DIGITALNA BEZBEDNOST

Digitalna bezbednost se odnosi na zaštitu od rizika koji postoje prilikom upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija. To uključuje bezbednost podataka, uređaja, informacionih sistema, mreža, organizacija, ali i pojedinaca, posebno mlađe populacije kao posebno ranjive.

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija od strane države, privrede i građana je u porastu i sve više poslova i aktivnosti se zasniva na njihovom korišćenju. Sa druge strane, visokotehnološki kriminal je u porastu, a milion ljudi, uključujući decu, svakodnevno bude žrtva napada.

U Republici Srbiji broj prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala raste 50% godišnje, a napadi na servere državnih organa sve su učestaliji i napredniji.

Hakerski napadi na informacione sisteme mogu bitno da ugroze poslovanje preduzeća, funkcionisanje državne infrastrukture i nacionalnu bezbednost, dok su pojedinci, a pre svega deca, sve više izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Nove generacije stasavaju u tehnološkom društvu, često nedovoljno svesne realnih posledica koje mogu imati rizična ponašanja u onlajn okruženju. Isto tako, većina napada na informacione sisteme, omogućena je upravo zbog niskog nivoa digitalne bezbednosne kulture kod pojedinaca.

 

Bezbednost dece na internetu

U skladu sa Uredbom o bezbednosti i zaštiti dece prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija, koja je na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, usvojena na sednici Vlade Srbije 30. juna 2016, uspostavljen je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.

Putem tog centra Ministarstvo sprovodi savetovanje dece, roditelja, učenika i nastavnika, kao i svih drugih građana, o prednostima i rizicima korišćenja interneta i bezbednim načinima korišćenja novih tehnologija. Omogućen je i prijem prijava štetnog, neprimerenog i nelegalnog sadržaja i ponašanja na internetu, odnosno prijavljivanje ugroženosti prava i interesa deteta.

U obradi prijava učestvuju u druge nadležne institucije i službe, u zavisnosti od toga da li nelegalan sadržaj i ponašanje povređuju psihički ili fizički integritet deteta (pretnje nasiljem, uhođenje, napastovanje, dečiju pornografiju i sl.), čine povredu prava, zdravstvenog statusa, dobrobiti, opšteg integriteta deteta, ili predstavljaju rizik stvaranja zavisnosti od korišćenja interneta...

Od početka rada, od 27. februara, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je imao preko 3000 poziva, odnosno elektronskih prijava. Najčešće postavljana pitanja su: kako bezbedno koristiti društvene mreže, kako instalirati filter za roditeljsku kontrolu, šta uraditi prilikom hakovanja profila na društvenim mrežama, kako ukloniti lažni nalog na društvenoj mreži, kako izbeći iskakajuće reklame, kako blokirati nalog na kome se širi vređanje, kako napraviti jaku lozinku …

Operateri i savetnici kontakt centra savetuju roditelje, staratelje, nastavnike da razgovaraju sa decom i da im ukažu na opasnosti bilo koje vrste komunikacije sa nepoznatim osobama, da ne prihvataju takvu komunikaciju, niti da odgovaraju na upite i zahteve sa nepoznatih naloga i veb adresa.

Na osnovu prijava različitih oblika uznemiravanja i ugroženosti dece formirano je oko 600 predmeta, od kojih je oko 70 upućen drugim nadležnim institucijama. U pitanju su prijave slučajeva vređanja, krađe identiteta, zloupotreba fotografija, različitih vidova digitalnog nasilja među vršnjacima, ali pokrenuto je i više slučajeva pedofilije, odnosno onlajn predatorstva, pretnji, seksualnog uznemiravanja i drugih potencijalnih krivičnih dela. U zavisnosti od vrste prijava, one su prosleđene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i MUP-u, odnosno Ministarstvu prosvete, uz davanje saveta pozivaocima.

Prijave koje se tiču ugroženosti zdravlja dece zbog prekomernog korišćenja interneta prosleđene su nadležnim domovima zdravlja. Radi unapređenja saradnje ali i razmene iskustava sa zdravstvenim radnicima, sprovode se i tehničke obuke za zaposlene u domovima zdravlja za korišćenje aplikacije putem koje im se prosleđuju prijave građana. Reč je o aplikaciji putem koje je centar povezan sa  preko 500 pojedinačnih kontakata u svim institucijama sa kojima sarađuje.

Edukacija o bezbednosti na internetu, pored toga što je tema kampanje IT karavan, sprovodi se u i putem predavanja koje predstavnici Kontakt centra drže u školama za decu i roditelje, kao i putem sredstava informisanja, odnosno medijskih i digitalnih kampanja, organizovanjem seminara, radionica, prezentacija.

 

Bezbednost informacionih sistema

Republika Srbija napravila je veliki pomak u unapređenju legislative u oblasti informacione bezbednosti donošenjem Zakona o informacionoj bezbednosti i usvajanjem podzakonskih akata.

Ovim propisima definisani su IKT sistemi od posebnog značaja u Republici Srbiji, odnosno sistemi čija zaštita je važna sa stanovišta informacione bezbednosti, definisane su mere zaštite, kao i incidenti koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost, određeni su nadležni organi za ovu oblast i započeto je osnivanje Centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT), i to: Nacionalni CERT u RATEL-u, Republički CERT u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, CERT-ovi Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova i službi bezbednosti.

Da bi se pitanje informacione bezbednosti sveobuhvatno rešavalo, neophodno je zajedničko delovanje relevantnih institucija, što je omogućeno kroz osnivanje Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti i CERT-ove čija uloga je podizanje svesti o značaju informacione bezbednosti, informisanje javnosti o incidentima i pružanje pomoći u slučaju incidenta.

 

Strategija razvoja informacione bezbednosti

Vlada Republike Srbije usvojila je 29. maja 2017. godine Strategiju razvoja informacione bezbednosti, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti: