Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Internet prevara

    Objavljeno 21.02.2018. u Edukacija, Digitalna bezbednost

    Čitate tekst na internetu, možda ste do njega došli preko linka na Facebook-u, Twitter-u, ili na nekoj drugoj društvenoj mreži. Možda i ne znate da ste na putu do tog teksta bili izloženi riziku da budete žrtva internet prevare.

    Ono što odvaja internet prevare od ostalih pretnji koje dolaze sa interneta, kao što su virusi, Trojanci, spyware, spam je faktor čovek, dakle, ne računar, koji stoji iza celog procesa.

    Fišing (pfishing od eng. fishing – pecanje, pecanje žrtve) je tehnika sajber napada, u kojoj sajber kriminalci, predstavlјajući se lažno, pokušavaju da navedu žrtve da ostave poverlјive podatke, preuzmu malver ili uplate novac. Obično se fishing tehnikom cilјa veliki broj primalaca u nadi da će se makar jedan od njih "upecati", što za napadače znači da je napad uspešan.

    Fišing se obično obavlјa preko lažnog, neželјenog e-mail-a (slično spamu), koji sadrži zlonamerne web linkove ili dodatke. Klikom na taj link ili otvaranjem dodatka, možete zaraziti vaš računar zaraženim softverom. Tipičan fišing započinje porukom koja izgleda kao da je stigla od banke ili web stranice čije usluge koristimo, u kojoj se objašnjava da je zbog bezbednosne provere potrebno prijaviti se na njihovu web stranicu i upisati svoje podatke. Stranica na koju vas ta poruka usmerava izgledom će imitirati servis koji koristimo ali će upisani podaci završiti u rukama prevaranta. Osnovni razlog popularnosti fišinga, kao metode prikuplјanja poverlјivih ličnih podataka, jeste taj što se prevaranti ne moraju truditi da pronađu propuste u sigurnosnoj zaštiti vašeg računara već korisnik svojevolјno upisuje potrebne informacije. Lažni dobici na lutriji, povolјni krediti iz drugih zemalјa, ponude poslate elektronskom poštom, izuzetno su sumnjive. Prevaranti mogu tražiti da uplatite novac kako biste sprečili objavu nekog neprijatnog video zapisa u kojem se navodno pojavlјujete (video zapis naravno ne postoji).

    Sve ove prevare predstavlјaju oblike socijalnog inženjeringa jer manipulišu isklјučivo lјudima, dok je tehnologija samo sredstvo domašaja velikog broja lјudi.

  • Maliciozni softver (malver)

    Objavljeno 20.02.2018. u Edukacija, Opasnosti, Digitalna bezbednost

    Popularno zvani virusi ili crvi neki su od brojnih oblika softvera napravlјenog sa namerom zloupotrebe kompjuterskih sistema. Kako tih oblika ima sve više zajedno su okuplјeni pod pojmom malicioznog softvera – malvera (eng.malware – malicious softwere.)

    Malver u praksi razlikujemo po funkciji koju obavlјa za svog autora. Neki su oblici potpuno autonomni i izvršavaju unapred zadane zadatke (npr. korišćenje vašeg računara za rasparčavanje neželјene pošte, spama), a neki se nakon ugradnje u računar, pritaje i očekuju uputstvo od svog autora. Osim manipulacijom korisnika, malver se ugrađuje u računar i korišćenjem sigurnosnih propusta softvera koji koristite. To znači, da takav malver s jednog zaraženog računara na drugo može putem mreže preći bez ikakve interakcije s korisnikom i bez ikakve vidlјive reakcije računara, ali pod uslovom da je cilјno računaro ranjivo, nezaštićeno.

    Zamislite da ste na ulaz u kuću ugradili sigurnosna vrata, ali imate prozore koji se mogu otvoriti spolјa. S vratima je sve u redu, ali vaša je kuća svejedno izložena riziku od provale - dovolјno je da provalnik primeti vaš propust. U slučaju softvera, propusti nestručnim očima uopšte nisu vidlјivi i moramo se osloniti na proizvođača.

