Oblasti delovanja:

Pretraži po ključnoj reči:

  • Niš oslonac digitalizacije srpske privrede

    Objavljeno 06.11.2018. u IKT i privreda, IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je na otvaranju Foruma naprednih tehnologija u Nišu, da taj grad, kao tehnološki i inovativni rasadnik predstavlja jedan od oslonaca digitalizacije srpske privrede.

    „Vlada Srbije kontinuirano ulaže u istraživanje i podsticaj inovacija u ovom gradu“, rekla je Matić, podsetivši da je tokom prošle godine renovirano i opremljeno 607 kvadratnih metara na Elektronskom fakultetu u Nišu i da je otvoren Startap centar koji je postao središte okupljanja inovativnih kompanija južne Srbije.

    Ona je najavila da će do kraja novembra početi izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Nišu i da je započet projekat proširenja Elektronskog fakulteta, koji će omogućiti obuku studenata za korišćenje naprednih tehnologija i učenje kroz praksu, razvoj biznis inkubatora, kao i prostor za istraživanje i razvoj proizvoda većih kompanija.

    „Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije predložio je i proširenje i opremanje radionica Naučno-tehnološkog parka Beograd i unapređenje opreme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Investicionog centra tog fakulteta“, dodala je državni sekretar, napomenuvši da su oba projekta procenjena na ukupno 5 i po miliona evra.

    Osim podsticanja istraživanja i preduzetništva za uspešnu digitalizaciju ključni su i zakoni, ali i infrastruktura i razvoj digitalnih veština, navela je državni sekretar, podsetivši da su usvojeni važni zakoni za razvoj digitalne ekonomije, kao što su Zakon o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju i Zakon o informacionoj bezbednosti.

    „U oblasti razvoja širokopojasnih mreža nove generacije Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pripremilo je program podsticaja izgradnji otvorenih pristupnih optičkih mreža u ruralnim područjima“, navela je Matić, podsetivši da je usvojena i Strategija razvoja mreža nove generacije.

    Ona je dodala i da je u cilju podizanja digitalnih veština u toku projekat „Povezane škole“, koji će doprineti primeni IKT- obrazovanju, kao i da je u procesu izrada sveobuhvatne Strategije razvoja digitalnih veština.

  • Kontroliši svoj digitalni život kako ne bi bio žrtva online prevara

    Objavljeno 31.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Sajber kriminalci uvek traže način kako da zarade novac na vaš račun. Ovo su najčešći načini online finansijskih prevara.


    1.Pretvaraju se da su vaš direktor

    Ovi slučajevi se odnos na prevare kada se sajber kriminalci pretvaraju da su vaš direktor ili kada je putem poslovnog imejla zaposleni koji je ovlašćen za plaćanja prevaren da plati lažnu fakturu ili izvrši neovlašćen prenos novca sa poslovnog računa.

    Kako to funkcioniše?

    Metod se zasniva na želji zaposlenog da brzo izvrši zadatak kada ga zatraži rukovodstvo. Prevaranti imaju informacije o organizaciji, a elektronska pošta izgleda vrlo ubedljiva.




    Koji su znakovi upozorenja?

    1.Direktan kontakt rukovodstva preko neželjenog imjela ili poziva.

    2.Zahtev za apsolutnom poverljivošću.

    3.Pritisak i osećaj hitnosti.

    4.Neobičan zahtev u suprotnosti sa unutrašnjim procedurama.

    5.Pretnje ili neuobičajena laskanja i /ili obećanja nagrade.

    2. Prevaranti se pretvaraju da su vaši klijenti

    Pretvaraju se da su dobavljači, pružaoci usluga, poverioci. Pristupi mogu biti putem telefona, pisama ili faksa ili imejla. Prevaranti traže od banke da promene detalje plaćanja za buduće fakture (npr. podatke o primaocu bankovnog računa).

    3. Oni vas zovu, šalju vam poruke ili imejlove

    Fišing (putem imejla), smišing (putem SMS) i višing (putem poziva) je načešći vid manipulacije pojedinca kako bi se došlo do poverljivih informacija korisnika bankarskih usluga.

