruka od nepoznatih pošilјaoca, a budite oprezni i kod priloga od poznatih pošilјaoca.
    • - Isklјučite i/ili pokrijte web kameru kada je ne koristite.

    Izvor: it-klinika.rs

  • YouTube najavio zabranu postavlјanja komentara

    Objavljeno 12.03.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Sve je više dece i tinejdžera koji svoje slobodno vreme provode uz društvene mreže i Youtube. Osim toga što vole da gledaju video snimke, neka deca su odlučila i da kreiraju i objavlјuju sopstvene sadržaje na YouTube platformi. Takvi kanali čiji su glavni akteri deca, izloženi su komentarima koji su često uvredlјivog i neprimerenog karaktera. 

    Kako bi bolјe zaštitio decu i porodicu, YouTube je najavio da će uskoro zabraniti komentarisanje svih video sadržaja na kojima se pojavlјuju deca i maloletnici.

    Nekoliko brendova prestalo je da se oglašava na YouTube-u nakon što su otkrili da pedofili ostavlјaju predatorske komentare na video snimcima dece. YouTube je prvobitno onemogućio komentare na video zapise koji su privlačili predatorske komentare, ali sada je odlučio kako će zabraniti komentarisanje svih sadržaja sa maloletnicima.

    Ova odluka trebala bi stupiti na snagu u roku od nekoliko meseci. Iz YouTube-a su, po prijemu žalbi na pedofilske komentare, urgentno radili na uklanjanju tih komentara i banovanju korisnika koji su ih ostavlјali, ali to nije sprečilo da se takvi komentari i dalјe pojavlјuju na popularnom internet servisu.

    Predstavnici YouTube-a pojasnili su kako će zabrana komentarisanja u budućnosti podrazumevati automatsku zabranu komentara na video snimcima sa decom i maloletnicima. Servis će koristiti algoritme za automatsku detekciju snimaka sa decom.

    Podsećamo, milioni sati raznih snimaka svakodnevno se uploaduju na YouTube, a najveći broj je onih na kojima se pojavlјuju deca i maloletnici.

    Izvor: itmagazin.info

  • Najbolјe aplikacije za roditelјski nadzor

    Objavljeno 08.03.2019. u Edukacija, Saveti, Vesti

    Aplikacije roditelјskog nadzora možete koristiti kada ne postignete dogovor sa decom o načinu korišćenju interneta na računarima ili mobilnim telefonima. Ove aplikacije se nazivaju „Parental Control” i omogućavaju roditelјima da kontrolišu i nadgledaju kako njihova deca koriste telefone.

    Internet je uzbudlјivo ali i opasno mesto, nekada i kada mislite da znate šta radite desi se da uradite nešto nesmotreno, jer su vam na dohvat ruke različite infomacije i samo jedan klik može vas odvesti na pogrešan put. Dok pretražujete po internetu, lako možete postati žrtva sajber kriminala, a deca još lakše upadaju u takve zamke.

    Sa napredkom tehnologije, nove generacije se u današnje vreme ozbilјno oslanjaju na internet za sve izazove koje im nameće život. Interent je pogodan za mlade koji su želјni znanja. Putem računara, pametnih telefona, tableta imaju mogućnost pristupa informacijama koje su sfera njihovih interesovanja, ali ta dečija radoznalost mora biti usmerena na pravo i bezbedno mesto. Roditelјi mogu da procene šta je dobro za njihovu decu i njima je poveren posao usmeravanja i kontrole šta njihova deca rade na internetu.

    Programeri koji prave aplikacije za roditelјski nadzor, svesni su uloge roditelјa u ograničavanju, usmeravanju, nadgledanju i kontroli korišćenja telefona dece.

    Kako bi pomogli roditelјima, navešćemo nekoliko dobrih aplikacija roditelјskog nadzora:

    SecureTeen Parental Control 

    Ovo je besplatna aplikacija koja omogućava roditelјima da kontrolišu šta rade njihova deca na internetu, koje aplikacije koriste, koga pozivaju, ko njih poziva, s kim se dopisuju, gde se nalaze. Ova aplikacija vam dozvolјava da blokirate aktivnosti koje smatrate neprikladnim. Ukoliko želite da preuzmete ovu aplikaciju možete je preuzeti sa Google Play prodavnice ili sa linka: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.infoweise.parentalcontrol.secureteen ili pristupanjem na adresu “cp.secureteen.com/login”.