  • Kako biti bezbedan na “browserima“

    Objavljeno 14.02.2018. u Edukacija, Digitalna bezbednost

    Svi mi koji koristimo internet imamo mogućnost izbora koji pretraživač ćemo koristiti. Pre nego što naparvimo izbor neophodno je da se što više informišemo o njima.

    Internet pretraživač je program koji nam omogućava traženje informacija. Internet pretraživači su programi koji skuplјaju sve dokumente web stranica i sortiraju i obrađuju iste u svojim bazama podataka. Na web stranicama ovih pretraživača možemo pogledati sve skuplјene informacije u bazi podataka. Pomoću pretraživača pored pretrage možemo gledati video zapise online, igrati igrice i sl.

    Postoji više intenet pretraživača, to su:

    • Google Chrome
    • Firefox
    • Safari
    • Opera
    • Intenet Explorer

    Pretraživači imaju mogućnost da prate pretrage korisnika. Lične iformacije mogu biti otkrivene putem pretraživanja pomoću stavki koje se traže, pomoću vremena pretrage kao i mnogo toga drugog. Pretraživači tvrde da je potrebno zadržati takve informacije u cilјu pružanja što bolјe usluge, bezbednosnih pritisaka kao i zaštite od prevara. Pretraživači uzimaju sve svoje korisnike i svakom od njih dodelјuju određeni identifikacioni broj. Kontrolom baze podataka često se vodi evidencija o tome gde je korisnik odlazio na internetu.

    Mozilla Firefox

    Mozilla Firefox podržava aplikacije koje se dodatno instaliraju da bi bilo sigurniji i da bi znali koji su sajtovi imaju viruse, a koji nisu.

    Mozila je tzv. pretraživač od poverenje. Milioni korisnika ocenili su ga kao bezbedan i na taj način preporučili drugim korisnicima. Korisnici imaju mogućnost da lošom ocenom obeleže zaražene sajtove i na taj način upozore druge da ih ne posećuju.

    Google Chrome

    Savetuje se da koji god pretraživač izaberete obratite pažnju na svoju bezbednost.

    Google Chrome recimo ima sigurnosne mere koje pomažu u vašoj zaštiti dok pretražujete web. Za prilagođavanje tih podešavanja sledite ove korake:

    • Odaberite “Podešavanja“;
    • Kliknite “Prikaži napredne podešavanja“;
    • Tada dolazite do podešavanja koja možete prilagoditi kako želite.
  • Nasilјe na chat-u

    Objavljeno 12.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Chat je vrlo popularan, pa je stoga i privlačan osobama koje ga žele zloupotrebiti. Zloupotreba najčešće uklјučuje preteće ili ucenjujuće poruke koje jedna osoba ili više njih upućuje drugoj osobi. U takvim situacijama treba biti oprezan jer nasilnik može biti zaista opasna osoba.

    Kako se na chatu zaštititi od nasilјa?

    • Nadimci kojima se osobe predstavlјaju pri korišćenju četovanja mogu uticati na druge – bilo bi dobro birati nadimak koji će decu zaštititi od mogućeg nasilјa i koji ga neće podsticati.
    • Većina chat-ova sadrži mogućnost zaustavlјanja (Block) ili zanemarivanja (Ignore), kojima se zaustavlјaju dalјe poruke od neželјenih korisnika. Ako je riječ o nekome ko je jednostavno dosadan, blokiranje poruka najčešće je dovolјno da se problem zaustavi. A ako se radi o osobi koja iznosi stvarne pretnje, važno je da dete o tome obavesti odraslu osobu u koju ima poverenja.
    • Kontaktirati administratora koji može onemogućiti dolazak poruka od određenih “nadimaka”, od kojih su pre dolazile neprimerene ili nasilne poruke.
    • Deca nikad ne bi trebala davati svoje pravo ime ili lične podatke na chat-u, jer je nemoguće znati govori li druga osoba istinu ili ima loše namere.

