Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Šta je internet zavisnost?

    Objavljeno 25.07.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Internet zavisnost predstavlja stanje pojedinca u kome je upotreba interneta postala dominantna životna aktivnost koja ga izoluje u odnosu na ostale društvene tokove i koja stvara negativne posledice po njega i njegovu okolinu.

    Preterano korišćenje kompjutera, odnosno Interneta, povezuje se sa gubljenjem i zanemarivanjem osnovnih potreba.

    Internet zavisnost se ispoljava u više oblika:

    •zavisnosti od igranja kompjuterskih igara

    •zavisnost od surfovanja internetom

    •zavisnost od sajberseksa

    •zavisnost od uspostavljanja prijateljskih veza putem interneta

    •zavisnost od internet kockanja

    •zavisnost od kompjutera uopšte

    Koje su kategorije Internet zavisnosti?

    •Prezasićenost informacijama

    •Opsednutost virtuelnim prijateljstvima

    •Opsednutost sajber-seksom

    •Opsednutost igranjem na mreži

    •Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte

    Kako nastaje zavisnost od igrica?

    Faktori koji bi mogli uvećati rizik među decom za pokretanje ovog oblika zavisnosti. Deca koja igraju online igrice deluju kao grupa koja je podložnija zavisnosti od interneta. Interaktivne igre su naizgled ono što povećava rizike. Bez načina da završe ili zvanično “pređu” igru, deca često odavde počinju sa zavisnošću.

    Igranjem online igara, može se pokrenuti oslobađanje endorfina kod tinejdžera. To je slično stanje onom u koje ulaze zavisnici od droge i kocke.

    Kako pomoći detetu ako sumnjate da je internet zavisnik?

    •Popričate sa detetom o internet zavisnosti.

    •Izrazite svoju brigu i razloge zašto to nije zdravo.

    •Ohrabrite druge interese i socijalne aktivnosti. Naterajte dete da se skloni sa kompjutera. Predložite neki sport, šetnju…bilo šta što će mu na duži vremenski period odvući pažnju.

    •Postavite granice. Ograničite gde i kada vaše dete može da bude onlajn.

    •Koristite aplikacije da ograničite detetovu upotrebu smartphone. Postoje brojne aplikacije koje vam mogu pomoći.

    •Zatražite profesionalnu pomoć ukoliko simptomi ne prestanu nakon vaših upozorenja.

    •Popričajte sa lekarom vašeg deteta i razmotrite sa njim opcije i načine na koje bi se dete lečilo. Postoji nekoliko različitih vrsta efektne terapije u ovakvim situacijama na koje se možete osloniti.


  • Budite digitalni mentor svojoj deci

    Objavljeno 18.07.2018. u Digitalna bezbednost

    U današnje vreme kada deca odrastaju uz internet ne treba da težimo zabranama i ograničenjima već da pronađemo način kako da budemo digitalni mentor koji će svome detetu pomoći da stekne veštine kako da pametno i bezbedno koristi internet.

    Postoji mnogo načina kako možete postati online mentor svome detetu. I pored postojanja velikog digitalnog jaza između porodica koje koriste internet i onih čija deca internet imaju samo u školi ili u bibliotekama, kao i u mogućnostima koje porodice mogu da odvoje za online obrazovanje svoje dece, digitalno mentorstvo je strategija koju svaki roditelj može da primeni.

    Budite uzor svom detetu

    Teško je odupreti se želji da proverite svoj telefon nakon zvuka bilo kakvog obaveštenja, čak i kada ste u sred razgovora ili aktivnosti sa svojim detetom, zato je prvi savet ugasiti notifikacije i proveravati ih u slobodno vreme, ne dozvoljavajući da vas telefon prekida u onome što radite. Najznačajniji način na koji možemo naučiti decu da tehnologiju koriste smisleno i umereno je da im pružimo primer.

