• Kako prepoznati lažne vesti na internetu

    Објављено 01.02.2019. у Дигитална безбедност

    Иако деца одрастају уз интернет, истраживања показују да нису много вештији од одраслих у препознавању лажних садржаја и објава.

    Да ли деца умеју да провере аутентичност објављене слике на друштвеној мрежи?

    Да ли проверавају  информације пре него што их поделе на својим налозима или употребе за школу?

    Истраживања показују да су већином одговори на оваква и слична питања негативни. Протеклу годину обележило је ширење сатиричних и измишљених текстова који изгледају као редовне и стварне вести. Медијска писменост најбољи је начин како можемо да се изборимо и не падамо под утицај ширења дезинформација.

    Како деци указати на младима на опрез при праћењу садржаја? Које алате препоручити за проверу аутентичности садржаја и истинитости информација? Како да деца препознају лажне вести пре него што их објаве на својима профилима?

    Лажне вести врло често долазе са необичних URL адреса уз акценат великим словима и речи у наслову „скандалозно“, „шокантно“ или „невероватно“. Бесплатни алати за проверу тачности информација подразумевају проверу власника сајта, да ли се информације налазе на листи доказано лажних вести и да ли слика заиста приказује оно што пише да приказује.

    Поступак провере тачности информација некада може бити доста дуготрајан процес, али је свакако препоручљив. Важно је деци нагласити да не мора свака информација да се проверава детаљно већ само она коју планирају да коментаришу, негодују, подржавају или деле на својим налозима.


    Извор: media.ba


  • Топ 7 знакова који показују да ли је неки Facebook профил лажан

    Објављено 30.01.2019. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Лажно представљање и креирање „fake“ профила на друштвеним мрежама је опсежан проблем, јер од укупног броја свих налогa на друштвеним мрежама, 1/3 је лажних. Савети у наставку су углавном повезани са проналажење неколико трагова који указују на лажни налог.

    Показатељи су следећи:

    1) Дељење ниско-квалитетних веб сајтова који садрже велики број реклама

    Циљ многих лажних налога је да дођете до одређене веб локације. На том сајту има много огласа, а власник сајта зарађује од оглашивача тако што показује колико је посетилаца на њиховом сајту гледало рекламе.

    Стратегија многих лажних налога је да постављају ликове сајтова у оквиру популарних Facebook група, како би промовисали сајт и садржај сајта.

    2) Различито име у URL-у

    Многи лажни налози, не сви, имаће другачије име приказано у URL-у него што је приказано на екрану. Ово се дешава за оне налоге који су хаковани или за налоге који су се користили у различите сврхе у једном тренутке.

    Корисници Facebook-a могу да промене приказани профил у подешавањима, али уколико приметите овако нешто, знајте да се ради о немарним креаторима лажних налога.

    3) Промена садржаја који се приказује на профилу

    Много лажних налога ће променити контекст садржаја који се објављује у склопу тог налога. На пример, хаковани средњеисточни налог који је објављивао пакистанске плесне спотове у неком тренутку почиње да објављује политички садржај који је усмерен на САД. Овaкве промене могу се приметити на различите начине и у оквиру различитих одељака Facebook-a. Ево неколико места на којима можете примети промене: почетна страна са новостима, листа пријатеља, списак група и лајкованих страница итд.

    4) Недостатак садржаја, слика и интеракција

    Ако потрошите мало времена за прегледање Facebook налога особа које немате за пријатеље, приметићете да је већини налога један број објава, слика и интеракција са другима јавно приказан. Прилично уобичајено за већину профила на друштвеним мрежама је разнолик садржај објављен на зиду, фотографије природе и неколико примерених профилних слика које су јавне, као и листа пријатеља. Уочавање налога који нема готово никакве приватне слике, слике са пријатељима, без коментара на њиховим постовима, упркос великом броју пријатеља, може бити иницијални индикатор да се ради о лажном профилу.