    Nasilјe na forumu

    Forumi su od svih oblika komunikacije na internetu, najbolјe organizovani. Na njima se nalaze administrator (jedan ili više njih) i moderatori zaduženi za posebne delove foruma. Oni čitaju sve teme i diskusije pa tako paze da ne bude vređanja, pretnji, objavlјivanja privatnih podataka i kršenja prava. Ako neko zloupotreblјava forum za takve stvari, potrebno je kliknuti na opciju “Obavesti moderatora”. Moderator ili administrator će izbrisati taj zapis, upozoriti korisnika ili mu zabraniti dalјi pristup ako se to ponovi.

    Nasilјe putem bloga

    Nasilјe putem blogova odnosi se najpre na “otimanje” tuđih blogova (žrtvama) pa zatim na dopunjavanje ličnim uvredama i/ili seksualnim sadržajima. Takvim se oblikom nasilјa narušava ugled i ugrožava privatnost druge osobe. Toj vrsti nasilјa posebno su podložna deca, koja šalјu fotografije i lične podatke s cilјem da pronađu prijatelјe na internetu. Takvu decu nasilnici zlostavlјaju preko njihove lične internet stranice.

    Komentari koji se dopisuju u blogove, kod žrtve uzrokuju nemir i stres, a zavisno od jačine, mogu dostići i određeni stepen zlostavlјanja. Tako se, na primer, događa da tinejdžer objavi sliku bivše devojke tako da fotomontažom spoji njenu glavu s telom porno glumice. Neke poruke sadrže čak pretnje smrću.

    Šteta učinjena nasilјem preko interneta može zaista biti velika. Tinejdžeri katkad zaboravlјaju, pogotovo kad je riječ o blogovima, da bilo šta objavlјeno na internetu ima neželјenu publiku, a time i neželјene posledice, koje u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do destruktivnih ili autodestruktivnih ponašanja.

    Kratki saveti za decu

    1. Nikad ne ostavlјaj lične informacije na internetu.
    2. Nikad nikome ne reci svoju lozinku, osim svojim roditelјima.
    3. Ako ti neko pošalјe zlonamernu ili preteću poruku, nemoj odgovoriti. Slikaj je (screenshot) i sačuvaj kao dokaz. O svemu obavesti stariju osobu kojoj veruješ ili pozovi naš centar na 19833.
    4. Nikad ne otvaraj e-mail ili linkove koje ti pošalјe neko koga ne poznaješ ili neko za koga znaš da je zlostavlјač.
    5. Ne šalјi poruke kad si lјut. Pre nego što klikneš “Pošalјi” zapitaj se kako bi se ti osećao da primiš tu poruku.
    6. Pomozi deci koju na taj način zlostavlјaju, tako što nećeš da prikrivaš nasilјe i što ćeš odmah da obavestiš odrasle ili pozoveš nas na 19833.
    7. Na internetu poštuj pravila ponašanja kao i u svakodnevnom životu.
  • Digitalna pismenost za digitalnu bezbednost

    Objavljeno 06.02.2018. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da je digitalno opismenjavanje dece i mladih uslov za pravilno, efikasno i bezbedno korišćenje novih tehnologija.

    Na konferenciji povodom Dana bezbednog interneta u Naučno tehnološkom parku Beograd, Matić je čestitala nagrađenim nastavnicima na konkursu „Digitalni čas“, kojima su ovom prilikom svečano uručene diplome.

    Ona je poručila da je njihov doprinos klјučan u kompleksnom procesu razvoja digitalne kulture novih generacija.

    Na ovogodišnjem konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, nagrađen je 51 rad, a svi radovi koji su ispunili uslove konkursa biće objavlјeni na adresi zbornikradova.mtt.gov.rs.

    „Osim „Digitalnog časa“ Ministarstvo nadležno za telekomunikacije sprovodi i druge programe i projekte za podsticanje primene IKT-a u obrazovanju, među kojima je najvažnije povezivanje svih osnovnih i srednjih škola na Akademsku mrežu Srbije. Umrežavanje je sprovedeno prošle godine, čime su škole dobile besplatan i bezbedan internet i infrastrukturnu podršku za efikasno sprovođenje nastave informatike“, podsetila je državni sekretar.

    „Ministarstvo takođe već dve godine za redom sprovodi školsku kampanju za pametno i bezbedno korišćenje digitalnih tehnologija, IT karavan koji je do sada obuhvatio preko 10000 đaka, a ove godine biće posvećen i roditelјima. U okviru kampanje promoviše se i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je za godinu dana od osnivanja imao preko 4000 poziva“, navela je Matić.