    Bankarski email-ovi

    Fišing se odnosi na prevarantske e-poruke koje prevare primaoca kako bi odao lične finansijske ili bezbednosne informacije.

    Kako to funkcioniše?

    Ovi imejlove mogu izgledati identično tipovima prepiske koje prave banke šalju, kopiraju logotip i kontekst prave e-pošte;

    Koristi se jezik koji prenosi osećaj hitnosti, na primer iniciraju penale ako ne odgovorite;

    Može vam zatražiti da preuzmete prilog ili kliknete na vezu;

    Sajber kriminalci se oslanjaju na činjenicu da su ljudi zauzeti; na prvi pogled,  ove e-pošte izgledaju legitimno. Kao rezultat toga, primalac je verovato ozbiljno shvatio ono što je napisano u imjelu i odmah postupa po njemu.

    Pozivi banke

    Višing (kombinacija glasovnih prouka i email-a) je prevara putem telefona u kojoj prevaranti pokušavaju da prevare žrtvu u otkrivanje ličnih, finansijskih ili bezbednosnih informacija ili prenošenju novca na njih.

    SMS poruke banke

    Smišing (kombinacija SMS i emil-a) je pokušaj prevaranta da dobiju lične, finansijske ili bezbednosne informacije putem tekstualne poruke. Oni deluju kao pouzdan izvor, a predstavljaju banku, izdavaoca kartica ili provajdera.

    Kako to funkcioniše?

    U poruci će vas obično pitati (obično sa osećajem hitnosti) da kliknete na određeni link ili pozovete telefonski broj kako biste potvrdili, ažurirali ili ponovo aktivirali svoj račun. Povezivanje na veb stranici dovodi do lažnog veb sajta i broj telefona prevaranta, kako bi izledala kao prava legitimana kompanija. Cilj je da otkrijete bilo kakve informacije koje će pomoći prevarantima da vam ukradu novac.

  • Saradnja u zaštiti od seksualnog zlostavljanja dece na internetu

    Objavljeno 30.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu za godinu i po dana od osnivanja, registrovao je 84 predmeta koji imaju elemente krivičnog dela i odnose se na seksualno zlostavljanje dece, izjavila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. .

    Prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji sa međunarodnom organizacijom „Save the children“, ona je istakla da je u pitanju najteži oblik ugrožavanja dece na internetu, navodeći i podatak da je Interpolova međunarodna baza podataka za seksualno iskorišćavanje dece (ICSE) registrovala deset hiljada slučajeva takvog zlostavljanja dece putem interneta širom sveta, za sedam godina  od pokretanja baze.

    „Veliki broj ovakvih slučajeva čak ostaje neprijavljeno ili deca i roditelji obrišu dokaze i ugase nalog na kojem se desilo uznemiravanje. Tako prestupnici ostaju nekažnjeni i nastavljaju da uznemiravaju i zlostavljaju. Zbog toga je veoma važna edukacija, da i deca i odrasli znaju kako se postupa kod zloupotreba, ali pre svega radi prevencije“, poručila je Matić, upozorivši da svaka komunikacija sa nepoznatom osobom, u kojoj se iznose lični podaci ili intima, nosi sa sobom ogroman rizik.

    Državni sekretar je izrazila očekivanje da će aktivnosti definisane u Sporazumu o saradnji, koji je u ime organizacije „Save the Children“ potpisala menadžer kancelarije za Srbiju, Dubravka Vranjanac, doprineti kvalitetu edukativne kampanje Ministarstva, IT karavan, kao i razvoju Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

    Ona je podsetila da pored telefonskog i onlajn savetovanja, edukacije i prijema prijava, putem telefona 19833 i veb adrese www.pametnoibezbedno.rs, Kontakt centar organizuje i prezentacije o bezbednosti dece na internetu širom Srbije, koje i sami građani i škole mogu da zakažu.


  • Građani prioritet u procesu digitalizacije

    Objavljeno 26.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi, Infrastruktura

    Mere za razvoj koje se donose na državnom nivou prate globalne trendove i usmerene su na razvoj digitalne ekonomije i digitalnu konvergenciju, saopštila je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, na svečanom otvaranju Biznis dana konferencije Sinergija2018, u hotelu Kraun Plaza u Beogradu.