    Такође, многи лажни налози ће највероватније бити недавно креирани. Ако приметите да је само једна лична слика јавно видљива и да је то била прва јавно видљива ствар објављена пре неколико дана, тај профил можете сврстати у сумњиве профиле. Многи лажни профили немају личне и приватне слике у објавама.  Већина ће употребити једну или две које су преузели негде на интернету.

    5) Образац у детаљима профила

    Многи креатори лажних профила су лењи. Већина иде за квантитетом преко квалитета. То значи да често постоје обрасци за оно што стављају у уводне информације о власнику налога. Креатори лажних налога користе уобичајена, добро позната имена места, компаније у којој су наводно запослени или школу коју похађају.

    6) Коришћење туђих фотографија и имена

    Лажни налози ће понекад користити слике глумаца или неких познатих личности, а понекад ће користити преузете слике са случајних локација на интернету, као што су слике запослених у компанији или на отвореним веб страницама догађаја. Постоји начин да проверите да ли је нека фотографија „украдена“ са неког другог профила или сајта, тако што ћете преузети фотографију и затим уз помоћ google претраге слика проверити да ли се та фотографија појављује још негде на интернету.

    7) Повезаност са другим лажним налозима

    Неки лажни налози су део мреже, тј. групе лажних налога. Овакви профили лајкују једни другима постове и слике, постављају коментаре и стикере, тако да је увек добра идеја да прегледате листу пријатеља и видите ко се све налази у пријатељима тог налога.

    Никада не можете са сигурношћу знати ко се налази иза неког профила уколико ту особу не познајете лично. Уколико пак посумњате да се неко лажно представља на друштвеним мрежама, најбоље је да га пријавите преко опције „Report“ администраторима и на тај начин скренете пажњу да сте уочили нешто сумњиво у вези са неким налогом и да треба проверити да ли тај налог крши правила коришћења друштвене мреже.

    Извор: medium.com

  • Утицај online порнографије на децу

    Објављено 25.01.2019. у Дигитална безбедност

    Док деца истражују интернетом, веoма често се дешава да случајно наиђу на порнографски садржај. Оно чему тада постају изложени може бити веома неугодно и експлицитно. На сву срећу, постоје кораци којима можемо заштити дете од излагања непримереним садржајима.

    Деца могу наићи на порнографију док су online кликом на искачући прозор који нам нуди наводно преузимање „басплатног“ софтвера на друштвеним мрежама, live streaming-ом или на сајтовима који су намењени за такве садржаје. Новости које су планиране за 2019. годину односе се на приступање сајтовима за одрасле преко пријаве која користи проверу колико корисник има година.

    Пре него што приступе сајтовима, корисници ће морати да поседују картицу која ће бити доказ да су старији од 18 година. Овакав систем биће примењен на све порнографске сајтове.

    Статистика показује да 53% испитаних дечака верује да је порнографија реална, док је проценат девојчица мањи и износи 39%. Изложеност порнографији деце до 14 година показује да је њих 9 од 10 испитаних било у контакту са порнографским садржајем. Четвртина деце која се сусрела са порнографским садржајем чула је за то од друге деце, док је трећина њих наишла случајно. Већина родитеља који користе родитељки надзор сматра да су филтери јако корисне апликације.

    Знаци који указују на то да је дете у контакту са online порнографијом

    Повећано интересовање за сексуалне активности.

    Необјашњиви трошкови на рачуну којем дете има приступ.

    Чим се приближите рачунару, затварају то што тренутно гледају.

    На рачунару се појављују неприкладне рекламе у виду искачућих прозора.

    Историја интернет претраживача може вам доста помоћи у откривању.

    Деца порнографију истражују најчешће из радозналости, јер су од другара чули нешто о томе или као знак побуне у жељи да прекрше нека правила.

    Како порнографија утиче на дете?

    Неретко се дешава да њихова очекивања о сексуалним односима буду искривљена утицајем порнографије.

    Уколико су у питању веома мала деца, утицај се односи и на њихов развој.

    Очекивања од девојака обично буду нереална, што девојке води ка томе да се труде да то испуне.