    Na konferenciji je govorila i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček, koja je istakla da to Ministarstvo sistemski i dugoročno utiče na formiranje digitalne kulture mladih, kao i na njihov bezbednosni status u onlajn okruženju.

    „Uvođenjem obaveznog predmeta informatike i računarstvo u osnovnoj školi obezbeđen je potpuni obuhvat učenika tog uzrasta, a aktivnosti na kontinuiranim obukama nastavnika svakako će dugoročno doprineti razvoju digitalne pismenosti i bezbednosti“, rekla je Viček.

    Specijalni gost konferencije, predstavnik Unicefa Srbija Mišel Sen-Lo rekao je da je jasno da su deca u centru digitalne politike Srbije i da je potrebno da propisi i mehanizmi za bezbednost dece na internetu budu potpuno operacionalizovani, naročito kada se radi o čuvanju privatnosti i identiteta dece onlajn.

    „Unicef je, kao i uvek, spreman da pruži podršku, kako bi sva deca iskoristila mogućnosti digitalnog doba i bila opremlјena adekvatnim veštinama da efikasno i bezbedno učestvuju u društvenom, civilnom, ekonomskom i političkom životu“, istakao je Sen-Lo. 

    Ovom prilikom održane su i dve panel diskusije: „Digitalna pismenost za digitalnu bezbednost“ i „Institucionalni i civilni odgovor na ugrožavanje bezbednosti dece na internetu“, u kojima su učestvovali predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sektora, Ministarstva unutrašnjih poslova, nevladinih organizacija „Save the Children“ i Unicef, predstavnici Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kao i Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić.

    Međunarodni Dan bezbednog interneta danas se obeležava u preko 130 zemalјa širom sveta, sa porukom „Kreiraj, poveži, podeli poštovanja: Bolјi internet počinje sa tobom“.


    Sve slike sa događaja možete pogledati na linku:

    http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/rs-cir/galerije/dan-bezbednog-interneta

  • Cyberbullying – Vršnjačko nasilјe na internetu Saveti za nastavnike

    Objavljeno 06.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Kako bi izbegli pojavu cyberbullying – a u školi, pored đaka neophodno je da se nastavnici pridržavaju određenih saveta i pravila.

    • Konstantno sa đacima razgovarajte o tome koji su sajtovi prikladni za njhov uzrast i zašto.
    • Koristite svaku priliku da roditelјe podsetite da svakodnevno obrate pažnju na to šta njihovo dete radi dok je na internetu.
    • Zabrane nikako nisu rešenje, pa tako ne savetujte da je igranje igrica loše, već kroz kreativne primere i radionice pokažite koje su loše strane interneta.
    • Česta predavanja i edukacije naučiće decu o opasnostima na internetu.
    • Ragovarajte sa đacima šta se sve smatra cyberbullying – om. Podsećajte ih na to da se svaki vid cyberbullying – a kažnjava i da snose posledice svi koji kreiraju i dele neprimeren sadržaj.
    • Postoje mnoge promene u ponašanju deteta koje je meta cyberbullying – a, obratite pažnju ukoliko ih primetite kod svojih učenika i pokušajte da razgovarate sa njima i otkrijete u čemu je problem.
    • Deca koja su meta vršnjačkog nasilјa na internetu postaju povučena, neraspoložena, usamlјena. Odbijaju da odlaze na treninge, u školu i druženje sa drugom decom. Često se dešava da imaju suicidne ideje kao i manjak koncentracije.
    • Često se dešava da deca ne žele da razgovaraju o problemu koji imaju, potrudite se da angažujete nekog u koga imaju poverenja, kao što je drugi nastavnik, psiholog ili pedagog škole.
    • Pratite interakciju deteta sa njegovom okolinom.
    • Škole imaju jasno definisane procedure za postupanje u slučaju pojave cyberbullying – a, ukoliko primetite da je inicijator nasilјa neko iz škole, obavezno što pre uklјučite ceo kolektiv u rešavanje.
    • Ako dođete do materijala na društvenim mrežama kojim se maltretira neko od učenika prijavite to administratorima društvene mreže kako bi materijal bio što pre uklonjen. Pre nego što prijavite neprimeren sadržaj, snimkom ekrana sačuvajte dokaz o svemu šta ste pročitali.
    • Uvek savetujte decu da kada imaju bilo kakav problem podele to sa starijima.
  • Dan bezbednog interneta

