Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Rizici korišćenja besplatnog Wi-Fi interneta

    Objavljeno 17.01.2019. u Digitalna bezbednost, Infrastruktura

    Razvojem novih tehnologija, na javim mestima nam je svima postao dostupan besplatan Wi-Fi. Iako nam je to često veoma korisno, moramo biti svesni i brojnih rizika ovakve konekcije.

    Saveti za bezbedno korišćenje besplatnog Wi-Fi -a:

    1.Isključite Wi-Fi kada ga ne koristite

    Ukoliko isključimo bežične mreže prvenstveno štedimo bateriju telefona, onemogućavamo konekciju na lažnu mrežu i sprečavamo nepoželjne reklame.

    2.Koristite VPN

    Virtuelna  privatna mreža (VPN) daje nam privatnost dok smo online, stranice koje posećujemo mogu videti samo virtuelnu mrežu, a ne onu koju zaista koristimo. Postoje VPN-ovi koji su besplatni, dok postoje i oni koji se naplaćuju po pristupačnim cenama.

    3.Ne dopuštajte uređaju da zapamti besplatnu mrežu

    Većina telefona automatski pamti hotspot lokacije na kojoj ste se konektovali. Lažne mreže prave obično mrežu sa istim imenom i na taj način vrlo lako možete pokušati da se prijavite na njih. Rizici prijavljivanja na lažne mreže su prikupljanje vaših ličnih podataka, pristup vašem bankovnom računu i svih podataka vašeg uređaja.

    4.Obratite pažnju na ime mreže

    Hakeri uvek koriste slično ime originalne mreže, razlika je obično u tome što originalna mreža traži neku vrstu lozinke dok su lažne potpuno besplatne. Za svaki slučaj uvek pitajte nekog od zaposlenih za originalno ime i lozinku mreže.

    5.Antivirus

    Uvek imajte ažuriran antivirus. Antivirusa će vas upozoriti na logovanje na lažnu mrežu.

    6.Izaberite mrežu sa dvofaktorskim logovanjem

    Mreža koja ne zahteva lozinku često je lažna. Ipak, kako biste bili sigurni, birajte onu koja vam pre konektovanja šalje SMS poruku. Na ovaj način mreže štite i sebe i vas od hakera koji prave duplikate Wi-Fi mreža.


    Izvor: Itmagazin.info

  • Saradnja u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti

    Objavljeno 16.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić potpisali su Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti.

    Sporazum se odnosi na unapređenje mera i programa u oblasti bezbednosti dece u digitalnom okruženju, edukaciju o bezbednosti dece na internetu i prevenciju vršnjačkog nasilja na internetu, zatim na digitalnu inkluziju starijih osoba koja podrazumeva digitalno opismenjavanje u cilju prihvatanja, lakšeg razumevanja i korišćenja  informaciono-komunikacionih tehnologija u svakodnevnom životu, kao i na unapređenje digitalnih kompetencija žena svih starosnih dobi, u cilju smanjenja rodnog jaza u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i društveno i ekonomsko osnaživanje žena i njihovu regionalnu zastupljenost u oblasti informacionog društva.

    Državni sekretar izrazila je očekivanje da će uspostavljena saradnja doneti dodatni kvalitet programima u oblasti razvoja digitalnog društva, ističući da će planirane istraživačke aktivnosti u okviru Sporazuma, doprineti izradi Strategije razvoja digitalnih veština koju Ministarstvo priprema i dati jasne smernice za Akcioni plan.

    „Takođe, istraživanja targetiranih osetljivih grupa, doprineće i radu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kao i implementaciji Programa osnaživanja žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija za period od 2019. do 2020. godine, koji je u proceduri usvajanja“, zaključila je Matić.


  • Opasan virus na Google Play prodavnici

    Objavljeno 15.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Više od 100.000 korisnika širom sveta susrelo se sa MobSTSPY malware, nakon što se ovaj virus infiltrirao u Play Store-u. MobSTSPY malware namenjen je Android uređajima i prikuplja informacije o lokaciji korisnika, komunikacione logove, krade fajlove i podatke o njihovim nalozima. Korisnici su se najčešće zarazili virusom putem popularne igre Flappy Bird i aplikacije Flashlight.

    Prve verzije ovih aplikacija bile su bez malicioznog aktivnog koda, sve dok nije postojala dovoljno velika baza korisnika koji su preuzeli aplikacije.

