• Заштитите своје личне податке: Приликом регистрације на друштвеној мрежи Facebook више није неопходан број телефона

    Објављено 06.06.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Facebook-ова верификација у два корака више не захтева број телефона

    Сигурносни експерти већ неко време указују на то да је верификација у два корака сигурнији метод којим можемо да заштитимо наше налоге, у поређењу са традиционалним методама које укључују коришћење корисничког имена и лозинке. Многе компаније и сервиси су имплементирали верификацију у два корака као опцију, а Facebook је недавно најавио неке измене за овај систем.


    Према Facebook-овој објави, компанија креира измене за свој систем верификације у два корака, како би он био лакши за подешавање и коришћење. Једна од ових промена укључује и уклањање потребе давања информација о броју мобилног телефона током процеса регистрације. Ово ће бити од користи оним корисницима који радије не би да региструју свој број телефона.


    Facebook истиче да је овом променом омогућено лакше коришћење екстерних аплиакција за верификацију, као што су Google Authenticator и Duo Security, како на десктоп системима тако и на мобилним уређајима, јер уношење мобилног телефона више није обавеза.


  • Програм за паметну и безбедну употребу нових технологија представљен ђацима у Убу

    Објављено 01.06.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури, ИТ караван

    Програм ИТ караван 03 представљен је у Убу,  у Културно-спортском центру Уб за ученике основних школа: „Рајко Михаиловић“, „Свети Сава“, „Милан Муњас“ и „Душан Даниловић“.

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, поручила је ђацима да искористе нове технологије за стицање знања, али да се при томе заштите од бројних злоупотреба на интернету.

    „Било да су у питању најтежа кривична дела, као што су интернет педофилија, трговина људима, онлајн предаторство, или вршњачко онлајн насиље, злоупотреба података, прекомерна употреба дигиталних технологија, сви ови облици угрожавања деце остављају тешке последице на њихово здравље, њихов ментални и душевни развој, а могу и да им угрозе животе“, упозорила је Матић.

    Она је, међутим, истакла и предности нових технологија, посебно у образовању.

    „Напредно образовање које се заснива на дигитализацији отвара вам врата целог света у којем можете да будете подједнако успешни, па и бољи, него ваши вршњаци из развијенијих земаља. Као што су из вашег града свет освојили Драган Џајић и Немања Матић, тако и ви можете да се прославите у било којој области, а нарочито технолошкој. Јер, као и језик фудбала, језик технологије је глобалан и не познаје границе“, поручила је деци.

    Државни секретар је овом приликом свима честитала 1. јун, Међународни дан деце, који се обележава са циљем заштите и промоције дечијих права.

    Присутнима су се обратиле и Весна Недељковић, помоћница министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Верка Лукић, помоћница председника општине Уб, а представницима школа уручене су поклон табле за коришћење у настави. За ђаке је изведена презентација „Како да најлакше упропастите свој живот онлајн“.

    ИТ караван, кампања Министарства трговине, туризма и телекомуникација за корисну и безбедну употребу дигиталних технологија, спроведена је трећу годину за редом. Програм је ове године изведен и у Новом Пазару, Београду, Новом Саду, Суботици и Нишу, за укупно 26 школа у тим градовима, односно за преко 3000 основаца.

    Директан пренос презентације који је организован из Ниша и Новог Пазара пратило је преко интернета још око 800 школа, односно око 25000 ученика.  Приређене су и јавне промоције за грађане док су се радионице за родитеље одржавале у још шест градова у Србији: Сечњу, Зрењанину, Лесковцу, Чачку, Краљеву и Ужицу.

  • Веће присуство жена у ИТ сектору кључно за будућност Србије

    Објављено 31.05.2018. у Родна равноправност у ИКТ-у

    "Жене у сектору информационо комуникационих технологија доприносе креативности и продуктивности ове индустрије, и њихово веће укључивање у ову област кључно је за будућност Србије", изјавила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    На представљању програма „Различите перспективе о женама у технологији“, који је у организацији Америчке привредне коморе одржан у амбасади САД у Београду, државни секретар навела је да истраживања међународних организација потврђују да компаније и институције које игноришу питања родне и сваке друге разноврсности ризикују недостатак продуктивне и креативне радне снаге.