    Често се развија осећај анксиозности или депресије.

    Како би подигли ниво свести детета о томе шта представља непримерен садржај на интернету, разговарајте са њима о томе када мислите да су довољно одрасли да вас разумеју. У многим школама широм света сексуално образовање је обавезно. Програм образовања у основним школама прилагођен је узрасту и односи се на учење о пубертету, пријатељствима и самопоштовању. У средњим школама програм се односи на здраве односе, порнографију, sexting, узнемиравање и пристанак.

    Извор: https://www.internetmatters.org/

  • Врсте интернет зависности

    Објављено 23.01.2019. у Дигитална безбедност

    Термин интернет зависност први пут је употребљен 1996. године. Данас у свету постоји велики број институција специјализованих за овај проблем.

    Врсте интернет зависности:

    Зависност од играња игрица

    Зависност од сурфовања интернетом

    Зависност од сајберсекса

    Зависност од успостављања пријатељских и емотивних веза

    Зависност од интернет коцкања

    Зависност од компјутера/екранизације

    Симптоми интернет зависности

    Све што причињава задовољство и што нам недостаје када нам није доступно представља зависност. Најважнији елементи јесу задовољство и фрустрација. Да би се зависност потпуно испољила везаност за интернет мора бити штетна по приванти живот или да доводе до поремећаја у нормалном развоју. Одвојеност од мобилног телефона, таблета или рачунара мора изазвати неугодних симптома.

    Најчешћи симптоми су:

    Дете активно проводи 4-6h на интернету.

    Дете је опседнуто интернет садржајима и препричава их са узбуђењем.

    Одбија учешће у друштвеним активностима како би више времена проводило на интернету.

    Услед забране коришћења интернета долази до излива беса, анксиозности и фрустрације.

    Поновно коришћење интернета без обзира на забрану.

    Лошији школски успех/занемаривање школских активности.

    Поремећај сна, несаница.

    Проблем са видом и слухом.

    Губитак килаже, избегавање оброка како се не би ’’пропустило неко важно дешавање на друштвеној мрежи или онлине игрици“.

    Лоша хигијена.

    Проблем са концентрацијом и памћењем.

    Шта можемо урадити док зависност не узме маха?

    Пре свега, будите добар пример детету.

    Када дођете кући не користите телефон и компјутер.

    Уместо телевизора укључите радио.

    Уместо филмова код куће, идите у биоскоп или позориште.

    Практикујте да радите нешто сви заједно.

    Укључите дете у свакодневне активности – постављање стола, простирање веша, брисање прашине, заједно сређујте собу по собу, играјте друштвене игре, заједно читајте приче или енциклопедије.

    Уколико у току дана постоји потреба за коришћењем интернет садржаја, радите то заједно. Не можемо рећи да је интернет у потпуности штетан, тамо можемо пронаћи прегрст интересантног и поучног садржаја; али је веома битно на који начин дете користи интернет и колико времена у току дана проводи онлине.

    Охрабрите друге интересе и социјалне активности. Ограничите где и када ваше дете може користити интернет. Од велике вазности је да се и родитељи придржавају тога. Користите апликације које ограничавају дететову употребу мобилног телефона. Разговарајте са дететом о проблемима и потражите помоћ ако сматрате да сте урадили све што је у вашој моћи. Послужите се наградом и казном – за свако некоришћење или непровођење времена за компјутером наградите дете. За свако кршење договора пронађите адекватну казну. Немојте нагло ускраћивати интернет већ га ограничавајте временски, постепено а потом све више и више.

    Важно је схватити да интернет не мора бити штетан уколико се правилно користи!

    Извор: maminsajt.rs


  • Наши млади таленти су највеће богатство Србије

    Објављено 19.01.2019. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, честитала је младим физичарима на освојеним медаљама на међународним такмичењима, и том приликом им уручила награде - таблете и пратећу опрему, на свечаности на Физичком факултету у Београду, у организацији Друштва физичара Србије.