    „Međutim, prioritet su građani“, naglasila je Matić, objasnivši da  istraživanja o onlajn aktivnostima građana koji su na mreži i njihovom razumevanju mogućnosti koje digitalne tehnologije nude, pokazuju potrebu za razvijanjem digitalne pismenosti i digitalnih veština.  

    „Građani digitalne tehnologije uglavnom koriste pasivno, čak 68,8% korisnika nikad ne koristi servise za plaćanje preko interneta, a 66,6% ne zna šta je klaud. I u pogledu onlajn zaštite prilično je nizak nivo znanja, na primer, 42,3% korisnika nema lozinku za pristup svom uređaju“, navela je Matić.

    Ona je rekla da s obzirom na potrebu za sistemskim razvojem digitalnih veština kod celokupnog stanovništva, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija priprema Strategiju razvoja digitalnih veština.

    „Mere će biti donete na osnovu potreba tržišta rada, sa ciljem omogućavanja građanima da iskoriste sve benefite digitalizacije i radi suzbijanja pretećeg digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja“,  objasnila je.

    Državni sekretar je napomenula da da je digitalizacija obrazovanja ključna za generacije budućnosti, podsetivši da to Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, realizuje kapitalni projekat za razvoj IKT infrastrukture „Povezane škole“.

    Kao ključna zakonodavne aktivnosti na planu podsticanja digitalizacije, Matić je navela donošenje Zakona o elektronskoj upravi, Zakona o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Zakona o informacionoj bezbednosti, Strategiju razvoja novih mreža, kao i predlog novog Zakona o elektronskim komunikacijama.

  • Rekordan broj zemalja u Nedelji programiranja

    Objavljeno 26.10.2018. u IKT u obrazovanju, nauci i kulturi

    Nedelja programiranja (Code Week), inicijativa mladih savetnika Digitalne agende EU, ove godine održana je u 74 zemlje širom sveta, što je rekord od početka ove akcije 2013. godine, a Srbija je prema broju održanih događaja u odnosu na broj stanovnika zauzela 15. mesto, objavljeno je na portalu te inicijative.  

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je tim povodom da je promocija programiranja veoma važna za podsticanje građana, a posebno dece i mladih da se pripreme za poslove budućnosti.

    Ona je pozvala sve aktere koji se bave edukacijom da kontinuirano priređuju događaje kojima će približiti programiranje i digitalne tehnologije građanima.

    U okviru Evropske nedelje programiranja koja je ove godine obeležena od 6. do 21. oktobra, pod sloganom „Oživljavanje ideja“, održano je preko 42.000 događaja, od toga u Srbiji oko 400.

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koje svake godine podržava ovu inicijativu organizovalo je program vršnjačke edukacije u Matematičkoj gimnaziji za učenike pet osnovnih škola iz Beograda.

  • Saradnja Ministarstva za telekomunikacije i Šer fondacije

    Objavljeno 25.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i direktor Šer (Share) fondacije Danilo Krivokapić, potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite dece na internetu, u cilju efikasnijeg delovanja na poboljšanju uslova za bezbednost dece i prevencije nasilja nad decom i među decom na internetu.

    „Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija posvećeno je i ima obavezu razvoja informacione bezbednosti, a ulogu nevladinih organizacija kao što je Šer fondacija smatra veoma značajnom u zajedničkoj borbi za bezbedno digitalno okruženje“, saopštila je državni sekretar.

    Ona je izrazila uverenje da će stručna podrška fondacije doprineti daljem rastu Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu i platforme „Pametno i bezbedno – Smart and Safe“ tog Ministarstva, posebno na planu razmene informacija i edukativnih materijala.

    Državni sekretar je podsetila da je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, osnovan u skladu sa Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u februaru 2017.

    Kontakt centar je do sada putem broja telefona 19833 i preko internet platforme „Pametno i bezbedno“, primio preko 6.000 poziva i prijava građana, a edukatori Centra održali su prezentacije o bezbednosti dece na internetu za skoro 9.000 učenika i oko 3.000 roditelja u 87 osnovne škole u Srbiji.