    Google ima vrlo rigoroznu proveru novih aplikacija, ali nakon nekoliko update-a kada aplikacija bude dobro prihvaćena od strane korisnika mnogo lakše dolazi do prolaska maliciozne verzije.

    Nakon instalacije, MobSTSPY preuzima komandni i kontrolni server uređaja, omogućava pristup i prenos SMS poruka, kontakata, svih fajlova, pravljenje screenshot-ova, snimanja zvuka, preuzimanje WhatsApp podataka.

    Phishing napad je drugi način delovanja ovog virusa gde preko lažnih pop-up reklama zahteva od korisnika logovanje na Facebook ili neki drugi nalog. Nakon što korisnik unese svoje korisničko ime i lozinku, logovanje postaje neuspešno, a pop-up nestaje sa preuzetim kredencijalima.

    Po dosadašnjim istraživanjima ovaj malware otkriven je u 196 država od čega je 1/3 žrtava iz Indije. Sve zaražene aplikacije uklonjene su sa Google Play-a.

    Izvor: itmagazin

  • Ovo su najgore lozinke u 2018. godini

    Objavljeno 09.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Lozinka može da vam uništi život, ako neko dođe do vaše lozinke može doći do velikih problema bez obzira da li se radi o vašem mejlu, društvenoj mreži ili bankovnom računu.

    Čak i kada se radi o nekom vašem emejl nalogu koji više ne koristite ili vam nije važan, napadaču može biti zlata vredan. Zahvaljujući informacijama sa tog naloga, hakeri mogu otkriti lozinke za druge vaše naloge i mogu ih iskoristiti kako bi vam ukrali identitet ili pokrenuli napade na vašu porodicu i prijatelje.

    Svest korisnika kada su u pitanju lozinke generalno je na nezadovoljavajućem nivou. Lozinke su prva linija odbrane od mnogih internet bolesti, ali mali broj ljudi zaista i postupa u skladu sa tim. Ne tako davno je objavljena lista 100 najgorih lozinki, a neke se ponavljaju iz godine u godinu, kao na primer 123456 i reč password su na prva dva mesta već 5 godina za redom!

    Nove lozinke na listi su princess (11. mesto), 666666 (14. mesto) i donald (23. mesto).

    Korišćenje svog imena u lozinkama ili nekog uobičajenog imena nije dobra ideja. Isto tako hakeri imaju dosta uspeha u otkrivanju lozinki koje sadrže imena poznatih ličnosti iz sporta, pop kulture i jednostavne šablone na tastaturi, jer znaju da ljudi vole kombinacije znakova koje se lako pamte.

    Za pravljenje liste od 100 najgorih lozinki korišćeno je više od 5 miliona kompromitovanih kredencijala. Neke procene kažu da svaki deseti korisnik upotrebljava jednu od 25 najgorih lozinki sa liste, a oko 3% koristi 123456 kao lozinku.

    Zanimljivo je da ljudi, pored toliko poznatih slučajeva kompromitovanja podataka o kojima se često govori, i dalje ne vode računa o svojim lozinkama i bespotrebno se izlažu riziku iz godine u godinu.

    Čak ni poznate ličnosti nisu bolje od prosečnih korisnika kada se radi o odabiru lozinki. Nedavno je Kanje Vest na prijemu kod Donalda Trampa javno otkrio svoju iPhone lozinku – 000000.

    Još veća opasnost je postupanje kompanija i državnih ogranizacija gde se koriste jednostavne lozinke, na primer kompanija kompanija Ferero je svojim kupcima dala izuzetno loš savet da kao lozinku koriste reč “Nutella”.

    Sledećih 25 lozinki smatraju se najlošijim u 2018. godini:

    •123456

    •password

    •123456789

    •12345678

    •12345

    •111111

    •1234567

    •sunshine

    •qwerty

    •iloveyou

    •princess

    •admin

    •welcome

    •666666

    •abc123

    •football

    •123123

    •monkey

    •654321

    •!@#$%^&*

    •charlie

    •aa123456

    •donald

    •password1

    •qwerty123

    Preporuke za kreiranje i postupanje sa lozinkama:

    DA:

    •Koristite jedinstvene lozinke (nemojte koristiti istu lozinku za više sajtova i servisa).

    •Koristite složene lozinke (minimum 10 karaktera, poželjno 15, kombinacija malih i velikih slova, brojeva i specijalnih karaktera).

