• Две године Националног контакт центра за безбедност деце на интернету

    Објављено 27.02.2019. у Дигитална безбедност, Вести

    „Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, при Министарству трговине, туризма и телекомуникација, за две године од оснивања примио је укупно око 7300 позива и онлајн пријава и упита“, саопштила је државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић.

    „Овај центар је први, и за сада једини, институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на угрожавање деце у дигиталном окружењу, пружајући могућност грађанима да се бесплатно обрате на број телефона 19833 или путем онлајн платформе Паметно и безбедно“, рекла је Матић, подсетивши да је тај сервис за грађане успостављен 27. фебруара 2017. на основу Уредбе о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија.

    Она је навела да је Центар формирао преко 1400 предмета, од којих је 157 предмета тежих случајева онлајн угрожавања малолетника, као што су: сајбербулинг, врбовање, порнографија, злоупотреба профила на друштвеним мрежама, уцене и претње, опасне и лажне игре и зависност.

    „Ради адекватног одговора на онлајн опасности, Центар има тесну сарадњу са Тужилаштвом за високотехнолошки криминал, МУП-ом, Министарством просвете, Центрима за социјални рад и домовима здравља“, напоменула је државна секретарка.

    Поред пријема пријава онлајн угрожавања деце и телефонског и онлајн информисања и саветовања, Центар спроводи едукацију широм Србије, у оквиру које је до сада одржано 316 предавања за око 11.150 ученика и 3.800 родитеља.

  • Интернет преваре и социјални инжењеринг

    Објављено 19.02.2019. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже, Опасности, Вести

    Добро познати негативни термини као што су манипулација, наговарање и утицај, често се срећу и у круговима интернет безбедности. Сви ти негативни термини у свету интернета, могу се груписати и назвати социјалним инжењерингом.

    Социјални инжењеринг је појава која се јавља у клиничкој психологији, маркетингу, продаји. Представља цео процес који не мора бити негативна појава, али зависи од крајњих циљева, у већини случајева доноси корист актеру, а штету жртви.

    Врсте напада

    Сајбер криминалци увек користе неку од техника социјалног инжењеринга како би преварили жртву и дошли до поверљивих информација.

    • Baiting

    Обично се извршава преко USB или сличног уређаја до кога жртва дође и када га повеже на свој рачунар преузима малвер.

    • Phishing

    Представља најстарији начин напада, али и најуспешнији. Заснива се у застрашивању жртве, обично тако што нападач захтева да жртва уради нешто у кратком временском року, најчешће када је циљ доћи до банковног рачуна. Један од начина је и слање mail-а жртви од колеге са посла у коме се траже корисничко име и лозинка за приступ систему на коме раде или mail-ови који нуде огромне попусте за одређене производе.

    • Хаковање mail-а и спамовање контаката

    Корисници у већини случајева не сумњају у поруке које добију од својих пријатеља. Из тих разлога нападачи долазе до креденцијала за mail адресу и тада имају приступ контактима којима шаљу поруке које садрже малвере.

    • Pretexting

    Представља превару која се заснива на добро разрађеном сценарију неке тужне приче где је наводној жртви потребан новац да оствари неки циљ или се врати из стране земље и сл. Нападач се претвара да је неко ко је угрожен надајући се да ће му жртва помоћи.

    • Quid pro quo (услуга за услугу)

    Превара која жртвама нуди скупе поклоне или попусте до којих се долази након што жртве пошаљу своје податке.

    • Vishing

    Врста phishing-а која се изводи тако што нападач телефоном контактира жртву и представља се као неко од сарадника, банкара или пословних партнера и кроз разговор потврђује идентитет жртве или долази до личних информација.

    • Smishing

    Врста phishing-а која се изводи преко SMS поруке која захтева податке жртве. Људи у већини случајева проверавају веродостојност SMS порука што није случај са mail порукама у коме могу наићи на доста линкова који садрже вирусе.

    Социјални инжењеринг некада обухвата само једну врсту напада, а некада је то комплексији захват када су жртве компаније.

    • Hunting

    Представља комбинацију више врста напада као што су phishing, baiting и хаковање, а све у циљу прикупљања што више информација од жртве.

    • Farming

    Врста преваре која је дуготрајна и укључује анализу профила жртава на друштвеним мрежама, на основу информација креира се начин приступа жртви. Обично укључује и pretexting јер је циљ бити што дуже у контакту са жртвом како би нападачи дошли до што више информација.

    Једина одбрана од социјалног инжењеринга јесте едукација и стално присутна свест о опасностима које се налазе свуда око нас и то да и ми врло лако можемо постати жртва.