  • Preuzmite kontrolu nad svojim digitalnim životom: Nemojte biti žrtva sajber prevara!

    Objavljeno 24.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Sajber kriminalci stalno traže načine da zarade novac na vaš račun. Pojedinci i organizacije često su žrtve prevara koji uključuju različite oblike društvenih tehnologija, gde se potrebne informacije prikupljaju od pojedinaca, pre nego provalom u sistem.

    Ove prevare su tipični primeri kako se sajber napadači lako mogu igrati na psihologiji i percepciji ljudi. Saveti koje ćemo navesti imaju za cilj da vam pomognu da se zaštitite. Svest je vaša najbolja odbrana!

    Opšti saveti:    

    1.Redovno proveravajte svoje onlajn naloge.    

    2.Redovno proveravajte svoj račun  u banci i prijavite bilo koju sumnjivu aktivnost.

    3.Obavljajte online plaćanja samo na zaštićenim veb lokacijama (proverite URL adresu) i koristite sigurne veze (izaberite mobilnu mrežu umesto javnog Wi-Fi-a).  

    4.Vaša banka nikada neće putem telefona ili e-pošte prikupljati poverljive informacije, kao što su korisničko ime i lozinka vašeg naloga.

    5.Ako ponuda zvuči previše dobro da bi bila istinita, skoro uvek je prevara.    

    6.Čuvajte vaše lične podatke.

    7.Budite veoma pažljivi koliko ličnih podataka delite na društvenim mrežama. Prevaranti mogu da koriste vaše informacije i slike kako bi kreirali lažni identitet ili vas odabrali za žrtvu.    

    8.Ako mislite da ste svoje podatke o računu dostavili prevarantu, odmah kontaktirajte svoju banku.    

    9.Uvek prijavite bilo koji pokušaj prevare policiji, čak i ako niste postali žrtva prevare.


    Ovo su najčešći načini online finansijskih prevara.

  • Regionalna saradnja u oblasti digitalne transformacije

    Objavljeno 19.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, istakla je na regionalnom Forumu posvećenom informacionoj bezbednosti (Belgrade Security Forum), u hotelu „Hajat“ u Beogradu, da je potpisivanjem podrške Digitalnoj agendi za Zapadni Balkan, u Sofiji u maju ove godine, Republika Srbija postala garant primene novih tehnologija i uvođenja EU legislative u narednom periodu, podsetivši da će sledeće godine u aprilu biti domaćin  Digitalnog Samita.

    Na panelu „Bezbednost digitalne transformacije Zapadnog Balkana“ (“Securing the digital transformation of the Western Balkans”), Matić je napomenula da je Sofijskom Deklaracijom prepoznat značaj povoljnog tržišnog i investicionog okruženja na Zapadnom Balkanu i potreba za bržim razvojem digitalne ekonomije.  

    „Regionalna saradnja u okviru ove platforme treba da omogući pružanje značajne tehničke pomoći za identifikaciju potencijalnih digitalnih investicija, uključujući širokopojasnu mrežu kroz Investicioni okvir Zapadnog Balkana/Instrument za pretpristupnu pomoć“, rekla je državni sekretar.

    Ona je dodala da je Republika Srbija ispunila bezbednosne uslove za uspešnu digitalnu transformaciju, donošenjem i implementacijom zakonskog i strateškog okvira digitalne bezbednosti koji je usaglašen sa evropskim standardima.

    „Uloga Vlade i Ministarstva u regulisanju i nadzoru nad primenom Zakona o informacionoj bezbednosti je veoma značajna kako bi se obezbedilo da najvažniji sistemi u ovoj držani primenjuju mere zaštite. Takođe smatramo da je putem različitih vidova javno-privatnog partnerstva, moguće doprineti razvoju pojedinih oblasti informacione bezbednosti kroz sinergiju države i privatnog sektora“, poručila je Matić.


  • Digitalna pismenost za žene iz ruralnih oblasti

    Objavljeno 19.10.2018. u Rodna ravnopravnost u IKT-u

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je Javni konkurs za podršku programima podizanja nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija žena iz ruralnih oblasti, saopštila je državni sekretar u tom Ministarstvu Tatjana Matić, na šestoj Nacionalnoj konferenciji Ženske parlamentarne mreže „Žene grade budućnost“, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. 