    Kids Place - Parental Control 

    Aplikacija Kids Place radi na principu „profila“, vi odredite šta vaše dete može da koristi i u skldu sa vašim odredbama napravite profil. Kada aktivirate profil dete će koristiti telefon onako kako ste vi podesili. Postoje definisani profili koje vi možete prilagoditi vašim želјama, na primer koje stranice dete može posećivati, ograničeni pozivi i poruke. Prednost ove aplikacije je što nećete brinuti da li je vaše dete kupilo neku aplikaciju na Google Play prodavnici ili je preuzelo sadržaj sa interneta koji može biti virus ili neki uznemirujući sadržaj. Ova aplikacija roditelјskog nadzora se preporučuje roditelјima sa manjom decom  i možete je besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice ili direktno sa linka: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.kiddoware.kidsplace

    Screen Time Parental Control

    Ova aplikacija pomaže roditelјima da odviknu ili da na vreme naviknu decu koliko će vremena moći da provedu na internetu. Roditelјi u nekoliko koraka mogu odrediti vreme korišćenja neke aplikacije, na primer za jednu mogu podesiti vreme na 30 minuta, a za drugu aplikaciju 60 minuta. Uz pomoć ove aplikacije roditelјi mogu odrediti da sve aplikacije budu nedostupne kada je vreme za spavanje, učenje, trening… Kada jednom podesite vreme korišćenja aplikacija koje želite, nećete morati to da radite svaki dan iznova jer aplikacija svakodnevno prepoznaje, na primer kada je vreme za spavanje i automatski će blokirati društvene mreže, igrice a ostaviti aplikacije koje ne ometaju pažnju.

    Možete je besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice ili direktno sa ovog linka:

    https://play.google.com/store/apps/details?id=com.screentime.rc

    Izvor: pametnitelefoni.rs

  • Stiže vam gomila nepoželјnih email-ova? Evo kako da ih blokirate na Gmail, Yahoo i Outlook nalogu

    Objavljeno 01.03.2019. u Edukacija, Saveti, Vesti

    Spam poruke su sve poruke koje primamo preko svojih elektronskih sistema za komunikaciju, a koje su neželјene i neprimerene, od servisa na koje se nismo prijavili. Sve je prvo počelo od elektronske pošte, ali nam spam poruke sada mogu stizati i preko drugih servisa. Mogu da sadrže reklame, viruse, prevarantske poruke i druge neželјene pojave. Mnogi sajtovi zahtevaju da im ostavimo elektronsku adresu, kako bi mogli da ih koristimo. Ostavlјanjem adrese elektronske pošte svuda po internetu rizikujemo da ona završi u rukama spamera ili hakera.

    Evo nekoliko saveta kako blokirati nepotrebne i neželјene poruke u Gmail-u, Yahoo-u i Outlook-u, kao i odgovore na neke od najčešće postavlјanih pitanja vezanih uz tu temu.

    Kako blokirati e-poštu u Gmail-u

    Ukoliko se odlučite da blokirate nečiju e-mail adresu u Gmail-u, to možete uraditi putem web pretraživača ili aplikacije za pametne telefone.

    Uputstvo kada gmail-u pristupate preko pretraživača:

    1. Otvorite prijemno sanduče na linku mail.google.com ili putem aplikacije.
    2. Pronađite e-mail osobe, institucije ili kompanije koju želite da blokirate.
    3. Otvorite primlјenu poruku.
    4. Kliknite na sličicu za dodatne opcije More (tri vertikalne tačkice).
    5. Iz padajućeg menija odaberite Block – blokiraj pošilјaoca.

    Kako blokirati e-poštu u Outlook - u

    Outlook dolazi u tri izdanja: aplikacija za web, za pametni telefon i za desktop računar.

    Kako blokirati e-poštu koristeći web aplikaciju:

    1. Otvorite link outlook.live.com i ulogujte se.
    2. Pronađite e-mail osobe, institucije ili kompanije koju želite da blokirate.
    3. Otvorite primlјenu poruku.
    4. Kliknite na sličicu s tri vertikalne tačkice u gornjem desnom uglu otvorene e-poruke.
    5. zaberite iz menija Block.

