Да ли знате шта је Deep web, Dark web, Darknet?

Интернет у смислу каквом га већина људи схвата називамо површински интернет. Много већи део World Wide Web чине deep wеb и dark wеb.

Већина људи када помисли на интернет, помисли на сајтове попут Google, Facebook, Twitter, односно помисли на могућности као што су интернет куповина, успостављање интеракције на друштвеним мрежама, информисање о најновијим догађањима итд. Оно што многи не знају јесте да је интернет који већина људи користи (странице којима се може приступити преко претраживача као што је Google или Bing) само мали део интернета који постоји. Интернет у смислу каквом га већина лјуди схвата називамо „површински интернет“, „индексирани интернет“ и „видљиви интернет“, а према неким проценама садржи око 5 милијарди страница.

Видљиви интернет је само један мали део World Wide Web-а (WWW), а много већи део чине “deep wеb“ и “dark wеb“. Не зна се поуздано колико је велики deep wеb, али је свакако много већи од површинског или видљивог (према неким проценама чак 500 пута већи). Према студији из 2015. године, Google индексира само 16% видљивог интернета, а уопште не индексира странице из deep wеb-a што значи да у Google претрази можете наћи мање од 1% информација које постоје онлине. Често се прави аналогија леденог брега како би се описала разлика између површинског и deep wеb-а: оно што видимо на површини је много мање од онога што се налази испод површине.

Deep wеb vs dark web

Иако се термини “deep wеb“ и “dark wеb“ често користе као синоними, у питању су ипак различити појмови које треба разграничити.

Deep web (скривени или „невидљиви“ интернет) је део World Wide Web-a којем се може приступити преко стандардних интернет browser-a али који главни претраживачи нису индексирали. Deep wеb чине разноразне базе података, имејл сервиси, онлине банкарски сервиси и други сервиси који су заштићени лозинкама или paywallom. Разлози за неиндексирање су разни: неадекватна конфигурација сајта или сервиса, намерно изостављање из претраге, paywall, захтеви за регистрацијом и остала ограничења приступа садржају.

Dark wеb (супротно од “clearnet“) је релативно мали део deep wеb-a. Сајтови и сервиси на dark wеb-у су намерно сакривени и не може им се приступити преко уобичајених browsera већ само помоћу специјалних софтвера попут TOR или I2P (Invisible Internet Protocol) или преко мрежа као што је Netsukuku. Најчешће се користи TOR. Dark wеb је корисницима пријемчив јер пружа анонимност сурфовања односно јер се примењује јака енкрипција због које је тешко идентификовати посетиоце сајтова, али и оне који их хостују.

Darknet

Darknet се може дефинисати као оквир у коме је приступ ограничен на ниво мреже. TOR, Freenet, I2P, Zeronet, али и приватни VPN сервиси спадају у ту категорију (аутентификацијом и повезивањем на приватни VPN сервис криптује се и сакрива ваш саобраћај од непривилегованих система, односно од вашег интернет провајдера, CDN-а и других сервиса који мапирају интернет саобраћај и омогућују његов проток). Дакле, мрежни саобраћај преко ових оквира је маскиран, а детаљнијом анализом се може открити на који је darknet корисник повезан и колики саобраћај генерише, али не нужно и које је сајтове посећивао и који је садржај тог саобраћаја. Када сурфујете „регуларним“ интернетом, ваш интернет провајдер и посредници између вас и посећеног сајта могу јасно видети садржај саобраћаја који сте генерисали.

Како изгледа процес енкрипције на дарк wебу

ТОR и слични сервиси функционишу тако што пребацују саобраћај са места на место широм интернета тако да интернет провајдер не може да зна које сте сајтове посетили, а посећени сајтови немају информацију о вашој физичкој локацији. Корисници ТОR сервиса се не повезују директно на сајт или сервис који желе да посете. Уместо тога, њихов саобраћај се премешта са места на место кроз серију чворова у мрежи. Сваки чвор има само информације о примљеним подацима и о чвору на који треба да их пошаље. То рецимо значи да иницијални чвор зна да је повезан са рачунаром одређеног корисника, али не зна који је сајт корисник посетио јер саобраћај пролази даље кроз још неколико чворова пре него што се повеже на крајњу дестинацију односно сајт који је корисник планирао да посети. Тај сајт, пак, има информације само о крајњем чвору са којим је повезан, али не и о кориснику који је првобитно послао захтев да се повеже.

Овај комплексни модел енрипције значајно отежава да се пронађе корисник који је посетио одређени сајт на dark wеb-у односно пружа кориснику анонимност коју нема када сурфује „површинским“ интернетом.

У које сврхе се користи dark wеb?

Међу људима који не познају довољно ову тематику преовладава мишљење да dark web користе искључиво криминалци за продају дроге, хакерских алата и дечије порнографије. Иако неспорно dark web технологију користе и криминалци за обављање илегалних активности, њу такође користе и активисти за људска права, новинари и корисници који размењују осетљиве информације. Dark web се користи и да се премосте ограничења, односно забране посећивања одређених сајтова (на пример, у Кини где постоје ограничења за посету Facebook-у и Twitter-у). Међутим, неке земље, попут Кине и Русије, намеравају да донесу закон којим ће се употреба софтвера за анонимно сурфовање (као што је ТОR) и VPN мрежа прогласити нелегалном. Неки људи користе ТОR како би повећали ниво приватности и анонимности у свакодневном, уобичајеном сурфовању интернетом.

Доживотна затворска казна за Роса Улбрихта, оснивача некада најпознатијег сајта на dark web-у (Silk Road), као и рушење познатих сајтова за продају дроге, оружја и других илегалних производа (AlphaBay и Hansa) ставили су неоправдано читав dark web на лош глас.

Најновији Symantec-ов извештај о безбедности на интернету садржи детаље о производима и услугама који се могу набавити преко dark web-a. У питању су кредитне картице, пасоши, поклон картице, али и рансомwаре алати и банкарски тројанци.

Закључак

Нема поузданих информација о томе колики је проценат сајтова на dark wеb-у који се користе за илегалне активности. Интересантно је споменути да је ТОR осмислила и финансирала америчка влада с циљем да заштити и анонимизује комуникацију од својих обавештајаца.

ТОR ће вероватно постати популарнији међу „обичним“ корисницима јер је у САД-у ступио на снагу закон који дозвољава интернет провајдерима да продају информације о томе које су сајтове корисници посећивали.

Као и површински интернет, и dark wеb има своје предности и мане. Неки људи користе dark wеb за борбу против репресивног режима, а неки за обављање илегалних активности. У сваком случају, у будућности ће се водити дебате о томе да ли бенефити које доносе сервиси попут ТОR-а превазилазе негативне аспекте.