• Почела изградња мреже у 33 школе у Србији

    Објављено 01.02.2019. у ИКТ у образовању, науци и култури, Инфраструктура

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да је то министарство, у сарадњи са Академском мрежом Србије започело реализацију пилот пројекта ''Изградња бежичних локалних рачунарских мрежа у школама'', којим су обухваћене 33 основне и средње школе на територији Републике Србије.

    Поводом завршетка радова у првој планираној школи, Основној школи „Борислав Пекић“ у Београду, која од ове недеље има интернет везу у целој згради преко сопствене комуникационе инфраструктуре, као и видео надзор, државна секретарка је указала на значај изградње информационо-комуникационе инфраструктуре у образовним установама у Србији.  

    Стабилан и безбедан интернет у школама је предуслов унапређења образовног програма, развоја дигиталне писмености ученика и наставника, припремања младих за послове будућности, као и подизања дигиталне безбедности“, истакла је Матић.

    Она је подсетила да су у претходном периоду све школе повезане на Академску мрежу Србије, истичући да изградња мреже која је почела у јануару ове године, трајно и бесплатно школама омогућава е-образовање не само у информатичким кабинетима, већ у свим учионицама и тиме примену ИКТ-а и информатичког приступа у свим наставним предметима.

    Вредност пројекта ''Изградња бежичних локалних рачунарских мрежа у школама'' износи 180 милиона динара и планирано је буде завршен током текуће школске године, односно до краја маја 2019. Реализација локалних рачунарских мрежа и система видео надзора предвиђена је у школама у Београду, Убу, Кикинди, Неготину, Краљеву, Крагујевцу, Ваљеву, Новој Вароши, Вршцу, Власотинцу, Лешници, Тополи, Бору, Зајечару, Свилајнцу и Крушевици.

    Овај пилот пројекат представља увод у реализацију капиталног пројекта ,,Развој ИКТ инфраструктуре у установама образовања, науке и културе – „Повезане школе'', Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

  • Ризици коришћења бесплатног Wi-Fi интернета

    Објављено 17.01.2019. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    Развојем нових технологија, на јавим местима нам је свима постао доступан бесплатан Wi-Fi. Иако нам је то често веома корисно, морамо бити свесни и бројних ризика овакве конекције.

    Савети за безбедно коришћење бесплатног Wi-Fi -а:

    1.Искључите Wi-Fi када га не користите

    Уколико искључимо бежичне мреже првенствено штедимо батерију телефона, онемогућавамо конекцију на лажну мрежу и спречавамо непожељне рекламе.

    2.Користите VPN

    Виртуелна  приватна мрежа (VPN) даје нам приватност док смо online, странице које посећујемо могу видети само виртуелну мрежу, а не ону коју заиста користимо. Постоје VPN-ови који су бесплатни, док постоје и они који се наплаћују по приступачним ценама.

    3.Не допуштајте уређају да запамти бесплатну мрежу

    Већина телефона аутоматски памти hotspot локације на којој сте се конектовали. Лажне мреже праве обично мрежу са истим именом и на тај начин врло лако можете покушати да се пријавите на њих. Ризици пријављивања на лажне мреже су прикупљање ваших личних података, приступ вашем банковном рачуну и свих података вашег уређаја.

    4.Обратите пажњу на име мреже

    Хакери увек користе слично име оригиналне мреже, разлика је обично у томе што оригинална мрежа тражи неку врсту лозинке док су лажне потпуно бесплатне. За сваки случај увек питајте неког од запослених за оригинално име и лозинку мреже.

    5.Антивирус

    Увек имајте ажуриран антивирус. Антивируса ће вас упозорити на логовање на лажну мрежу.

    6.Изаберите мрежу са двофакторским логовањем

    Мрежа која не захтева лозинку често је лажна. Ипак, како бисте били сигурни, бирајте ону која вам пре конектовања шаље SMS поруку. На овај начин мреже штите и себе и вас од хакера који праве дупликате Wi-Fi мрежа.