    U aplikaciji za smartfon (Android ili iOS) ne možete direktno blokirati pošilјaoca, ali možete trajno poruke preusmeriti u mapu za neželјene poruke (spam). Evo kako ćete to učiniti:

    1. Otvorite aplikaciju Outlook.
    2. Pronađite e-mail osobe, institucije ili kompanije koju želite da blokirate.
    3. Otvorite primlјenu poruku.
    4. Kliknite na sličicu s tri vodoravne tačkice u gornjem desnom uglu prozora aplikacije (ne u email-u).
    5. Kliknite na Move to spam.

    Što se aplikacije za desktop računare tiče, evo uputstva korak po korak:

    1. Otvorite aplikaciju Outlook na svom računaru.
    2. Pronađite e-mail osobe, institucije ili kompanije koju želite da blokirate.
    3. Postavite kursor miša na poruku pa kliknite desni klik miša.
    4. Otvorite Junk pa Block Sender.

    Kako blokirati e-poštu na Yahoo-u

     

    Ukoliko koristite web pretraživač za čitanje e-pošte na Yahoo-u, evo što vam je činiti:

    1. Otvorite mail.yahoo.com.
    2. Pronađite e-mail osobe, institucije ili kompanije koju želite da blokirate.
    3. Otvorite primlјenu poruku.
    4. Kliknite na tri vertikalne tačkice na sredini pri vrhu prozora e-poruke.
    5. U padajućem meniju izaberite Block Sender.

    U Yahoo-ovoj aplikaciji za pametne telefone ne možete blokirati pošilјaoca, ali možete preusmeriti poruke u spam. Evo kako:

    1. Otvorite aplikaciju Yahoo Mail.
    2. Pronađite e-mail osobe, institucije ili kompanije koju želite da blokirate.
    3. Otvorite primlјenu poruku.
    4. Kliknite na tri vodoravne tačkice na desnoj strani.
    5. U padajućem meniju izaberite Spam.

    Ukoliko blokirate nečiju e-mail adresu, pošilјalac neće znati da je blokiran i neće mu se vraćati poslate poruke. Poruke sa te e-mail adrese se neće pojavlјivati u vašem prijemnom sandučiću, a ukoliko poželite da pošalјete e-mail poruku na blokiranu adresu – poruka će stići.

    Izvor: tportal.hr

  • Ne dozvolite da Facebook zna svaki vaš korak: Obavezno isklјučite ovu opciju na svom nalogu

    Objavljeno 27.02.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Ako koristite Facebook na telefonu, vreme je da ukinete jednu od invazivnih opcija po vašu privatnost.

    Android korisnici Facebook aplikacije od 21. februara u mogućnosti su da isklјuče jednu od opcija lokacije koju bi svakako trebalo da isklјuče. Facebook je dodao opciju da korisnici, duboko u meniju, isklјuče mogućnost pozadinskog praćenja lokacije, putem lokacijskog servisa. Aplikacija u svakom trenutku pokazuje tačnu lokaciju, kako ste do te lokacije stigli, kako ste dalјe nastavili i koliko ste zadržali - zašto bismo dozvolili da Facebook sve ovo zna i koristi da bi nam "plasirao preciznije reklame i pobolјšao aplikaciju", kako stoji u opisu opcije.

    Osim što je ova mogućnost Facebooka invazivna po privatnost, činjenica da non-stop beleži kretanje, znači da aplikacija troši više baterije.

    Da biste isklјučili ovu opciju Pozadinskog snimanja lokacije idite do tri linije u gornjem desnom uglu u prozoru aplikacije Facebook i spustite se do Podešavanja i Privatnost opcije. Unutar nje odaberite Podešavanja, pa pronađite Lokacija odelјak, koji je pri dnu opcija. Kad uđete u taj meni isklјučite Istorija lokacija opciju, kao i opciju Pozadinsko lociranje. U okviru ovog menija imate priliku da pogledate detalјe koje smo vam opisali - vremena i putanje kretanja sa neverovatnom preciznošću, uklјučujući da li ste se kretali pešice ili prevozom. Takođe, ove podatke možete da izbrišete iz svojih podataka u meniju Privatnost.

    Nakon svega toga Facebook vas više neće pratiti, a autonomija baterije bi trebalo makar malo da se pobolјša. Napominjemo i to da opcije Pronađi Wi-Fi i Prijatelјi u blizini neće raditi nakon što onemogućite lokaciju u aplikaciji.

    I na kraju, iOS korisnici odavno imaju ovu opciju, koja se podešava kroz iOS meni.