    Biti dobar uzor ne podrazumeva samo gašenje telefona već i to da budete posvećen i informisan korisnik raznih tehnoloških alata kako biste imali iskustvo i osećaj u različitim vrstama online komunikacije.

    Ipak, ne morate redovno da koristite Snapchat, Facebook, Instagram ili igrate World of Warcraft, ali je pametno naći neki način da učestvujete u društvenim mrežama kako biste videli njihove granice i mogućnosti i oprobati se u online gejmingu kako biste razumeli domen zabave koji koriste mlade generacije.

    Negujte digitalno učenje

    Ključni deo mentorstva je aktivno podsticanje dece da razviju kompjuterske veštine koje će im pomoći u digitalnom svetu, to ne znači da morate biti kompjuterski stručnjak, možete potražiti dopunske aktivnosti kao što su: IT kampovi, vanškolski programi i drugi vidovi učenja ili potražite savet od prijatelja koji je više u svetu digitalnih tehnologija.

    U slučajevima gde roditelji ne pokazuju interesovanje za upotrebu tehnologije ili svojoj deci postavljaju zabrane korišćenja istih, deca vrlo brzo steknu veštine kojima najćešće nadmaše i svoje vršnjake. Takav je primer i sa programiranjem koje jedno od najperspektivnijih zanimanja današnjice, a mi zabranama možemo postići samo kontra efekat.


  • Roditelji, da li ste upoznati sa sajtom za dopisivanje koji koriste vaša deca?

    Objavljeno 11.07.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Omegle je besplatan sajt na kome potpuni stranci mogu da komuniciraju bez otkrivanja svog identiteta, odnosno anonimno. Sajt omogućava komunikaciju tekstom kao i video komunikaciju.

    Do 2013. godine nije postojala cenzura na sajtu tako da su korisnici nailazili na obnažene fotografije i seksualne sadržaje. U januaru 2013. godine Omegle je implementirao nadgledanje video komunikacije (četa), kako bi zaštitili ljude mlađe od 18 godina od potencijalno štetnog sadržaja.  Omegle i dalje nudi opciju video četa bez nadzora na kojoj ne kontrolišu seksualni sadržaji. Sama činjenica da Omegle nasumično povezuje potpune strance dovoljno govori da sajt nije prikladan za decu.

    Kada komunikacija počinje korisnici su anonimni ali kasnije mogu odavati ime, lokaciju, godište i ostale lične informacije. Sam sajt upozorava na opasnosti koje se mogu javiti prilikom korišćenja, kao i da ga ne smeju koristiti mlađi od 13, a stariji od ovog uzrasta,koji imaju do 18,  ne bi trebalo da ga koriste bez roditeljskog nadzora.


    Na Omegle se može povezati uz pomoć Facebook naloga kako bi  se ćaskalo sa nepoznatim ljudima koji imaju ista ili slična interesovanja . Na ovaj način  se povezuje Facebook i Omegle nalog i ljudi mogu da vide aktivnost na obe društvene mreže i na taj način saznaju mnogo više jedni o drugima, što može da predstavlja veliku opasnost.

    Dodatnu opasnost predstavlja i to što na kraju razgovora, korisnici mogu da biraju da li žele da sačuvaju čet i podele njegov link. Samim tim, razgovori nisu potpuno privatni, a sadržaj četa, zajedno sa svim ličnim podacima može biti podeljen sa drugim osobama koje nisu učesnici dopisivanja.


  • Facebookov bag prouzrokovao da 800.000 naloga odblokira neke korisnike

    Objavljeno 04.07.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Facebook je objavio da je preko 800.000 korisnika bilo izloženo bagu, koji je odblokirao neke ljude koje su korisnici imali blokirane na društvenoj mreži.

    Iako bag nije doveo do toga da se povrate konekcije koje su na snazi bile pre nego što je osoba blokirana, novi status je odblokiranoj osobi omogućavao da šalje poruke korisniku koji ih je blokirao. Facebook ističe da je bag bio aktivan od 29. maja do 5. juna, te da je oko 83 procenta korisnika kao rezultat baga imalo samo jednu osobu koja je odblokirana.