    „Ово је нарочито значајно за дигитализацију. Мање жена данас у ИТ-ју значи мањи број жена и у свим иновативним привредним гранама које ће се развијати из ИТ-а, односно на пословима будућности. Дакле, уколико не смањимо и не отклонимо родни дигитални јаз, жене неће имати бенефит од дигитализације, а са друге стране ни сектор неће моћи да достигне раст свих потенцијала“, упозорила је Матић.

    Она је истакла да је родни дисбаланс присутан и у Европи, где студије у области ИКТ-а уписује четири пута више мушкараца него жена, док је у Србији, око 15% младих жена на ИКТ смеровима.

    „Ради подстицања родне равноправности у ИКТ-у, а истовремено и подизања кадрова, Министарство надлежно за информационо друштво и телекомуникације учествовало је у иницијативи за увођење информатике у обавезни наставни план, а истовремено је покренуло и реализовало умрежавање свих основних и средњих школа на Академску мрежу Србије, што је школама обезбедило бесплатну и стабилну интернет везу“, подсетила је Матић.

    „У домену неформалног образовања, Министарство је покренуло програме подршке за преквалификацију жена у ИКТ сектор и финансирало је и друге пројекте који могу да допринесу запошљавању у ИКТ, образовању и родној равноправности“, додала је, наводећи програме подршке ИТ заједницама, у Београду, Мајданпеку, Ваљеву, Кикинди, Крагујевцу, Врању, Сомбору, Бору и Нишу, као и регионални пројекат Xbit,, који укључује подстицање жена у правцу ИТ предузетништва.

     „Посебно подстичемо девојчице да се определе за образовање у овој области, кроз пројекат Дан девојака у ИКТ-у, који се обележава од 2010, у априлу, у оквиру Међународне уније за телекомуникације, а на иницијативу Републике Србије“, закључила је државни секретар.

  • Подстицаји за научно-технолошки потенцијал Србије

    Објављено 30.05.2018. у ИКТ и привреда

    Помоћница министра за електронске комуникација и поштански саобраћај у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Ирини Рељин, одржала је уводни говор на програму „Индустрија 4.0 и технологије будућности“, у оквиру конференције „Недеља иновација - Наука и технологија у сусрет привреди“ у Научно технолошком парку Београд.

    Она је овом приликом подсетила да је Србија земља која традиционално има велики научно-технолошки потенцијал.

    „Имена Тесле и Пупина уписана су у темеље савремене цивилизације, а данас многи наши млади научници развијају иновативна решења која доприносе подизању квалитета људског живота на глобалном нивоу“, рекла је Рељин, истичући да Министарство трговине, туризма и телекомуникација већ неколико година бројним пројектима омогућава све већем броју грађана, свих генерација, да се укључе у технолошке токове.

    „Подстичемо младе да се прикључе ИКТ сектору кроз програме подршке ИТ заједницама и школске едукације. Затим, захваљујући пројектима ИТ преквалификација за жене ове године добили смо 250 нових програмерки, а из дигитализације не изузимамо ни најстарије суграђане – у току су ИТ обуке за пензионере“, навела је Рељин.

    Она је посебно нагласила да даљем напредовању домаћег ИТ сектора доприноси Стратегија развоја ИТ индустрије и недавно усвојени Акциони план, а да је за ширу употребу иновативних технологија кључна примена усвојених закона из ИКТ области - Закон о информационој безбедности и Закон о електронском документу, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању. 

    „Србија је спремна за даљи развој инфраструктуре и интеграцију технолошких трендова у привреди и пословању. У складу са тим, Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. године, која је усвојена у априлу, промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације. Циљ је обезбеђивање широкопојасне инфраструктуре којом би се омогућио приступ интернету великим брзинама, односно окружење неопходно за развој Јединственог дигиталног тржишта, које ће омогућити привредни и економски раст наше земље“, закључила је помоћница минстра.

  • Да ли знате шта је Deep web, Dark web, Darknet?

    Објављено 30.05.2018. у Дигитална безбедност

    Интернет у смислу каквом га већина људи схвата називамо површински интернет. Много већи део World Wide Web чине deep wеb и dark wеb.

    Већина људи када помисли на интернет, помисли на сајтове попут Google, Facebook, Twitter, односно помисли на могућности као што су интернет куповина, успостављање интеракције на друштвеним мрежама, информисање о најновијим догађањима итд. Оно што многи не знају јесте да је интернет који већина људи користи (странице којима се може приступити преко претраживача као што је Google или Bing) само мали део интернета који постоји. Интернет у смислу каквом га већина лјуди схвата називамо „површински интернет“, „индексирани интернет“ и „видљиви интернет“, а према неким проценама садржи око 5 милијарди страница.

    Видљиви интернет је само један мали део World Wide Web-а (WWW), а много већи део чине “deep wеb“ и “dark wеb“. Не зна се поуздано колико је велики deep wеb, али је свакако много већи од површинског или видљивог (према неким проценама чак 500 пута већи). Према студији из 2015. године, Google индексира само 16% видљивог интернета, а уопште не индексира странице из deep wеb-a што значи да у Google претрази можете наћи мање од 1% информација које постоје онлине. Често се прави аналогија леденог брега како би се описала разлика између површинског и deep wеb-а: оно што видимо на површини је много мање од онога што се налази испод површине.

    Deep wеb vs dark web

    Иако се термини “deep wеb“ и “dark wеb“ често користе као синоними, у питању су ипак различити појмови које треба разграничити.

    Deep web (скривени или „невидљиви“ интернет) је део World Wide Web-a којем се може приступити преко стандардних интернет browser-a али који главни претраживачи нису индексирали. Deep wеb чине разноразне базе података, имејл сервиси, онлине банкарски сервиси и други сервиси који су заштићени лозинкама или paywallom. Разлози за неиндексирање су разни: неадекватна конфигурација сајта или сервиса, намерно изостављање из претраге, paywall, захтеви за регистрацијом и остала ограничења приступа садржају.

    Dark wеb (супротно од “clearnet“) је релативно мали део deep wеb-a. Сајтови и сервиси на dark wеb-у су намерно сакривени и не може им се приступити преко уобичајених browsera већ само помоћу специјалних софтвера попут TOR или I2P (Invisible Internet Protocol) или преко мрежа као што је Netsukuku. Најчешће се користи TOR. Dark wеb је корисницима пријемчив јер пружа анонимност сурфовања односно јер се примењује јака енкрипција због које је тешко идентификовати посетиоце сајтова, али и оне који их хостују.

    Darknet

    Darknet се може дефинисати као оквир у коме је приступ ограничен на ниво мреже. TOR, Freenet, I2P, Zeronet, али и приватни VPN сервиси спадају у ту категорију (аутентификацијом и повезивањем на приватни VPN сервис криптује се и сакрива ваш саобраћај од непривилегованих система, односно од вашег интернет провајдера, CDN-а и других сервиса који мапирају интернет саобраћај и омогућују његов проток). Дакле, мрежни саобраћај преко ових оквира је маскиран, а детаљнијом анализом се може открити на који је darknet корисник повезан и колики саобраћај генерише, али не нужно и које је сајтове посећивао и који је садржај тог саобраћаја. Када сурфујете „регуларним“ интернетом, ваш интернет провајдер и посредници између вас и посећеног сајта могу јасно видети садржај саобраћаја који сте генерисали.

    Како изгледа процес енкрипције на дарк wебу

    ТОR и слични сервиси функционишу тако што пребацују саобраћај са места на место широм интернета тако да интернет провајдер не може да зна које сте сајтове посетили, а посећени сајтови немају информацију о вашој физичкој локацији. Корисници ТОR сервиса се не повезују директно на сајт или сервис који желе да посете. Уместо тога, њихов саобраћај се премешта са места на место кроз серију чворова у мрежи. Сваки чвор има само информације о примљеним подацима и о чвору на који треба да их пошаље. То рецимо значи да иницијални чвор зна да је повезан са рачунаром одређеног корисника, али не зна који је сајт корисник посетио јер саобраћај пролази даље кроз још неколико чворова пре него што се повеже на крајњу дестинацију односно сајт који је корисник планирао да посети. Тај сајт, пак, има информације само о крајњем чвору са којим је повезан, али не и о кориснику који је првобитно послао захтев да се повеже.