    Извор: Itmagazin.info

  • Сва слова писама која се користе у Србији на домену .RS

    Објављено 10.12.2018. у Инфраструктура

    Помоћник министра за електронске комуникације у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Ирини Рељин, изјавила је у Библиотеци града Београда, на свечаном скупу Регистра националног интернет домена, поводом почетка регистрације IDN домена на домену .RS, да је веома важно да и на глобалној мрежи наша држава сачува језичке особености својих грађана.

    „Регистрација IDN домена, интернет адреса које су себи садрже и слова којих нема у енглеском алфабету, почиње симболично на међународни Дан људских права, будући да ће од данас сви грађани Србије, као и привредни субјекти и институције, моћи да користе сва слова свог писма у онлајн адресама“, рекла је Рељин, подсетивши да се велики помаци чине на очувању националног идентитета на интернету већ десет година, прво увођењем .RS домена, а потом и ћириличног .СРБ.

    Она је истакла да Министарство трговине, туризма и телекомуникација пружа континуирану инфраструктурну подршку активностима Регистра националног интернет домена, у складу са Споразумом који је закључен 2010. године, који дефинише Регистар као део националне електронске комуникационе инфраструктуре.

    „Такође, Министарство спроводи инфраструктурне и законодавне активности, које омогућавају несметани рад Регистра и унапређење услуга које он пружа“, додала је помоћник министра.

    Данас почиње регистрација .RS домена исписаних специфичним словима из припадајућих писама 13 језика. Поред било којег слова из српског језика, називи .RS домена ће моћи да садрже и сва слова из писма албанског, бошњачког, влашког, мађарског, немачког, ромског, румунског, словачког, словеначког, хрватског, црногорског и чешког језика. Тиме се .RS домен прикључује великој светској породици IDN домена, у оквиру којих је регистровано око 7,5 милиона IDN назива домена.

  • Грађани приоритет у процесу дигитализације

    Објављено 26.10.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури, Инфраструктура

    Мере за развој које се доносе на државном нивоу прате глобалне трендове и усмерене су на развој дигиталне економије и дигиталну конвергенцију, саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, на свечаном отварању Бизнис дана конференције Синергија2018, у хотелу Краун Плаза у Београду.

    „Међутим, приоритет су грађани“, нагласила је Матић, објаснивши да  истраживања о онлајн активностима грађана који су на мрежи и њиховом разумевању могућности које дигиталне технологије нуде, показују потребу за развијањем дигиталне писмености и дигиталних вештина.  

    „Грађани дигиталне технологије углавном користе пасивно, чак 68,8% корисника никад не користи сервисе за плаћање преко интернета, а 66,6% не зна шта је клауд. И у погледу онлајн заштите прилично је низак ниво знања, на пример, 42,3% корисника нема лозинку за приступ свом уређају“, навела је Матић.

    Она је рекла да с обзиром на потребу за системским развојем дигиталних вештина код целокупног становништва, Министарство трговине, туризма и телекомуникација припрема Стратегију развоја дигиталних вештина.

    „Мере ће бити донете на основу потреба тржишта рада, са циљем омогућавања грађанима да искористе све бенефите дигитализације и ради сузбијања претећег дигиталног јаза између урбаних и руралних подручја“,  објаснила је.

    Државни секретар је напоменула да да је дигитализација образовања кључна за генерације будућности, подсетивши да то Министарство у сарадњи са Министарством просвете, реализује капитални пројекат за развој ИКТ инфраструктуре „Повезане школе“.

    Као кључна законодавне активности на плану подстицања дигитализације, Матић је навела доношење Закона о електронској управи, Закона о електронској идентификацији, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању, Закона о информационој безбедности, Стратегију развоја нових мрежа, као и предлог новог Закона о електронским комуникацијама.