    Nakon brojnih problema koje je Facebook imao prethodnih meseci, kada je privatnost korisnika u pitanju, a koje kompanija pokušava da reši u poslednje vreme, novi problemi na ovom polju nikako ne idu u korist kompanije.

    Facebook je istakao da obaveštava sve one koji su pogođeni pomenutim bagom. Problem je sada ispravljen i svi koji su bili privremeno odblokirani sada su ponovo blokirani.

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece preporučuje da povremeno proverite postavke podešavanja privatnosti na društvenim mrežama kako ne biste došli u neprijatnu situaciju.

  • Facebook uvodi novu opciju u svojoj aplikaciji

    Objavljeno 27.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    U okviru Facebook Android aplikacije pronađena je još uvek neobjavljena "Your Time on Facebook" funkcija. Ovo pokazuje koliko vremena korisnik provodi na Facebook aplikaciji na telefonu, na nedeljnom nivou, kao i prosečno vreme provedeno u aplikaciji tokom dana. Funkcija takođe omogućava podešavanje dnevnog podsetnika, koji korisnika obaveštava o tome da je prešao limit korišćenja koji je sam sebi postavio, kao i prečicu za podešavanje Facebook obaveštenja.

    Funkcija bi facebook korisnicima mogla da pomogne da budu racionalniji u tome koliko dugo vremena provode na društvenoj mreži. Ovo je posebno bitno u trenutku kada i IOS i Android platforme u najnovijim verzijama donose sopstvene funkcije sa pregled koja aplikacija odvlači najveću pažnju korisnika i mogućnost podešavanja obaveštenja i restrikcije korišćenja aplikacije kada se dostigne određeni limit.

    Mark Zakerberg je uporan u tvrdnjama da svaki trenutak koji se provede na Facebooku nije loš. Takođe, sugeriše se da je za korisnikovo dobro štetniji pasivni pregled sadržaja i gledanje videa, nego investirano deljenje sadržaja, komentarisanje i četovanje sa drugim korisnicima, što ljude čini da se osećaju više povezano i podržano.

    Međutim, ova razlika između dva načina korišćenja Facebooka nije vidljiva u prototipu "Your Time on Facebook" alatke, koja izgleda tretira isto sve vreme provedeno na Facebooku. Ukoliko servis uspe da kreira sistem koji može da meri aktivno i pasivno vreme provedeno na Facebooku i kako ovo utiče na zdravlje, ovo bi moglo korisnike da natera ili da ograniče korišćenje aplikacije ili da Facebook koriste drugačije u direktnoj komunikaciji sa onlajn prijateljima.

  • Obratite pažnju: Čuvajte se lažnih profila na Instagramu, jer mogu ugroziti vašu online bezbednost

    Objavljeno 21.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Lažni nalozi za praćenje na Instagramu, iza kojih najčešće stoje botovi, mogu da povećaju broj vaših Instagram pratilaca, ali istovremeno i donesu određene rizike. Instagram od samog početka ima probleme sa lažnim pratiocima, a problem je s vremenom postao još veći. Uprkos uklanjanju miliona takvih profila, ova društvena mreža i dalje je puna lažnih profila koji mogu ugroziti online bezbednost korisnika. Srećom, većinu lažnih profila je lako uočiti, jer uglavnom nemaju profilnu fotografiju, ne objavljuju fotografije i imaju samo nekoliko pratilaca. Međutim, postoje i oni koje je malo teže otkriti, pogotovo u vreme kada su botovi napredovali u svojim namerama da prevare društvene mreže.