    „Наши млади таленти су највеће богатство Србије и увек ће имати подршку Министарства“, поручила је Матић, истичући и значајну улогу наставника  у мотивисању деце да унапређују своје таленте и вештине.

    Она је изразила очекивање да ће млади такмичари наставити да нижу успехе у свету, као и да ће им то помоћи у њиховом даљем образовању и на професионалном путу.

    Матић је подсетила да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација прошле године за подршку организацији међународних такмичења  младих из области физике, математике и информатике обезбедило укупно пет милиона динара, од тога за Међународно такмичење из физике - милион и двеста хиљада, и да ће наставити да подржава развој младих талената.

    На Међународној јуниорској научној олимпијади која је одржана у Боцвани од 2. до 10. децембра, екипа младих физичара Србије у категорији основних школа, коју су чинили Алекса Сотиров, Душан Бегуш, Лука Царевић, Невена Стојковић, Никола Спасић и Алекса Ђорђевић освојила је шест бронзаних медаља.


  • Почетак пројекта „Јачање е-трговине у Републици Србији“

    Објављено 18.01.2019. у E-Трговина

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, изјавила је на уводном састанку поводом почетка пројекта „Јачање електронске трговине у Републици Србији“, у Палати Србија, да електронска трговина може значајано допринети развоју микро, малих и средњих предузећа у Србији и битно утицати на укупан раст економије.

    Електронска трговина у Србији иако бележи раст последњих година, још увек није довољно развијена“, рекла је, наводећи да је број сталних корисника електронске трговине порастао са 18% од укупног броја корисника интернета у 2011. на 30,9% у 2018.

    „Ипак, чињеница да 45,4% корисника интернета никада није куповало и поручивало робу или услуге онлајн, указује на то да је потребно уложити напор у развој ове области, пре свега на плану унапређења легислативе и јачање поверења потрошача у овај вид трговине“, додала је.

    Она је саопштила да је са циљем подстицања бржег развоја е-трговине, Министарство трговине, туризма и телекомуникација формирало међуресорну Радну групу са задатком да идентификује препреке у развоју електронске трговине и припреми Акциони план за унапређење електронске трговине у Републици Србији за период од 2019. до 2020.

    „Експертска подршка Радној групи кроз пројекат „Јачање електронске трговине у Републици Србији“, у оквиру пројектне сарадње подразумева препознавање и отклањање баријера које отежавају и успоравају развој електронске трговине на домаћем тржишту, са циљем достизања конкурентне предности домаћег тржишта у региону, али и даљег развоја у складу са трендовима и изазовима који карактеришу највећа светска онлајн тржишта, попут кинеског и тржишта САД“, додала је Матић.

    Она је подсетила да су предвиђања да ће се до 2030. године више од 85% предузећа глобално бавити е-трговином, и да је неопходно да Србија развија ову област како би искористила све технолошке потенцијале за економски прогрес.

  • Ризици коришћења бесплатног Wi-Fi интернета

    Објављено 17.01.2019. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    Развојем нових технологија, на јавим местима нам је свима постао доступан бесплатан Wi-Fi. Иако нам је то често веома корисно, морамо бити свесни и бројних ризика овакве конекције.

    Савети за безбедно коришћење бесплатног Wi-Fi -а:

    1.Искључите Wi-Fi када га не користите

    Уколико искључимо бежичне мреже првенствено штедимо батерију телефона, онемогућавамо конекцију на лажну мрежу и спречавамо непожељне рекламе.

    2.Користите VPN

    Виртуелна  приватна мрежа (VPN) даје нам приватност док смо online, странице које посећујемо могу видети само виртуелну мрежу, а не ону коју заиста користимо. Постоје VPN-ови који су бесплатни, док постоје и они који се наплаћују по приступачним ценама.

    3.Не допуштајте уређају да запамти бесплатну мрежу

    Већина телефона аутоматски памти hotspot локације на којој сте се конектовали. Лажне мреже праве обично мрежу са истим именом и на тај начин врло лако можете покушати да се пријавите на њих. Ризици пријављивања на лажне мреже су прикупљање ваших личних података, приступ вашем банковном рачуну и свих података вашег уређаја.