  • Теленор планира инвестиције и побољшање услуга

    Објављено 10.09.2018. у ИКТ и привреда, Инфраструктура

    Инвестиције у телекомуникационом сектору потребне су за даљи раст тржишта у нашој земљи, сагласили су се државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, и представници ППФ групе, Марек Слачик и Мајк Мишел, на састанку у том Министарству.

    „Држава интензивно ради на обезбеђивању услова за подстицање улагања у телекомуникације, пре свега ради изградње мреже и омогућавања услова за развој нових сервиса и услуга“, истакла је Матић, подсетивши да је усвојена Стратегија развоја нових мрежа, која дефинише смернице за развој електронских комуникација, као и да се очекује ускоро усвајање новог Закона о електронским комуникацијама који ће допринети повећању ефикасности и конкурентности.

    Раст тржишта из године у годину није велики, али је стабилан, напоменула је, наводећи да за претходну годину приходи од електронских комуникација износе 191,2 милијарде динара, односно 4,3% одсто БДП-а.

    Извршни комерцијални директор сектора телекомуникација ППФ групе, која је власник „Теленорових” телекомуникационих компанија у региону централне и источне Европе, укључујући и Србију, Марек Слачик, истакао је да су економски параметри у Србији позитивни, да је Србија земља са значајним растом БДП-а и да дигитализација иде у правом смеру.

    „Србија је одлично место за будућа улагања у области телекомуникација, и имамо јасну визију како да допринесемо развоју тржишта и побољшамо услуге за кориснике, према моделима који су се показали веома успешни у Чешкој и Словачкој“, рекао је Слачик.

    Будући генерални директор Теленора у Србији, Мајк Мишел, такође је потврдио амбиције да та компанија заржи и ојача лидерску позицију у региону.

  • Нове технологије доносе значајан прилив новца

    Објављено 06.09.2018. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    Дигитализација  и за надлежно министарство, као и за Владу Србије означава и средство и циљ општег напретка, и сходно томе се убрзано унапређују законске и стратешке основе за равномеран и правилан развој информационог и телекомуникационог сектора, поручила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    На отварању конференције Дигитал 2018, Матић је истакла да, како у целом свету, тако и у Србији, нове технологије доносе значајан прилив новца.

    „Подаци показују да данас, тачније у сваком минуту, цео свет буја од информација и комуникације. У 2018. у само шездесет секунди обави се скоро 3,7 милиона гугл претрага, готово милион логовања на Фејсбук, пошаље се 187 милиона мејлова…“, навела је Матић.

    Она је указала да у Србији област нових технологија бележи константан раст, подсетивши да је извоз у сектору информационих технологија само у првој половини ове године достигао милијарду евра, са 10 одсто удела у бруто друштвеном производу и очекиваном годишњом стопом раста од скоро 30 одсто.  

    „Приход тржишта електронских комуникација, за претходну годину износи укупно 191,2 милијарде динара, односно 4,3% одсто БДП-а“, навела је државни секретар.

    „Највећи изазов, и у Србији и у свету, јесте превазилажење дигиталног јаза“, нагласила је, „будући да се неравномеран дигитални прогрес већ сада јасно оцртава, нарочито између урбаних и руралних подручја, и прети да у перспективи постане горући проблем“.

    „У том смислу, неопходно је подстицати инвестиције на плану развоја мреже, али и улагати у унапређење дигиталне писмености и дигиталних вештина код свих грађана Србије“, поручила је Татјана Матић.

    На свечаном отварању Регионалне конференције о трендовима у телекомуникацијама и медијима, у хотелу Метропол, говорили су и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања и Денис Киф, амбасадор Велике Британије.

  • Корисницима могућност да бирају а не неправични пенали за раскид уговора

    Објављено 20.07.2018. у Инфраструктура

    Министарство трговине, туризма и телекомуникација доследно ће штитити кориснике услуга мобилних оператора од неправичних и противзаконитих пенала за превремени раскид уговора, али је потребно да у таквим случајевима и операторима буде надокнађена евентуална штета, саопштила је државни секретар у том Министарству Татјана Матић.