    Prema New York Times-u, koji je nedavno otkrio celu industriju lažnih profila kupaca i kompanija, te profile postaje sve teže uočiti i oni sve češće koriste lične podatke korisnika Instagrama bez njihovog znanja. Problem dodatno pogoršava činjenice da korisnici Instagrama zapravo traže lažne pratioce u pokušaju da budu popularniji na mreži. Lažne pratioce je lako kupiti i određene kompanije zainteresovanim korisnicima Instagrama jeftino nude hiljade pratilaca, komentara ili lajkova.

    "Botovi se koriste za napad na ljude. Bot se može sprijateljiti sa vama kako bi vam mogao slati spam poruke ili vam pokušao ukrasti identitet", tvrdi Pete Hunt, izvršni direktor kompanije Smyte koja se bori protiv prevara.

    Kompanije za zaštitu podataka tvrde da loši botovi čiji je cilj krađa lozinki ili slanje virusa čine 28,9 posto botova na Instagramu. Ukoliko je vaš profil javan, rizik od slanja zahteva za praćenje, slanja poruka i krađe fotografija je povećan.

    Postoje koraci koje možete preduzeti kako biste sačuvali svoju bezbednost na društvenim mrežama. Naime, za početak postavite podešavanja privatnosti i prihvatajte zahteve za praćenje/prijatelje samo od osoba koje poznajete. Ukoliko ipak sumnjate da među pratiocima imate lažni profil, prijavite ga administratorima Instagram-a pomoću opcije „Report“ i uklonite ga iz pratilaca.

  • Ekstenzija za web pretraživače Adblock Plus će sada blokirati i praćenje koje vrše društvene mreže

    Objavljeno 13.06.2018. u Digitalna bezbednost

    Google Chrome je postao najpopularniji pretraživač. Uz ekstenzije za ovaj pretraživač možete i surfovanje i rad da učinite još efikasnijim. Ekstenzije su besplatne i mogu vam olakšati posao i život.

    Šta su tačno ekstenzije? U suštini, to su mali programi koji poboljšavaju funkcionalnost vašeg web browser-a. Za Chrome postoje hiljade dostupnih ekstenzija koje obavljaju veliki izbor funkcija – od onih koji automatski pronalaze kupone, do onih koje poboljšavaju brzinu vašeg računara.

    Ekstenzije iliti dodatke pretraživača možete pronaći u okviru opcija “Customise and control” za Chrome ili “Open meni” za Firefox. Jedna od najpopularnijih ekstezija a koja ujedno blokira većinu reklama i iskačućih prozora prilikom surfovanja interneta je ekstenzija AdBlock.

    Nedavno, tema od značaja je postao problem praćenja korisnika od strane društvenih mreža kada je Apple objavio da će početi sa blokiranjem praćenja od strane društvenih mreža kao podrazumevano na svojim macOS i iOS platformama. Korisnici će imati opciju da ovo omoguće na selektovanim sajtovima ukoliko to požele. Međutim, nove verzije ovih operativnih sistema se neće pojaviti pre jeseni, tako da Adblock Plus koristi ovu situaciju kako bi najavio svoju ekstenziju koja blokira praćenje koje vrše društvene mreže.

    Društvene mreže, kao što je Facebook, koriste tastere za deljenje sadržaja (share), kako bi pratile korisnike koji se čak nikada nisu ni prijavili na društvenu mrežu. Tasteri za deljenje sadržaja su sada prisutni svuda na internetu, a mogu se naći na gotovo svakom sajtu.

    Društvene mreže koriste mreže ovih share tastera kako bi kreirale takozvane "shadow" profile korisnika, bez obzira na to da li korisnik klikne na taster ili je postao član društvene mreže.

    Adblock Plus ekstenzija za Chrome i Firefox će sada blokirati ovu praksu društvenih mreža. Ovo je specijalna funkcija koju će korisnici morati da aktiviraju ručno, prateći ove instrukcije. Apple je izlistan kao kompanija koja je bila inspiracija za kreiranje funkcije.

