Зависност од видео игара као ментална болест

Светска здравствена организација (WHO) најавила је крајем прошле године, а сада је и службено објавила, своју нову, 11. по реду, верзију Међународне класификације болести, у којој је у делу менталних болести и зависности укључена и – зависност од играња видео игара.

Болест под називом „Gaming disorder“ манифестује се као понашањe у којем појединац нема контролу над својим навикама играња. Као и код осталих зависности, „болесник“ даје приоритет видео играма насупрот осталим дневним активностима и то на начин да играње има предност над свим другим понашањима и доводи до негативних последица.

За дијагнозу овог поремећаја, како га дефинише WHO, понашање мора да значајно утиче на лични, породични и друштвени живот појединца, на његово образовање, посао, и друга подручја функционисања, те да се манифестује најмање 12 месеци.

Знакови који упућују на постојање зависности су:

1.Мањак контроле над навиком играња - учесталост, интензитет, трајање, контекст, почетак и завршетак не могу да се контролишу.

2.Видео игре добијају приоритет над свим другим дневним активностима и интересима.

3.Наставак или повећање интензитета играња упркос појави негативних последица као што су мањак сна, проблеми са исхраном, отежано функционисање особе у породици, друштву, школи или на послу.

Из Светске здравствене организације кажу како поремећај претераног играња не би требало мешати са навикама дуготрајног играња, те да овај појам не би требало схватати олако.

„Милиони играча широм света, чак и кад се ради о интензивном гејмингу, никада не би могли да се сматрају људима који болују од овог поремећаја“, поручио је др Vladimir Poznyak који је и предложио да се зависност од играња уврсти међу болести.

Нагласио је и да је међу играчима присутност зависности врло ниска - процене говоре да би тек 2-3% играча могло да буде зависно, али да би се то с временом могло повећавати.

Међутим, не слажу се сви психолози да је гејминг поремећај вредан укључивања у Међународну класификацију болести. Један од њих је Anthony Bean, лиценцирани психолог и извршни директор на пројекту Telos, непрофитне клиника за ментално здравље у Fort Worth-у у Тексасу. Међутим, он не мисли да гејминг поремећај не постоји већ сматра да „није баш добра идеја да се то реши на овај начин, односно дијагнозом.

„Ово отвара врата да се било шта прогласи за болест, апсолутно било шта. На пример, гледање превише фудбала на ТВ-у може се сматрати бихејвиорално зависним понашањем ако стручњаци за ментално здравље не инсистирају на ригорознијем проучавању проблема“, рекао је Bean.

Класификација дефинише болести, поремећаје, повреде и друга сродна здравствена стања. Истраживачи је користе како би завели болести, повреде и симптоме, разлог смрти, а доктори и други лекари за давање дијагноза и других стања. У многим случајевима, здравствене компаније и осигурања користе овај стандард као основу за надокнаду.

Poznyak очекује да класификација гејминг поремећаја значи да ће здравствени радници и системи бити „упозорени на постојање овог стања“, а истовремено да ће „људи који пате од ових стања добити одговарајућу помоћ“, с обзиром да око 2,5 милијарде људи у свету данас игра видео игре.