    Objavljeno 05.02.2018. u Digitalna bezbednost

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija organizuje konferenciju povodom Dana bezbednog interneta u utorak, 6. februara, sa početkom u 11 časova, u Naučno-tehnološkom parku Beograd.

    Konferenciju će svečano otvoriti državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, a uvodna obraćanja imaće i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček i predstavnik Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lo.

    Ovom prilikom biće uručene diplome nastavnicima koji su nagrađeni na Javnom konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, „Digitalni čas“.

    U okviru konferencije biće održana dva panela na teme: „Digitalna pismenost za digitalnu bezbednost“ i „Institucionalni i civilni odgovor na ugrožavanje bezbednosti dece na internetu“.

    Međunarodni Dan bezbednog interneta ove godine obeležava se pod sloganom: „Kreiraj, poveži, podeli poštovanje: Bolјi internet počinje sa tobom“.


    Agenda - Dan bezbednog interneta

  • Kako prepoznati predatora u 5 koraka?

    Objavljeno 02.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Nemoguće je znati da li se neko koga upoznajemo preko interneta zapravo lažno predstavlјa. Zato obrati pažnju na sledeće stvari:

    1. Suviše dobro da bi bilo istinito

    Da li i oni vole iste stvari kao i ti i poklanjaju ti previše pažnje? Da li su stvarno fini kad postavlјaš sliku ili objavu? Svi mi volimo pažnju i super je upoznavati osobe koje imaju ista interesovanja kao i mi ali zapamti da se neki lјudi pretvaraju da su ti prijatelјi sa želјom da ti na neki način naude.

    2. Daje ti poklone i obećava ti svašta

    Da li ti neko nudi razna obećanja ili ti daje poklone za uzvrat ukoliko nešto uradiš za njega? Davanje poklona i obećanja mogu biti znak da neko želi da vrši pritisak na tebe. Ukoliko se osećaš pod pritiskom i neko traži od tebe da radiš nešto što ne želiš, to može biti znak da se dopisuješ sa nekom osobom sa kojom ne bi trebalo.U toj situaciji trebalo bi da razgovaraš sa nekom odraslom osobom od poverenja.

    3. Neko vrši pritisak na tebe

    Da li neko pokušava da razgovara sa tobom o nečemu i taj razgovor ti je neprijatan? Kao npr. seks? Da li ti neko traži slike koje inače ne bi pokazao nikome? Pogrešno je to da bilo ko vrši pritisak na tebe i zahteva da radiš stvari koje ćete osramotiti ili jednostavno ne želiš. Ukoliko bilo ko vrši pritisak na tebe ili se na bilo koji način osećaš nelagodno, razgovaraj sa roditelјima ili se obrati Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

    4. Privatna ćaskanja

    Zapitaj se zašto neko želi da ćaskanje sa tobom bude tajno?! Sobe za chat ili forumi su zapravo javna mesta na kojima svi učesnici mogu videti tvoju prepisku. Ponekada su tu prisutni moderatori da vode računa da li postoji neki neprikladan razgovor. Trebalo bi da vodiš razgovore na javnim mestima kako bi sprečio nekoga da ti kaže ili ponudi nešto neprikladno.

    Ukoliko tajno ćaskaš sa lјudima koje si upoznao online, budi vrlo pažlјiv da ne otkrivaš informacije koje mogu da te identifikuju, kao što su tvoje ime, fotografije ili e-mail adrese.

    5. Samo naša mala tajna

     Da li ti govori da za vaša ćaskanja znate samo vi? Da li ti govori da ćeš biti u nevolјi ako ga ne poslušaš? Ako ti traži da zadržiš to samo za sebe, on možda pokušava da te zaustavi u traženju pomoći. Ne bi trebalo da vodiš tajna ćaskanja sa lјudima koje upoznaješ online. Ako te tajna brine i osećaš se uznemireno razgovaraj sa roditelјima ili se obrati Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu.