    Izvor: mondo.rs

  • Instagram uvodi promene

    Objavljeno 21.02.2019. u Društvene mreže, Vesti

    Ništa nije važnije od bezbednosti korisnika u svetu društvenih mreža. Proteklih meseci Instagram je došao do zaklјučka da više pažnje mora biti posvećeno bezbednosti najranjivih grupa lјudi na Instagramu.

    Prateći sveobuhvatne provere sa stručnjacima i akademicima, koje se odnose na omladinu, mentalno zdravlјe i prevenciju samoubistava, Instagram je objavio promene koje će se odnositi na pristup sadržaju koji prikazuje samopovređivanje:

    Kakve su to promene?

          1) Neće biti dozvolјeni nikakvi grafički prikazi samopovređivanja, kao što je sečenje, što je prethodno bilo dozvolјeno. Objave koje ohrabruju samoubistvo ili samopovređivanje nikada nisu bile dozvolјene, administratori društvene mreže nastaviće da uklanjaju takav sadržaj kada dobiju prijave.

          2) Instagram neće prikazivati ne grafički sadržaj koji je povezan sa samopovređivanjem – kao što su ožilјci – u pretrazi, haštagovima i tabovima za pretragu i neće ih preporučivati. Ovakvu vrstu sadržaja Instagram neće u potpunosti ukloniti, jer ne želi da izoluje lјude koji su u nevolјi i objavlјuju sadržaj samopovređivanja kao poziv za pomoć.

          3) Instagram želi da podrži lјude kada im je to potrebno – administratori su fokusirani na pribavlјanje resursa za lјude koji traže sadržaj vezan za samopovređivanje i prosleđuju ih organizacijama koje mogu da pomognu.

          4) Saradnja sa stručnjacima kako bi otkrili šta još može biti urađeno, što uklјučuje zamaglјivanje bilo kakvog sadržaja vezanog za samopovređivanje, tako da slike ne budu odmah vidlјive.

    Samopovrećivanje i samoubistvo su složena pitanja i Instagram se oslanja na stručnjake u ovim oblastima kako bi pristup takvom sadržaju bio prilagođen. Do sada je fokus bio na pokušaju da Instagram pomogne pojedincu koji deli svoja iskustva o samopovređivanju. Instagram je dozvolio sadržaj koji prikazuje samopovređivanje, jer stručnjaci imaju stav da to može pomoći lјudima da dobiju neophodnu podršku. Ali Instagram mora da razmotri efekte slika samopovređivanja na druge lјude koji mogu da ih vide, zato je važno, a u isto vreme i teško naći prvu ravnotežu.

    Tokom detalјnih pregleda, stručnjaci zajedno sa Centarom za mentalno zdravlјe potvrdili su da je formiranje bezbednog prostora na internetu od izuzetnog značaja za mlade lјude kako bi mogli da podele svoja iskustva, uklјučujući i samopovređivanje. Oni takođe savetuju da delјenje ove vrste sadržaja često pomaže lјudima da se povežu i pronađu podršku koja može spasiti živote.

    Zaklјučak je da i kada neko u potrazi za pomoć prikazuje samopovređivanje, takav sadržaj izgleda kao poziv ili promocija istog. Zbog toga Instagram više ne dozvolјava objavlјivanje takvih fotografija.

    Izvor: instagram-press.com

  • Internet prevare i socijalni inženjering

    Objavljeno 19.02.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže, Opasnosti, Vesti

    Dobro poznati negativni termini kao što su manipulacija, nagovaranje i uticaj, često se sreću i u krugovima internet bezbednosti. Svi ti negativni termini u svetu interneta, mogu se grupisati i nazvati socijalnim inženjeringom.

    Socijalni inženjering je pojava koja se javlјa u kliničkoj psihologiji, marketingu, prodaji. Predstavlјa ceo proces koji ne mora biti negativna pojava, ali zavisi od krajnjih cilјeva, u većini slučajeva donosi korist akteru, a štetu žrtvi.

    Vrste napada

    Sajber kriminalci uvek koriste neku od tehnika socijalnog inženjeringa kako bi prevarili žrtvu i došli do poverlјivih informacija.

    • Baiting

    Obično se izvršava preko USB ili sličnog uređaja do koga žrtva dođe i kada ga poveže na svoj računar preuzima malver.