    •Važno je da zapamtite svoju lozinke bez zapisivanja, zato koristite lozinke koju možete da zapamtite. Ukoliko imate puno lozinki i brine vas da nećete uspeti sve da zapamtite, koristite neki od password manager alata, ali obavezno izaberite jaku i složenu master lozinku koju ćete zapamtiti.

    •Ukoliko sumnjate da neko zna vašu lozinku, odmah je promenite.

    •Menjajte lozinke periodično (svakih 3-6 meseci).

    •Koristite dvofaktorsku autentifikaciju gde god postoji ta mogućnost.

    •Uvek se izlogujte sa uređaja koje koristi više ljudi.

    NE:

    •Nemojte koristiti svoje ime, ime bliske osobe ili neko uobičajeno ime za lozinku.

    •Nemojte koristiti neki od jednostavnih šablona sa tastature (123456, qwerty, asdfg...).

    •Nemojte koristiti svoj broj telefona, adresu, grad, datum rođenja, niti reči koje postoje u rečnicima...

    •Nemojte koristiti default lozinke, čak i kada deluju kompleksno.

    •Ne unosite svoje lozinke (niti bilo kakve osetljive informacije) na http sajtovima (sajtovi bez SSL sertifikata).

    •Nemojte deliti lozinke sa prijateljima.

    •Ne unosite lozinku dok vas neko posmatra.

    •Ne čuvajte lozinke u browseru na uređajima kojima pristupa više ljudi.

    Izvor: www.it-klinika.rs


  • Kako pomoći detetu koje je žrtva nasilja na internetu?

    Objavljeno 03.01.2019. u Digitalna bezbednost

    Roditelji, neophodno je da znate kako da prepoznate i zaustavite zlostavljanje i maltretiranje dece na internetu koje danas predstavlja vrlo čest problem. Potražite podršku i informišite se o tome kako da vaše dete ostane bezbedno na mreži.

    Kako uočiti znakove koji ukazuju da vaše dete trpi nasilje putem interneta?

    Deca često ne žele da priznaju da trpe nasilje, zato su znaci koji ukazuju na to od ključne važnosti.

    Dete koje je meta nasilja obično iznenada prestaje da koristi internet i uređaje koje je do tada koristilo. Često ispoljava nervozu kada se koriste njegovi uređaji. Promene u ponašanju kada su deca tužna, ljuta ili povučena, takođe ukazuju na to da dete ima problem. Vrlo često dolazi do odbijanja da idu u školu ili obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Skoro uvek izbegavaju odgovore na pitanja o tome šta rade dok su online i kako provode vreme dok su na internetu.



    Šta učiniti ukoliko vaše dete ima problem na internetu?

    -  razgovarajte sa detetom o problemu

    -  pokažite detetu da ima vašu podršku

    -  nemojte braniti da koristi internet

    -  pomozite detetu da se nosi sa problemom

    -  kažite detetu da osveta nije rešenje

    -  blokirajte one koji vrše nasilje

    -  ne brišite poruke i komentare, već sačuvajte sve dokaze

    -  potražite savet i podršku bliskog prijatelja

    -  nemojte prestati da razgovarate sa detetom o nasilju kada maltretiranje prestane

    -  pozovite Nacionalni kontakt centar na bezbednost dece na internetu i prijavite nasilje.

    Odmah krenite u rešavanje problema

    Kada postanete svesni da vaše dete trpi nasilje, postoji nekoliko stvari koje morate odmah preduzeti.

    Prvo jeste da stvorite priliku da razgovarate sa detetom u opuštenoj atmosferi kao što je šetnja, vožnja bicikla ili bilo koja aktivnost u kojoj zajedno uživate. Ostanite mirni postavljajući otvorena pitanja bez osuđivanja. Podržite ih i pohvalite zbog toga što razgovaraju sa vama. Nemojte oduzimati detetu uređaj koji koristi ukoliko oni to ne žele, to samo može izazvati ljutnju ili povećati osećaj tuge.

    Ukoliko je dete uznemireno zbog nečega neprimerenog što je videlo online, pokušajte da mu ukažete na to kada je najbolje isključiti se iz grupnih chat-ova, kakve posledice može izazvati objavljivanje neprimerenih objava ili komentara. Zamolite ljude da uklone neprimeren ili uvredljiv sadržaj, jer nije uvek namera drugih da vas uvrede nečim što postavljaju.