    4.Обратите пажњу на име мреже

    Хакери увек користе слично име оригиналне мреже, разлика је обично у томе што оригинална мрежа тражи неку врсту лозинке док су лажне потпуно бесплатне. За сваки случај увек питајте неког од запослених за оригинално име и лозинку мреже.

    5.Антивирус

    Увек имајте ажуриран антивирус. Антивируса ће вас упозорити на логовање на лажну мрежу.

    6.Изаберите мрежу са двофакторским логовањем

    Мрежа која не захтева лозинку често је лажна. Ипак, како бисте били сигурни, бирајте ону која вам пре конектовања шаље SMS поруку. На овај начин мреже штите и себе и вас од хакера који праве дупликате Wi-Fi мрежа.


    Извор: Itmagazin.info

  • Сарадња у области информационог друштва и информационе безбедности

    Објављено 16.01.2019. у Дигитална безбедност

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић и директор Института друштвених наука Горан Башић потписали су Споразум о међусобној сарадњи у области информационог друштва и информационе безбедности.

    Споразум се односи на унапређење мера и програма у области безбедности деце у дигиталном окружењу, едукацију о безбедности деце на интернету и превенцију вршњачког насиља на интернету, затим на дигиталну инклузију старијих особа која подразумева дигитално описмењавање у циљу прихватања, лакшег разумевања и коришћења  информационо-комуникационих технологија у свакодневном животу, као и на унапређење дигиталних компетенција жена свих старосних доби, у циљу смањења родног јаза у области информационо-комуникационих технологија и друштвено и економско оснаживање жена и њихову регионалну заступљеност у области информационог друштва.

    Државни секретар изразила је очекивање да ће успостављена сарадња донети додатни квалитет програмима у области развоја дигиталног друштва, истичући да ће планиране истраживачке активности у оквиру Споразума, допринети изради Стратегије развоја дигиталних вештина коју Министарство припрема и дати јасне смернице за Акциони план.

    „Такође, истраживања таргетираних осетљивих група, допринеће и раду Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, као и имплементацији Програма оснаживања жена у области информационо-комуникационих технологија за период од 2019. до 2020. године, који је у процедури усвајања“, закључила је Матић.


  • Опасан вирус на Google Play продавници

    Објављено 15.01.2019. у Дигитална безбедност

    Више од 100.000 корисника широм света сусрело се са MobSTSPY malware, након што се овај вирус инфилтрирао у Play Store-у. MobSTSPY malware намењен је Android уређајима и прикупља информације о локацији корисника, комуникационе логове, краде фајлове и податке о њиховим налозима. Корисници су се најчешће заразили вирусом путем популарне игре Flappy Bird и апликације Flashlight.

    Прве верзије ових апликација биле су без малициозног активног кода, све док није постојала довољно велика база корисника који су преузели апликације.

    Google има врло ригорозну проверу нових апликација, али након неколико update-a када апликација буде добро прихваћена од стране корисника много лакше долази до проласка малициозне верзије.

    Након инсталације, MobSTSPY преузима командни и контролни сервер уређаја, омогућава приступ и пренос SMS порука, контаката, свих фајлова, прављењe screenshot-ова, снимања звука, преузимање WhatsApp података.

    Phishing напад је други начин деловања овог вируса где преко лажних pop-up реклама захтева од корисника логовање на Facebook или неки други налог. Након што корисник унесе своје корисничко име и лозинку, логовање постаје неуспешно, а pop-up нестаје са преузетим креденцијалима.

    По досадашњим истраживањима овај malware откривен је у 196 држава од чега је 1/3 жртава из Индије. Све заражене апликације уклоњене су са Google Play-a.

    Извор: itmagazin

  • Ово су најгоре лозинке у 2018. години

    Објављено 09.01.2019. у Дигитална безбедност

    Лозинка може да вам уништи живот, ако неко дође до ваше лозинке може доћи до великих проблема без обзира да ли се ради о вашем мејлу, друштвеној мрежи или банковном рачуну.