    • Phishing

    Predstavlјa najstariji način napada, ali i najuspešniji. Zasniva se u zastrašivanju žrtve, obično tako što napadač zahteva da žrtva uradi nešto u kratkom vremenskom roku, najčešće kada je cilј doći do bankovnog računa. Jedan od načina je i slanje mail-a žrtvi od kolege sa posla u kome se traže korisničko ime i lozinka za pristup sistemu na kome rade ili mail-ovi koji nude ogromne popuste za određene proizvode.

    • Hakovanje mail-a i spamovanje kontakata

    Korisnici u većini slučajeva ne sumnjaju u poruke koje dobiju od svojih prijatelјa. Iz tih razloga napadači dolaze do kredencijala za mail adresu i tada imaju pristup kontaktima kojima šalјu poruke koje sadrže malvere.

    • Pretexting

    Predstavlјa prevaru koja se zasniva na dobro razrađenom scenariju neke tužne priče gde je navodnoj žrtvi potreban novac da ostvari neki cilј ili se vrati iz strane zemlјe i sl. Napadač se pretvara da je neko ko je ugrožen nadajući se da će mu žrtva pomoći.

    • Quid pro quo (usluga za uslugu)

    Prevara koja žrtvama nudi skupe poklone ili popuste do kojih se dolazi nakon što žrtve pošalјu svoje podatke.

    • Vishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi tako što napadač telefonom kontaktira žrtvu i predstavlјa se kao neko od saradnika, bankara ili poslovnih partnera i kroz razgovor potvrđuje identitet žrtve ili dolazi do ličnih informacija.

    • Smishing

    Vrsta phishing-a koja se izvodi preko SMS poruke koja zahteva podatke žrtve. Ljudi u većini slučajeva proveravaju verodostojnost SMS poruka što nije slučaj sa mail porukama u kome mogu naići na dosta linkova koji sadrže viruse.

    Socijalni inženjering nekada obuhvata samo jednu vrstu napada, a nekada je to kompleksiji zahvat kada su žrtve kompanije.

    • Hunting

    Predstavlјa kombinaciju više vrsta napada kao što su phishing, baiting i hakovanje, a sve u cilјu prikuplјanja što više informacija od žrtve.

    • Farming

    Vrsta prevare koja je dugotrajna i uklјučuje analizu profila žrtava na društvenim mrežama, na osnovu informacija kreira se način pristupa žrtvi. Obično uklјučuje i pretexting jer je cilј biti što duže u kontaktu sa žrtvom kako bi napadači došli do što više informacija.

    Jedina odbrana od socijalnog inženjeringa jeste edukacija i stalno prisutna svest o opasnostima koje se nalaze svuda oko nas i to da i mi vrlo lako možemo postati žrtva.

    Izvor: it-klinika.rs

  • Lekari upozoravaju: Duštvenim mrežama profit postaje važniji od dece

    Objavljeno 14.02.2019. u Opasnosti, Vesti

    Tim vrhunskih lekara, na čelu sa profesorkom Dame Sally Davies, objavio je niz saveta na temu kako društveni mediji utiču na mentalno zdravlјe dece.

    Profesorka Sally sugeriše da je vreme da društvene medijske kompanije počnu sa  kontrolom svog sadržaja. Ukoliko sadržaj ne bude kontrolisan, neophodno je da države uvedu strožije zakone na tu temu.  

    Priznati lekari Velike Britanije savetuju da se oformi  deo „preventivnog pristupa“ od strane zvaničnika, prateći uticaj ekrana i društvenih medija na decu i mlade.

    U prilog ovom upozorenju govore i brojni primeri, jedan od njih je devojčica koja je izvršila samoubistvo sa 16 godina, njeni roditelјi su tek posle saznali da je bila član online grupe koja poziva na samoubistvo i samopovređivanje.

    Vodič koji su objavili lekari sadrži smernice za roditelјe:

    • Nema mobilnih telefona kada je vreme za spavanje.
    • Držite telefone dalјe od stola kada se ruča i posvetite pažnju deci.
    • Roditelјi ne treba da uče decu da budu srećna kada su njihove slike objavlјene na internetu.
    • Deca treba da prave pauze u vremenu koje provode ispred ekrana.

    Lekara u izveštaju pozvaju tehnološke kompanije da:

    • Uvedu mere za zaštitu dece na internetu putem jasnijih uslova korišćenja.
    • Zahtevaju dokaz da deca imaju godina koliko navode.
    • Dele anonimne podatke naučnih istraživanja koja podstiču bolјe razumevanje posledica izazvanih vremenom koje deca provode ispred ekrana.