  • Zaštitite svoje lične podatke: Prilikom registracije na društvenoj mreži Facebook više nije neophodan broj telefona

    Objavljeno 06.06.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Facebookova verifikacija u dva koraka više ne zahteva broj telefona

    Sigurnosni eksperti već neko vreme ukazuju na to da je verifikacija u dva koraka sigurniji metod kojim možemo da zaštitimo naše naloge, u poređenju sa tradicionalnim metodama koje uključuju korišćenje korisničkog imena i lozinke. Mnoge kompanije i servisi su implementirali verifikaciju u dva koraka kao opciju, a Facebook je nedavno najavio neke izmene za ovaj sistem.

    Prema Facebookovoj objavi, kompanija kreira izmene za svoj sistem verifikacije u dva koraka, kako bi on bio lakši za podešavanje i korišćenje. Jedna od ovih promena uključuje i uklanjanje potrebe davanja informacija o broju mobilnog telefona tokom procesa registracije. Ovo će biti od koristi onim korisnicima koji radije ne bi da registruju svoj broj telefona.

    Facebook ističe da je ovom promenom omogućeno lakše korišćenje eksternih apliakcija za verifikaciju, kao što su Google Authenticator i Duo Security, kako na desktop sistemima tako i na mobilnim uređajima, jer unošenje mobilnog telefona više nije obaveza.

  • Da li znate šta su Deep web, Dark web, Darknet?

    Objavljeno 30.05.2018. u Digitalna bezbednost

    Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo površinski internet. Mnogo veći deo World Wide Weba čine "deep web" i "dark web".

    Većina lјudi kada pomisli na internet, pomisli na sajtove poput Google, Facebook, Twitter, odnosno pomisli na mogućnosti kao što su internet kupovina, uspostavlјanje interakcije na društvenim mrežama, informisanje o najnovijim događanjima itd. Ono što mnogi ne znaju jeste da je internet koji većina lјudi koristi (stranice kojima se može pristupiti preko pretraživača kao što je Google ili Bing) samo mali deo interneta koji postoji. Internet u smislu kakvom ga većina lјudi shvata nazivamo „površinski internet“, „indeksirani internet“ i „vidlјivi internet“, a prema nekim procenama sadrži oko 5 milijardi stranica.

    Vidlјivi internet je samo jedan mali deo World Wide Weba (WWW), a mnogo veći deo čine “deep web“ i “dark web“. Ne zna se pouzdano koliko je veliki deep web, ali je svakako mnogo veći od površinskog ili vidlјivog (prema nekim procenama čak 500 puta veći). Prema studiji iz 2015. godine, Google indeksira samo 16% vidlјivog interneta, a uopšte ne indeksira stranice iz deep weba što znači da u Google pretrazi možete naći manje od 1% informacija koje postoje online. Često se pravi analogija ledenog brega kako bi se opisala razlika između površinskog i deep weba: ono što vidimo na površini je mnogo manje od onoga što se nalazi ispod površine.

    Deep web vs dark web

    Iako se termini “deep web“ i “dark web“ često koriste kao sinonimi, u pitanju su ipak različiti pojmovi koje treba razgraničiti.

    Deep web (skriveni ili „nevidljivi“ internet) je deo World Wide Weba kojem se može pristupiti preko standardnih internet browsera, ali koji glavni pretraživači nisu indeksirali. Deep web čine raznorazne baze podataka, imejl servisi, online bankarski servisi i drugi servisi koji su zaštićeni lozinkama ili paywallom. Razlozi za neindeksiranje su razni: neadekvatna konfiguracija sajta ili servisa, namerno izostavljanje iz pretrage, paywall, zahtevi za registracijom i ostala ograničenja pristupa sadržaju.