  • Pitanja koja možete postaviti sebi pre nego što nešto objavite online?

    Objavljeno 01.02.2018. u Digitalna bezbednost, Saveti

    Sadržaji koje objavlјuješ na internetu su vidlјivi mnogim lјudima i ostaju na internetu zauvek!

    Može biti veoma teško kontrolisati sve informacije koje postavlјaš online, ali ako samo na trenutak razmisliš, pre nego što objaviš bilo šta, možeš sprečiti potencijalne greške. Pre nego što bilo šta objaviš, zapitaj se sledeće:

    1.Kakvu sliku šalјem o sebi?

    Da ne poznaješ sebe, kakvo bi mišlјenje imao o svojim objavama? Šta bi pomislio o osobi koja to objavlјuje?

    Uvek vodi računa da stvari koje delimo sa prijatelјima, kao šalu, drugim lјudima mogu nekada da izgledaju potpuno drugačije, a da neko od njih može biti čak i neko koga pokušavaš da impresioniraš – dečko, devojka, čak i poslodavac.

    2.Da li objave ostaju trajno?

    Kada objaviš nešto online možeš zauvek da izgubiš kontrolu nad tim. Čak i kada izbrišeš fotografiju ili objavu, ne možeš biti siguran da je neko drugi nije kopirao ili preuzeo. Razmisli sa koliko lјudi deliš svoje objave i da li će oni voditi računa o tome što ti objavlјuješ. Ne zaboravi da je drugim lјudima lako da kopiraju, zatim izmene i podele tvoje objave tako izmenjene.

    3.Da li odajem previše?

    Uvek znaj da što više stvari deliš, to lјudi mogu više da saznaju o tebi. Razmisli da li oni mogu da iskoriste tvoje objave kako bi te kasnije maltretirali?

    4.Da li moje objave kreiraju moj imidž online?

    Važno je da znaš kakav uticaj mogu imati tvoje objave na druge. Uvek razmisli da li imaš dozvolu od strane tvojih prijatelјa da deliš njihove smešne fotografije i da li neki smešan komentar koji napišeš može povrediti bilo čija osećanja?

    5. Bilbord test. 

    Pre nego što nešto objaviš razmisli da li bi bio srećan da tako nešto osvane na bilbordu pa da ga na taj način može videti ostatak tvoje škole, tvoji roditelјi, bake i deke, kao i tvoje komšije? Ako ne želiš, razmisli dva puta pre nego što to i uradiš.

  • 11 Činjenica o cyberbullying - u

    Objavljeno 31.01.2018. u Edukacija, Digitalna bezbednost

    • Skoro 43% dece je bilo nasilno na internetu.
    • 70% učenika priča o čestom nasilјu na internetu. Popunjavanje Facebook feed-ova sa pozitivnim postovima umesto negativnim može povećati moral u školi.
    • Preko 80% tinejdžera redovno koristi mobilni telefon čineći ga najčešćim sredstvom za cyberbullying.
    • 68% tinejdžera se slažu da je vršnjačko nasilјe na internetu ozbilјan problem.
    • 81% mladih lјudi misli da je lakše izbeći nasilјe na  internetu nego lično
    • 90% tinejdžera koji su videli sajberbulling na društvenim mrežama kaže da su ga ignorisali
    • Samo 1 od 10 žrtava će obavestiti roditelјe ili poverlјivu odraslu osobu o zlostavlјanju.
    • Devojčice su dvostruko više žrtve kao i počinioci cyberbullying -a.
    • Oko 58% dece priznaje da  im je neko na internetu rekao nešto uvredlјivo ili poslao poruku koja ih je povredila. Više od 4 od 10 kažu da se to dogodilo više od jednom.
    • Žrtve koje su bile maltretirane preko interneta su od 2 do 9 puta više razmišlјale o samoubistvu.
    •  Oko 75% učenika priznaje da je posetilo veb stranicu koja se zasniva na maltretiranju drugog učenika.