    Она је подсетила да је Министарство трговине, туризма и телекомуникација донело Решење којим се укида пракса према којој су оператори мобилне телефоније тражили од својих корисника у случајевима превременог раскида уговора да плате све месечне претплате које су преостале до истека уговора.

    „Оваква поступања су у супротности са постојећим законима у Републици Србији, као што су Закон о заштити потрошача и Закон о облигационим односима, као и са европском праксом, те је према томе интервенција Министарства била неопходно. Међутим, настојаћемо да додатно утврдимо права и обавезе и корисника и оператора у новом Закону о електронским комуникацијама који треба да буде усвојен на јесен“, најавила је Матић.

    Државни секретар је потврдила да ће бити дефинисани јасни модели заштите обе стране, који би, између осталог, омогућили корисницима да у случају да желе да прекину уговорну обавезу, изаберу начин надокнаде штете оператору у виду исплате износа пуне малопродајне цене терминалне опреме (телефона и других уређаја) уколико је добијена уз уговор, или исплате разлике у претплатама које су искоришћене а које су добијене под повољнијим условима уз потписивање уговора, и слично.

  • Србија међу земљама Европске Уније

    Објављено 26.06.2018. у Инфраструктура

    На министарском панелу поводом покретања Дигиталне агенде за Западни Балкан, на Дигиталној скупштини у Софији, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, истакла је значај регионалне сарадње у областима унапређења мреже, дигиталног поверења и безбедности, смањења цене роминга, развоја дигиталне економије, дигиталних вештина и дигиталних услуга, као и улагања у дигиталне иновационе пројекте.

    „Дигитализација је постављена као приоритет програма Владе Републике Србије на челу са председником Александром Вучићем и премијером Ана Брнабићем“, подсетила је Матић, истичући да Србија има одличан правни оквир за успешну дигиталну интеграцију.

    Другог дана Дигиталне скупштине, државни секретар Татјана Матић, бугарски министар саобраћаја, информационих технологија и комуникације, Иваило Московски и грчки министар за дигиталну политику, телекомуникације и медије Никос Папас, потписали су у Софији Писмо о намерама о сарадњи у области повезаних и самосталних возила.

    На церемонији потписивања Матић је изразила спремност Србије да учествује у пројектима Европске Уније као што је „Прекогранични дигитални пробни коридор за повезане и самосталне мобилне системе“, који омогућава дељење и надградњу знања и искустава.

    „Ово је један од првих корака у реализацији Дигиталне агенде за Западни Балкан, за коју је председник Републике Србије Александар Вучић дао пуну подршку на самиту лидера Западног Балкана у мају, такође овде у Софији“, подсетила је Матић.

    Она је објаснила да је формирање Балканског коридора заједно с Републиком Грчком и Републиком Бугарском, за Републику Србију као једину државу у том пројекту која није чланица ЕУ, прилика да учествује у веома важном и процесу који ће имати користи за индустрију и друштво, али и за животну средину. „Споразум је и велико признање за наше стручњаке, истраживаче и оператере будући да је у питању технички веома сложен пројекат, али и за државу Србију, јер означава да и ван Европске Уније, путем регионалног повезивања, можемо да остваримо бенефите“, додала је.

    Ради истраживања у области повезаних и самосталних возила формирано је више коридора у Европској Унији у којима ће се тестирања вршити на аутопутевима, где посебан задатак у тестирању представља прекогранична вожња аутомобила без возача у аутомобилима који имају дупле команде.

  • Светски дан телекомуникација и информационог друштва

    Објављено 17.05.2018. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    "Улагање у информационо комуникациону структуру неопходно је како би се остварили глобални циљеви примене иновативних решења ради друштвеног и економског прогреса и превазилажења дигиталног јаза", саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    Поводом обележавања Светског дана телекомуникација и информационог друштва (World Telecommunication and Information Society Day, WTISD), државни секретар је истакла да стратешким опредељењем и успостављањем стабилног правног оквира дигитализације Република Србија оправдава статус једне од најстаријих чланица Међународне уније за телекомуникације (International Telecommunication Union – ITU), али да су потребни додатни напори како би достигла ниво развијених земаља у широкој употреби дигиталних решења, посебно оних који доприносе ефикасности производње и пословања и олакшавању живота грађана, као што је примена роботике и вештачке интелигенције.