    Lekari kažu da još uvek nema dovolјno jasnih načina da se utvrdi koliko je vremena zdravstveno prihvatlјivo da deca budu na internetu, ali roditelјima se savetuje da ograniče deci vreme boravka na mreži kako bi deca ostala zdrava.

    Neka istraživanja pokazuju da postoji veza između korišćenja ekrana tokom dužeg vremenskog perioda i problema sa mentalnim zdravlјem, ali nije moguće utvrditi da li vreme izaziva ove probleme.

    Roditelјi se često ohrabruju da pričaju sa decom o delјenju fotografija i ličnih podataka na internetu kroz primere, ali vrlo često zaborave na to.

    Šta učiniti ako je vama ili nekome koga vi poznajete potrebna pomoć

    • Nikada ne brišite neprikladan sadržaj koji ste dobili, sačuvajte ga kao sliku ekrana zatrebaće vam kao dokaz.
    • Obratite se Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833 ili putem e-maila: bit@mtt.gov.rs , Facebook stranice Pametno&Bezbedno  ( https://www.facebook.com/pametnoibezbedno/)

    Izvor: itv.com

  • Ove aplikacije kradu vaše fotografije

    Objavljeno 13.02.2019. u Edukacija, Opasnosti, Vesti

    Do sada je otkriveno da u Play Store-u postoji 29 aplikacija koje prikuplјaju vaše fotografije, a namenjene su ulepšavanju slika. Loša strana aplikacija je prvenstveno ta što često prikazuju neprimerene oglase i prikuplјaju sve fotografije do kojih dođu i skladište ih na svojim serverima. Oglasi koje aplikacije distribuiraju neprimereni su i vrlo često sadrže pornografski sadržaj koji može uticati uznemirujuće na decu.

    Svaki put kada korisnici uklјuče kameru aplikacije i fotografišu se ili samo žele da ulepšaju fotografije, a to su najčešće selfie, sve slike budu sačuvane bez dozvole i koriste se u nepoznate svrhe.

    Ovakve aplikacije izgledaju legalno i vrlo autentično, pa tako nije teško postati žrtva i verovati im. Prvi savet jeste da kada želite da instalirate neku novu aplikaciju, prvo pročitate recenzije i utiske korisnika. Među komentarima uvek će biti nekoliko lažnih koji hvale aplikaciju, ali naći ćete i one koji iskreno pišu i šta su zapazili kao nedostatke. Nakon što saberete da li je više pohvala ili kritika, na vama je da odlučite da li ćete je preuzeti i koristiti.

    Google je uklonio ovih 29 aplikacija iz Play Store-a, ali vrlo lako može da dođe do toga da se pojave slične, zato budite oprezni.

    Spisak uklonjenih aplikacija:

    Pro Camera Beauty, Cartoon Art Photo, Emoji Camera, Artistic effect Filter, Art Editor, Beauty Camera, Selfie Camera Pro, Horizon Beauty Camera, Super Camera, Art Effects for Photo, Awesome Cartoon Art, Art Filter Photo, Cartoon Effect, Art Effect, Photo Editor, Wallpapers HD, Magic Art Filter Photo Editor, Fill Art Photo Editor, ArtFlipPhotoEditing, Art Filter, Cartoon Art Photo, Prizma Photo Effect, Cartoon Art Photo Filter, Art Filter Photo Editor, Pixture, Art Effect, Photo Art Effect, Cartoon Photo Filter.

    Izvor: itvesti.info

  • Top 7 znakova koji pokazuju da li je neki Facebook profil lažan

    Objavljeno 30.01.2019. u Digitalna bezbednost, Društvene mreže

    Lažno predstavljanje i kreiranje „fake“ profila na društvenim mrežama je opsežan problem, jer od ukupnog broja svih naloga na društvenim mrežama, 1/3 je lažnih. Saveti u nastavku su uglavnom povezani sa pronalaženje nekoliko tragova koji ukazuju na lažni nalog.

    Pokazatelji su sledeći:

    1) Deljenje nisko-kvalitetnih veb sajtova koji sadrže veliki broj reklama

    Cilj mnogih lažnih naloga je da dođete do određene veb lokacije. Na tom sajtu ima mnogo oglasa, a vlasnik sajta zarađuje od oglašivača tako što pokazuje koliko je posetilaca na njihovom sajtu gledalo reklame.