    Чак и када се ради о неком вашем емејл налогу који више не користите или вам није важан, нападачу може бити злата вредан. Захваљујући информацијама са тог налога, хакери могу открити лозинке за друге ваше налоге и могу их искористити како би вам украли идентитет или покренули нападе на вашу породицу и пријатеље.

    Свест корисника када су у питању лозинке генерално је на незадовољавајућем нивоу. Лозинке су прва линија одбране од многих интернет болести, али мали број људи заиста и поступа у складу са тим. Не тако давно је објављена листа 100 најгорих лозинки, а неке се понављају из године у годину, као на пример 123456 и реч password су на прва два места већ 5 година за редом!

    Нове лозинке на листи су princess (11. место), 666666 (14. место) i donald (23. место).

    Коришћење свог имена у лозинкама или неког уобичајеног имена није добра идеја. Исто тако хакери имају доста успеха у откривању лозинки које садрже имена познатих личности из спорта, поп културе и једноставне шаблоне на тастатури, јер знају да људи воле комбинације знакова које се лако памте.

    За прављење листе од 100 најгорих лозинки коришћено је више од 5 милиона компромитованих креденцијала. Неке процене кажу да сваки десети корисник употребљава једну од 25 најгорих лозинки са листе, а око 3% користи 123456 као лозинку.

    Занимљиво је да људи, поред толико познатих случајева компромитовања података о којима се често говори, и даље не воде рачуна о својим лозинкама и беспотребно се излажу ризику из године у годину.

    Чак ни познате личности нису боље од просечних корисника када се ради о одабиру лозинки. Недавно је Кање Вест на пријему код Доналда Трампа јавно открио своју iPhone лозинку – 000000.

    Још већа опасност је поступање компанија и државних огранизација где се користе једноставне лозинке, на пример компанија компанија Ferero је својим купцима дала изузетно лош савет да као лозинку користе реч “Nutella”.

    Следећих 25 лозинки сматрају се најлошијим у 2018. години:

    •123456

    •password

    •123456789

    •12345678

    •12345

    •111111

    •1234567

    •sunshine

    •qwerty

    •iloveyou

    •princess

    •admin

    •welcome

    •666666

    •abc123

    •football

    •123123

    •monkey

    •654321

    •!@#$%^&*

    •charlie

    •aa123456

    •donald

    •password1

    •qwerty123

    Препоруке за креирање и поступање са лозинкама:

    ДА:

    •Користите јединствене лозинке (немојте користити исту лозинку за више сајтова и сервиса).

    •Користите сложене лозинке (минимум 10 карактера, пожељно 15, комбинација малих и великих слова, бројева и специјалних карактера).

    •Важно је да запамтите своју лозинке без записивања, зато користите лозинке коју можете да запамтите. Уколико имате пуно лозинки и брине вас да нећете успети све да запамтите, користите неки од password manager алата, али обавезно изаберите јаку и сложену мастер лозинку коју ћете запамтити.

    •Уколико сумњате да неко зна вашу лозинку, одмах је промените.

    •Мењајте лозинке периодично (сваких 3-6 месеци).

    •Користите двофакторску аутентификацију где год постоји та могућност.

    •Увек се излогујте са уређаја које користи више људи.

    НЕ:

    •Немојте користити своје име, име блиске особе или неко уобичајено име за лозинку.

    •Немојте користити неки од једноставних шаблона са тастатуре (123456, qwerty, asdfg...).

    •Немојте користити свој број телефона, адресу, град, датум рођења, нити речи које постоје у речницима...

    •Немојте користити дефаулт лозинке, чак и када делују комплексно.

    •Не уносите своје лозинке (нити било какве осетљиве информације) на http сајтовима (сајтови без SSL сертификата).

    •Немојте делити лозинке са пријатељима.

    •Не уносите лозинку док вас неко посматра.

    •Не чувајте лозинке у browseru на уређајима којима приступа више људи.

    Извор: www.it-klinika.rs