    Матић је подсетила да је Србија једина земља ван Европске Уније, која ће са Грчком и Бугарском учествовати у формирању заједничког транспортног 5Г коридора за имплементацију различитих технологија, где посебан задатак представља тестирање у области аутономних и повезаних возила.

    „Широкопојасни приступ у Србији има 61,9% домаћинстава и 98,6% предузећа, што показује спремност за даљи развој инфраструктуре, али и вољу грађана и привреде да прихвате технолошке трендове. У складу са тим Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. године, која је усвојена у априлу, промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације (5Г)“, навела је Матић.

    „Такође, овом стратегијом дефинисане су мере обезбеђивања инфраструктуре и дата је анализа која показује да улагање у област широкопојасног приступа директно утиче на повећање броја радних места, развој малих и средњих предузећа, конкурентност свих сектора привреде и унапређење квалитета живота грађана“, додала је државни секретар.

    Она је истакла да усвојени закони, међу којима су Закон о информационој безбедности и Закон о електронском документу, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању, као и програмске активности које спроводи Министарство надлежно за телекомуникације и информационо друштво, у циљу примене информационих технологија у образовању и развоја иновативног предузетништва, подстичу употребу информационо комуникационих технологија у складу са одрживим циљевима развоја Уједињених нација (Sustainable Development Goals – SDG).

    Светски дан телекомуникација и информационог друштва, чија је овогодишња тема „Омогућавање позитивне употребе вештачке интелигенције за све“ („Enabling the positive use of Artificial Intelligence for All“) обележава се сваке године 17. маја, на годишњицу потписивања прве међународне телеграфске конвенције 1865. године, односно на дан формирања Међународне уније за телекомуникације у Паризу, чији је Србија постала члан само 40 дана након оснивања те организације.

  • Мреже нове генерације за Јединствено дигитално тржиште

    Објављено 20.04.2018. у Инфраструктура

    Усвајањем Стратегије развоја мрежа нове генерације до 2023. године, Влада Србије показала је спремност за потпуну дигиталну трансформацију привреде и пословања у Републици Србији, саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    „Стратегија развоја мрежа нове генерације дефинише мере обезбеђивања инфраструктуре за развој Јединственог дигиталног тржишта у Републици Србији, у складу са стратешким оквиром Европске уније у овој области. Прикључивање наше економије Јединственом дигиталном тржишту омогућиће убрзани развој на свим привредним пољима“, рекла је Матић.

    Она је додала и да Стратегија садржи анализу области информационо комуникационих технологија, на основу које је препознато да улагање у област ширoкoпojaснoг приступa директно утиче на повећање броја радних места, развој малих и средњих предузећа, конкурентност свих сектора привреде и унапређење квалитета живота грађана.

    „Стратегија промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације (5G)“, навела је Матић, истичући да је унапређење информационо-комуникационе инфраструктуре у Републици Србији, важно и јер се применом новог Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, који је усвојен крајем прошле године, очекује повећање потребе за применом клауда (рачунарства у облаку), који је добио законски оквир.

    „Дефинисане су мере којима ће органи државне управе омогућити примену нових технологија, пораст укупне вредности индекса конкурентности, обезбедити доступност инфраструктури електронских комуникација и проширити скуп услуга које се могу наћи у понуди како резиденцијалним тако и пословним корисницима“, закључила је државни секретар.

    Влада Србије усвојила је Стратегију развоја мрежа нове генерације до 2023. године, на седници 19. априла, на предлог Министарства трговине, туризма и телекомуникација.