    „Radi osnaživanja žena u ovim područjima, ali i radi podsticaja razvoja digitalne ekonomije i elektronske trgovine, jedan od ciljeva koji programi treba da ostvare jeste povećanje upotrebe novih tehnologija i e-usluga kod žena iz ruralnih oblasti“, rekla je Matić, ističući da su u ruralnim područjima samo 27,3% od ukupnog broja korisnika digitalnih tehnologija.

    Na Panelu „Efekti digitalizacije na ravnopravnost polova: Perspektive za osnaživanje žena i veće učešće u procesu“, državni sekretar je istakla da manja zastupljenost žena u procesu digitalizacije ne znači samo manji broj osnaženih žena u društvu, već i manje liderki u najprogresivnijem talasu globalnih promena ikada.

    „To znači da ni digitalizacija neće imati benefit od žena, neće biti obojena raznolikošću i raznovrsnošću, te time neće imati ni slobodan protok ideja, što je suština digitalnog progresa“, poručila je Matić.

    Ona je podsetila da je radi podsticanja rodne ravnopravnosti u IKT-u, odnosno podizanja digitalnih veština kod žena koje su primenjive u najrazličitijim oblastima, Ministarstvo prošle godine realizovalo program podrške za prekvalifikacije i dokvalifikacije žena u IKT, kada je sprovedeno devet projekata u Novom Sadu, Novom Pazaru, Vranju, Kragujevcu, Zrenjaninu i Beogradu.

  • Koliko vremena bi deca smela da provode ispred ekrana

    Objavljeno 17.10.2018. u Digitalna bezbednost

    Kada je reč o deci i tehnologijama, roditelji već dugo postavljaju isto pitanje: Koliko vremena je zdravstveno prihvatljivo da moje dete provodi na internetu?

    Američka akademija pedijatara AAP postavila je smernice u vezi sa ograničenjima za decu do 7 godina, uzimajući u obzir savremeni porodični život, razne tipove tehnologije sa kojima se deca susreću, kao i širok spektar pozitivnih i korisnih načina koje nam pružaju digitalne tehnologije. Vreme provedeno za ekranom uključuje i gledanje televizije, DVD - ova, korišćenje uređaja za igranje i konzola, mobilnih telefona, tableta i računara.

    Brojanje sati koje provodimo ispred ekrana može čak podići nivo anksioznosti. Akademija pedijatara preporučuje formiranje plana kako koristiti digitalne tehnologije i televiziju, a da to zadovoljava zdravstvene, obrazovne i zabavne potrebe deteta.

    Prvi koraci:

    Postoji mnogo jednostavnih stvari koje kao roditelj možete učiniti kako bi postigli svoje ciljeve za dobro svoje porodice.

    1.Zajedno koristite sve uređaje

    Uključite se u online aktivnosti vašeg deteta. Zabavite se, igrajte igrice i učite zajedno online. Nakon što počnete da delite online svet, dete će steći naviku i poverenje da sa vama podeli ukoliko ima bilo kakav problem na internetu.

    2.Zajedno definišite pravila

    Zajedno sa detetom kreirajte pravila. Jasno definisana porodična pravila pomoći će vašem detetu da u internet svet uplovi na bezbedan način i zaštiti se od opasnosti, jer će na vreme znati zašto je nešto dobro, zašto nije.

    3.Budite informisani

    Postoji niz aplikacija i servisa koji sadrže mnogo različitih načina da kao roditelj kontrolišete svoje dete. Pružaju mogućnost da ograničite vreme koje dete provodi na internetu, da izaberete sadržaj koji će biti dostupan i pogodan za vaše dete i mnogo toga što možete koristiti u nadzoru.

    4.Na vreme uspostavite pozitivne navike

    I deca i odrasli uživaju u deljenju svojih važnih trenutaka sa porodicom i prijateljima putem fotografija i video snimaka. Kako bi sačuvali decu od svih opasnosti koje ih vrebaju na internetu, na vreme moramo započeti razgovore sa njima.