    Prijavite nasilje

    Ukoliko osobe koje zlostavljaju vaše dete idu u istu školu sa njim, u rešavanje možete uključiti i školu. Sve škole imaju timove koji se bave protiv vršnjačkog nasilja i zajedno ćete sigurno brže rešiti problem.

    Važni saveti

    - Pobrinite se da potrebe i želje deteta ostanu na prvom mestu.

    - Ostanite mirni i ne zaboravite da možda škola nije svesna i obaveštena o tome šta se dešava.

    - Čuvajte dokaze i vodite evidenciju o svemu šta se dešava i kako se nasilje ispoljava.

    - Orijentišite se ka cilju-prioritet je da zaustavite nasilje, razmotrite praktične načine kako vam neko može pomoći da postignete cilj.

    Ukoliko je nepohodno, uključite policiju

    Ne postoji zakon protiv nasilja na internetu, ali postoji niz aktivnosti na internetu koje se posmatraju kao krivična dela. Ako je sadržaj seksualne prirode, usmeren na etničku pripadnost, pol, invalidnosti ili su to pretnje koje štete detetu i navode ga na samopovređivanje, uključite policiju.

  • Rizici korišćenja streaming servisa

    Objavljeno 26.12.2018. u Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Igrice koje deca igraju putem interneta nose sa sobom brojne rizike, kojih moramo biti svesni pre nego što se sa detetom upustimo u svet online igara.

    Rizici:

    Cyberbullying

    Mnoge online igre dozvoljavaju deci da komuniciraju prilikom igranja sa drugim igračima. Na taj način postoji rizik od izlaganja nasilju putem interneta, kao što je vređanje ili bilo koji vid neprimerene komunikacije.

    Lažno predstavljanje

    U mnogim popularnim igrama kao što su Fortnite, PlayerUnknown’s Battlegrounds i Call of Duty mogu se sresti ljudi koji se lažno predstavljaju. Predstavljaju se kao da su vršnjaci dece ili čak i neko koga oni navodno poznaju. U komunikaciji sa drugim igračima deca moraju da budu veoma oprezna, jer se nikada ne zna ko stoji sa druge strane ekrana.

    Dodatni troškovi

    Mnoge popularne online igre podstiču igrače da kupe dodatni sadržaj kako bi nastavili igranje ili prešli u neki naredni nivo. Kupovina varira od nečeg beznačajnog kao što je kupovina komada garderobe za omiljenog junaka do celog paketa za proširenje same igre.

    Ograničenje po uzrastu

    Usluge streaming servisa vrlo često nude neograničen pristup biblioteci igara, tako dolazi do stvaranja rizika da će neka igra imati starosnu granicu koja je iznad godina vašeg deteta. Zbog ovakvog rizika pojedini servisi sada imaju oznaku 18+ i kao takvi nemaju mogućnost roditeljskog nadzora.

    Saveti kako da deca budu bezbedna

    Prema istraživanjima 65% dece uzrasta od 11 do 16 godina pristaje na to da postoji roditeljska kontrola na njihovim igrama, ali roditelji vrlo često to odlažu zbog slabe informisanosti kako filteri funkcionišu.

    1.Razgovarajte sa vašim detetom i upoznajte se sa tim kakve igre igra. Što više znate o njihovim interesovanjima pre ćete znati ako je neophodno postaviti granicu.

    2.Postavite vremenska ograničenja kada je dozvoljeno igranje igrica, npr posle urađenog domaćeg zadatka ili samo vikendom.

    3.Naučite način kako igra funkcioniše, da li postoji mogućnost razgovora sa drugim igračima i da li sadrže mogućnost dodatne kupovine.

    4.Koristite roditeljski nadzor. Ovakve kontrole omogućavaju blokiranje preuzimanja zastarelih igara ili ograničenja kakva vi smatrate da su neophodna.

    5.Naučite dete da ne odaje lične informacije ma koliko da se sprijateljilo sa nekim od saigrača i da druge igrače ne dodaje na svojim nalozima na društvenim mrežama.

  • Šta su servisi za streaming igara?

    Objavljeno 19.12.2018. u Digitalna bezbednost

    Usluge za strimovanje igara postaju sve popularnije i očekuje se da će vrlo brzo postati jedan od glavnih načina kako će deca igrati video igre.

    Šta je streaming igara?