    Dark web (suprotno od “clearnet“) je relativno mali deo deep weba. Sajtovi i servisi na dark webu su namerno sakriveni i ne može im se pristupiti preko uobičajenih browsera već samo pomoću specijalnih softvera poput TOR ili I2P (Invisible Internet Protocol) ili preko mreža kao što je Netsukuku. Najčešće se koristi TOR. Dark web je korisnicima prijemčiv jer pruža anonimnost surfovanja odnosno jer se primenjuje jaka enkripcija zbog koje je teško identifikovati posetioce sajtova, ali i one koji ih hostuju.

    Darknet

    Darknet se može definisati kao okvir u kome je pristup ograničen na nivo mreže. Tor, Freenet, I2P, Zeronet, ali i privatni VPN servisi spadaju u tu kategoriju (autentifikacijom i povezivanjem na privatni VPN servis kriptuje se i sakriva vaš saobraćaj od neprivilegovanih sistema, odnosno od vašeg internet provajdera, CDN-a i drugih servisa koji mapiraju internet saobraćaj i omogućuju njegov protok). Dakle, mrežni saobraćaj preko ovih okvira je maskiran, a detaljnijom analizom se može otkriti na koji je darknet korisnik povezan i koliki saobraćaj generiše, ali ne nužno i koje je sajtove posećivao i koji je sadržaj tog saobraćaja. Kada surfujete „regularnim“ internetom, vaš internet provajder i posrednici između vas i posećenog sajta mogu jasno videti sadržaj saobraćaja koji ste generisali.

    Kako izgleda proces enkripcije na dark webu

    TOR i slični servisi funkcionišu tako što prebacuju saobraćaj sa mesta na mesto širom interneta tako da internet provajder ne može da zna koje ste sajtove posetili, a posećeni sajtovi nemaju informaciju o vašoj fizičkoj lokaciji. Korisnici TOR servisa se ne povezuju direktno na sajt ili servis koji žele da posete. Umesto toga, njihov saobraćaj se premešta sa mesta na mesto kroz seriju čvorova u mreži. Svaki čvor ima samo informacije o primljenim podacima i o čvoru na koji treba da ih pošalje. To recimo znači da inicijalni čvor zna da je povezan sa računarom određenog korisnika, ali ne zna koji je sajt korisnik posetio jer saobraćaj prolazi dalje kroz još nekoliko čvorova pre nego što se poveže na krajnju destinaciju odnosno sajt koji je korisnik planirao da poseti. Taj sajt, pak, ima informacije samo o krajnjem čvoru sa kojim je povezan, ali ne i o korisniku koji je prvobitno poslao zahtev da se poveže.

    Ovaj kompleksni model enripcije značajno otežava da se pronađe korisnik koji je posetio određeni sajt na dark webu odnosno pruža korisniku anonimnost koju nema kada surfuje „površinskim“ internetom.

    U koje svrhe se koristi dark web?

    Među ljudima koji ne poznaju dovoljno ovu tematiku preovladava mišljenje da dark web koriste isključivo kriminalci za prodaju droge, hakerskih alata i dečije pornografije. Iako nesporno dark web tehnologiju koriste i kriminalci za obavljanje ilegalnih aktivnosti, nju takođe koriste i aktivisti za ljudska prava, novinari i korisnici koji razmenjuju osetljive informacije. Dark web se koristi i da se premoste ograničenja, odnosno zabrane posećivanja određenih sajtova (na primer, u Kini gde postoje ograničenja za posetu Facebooku i Twitteru). Međutim, neke zemlje, poput Kine i Rusije, nameravaju da donesu zakon kojim će se upotreba softvera za anonimno surfovanje (kao što je TOR) i VPN mreža proglasiti nelegalnom. Neki ljudi koriste TOR kako bi povećali nivo privatnosti i anonimnosti u svakodnevnom, uobičajenom surfovanju internetom.

    Doživotna zatvorska kazna za Rosa Ulbrihta, osnivača nekada najpoznatijeg sajta na dark webu (Silk Road), kao i rušenje poznatih sajtova za prodaju droge, oružja i drugih ilegalnih proizvoda (AlphaBay i Hansa) stavili su neopravdano čitav dark web na loš glas.