    Овај комплексни модел енрипције значајно отежава да се пронађе корисник који је посетио одређени сајт на dark wеb-у односно пружа кориснику анонимност коју нема када сурфује „површинским“ интернетом.

    У које сврхе се користи dark wеb?

    Међу људима који не познају довољно ову тематику преовладава мишљење да dark web користе искључиво криминалци за продају дроге, хакерских алата и дечије порнографије. Иако неспорно dark web технологију користе и криминалци за обављање илегалних активности, њу такође користе и активисти за људска права, новинари и корисници који размењују осетљиве информације. Dark web се користи и да се премосте ограничења, односно забране посећивања одређених сајтова (на пример, у Кини где постоје ограничења за посету Facebook-у и Twitter-у). Међутим, неке земље, попут Кине и Русије, намеравају да донесу закон којим ће се употреба софтвера за анонимно сурфовање (као што је ТОR) и VPN мрежа прогласити нелегалном. Неки људи користе ТОR како би повећали ниво приватности и анонимности у свакодневном, уобичајеном сурфовању интернетом.

    Доживотна затворска казна за Роса Улбрихта, оснивача некада најпознатијег сајта на dark web-у (Silk Road), као и рушење познатих сајтова за продају дроге, оружја и других илегалних производа (AlphaBay и Hansa) ставили су неоправдано читав dark web на лош глас.

    Најновији Symantec-ов извештај о безбедности на интернету садржи детаље о производима и услугама који се могу набавити преко dark web-a. У питању су кредитне картице, пасоши, поклон картице, али и рансомwаре алати и банкарски тројанци.

    Закључак

    Нема поузданих информација о томе колики је проценат сајтова на dark wеb-у који се користе за илегалне активности. Интересантно је споменути да је ТОR осмислила и финансирала америчка влада с циљем да заштити и анонимизује комуникацију од својих обавештајаца.

    ТОR ће вероватно постати популарнији међу „обичним“ корисницима јер је у САД-у ступио на снагу закон који дозвољава интернет провајдерима да продају информације о томе које су сајтове корисници посећивали.

    Као и површински интернет, и dark wеb има своје предности и мане. Неки људи користе dark wеb за борбу против репресивног режима, а неки за обављање илегалних активности. У сваком случају, у будућности ће се водити дебате о томе да ли бенефити које доносе сервиси попут ТОR-а превазилазе негативне аспекте.

  • Дигитализација за добробит свих

    Објављено 23.05.2018. у ИКТ и привреда

    На промоцији нових технолошких решења компаније „Хуавеи“, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да је циљ технолошког развоја и улагања у информационо комуникационе технологије превазилажење дигиталног јаза и омогућавање опште доступности добробити дигитализације.

    Она је истакла спремност Републике Србије да прихвати најновије дигиталне трендове, истичући да Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. године, која је усвојена у априлу ове године, промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације (5Г).

    Државни секретар је подсетила да је сарадња са кинеском компанијом „Хуавеи“ у складу са имплементацијом Меморандума о развоју Информатичког пута свиле, који су потписали потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација, Расим Љајић и председник Националне комисије за реформе и развој Народне републике Кине, Сју Шаоши.

    „У оквиру примене Меморандума успостављена је зона економске сарадње у области „паметних градова“, израде платформи за електронску трговину, размене информационих услуга и технологија, олакшавање логистике и размене тржишних информација“, навела је Матић, напомињући да ће техничкој реализацији активности које су дефинисане Меморандумом, допринети и два споразума о стратешком партнерству која су потписана са компанијом „Хуавеи“ - Споразум о развоју широкопојасне инфраструктуре у Републици Србији и Споразум о развоју информационе и комуникационе инфраструктуре у образовним институцијама.

    Матић је, поводом јучерашњег састанка са потпредседником владе АП Војводине и покрајинским секретаром за привреду и туризма, Иваном Ђоковићем, најавила и могућност сарадње са компанијом „Хуавеи“ на пројекту Нови Сад  - паметни град.

  • Google ће од септембра упозоравати уколико посетите небезбедне сајтове

    Објављено 23.05.2018. у Дигитална безбедност, Едукација

    Chrome уклања зелени Secure индикатор са HTTPS сајтова, али уводи упозорење Not Secure за HTTP сајтове.