    Strategija mnogih lažnih naloga je da postavljaju likove sajtova u okviru popularnih Facebook grupa, kako bi promovisali sajt i sadržaj sajta.

    2) Različito ime u URL-u

    Mnogi lažni nalozi, ne svi, imaće drugačije ime prikazano u URL-u nego što je prikazano na ekranu. Ovo se dešava za one naloge koji su hakovani ili za naloge koji su se koristili u različite svrhe u jednom trenutke.


    Korisnici Facebook-a mogu da promene prikazani profil u podešavanjima, ali ukoliko primetite ovako nešto, znajte da se radi o nemarnim kreatorima lažnih naloga.

    3) Promena sadržaja koji se prikazuje na profilu

    Mnogo lažnih naloga će promeniti kontekst sadržaja koji se objavljuje u sklopu tog naloga. Na primer, hakovani srednjeistočni nalog koji je objavljivao pakistanske plesne spotove u nekom trenutku počinje da objavljuje politički sadržaj koji je usmeren na SAD. Ovakve promene mogu se primetiti na različite načine i u okviru različitih odeljaka Facebook-a. Evo nekoliko mesta na kojima možete primeti promene: početna strana sa novostima, lista prijatelja, spisak grupa i lajkovanih stranica itd.

    4) Nedostatak sadržaja, slika i interakcija

    Ako potrošite malo vremena za pregledanje Facebook naloga osoba koje nemate za prijatelje, primetićete da je većini naloga jedan broj objava, slika i interakcija sa drugima javno prikazan. Prilično uobičajeno za većinu profila na društvenim mrežama je raznolik sadržaj objavljen na zidu, fotografije prirode i nekoliko primerenih profilnih slika koje su javne, kao i lista prijatelja. Uočavanje naloga koji nema gotovo nikakve privatne slike, slike sa prijateljima, bez komentara na njihovim postovima, uprkos velikom broju prijatelja, može biti inicijalni indikator da se radi o lažnom profilu.

    Takođe, mnogi lažni nalozi će najverovatnije biti nedavno kreirani. Ako primetite da je samo jedna lična slika javno vidljiva i da je to bila prva javno vidljiva stvar objavljena pre nekoliko dana, taj profil možete svrstati u sumnjive profile. Mnogi lažni profili nemaju lične i privatne slike u objavama.  Većina će upotrebiti jednu ili dve koje su preuzeli negde na internetu.

    5) Obrazac u detaljima profila

    Mnogi kreatori lažnih profila su lenji. Većina ide za kvantitetom preko kvaliteta. To znači da često postoje obrasci za ono što stavljaju u uvodne informacije o vlasniku naloga. Kreatori lažnih naloga koriste uobičajena, dobro poznata imena mesta, kompanije u kojoj su navodno zaposleni ili školu koju pohađaju.

    6) Korišćenje tuđih fotografija i imena

    Lažni nalozi će ponekad koristiti slike glumaca ili nekih poznatih ličnosti, a ponekad će koristiti preuzete slike sa slučajnih lokacija na internetu, kao što su slike zaposlenih u kompaniji ili na otvorenim veb stranicama događaja. Postoji način da proverite da li je neka fotografija „ukradena“ sa nekog drugog profila ili sajta, tako što ćete preuzeti fotografiju i zatim uz pomoć google pretrage slika proveriti da li se ta fotografija pojavljuje još negde na internetu.

    7) Povezanost sa drugim lažnim nalozima

    Neki lažni nalozi su deo mreže, tj. grupe lažnih naloga. Ovakvi profili lajkuju jedni drugima postove i slike, postavljaju komentare i stikere, tako da je uvek dobra ideja da pregledate listu prijatelja i vidite ko se sve nalazi u prijateljima tog naloga.

    Nikada ne možete sa sigurnošću znati ko se nalazi iza nekog profila ukoliko tu osobu ne poznajete lično. Ukoliko pak posumnjate da se neko lažno predstavlja na društvenim mrežama, najbolje je da ga prijavite preko opcije „Report“ administratorima i na taj način skrenete pažnju da ste uočili nešto sumnjivo u vezi sa nekim nalogom i da treba proveriti da li taj nalog krši pravila korišćenja društvene mreže.

    Izvor: medium.com