    Najnoviji Symantecov izveštaj o bezbednosti na internetu sadrži detalje o proizvodima i uslugama koji se mogu nabaviti preko dark weba. U pitanju su kreditne kartice, pasoši, poklon kartice, ali i ransomware alati i bankarski trojanci.

    Zaključak

    Nema pouzdanih informacija o tome koliki je procenat sajtova na dark webu koji se koriste za ilegalne aktivnosti. Interesantno je spomenuti da je TOR osmislila i finansirala američka vlada s ciljem da zaštiti i anonimizuje komunikaciju od svojih obaveštajaca.

    TOR će verovatno postati popularniji među „običnim“ korisnicima jer je u SAD-u stupio na snagu zakon koji dozvoljava internet provajderima da prodaju informacije o tome koje su sajtove korisnici posećivali.

    Kao i površinski internet, i dark web ima svoje prednosti i mane. Neki ljudi koriste dark web za borbu protiv represivnog režima, a neki za obavljanje ilegalnih aktivnosti. U svakom slučaju, u budućnosti će se voditi debate o tome da li benefiti koje donose servisi poput TOR-a prevazilaze negativne aspekte.

  • Google će od septembra upozoravati ukoliko posetite nebezbedne sajtove

    Objavljeno 23.05.2018. u Edukacija, Digitalna bezbednost

    Chrome uklanja zeleni Secure indikator sa HTTPS sajtova, ali uvodi upozorenje Not Secure za HTTP sajtove.

    Google planira da ukloni zeleni indikator „Secure“ koji se prikazuje u Chromu na HTTPS stranicama, a umesto njega će ostati samo ikona katanca. Promena će se desiti u septembru, u verziji Chrome 69.

    Vremenom će se i katanac izgubiti kao indikator bezbednosti za HTTPS sajtove, umesto toga pojavljivaće se samo upozorenja za HTTP, odnosno nebezbedne sajtove.

    U kompaniji Google navode da je razlog zbog kog menjaju indikator taj što se najviše web saobraćaja ionako obavlja preko bezbednog HTTPS protokola tako da je nepotrebno odvraćati pažnju korisnika indikatorom „Secure“. Umesto toga, fokus će biti na upozoravanju korisnika koji pristupaju nebezbednim HTTP sajtovima. Zbog toga će već od verzije Chrome 68 koja će izaći u julu Google obeležavati sve HTTP sajtove sa „Not Secure“.

    Zašto je ukidanje "Secure" indikatora dobar potez?

    Odluka Googla da ukine "Secure" indikator pozdravljena je od strane sertifikacionih tela, SSL resellera i stručnjaka za sajber bezbednost, budući da "Secure" indikator, od početka nije bio dobra ideja. Umesto da podstakne više sajtova da pređu na HTTPS, sporni indikator je doprineo da phishing sajtovi budu efikasniji, jer su uspevali da dobiju oznaku "Secure" uprkos svojoj malicioznoj prirodi.

    Veliki broj phishing sajtova uspevao je da dobije DV SSL sertifikat, koji zahteva samo minimalnu autentifikaciju, pa nije garancija da je vlasnik sajta autentična i proverena kompanija.

    Zbog "Secure" indikatora, ljudi su pogrešno mislili da je sajt bezbedan, a zapravo se radilo o sajtu koji ima samo DV SSL sertifikat.

    Od verzije Chrome 70, prikazivaće se animacija koja indikator „Not Secure“ pretvara u crveno kad god korisnik pokuša da unese tekst u formu na HTTP stranici.

    Najverovatnije će i Mozilla i drugi browseri prihvatiti isti način obeležavanja HTTP sajtova u sledećih nekoliko meseci.

    U novim verzijama browsera samo sajtovi sa EV SSL sertifikatima imaće indikatore zelene boje.