    Google планира да уклони зелени индикатор „Secure“ који се приказује у Chromu на HTTPS страницама, а уместо њега ће остати само икона катанца. Промена ће се десити у септембру, у верзији Chrome 69.

    Временом ће се и катанац изгубити као индикатор безбедности за HTTPS сајтове, уместо тога појављиваће се само упозорења за HTTP, односно небезбедне сајтове.

    У компанији Google наводе да је разлог због ког мењају индикатор тај што се највише wеб саобраћаја ионако обавља преко безбедног HTTPS протокола тако да је непотребно одвраћати пажњу корисника индикатором „Secure“. Уместо тога, фокус ће бити на упозоравању корисника који приступају небезбедним HTTP сајтовима. Због тога ће већ од верзије Chrome 68 која ће изаћи у јулу Google обележавати све HTTP сајтове са „Нот Secure“.

    Зашто је укидање "Secure" индикатора добар потез?

    Одлука Googla да укине "Secure" индикатор поздрављена је од стране сертификационих тела, SSL resellera и стручњака за сајбер безбедност, будући да "Secure" индикатор, од почетка није био добра идеја. Уместо да подстакне више сајтова да пређу на HTTPS, спорни индикатор је допринео да phishing сајтови буду ефикаснији, јер су успевали да добију ознаку "Secure" упркос својој малициозној природи.

    Велики број phishing сајтова успевао је да добије DV SSL сертификат, који захтева само минималну аутентификацију, па није гаранција да је власник сајта аутентична и проверена компанија.

    Због "Secure" индикатора, људи су погрешно мислили да је сајт безбедан, а заправо се радило о сајту који има само DV SSL сертификат.

    Од верзије Chrome 70, приказиваће се анимација која индикатор „Not Secure“ претвара у црвено кад год корисник покуша да унесе текст у форму на HTTP страници.

    Највероватније ће и Mozilla и други browseri прихватити исти начин обележавања HTTP сајтова у следећих неколико месеци.

    У новим верзијама browsera само сајтови са EV SSL сертификатима имаће индикаторе зелене боје.

  • 250 нових програмерки у Србији

    Објављено 22.05.2018. у Родна равноправност у ИКТ-у

    Реализацијом програма за преквалификације и доквалификације жена у ИКТ, које је Министарство трговине, туризма и телекомуникација покренуло прошле године обучено је укупно 250 нових програмерки.

    Приликом свечане доделе сертификата полазницама пројекта „ИТ Гирлс“ Војвођанског ИКТ кластера, у Едукативном центру Владе АП Војводине, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић, подсетила је да су поред пројекта "ИТ Гирлс" у којем је учествовало 22 жене, до краја априла завршени курсеви у оквиру свих девет пројеката који су одобрени на конкурсу Министарства.

    „Пројекти су спроведени у Новом Саду, Новом Пазару, Врању, Крагујевцу, Зрењанину и Београду. Број заинтересованих кандидаткиња, знатно је превазилазио планирани број учесница, због чега ћемо настојати да проширимо програм преквалификација. Будући да је већина пријављених жена незапослено, старости од 20 до 40 година, а више од половине са високом стручном спремом, ови подаци говоре и о новим потребама тржишта рада у Републици Србији, и пружају додатне индикаторе за наставак програма“, истакла је Матић.

    Она је подсетила да је програм покренут у складу са дигиталном политиком Владе Србије и мерама за подизање кадровских капацитета Стратегије развоја ИТ индустрије, као и у циљу превазилажења родног јаза у дигиталној индустрији и подстицања родне равноправности.

    „У Србији је у професијама телекомуникације и рачунарска техника тек око 15% жена, док ни у Европи није много боља ситуација, са 3.1 пута више мушкараца у овом сектору. Мање жена данас у ИТ-ју значи мањи број жена и у свим иновативним привредним гранама у будућности које ће се развијати из ИТ-а, односно у траженијим и плаћенијим професијама“, упозорила је Матић.

    Она је овом приликом најавила да ће ИТ компаније, као и друге компаније које имају потребу за ИТ кадровима, бити позване да ангажују нове програмерке, у чему ће важну улогу имати удружења која су спровела пројекте, односно ИТ заједнице, које су већ умрежене са привредним сектором.