    Streaming prenos znači da kada igrač igra određenu igru putem interneta, to mogu drugi korisnici daprate putem uživo prenosa. Ovakvu uslugu omogućava korišćenje platformi kao što su Twitch ili YouTube.

    Na ovakav način omogućeno je igranje video igre bez prethodnog preuzimanja ili kupovine diskova, čak nije potreban ni poseban i skup računar. Primeri ovakvih igara su Red Dead Redemption i Unchartered.

    Prednost streaming -a jeste u tome što se igri može pristupiti sa bilo kod računara i bilo kog mesta na svetu, sve što je potrebno jeste dobra internet veza. Sve potrebno za pokretanje igre nalazi se u centru za prenos podataka i odatle se emituje na vaš računar. Stabilna internet veza je neophodna, a najmanja brzina za strimovanje je 5Mbps, ali većina servisa zahteva brzinu od 50Mbps. Mesečnom pretplatom se ostvaruje mogućnost pristupa biblioteci video igara koje se mogu igrati.

    Video igrice uz roditeljski nadzor

    Kupovina diskova sa video igricama je i dalje najjednostavniji način. Na svim diskovima je obeleženo za koji uzrast deteta je igra preporučljiva i to u velikoj meri može pomoći roditeljima da odluče da li je ta igra za njihovo dete ili još uvek nije vreme za nju.

    Jedan od načina jeste i preuzimanje igre u online prodavnici kao što su Xbox One ili PlayStation 4. Na ovaj način roditelji imaju pogodnosti korišćenja roditeljskog nadzora.

    Pretplatom na određene servise kao što je Xbox Game Pass imate mogućnost pristupa biblioteci video igara i njihovom neograničenom preuzimanju onoliko puta koliko želite. Većina igara dolazi sa proširenim sadržajem koji je besplatan i može se preuzeti nakon puštanja igre. Ovakav način igranja igara smanjuje mogućnosti roditeljskog nazora pa je zato neophodno instalirati aplikacije roditeljke kontrole na uređaju koji dete koristi. O filterima roditeljskog nadžora možete više pročitati ovde.

    Iako su igrice za brojnu decu „najbolja zabava“, njihovo korišćenje bi trebalo da bude ograničeno. Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je sredinom ove godine zavisnost od kompjuterskih igara kao bolest. Opširnije OVDE.


  • Instagram najavljuje uklanjanje lažnih lajkova i profila

    Objavljeno 12.12.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Instagram kreće u borbu protiv lažnih lajkova, pratilaca i komentara. Svaki lažni lajk i profil će biti uklonjeni zbog kršenja uslova korišćenja platforme, najavljeno je iz kompanije.

    - Napravili smo alate koji će pomoći da se identifikuje koji korisnici koriste ove usluge i automatski uklanjaju lajkovi, pratioci i komentari. Svaki nalog koji je identifikovan kao korisnik usluga trećih lica kako bi povećao popularnost, biće obavešten da su lažni lajkovi uklonjeni unutar Instagram-a. Takođe, biće zatraženo da promene svoju lozinku, u slučaju da je korišćenje ovih usluga narušilo privatnost naloga, saopštili su iz kompanije.

    Pošto Instagram postaje platforma za influensere i brendove kako bi oglašavali proizvode, sve više naloga će se neizbežno pretvoriti u aplikacije treće strane kako bi veštački povećali popularnost objava. Samo ove nedelje, The New York Times objavio je fenomen poznat kao „nanoinfluenseri“ odnosno ljudi sa samo 1000 pratilaca koji pokušavaju da zarađuju besplatne proizvode u zamenu za reklamiranje tih proizvoda na Instagramu. Kao što je slučaj sa strogim akcijama na Twitter-u, iskorenjivanje lažnih aktivnosti je nešto čime će Instagram morati da nastavi da se bavi ako želi da zaštiti integritet svog poslovanja.

    Iako Instagram već dugo uklanja lažne naloge, nikad ranije nije preduzeo akciju protiv lažnih lajkova. Kompanija planira preduzimanje novih mera protiv lažnih aktivnosti na platformi u narednim sedmicama.

    Izvor: Theverge


  • „Digitalna Evropa“ pravac digitalizacije Srbije

    Objavljeno 10.12.2018. u Digitalna bezbednost, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Savet Evrope usvojio je tekst predloga programa Digitalna Evropa koji će biti osnova za pregovore sa Evropskim parlamentom o implementaciji tog programa. Program „Digitalna Evropa“, pokrenut je da podstakne širu digitalizaciju i usvajanje novih tehnoloških dostignuća u pet ključnih oblasti: superkompjuteri, sajber bezbednost, napredne digitalne veštine, širenje društvene upotrebe digitalnih tehnologija i veštačka inteligencija.

