Родитељи, да ли сте чули за израз „шерентинг“?

Да ли знате шта је „шерентинг“ (eng. sharenting)? То је појам који је настао спајањем две речи из енглеског језика – „share“ што значи делити и „parent“ што значи родитељ, а односи се на родитеље који објављују превише слика и видео снимака своје деце на друштвеним медијима.

То је #TMI (eng. to much information - превише информација) верзија родитељства.

Неки родитељи желе да са својим online пријатељима поделе колико су заправо поносни на своју децу и да се похвале колико су она паметна и талентована. То раде из добре намере али то није увек добра одлука. Родитељи на тај начин стварају репутацију своје деце на интернету од најранијих периода живота, али већина деце не жели да други људи виде њихове слике и снимке које су њихови родитељи објавили. 

У многим контекстима родитељи нису сматрали те ствари неким великим проблемом, али код тинејџера то може да утиче на њихову властиту „слику о себи" или да потенцијално доведе до сајбер силеџијства. Друга потенцијална опасност од "шерентинга" је "дигитална отмица", када непознате особе преузму јавно доступне слике деце и користе их у криминалне или сексуалне сврхе.

Тема шерентинга је постала прилично озбиљна. У случају када родитељи објављују превише информација о својој деце на интернету јављају се нака од следећих питања:

Питање сигурности: Ако је идентитет деце откривен путем интернета, тиме се дете излаже ризику да му идентитет буде украден и безбедност угрожена. Родитељи су мишљења да се то њиховом детету неће десити. Реалност је заправо другачија и злоупотребе се све чешће дешавају.

Правна питања: У будућности родитељи се могу суочавати са свим врстама правних питања уколико не добију пристанак своје деце за објављивање садржаја на којима се она налазе. Девојка која је напунила 18 година тужила је своје родитеље јер су објавили слику док је она још била беба, а она није пристала да слика буде постављена и тиме била изложена злоупотреби на интернету.

Дигитални нарцизам: Објављивањем превише садржаја који се тичу успеха детета или нечег другог што је дете постигло, родитељи стичу утисак да не раде ништа лоше. Заправо то није добро за децу а ни за родитеље. Самопоуздање родитеља не би требало да се гради на основу постигнућа детета.

Како да родитељи направе баланс између тога шта је у реду да објаве на својим профилима, а шта је оно што би ипак требало да задрже за себе? Са појавом блогера и инфуенсера, много родитеља зарађује новац тиме што објављују садржаје на разним медијским платформама чији су главни актери њихова деца. „Daduniversity“ је мишљења да негативни ефекти надмашују позитивне када се ради о постављању садржаја из приватног живота детета. Родитељи би требало да застану, размисле и поставе себи следећа питања пре него што следећи пут објаве нешто о свом детету на друштвеним мрежама.

Какву слику стварам о свом детету на интернету? Како друге особе виде моје дете? Да ли ће се можда стидети због овога у будућности? И оно најважније, да ли тај податак може представљати информацију за педофиле који то могу искористити да ступе у контакт са дететом?

Маме и тате би требало да обратите пажњу да ли желе да буду део дигиталне архиве своје деце. Многи родитељи сматрају да су, као одрасле особе, одговорне за благостање властитог детета и да им не треба дозвола деце док год сматрају да им фотографије не чине никакво зло. Међутим, они морају озбиљније да схвате забринутост своје деце за приватност. Једноставан разговор са децом о томе какве слике воле и да ли се слажу да се оне објаве, помоћи ће да се изгради бољи однос на релацији родитељ-дете. Постови су дигиталне тетоваже. Они су трајни и губите контролу када их објавите. Родитељи морају бити свесни како би тај садржај могао утицати на живот детета на било који начин у будућности.

Извор: www.daduniversity.com