  • Светски дан телекомуникација и информационог друштва

    Објављено 17.05.2018. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    "Улагање у информационо комуникациону структуру неопходно је како би се остварили глобални циљеви примене иновативних решења ради друштвеног и економског прогреса и превазилажења дигиталног јаза", саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    Поводом обележавања Светског дана телекомуникација и информационог друштва (World Telecommunication and Information Society Day, WTISD), државни секретар је истакла да стратешким опредељењем и успостављањем стабилног правног оквира дигитализације Република Србија оправдава статус једне од најстаријих чланица Међународне уније за телекомуникације (International Telecommunication Union – ITU), али да су потребни додатни напори како би достигла ниво развијених земаља у широкој употреби дигиталних решења, посебно оних који доприносе ефикасности производње и пословања и олакшавању живота грађана, као што је примена роботике и вештачке интелигенције.

    Матић је подсетила да је Србија једина земља ван Европске Уније, која ће са Грчком и Бугарском учествовати у формирању заједничког транспортног 5Г коридора за имплементацију различитих технологија, где посебан задатак представља тестирање у области аутономних и повезаних возила.

    „Широкопојасни приступ у Србији има 61,9% домаћинстава и 98,6% предузећа, што показује спремност за даљи развој инфраструктуре, али и вољу грађана и привреде да прихвате технолошке трендове. У складу са тим Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. године, која је усвојена у априлу, промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације (5Г)“, навела је Матић.

    „Такође, овом стратегијом дефинисане су мере обезбеђивања инфраструктуре и дата је анализа која показује да улагање у област широкопојасног приступа директно утиче на повећање броја радних места, развој малих и средњих предузећа, конкурентност свих сектора привреде и унапређење квалитета живота грађана“, додала је државни секретар.

    Она је истакла да усвојени закони, међу којима су Закон о информационој безбедности и Закон о електронском документу, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању, као и програмске активности које спроводи Министарство надлежно за телекомуникације и информационо друштво, у циљу примене информационих технологија у образовању и развоја иновативног предузетништва, подстичу употребу информационо комуникационих технологија у складу са одрживим циљевима развоја Уједињених нација (Sustainable Development Goals – SDG).

    Светски дан телекомуникација и информационог друштва, чија је овогодишња тема „Омогућавање позитивне употребе вештачке интелигенције за све“ („Enabling the positive use of Artificial Intelligence for All“) обележава се сваке године 17. маја, на годишњицу потписивања прве међународне телеграфске конвенције 1865. године, односно на дан формирања Међународне уније за телекомуникације у Паризу, чији је Србија постала члан само 40 дана након оснивања те организације.

  • Yоutube најављује нову родитељску контролу за децу

    Објављено 16.05.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Google је најавио да ће додати још опција за родитељски надзор на њиховој апликацији Yоutube kids.

    Шта је Yоutube kids?

    Yоutube kids је апликација креирана као фамилијарна верзија Yоutube-a за млађу децу, са додатком родитељске контроле и филтерима за видео записе.

    Нове опције родитељске контроле

    Yоutube ће у наредном периоду представити три нове опције у апликацији Yоutube kids.

    •Колекције од стране проверених партнера и апликације Yоutube kids (биће представљено у току ове недеље)

    Ова колекција ће омогућити родитељима да бирају канале, колекције видео записа и теме које ће бити доступне њиховој деци. Временом ће се повећавати листа сигурних партнера.

    •Садржај одобрен од стране родитеља (биће представљено ускоро)

    •Ова опција ће омогућити родитељима да ручно одаберу сваки видео и канал који ће бити доступан њиховој деци у овој апликацији. То значи да ће деци бити онемогућено да виде било који садржај осим онога који је родитељ изабрао.

    •Побољшана опција претраживања (биће представљено ове недеље)

    То значи да ће опција претраживања укључивати само садржаје који је одобрила Yоutube kids заједница, односно неће бити препоручених видео снимака.

    Ова опција је креирана како би помогли родитељима да смање број непожељних садржаја на које би њихова деца могла да наиђу током коришћења Yоutube kids-a