IKT I PRIVREDA

Izvoz kompjuterskih usluga u 2016. godini dostigao je 739,5 miliona evra, a trgovinski saldo bio je u plusu 407,3 miliona evra. U startapove u 2016. godini investirano je 48 miliona evra.

Godišnji rast ponude poslova u oblasti IT-a je 30 odsto: najtraženija zanimanja su programer, JAVA programer, PHP programer, Net diveloper i softver inženjer. Godišnje se, međutim, obrazuje od 1000 do 1500 IT stručnjaka, odnosno oko 3700 stručnjaka u oblasti IT-a i srodnih oblasti. Procena je da bi do 2020. godine u Srbiji moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u sektoru informacionih tehnologija za koje neće biti dovoljno IT kadrova.

Nedostatak IT kadrova je registrovan i u Evropskoj uniji - Evropska komisija predviđa da će do 2020. godine nedostajati više od 900.000 IT stručnjaka, usled raskoraka između zahteva i veština. Oko 40% radne snage u Evropskoj Uniji nema dekvatne digitalne veštine, a oko 14% nema digitalne veštine uopšte.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija prepoznalo je potrebu za podizanjem kadrovsih kapaciteta, ali i za unapređenjem zakonodavnog okvira i infrastrukture, kako bi se podstakao dalji razvoj srpske IKT industrije bazirane na domaćem proizvodu sa jedne strane, ali i kako bi privreda i građani bili podstaknuti da više koriste IKT u poslovanju i komunikacijama.

 

IT industrija

Strategija razvoja industrije informacionih tehnologija na predlog Ministarstva usvojena je na sednici Vlade Srbije, 17. novembra 2016, čime je Vlada Srbije potvrdila da je IT jedan od strateških prioriteta u njenom programu.

Strategijom su definisani prioriteti: razvoj uspešnih preduzeća i proizvoda u oblasti informacionih tehnologija, unapređenje administrativnog okruženja pogodnog za razvoj IT industrije, jačanje kadrovskih potencijala i modernizacija poslovanja u svim privrednim granama upotrebom IT.

Predviđene su mere za poboljšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih IT preduzeća i proizvodnje sopstvenih IT proizvoda, kao i podrške razvoju IT kadrova kako bi se iskoristile mogućnosti za zapošljavanje.

Elektronsko poslovanje

Ministarstvo je pripremilo Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Zakon će omogućiti brže i efikasnije poslovanje i smanjenje troškova poslovanja, razvijanje tržišta usluga od poverenja u elektronskom poslovanju, modernizaciju i efikasniji rad organa javnih vlasti i privrednih subjekata, lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata, kao i pouzdano čuvanje elektronskih dokumenata.

IT zajednice

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija neguje potencijale tehnološkog udruživanja podrškom razvoja lokalnih IT zajednica u okviru Javnog konkursa za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva.

U 2017. finansirano je deset projekata IKT zajednica koje doprinose umrežavanju građana i privrednih subjekata na lokalnom nivou u gradovima: Bor, Valjevo, Zrenjanin, Vršac, Inđija, Majdanpek.

Ovi projekti treba da doprinesu i povećanju kompetencija građana u oblasti IKT industrije i tehnološkog preduzetništva, u cilju zapošljavanja i samozapošljavanja u oblasti IKT-a.

Na ovaj način, IT zajednice doprinose i razvoju lokalnih zajednica, prevazilaženju digitalnog i socijalno-ekonomskog jaza i jačanju IT potencijala, naročito kod mladih ljudi.

 

RAZVOJ MREŽE

U Srbiji 64,7% domaćinstava poseduje internet priključak. 57,8% domaćinstava ima širokopojasnu (broadband) internet konekciju, što čini povećanje od 1,8% u odnosu na 2015. godinu, a 2,7% u odnosu na 2014. godinu.

Zastupljenost ove vrste internet konekcije najveća je u Beogradu i iznosi 68,5%, u Vojvodini 61,0%, a najmanja je u centralnoj Srbiji i iznosi 50,4%.

Obezbeđivanje širokopojasnog pristupa svakom građaninu predstavlja osnovni zadatak savremene civilizacije, što je Deklaracijom UN 2010. godine postavljeno kao milenijumski cilj koji treba da obezbede sve savremene države.

Ovakvim pristupom građanima je omogućeno da osim telefona, interneta i TV-a mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga, kao što su: e-poslovanje, e-bankarstvo, e-trgovina, e-obrazovanje, e-zdravstvo.

 

Nacionalna širokopojasna mreža

Vlada Republike Srbije uvrstila je razvoj i unapređenje nacionalne širokopojasne infrastrukture u Nacionalni program ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine kao jednu od 15 prioritetnih mera.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj sprovodi projekat “Plan implementacije nacionalne širokopojasne mreže” – koji obuhvata analizu postojećeg stanja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji, proračun troškova izgradnje novih mreža i nadogradnju postojećih, studije izvodljivosti, kao i pripremu pilot projekata.

Potpisan je i Sporazum o strateškom partnerstvu na razvoju nacionalne širokopojasne mreže između Vlade Srbije i kineske kompanije Huavei.

 

Legislativa

U toku je i izrada Zakona o brodbendu, koji će ubrzati razvoj tržišta elektronskih komunikacija u Republici Srbiji i stvoriti uslove za subvencije, ko-finansiranje projekata, a pre svega nova investiranja u sektor elektronskih komunikacija, koja su jedan od najznačajnijih podsticaja rasta BDP-a, smanjenja stope nezaposlenosti i modernizacije društva.

Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama usaglašen je sa važećim regulatornim okvirom Evropske unije iz 2009. godine, kao i sa domaćom legislativom. Nacrt je u završnoj fazi prikupljanja mišljenja državnih organa i organizacija, kao i Evropske komisije. Zakonom će biti utvrđen rok za registraciju postojećih i novih prepaid pretplatnika.


Vesti:

Digitalizacija sredstvo ekonomskog i demokratskog razvoja

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je na otvaranju Regionalne konferencije o trendovima u telekomunikacijama i medijima „Digital 2017“, da je za resorno ministarstvo digitalizacija ne samo instrument brzog ekonomskog razvoja već i sredstvo veće demokratizacije društva i unapređenja lјudskih prava. Ona je naglasila da je važna prekretnica...

Pročitaj više