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je tim povodom da je program „Digitalna Evropa“ još jedna potvrda da je digitalizacija strateški prioritet razvoja država Evropske Unije.

    „Ovaj program takođe može da predstavlja smernice Republici Srbiji za planiranje daljih koraka digitalizacije“, istakla je Matić, napominjući da je jedan od utvrđenih pravaca u Strategiji razvoja mreža novih generacija , usklađivanje sa Jedinstvenim digitalnim tržištem, na kojem je i „Digitalna Evropa“ zasnovan.

    Ona je podsetila da je od navedenih evropskih prioritetnih oblasti, Republika Srbija postavila regulatorni okvir sajber bezbednosti, da je u pripremi Strategija razvoja digitalnih veština, kao i da je pripremljen novi Zakon o elektronskim komunikacijama.

    Evropska komisija predložila je u junu ove godine ulaganja od 9,2 milijarde evra u program „Digitalna Evropa“ za period od 2021. do 2027. godine.


  • Kako da zaštitite svoje podatke i Facebook nalog od hakovanja

    Objavljeno 05.12.2018. u Društvene mreže, Digitalna bezbednost

    Pošle nedelje smo pričali  kako da prepoznamo hakovan nalog, a u ovom delu ćemo detaljnije objasniti kako da postavite podešavanja privatnosti i sprečite da vam neko hakuje nalog i koristi vaše privatne podatke.

    Koristite jaku lozinku

    Treba da postavite pamtljivu lozinku koja će odoleti brutalnim napadima hakera. Omogućavanje pristupa putem otiska prsta je veoma dobar i zgodan savet, mada su neki korisnici primetili da vas siledžije mogu primorati da unesete lozinku sa otiskom prsta.

    Kada ste se pobrinuli za osnove, sada možemo preći na još nekoliko naprednijih opcije koje treba uzeti u obzir. Možete podesiti obaveštenja o prijavljivanju ili    e-mail-u koje možete naći u okviru Security Settings > Login Alerts.

    Pod sigurnosnim postavkama možete takođe da potvrdite polje za odobrenje prijave. To zahteva da se  ukuca sigurnosni kod kada se logujete sa nepoznatih uređaja ili pretraživača i predstavlja još jedno snažno odvraćanje napadača o kome treba razmisliti.

    Obratite pažnju prilikom pretraživanja na društvenim mrežama

    Kako biste zaštitili svoj nalog potrebno je da razmislite o preventivnim merama. Prvi primer je da izbegavate linkove koji nisu sigurni, postoji puno slučajeva neželjene pošte koja može zaraziti računar. Izbegavajte spam linkove koji se vrlo često pojavljuju čak i u porukama od vaših prijatelja.

    Drugi primer su lažne web stranice koje na prvi pogled izgledaju kao društvena mreža koju želite posetiti međutim reč je samo o načinu prikupljanja vaših podataka. Ovakav način internet prevare poznat je kao „fišing“.

    Podešavanja privatnosti na društvenoj mreži Facebook

    Obavezan korak koji trebate preuzeti je podešavanje privatnosti na vašem nalogu u vezi sa objavama, fotografijama i tagovanjem. Pre objavljivanja i prikazivanja na vašem profilu, možete pregledati objave i dati dozvolu da one budu prikazane. Na taj način imate kontrolu pre nego što na vašem zidu bude objavljeno nešto neprimereno. Sakrivanje određenih objava štiti vašu privatnost i daje vam mogućnost da objave vide određeni i vama važni ljudi, a ne svi prijatelji ili svi korisnici interneta.

    Kada podesite privatnost i vaš profil postane dostupan samo ljudima kojima verujete, smanjujete mogućnost da neko sa lažnog profila prati vaše aktivnosti.

    Naredni korak jeste da prepoznate da li ste moguća meta hakovanja.

    Zaštitite svoju privatnost i bezbednost. Ništa nije bezbedno 100 % ali postoje načini da zaštitite svoj nalog, učinite ga manje dostupnim hakerima i sačuvate svoje podatke i lične informacije.


    Izvor: makeuseof.com