    Извор: it-klinika.rs

  • Дан безбедног интернета 2019: Европска комисија представила следеће кораке за повећање безбедности деце на интернету

    Објављено 07.02.2019. у Дигитална безбедност, Вести

    Европска комисија је основала нову Eкспертску групу за сигурнији интернет за децу, која ће помоћи побољшању координације и сарадње између држава чланица ЕУ и предложити конкретне мере које се могу предузети како би се деца заштитила на интернету. Први састанак експертске групе биће одржан у Бриселу 6. марта 2019. године.

    Група, састављена од представника држава чланица ЕУ, Исланда и Норвешке, расправља ће о бројним темама, од тога како заштитити децу од приступа неприкладним садржајима - на пример уводећи рестрикцију садржаја на основу дечијег узраста и увођењем родитељске контроле - до тога како избећи неадекватне видеове онлајн оглашавања усмерене на децу.

    Освни циљ групе је да омогући размену примера добре праксе између држава чланица о томе како имплементирати неке од посебних одредби које се односе на малолетнике у постојећим правним актима. То укључује и мере за заштиту малолетника од штетног садржаја у оквиру Директиве о аудиовизуалним медијским услугама (АВМСД) и правила о обавезном пристанку родитеља за приступ подацима о деци обухваћеним Општом уредбом о заштити података (ГДПР).

    „Задовољство ми је да најавим стварање експертске групе данас, на Дан безбедног интернета 2019. На овај дан, више него икада, фокусирамо се на начине за побољшање употребе дигиталних технологија, посебно међу децом и младима. Овогодишњи слоган „Заједно за бољи интернет“ је уједно и подсетник да ниједна земља или организација не може самостално деловати када је у питању безбедност на интернету. Координација и сарадња између држава чланица једнако је важна као и посао који ће оне урадити на предлагању конкретних акција”, рекла је европска комесарка за дигиталну економију и друштво Марија Габријел.

    Савез за бољу заштиту малолетника на интернету


    Заједнички рад је одувек био од кључног значаја за приступ Европске комисије безебдности на интернету. На Дан безебдног интернета 2017. формирана је Алијанса за бољу заштиту малолетника на интернету, платформа за саморегулацију, састављена од готово 40 кључних чланова, који укључују вдеће медије и ИКТ компаније и произвођаче уређаја до организација цивилног друштва и УНИЦЕФ-а. Независна студија је анализирала рад Алијансе у првих 18 месеци рада од њеног оснивања, показујући да се избор и квалитет њених чланова чини посебно ефикасним средством за решавање питања безебдности на интернету.

    Комисија је објавила и резултате кампање #SaferInternet4EU о сигурности на интернету, медијској писмености и сајбер-култури, која је трајала већим делом 2018. године. Бројке показују да је у обележевању прошлогодишњег Дана безбедног интернета учествовало око 15.500 школа и скоро 10.000 организација, док је током целе године обухваћено скоро 30 милиона грађана ЕУ овом иницијативом. Том приликом им је обезбеђено 1.800 нових ресурса који се баве темама као што су лажне вести, злостављање на интернету, нарушавање приватност, груминг, сектинг и правилно понашање на интернету.

  • Заједно за бољи интернет

    Објављено 05.02.2019. у Дигитална безбедност

    Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да резултати новијих истраживања о употреби нових технологија код деце и младих, као и подаци о злоупотреби и угрожавању деце онлајн, потврђују потребу за системским решавањем проблема безбедности најмлађе популације на интернету, које то Министарство спроводи у последњих неколико година.

    На конференцији поводом Дана безбедног интернета – „Заједно за бољи интернет“, она је подсетила да је Министарство на основу Уредбе о безбедности и заштити деце на интернету, 27. фебруар 2016. успоставило Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, који је до сада имао преко седам хиљада позива грађана и регистровао 155 предмета тежих случајева онлајн угрожавања малолетника.

    „Овај Центар је први, и за сада једини институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на угрожавање деце у дигиталном окружењу, уз сарадњу са Тужилаштвом за високотехнолошки криминал, МУП-ом, Министарством просвете, Центрима за социјални рад и домовима здравља“, истакла је Матић.

    Она је додала да едукатори Центра поред телефонске и онлајн едукације држе предавања широм Србије, на којима је до сада присуствовало више од 11.000 ученика и 3.800 родитеља.

    Државна секретарка је навела да према истраживањима која су спроведена у Војводини, 94% младих од 14 до 17 година има профил на друштвеним мрежама, као и да код само 23% младих родитељи контролишу њихово време на рачунару, односно код 16% мобилне телефоне.

    Она је такође упозорила на алармантне податке из последњег годишњег извештаја британске Фондације Интернет Вoч: „Приметно је знатно повећање стопе сексуалног онлајн злостављања деце. Број потврђених УРЛ адреса за сексуално злостављање деце порастао је за 37%, број садржаја који укључује силовање и сексуално мучење деце, повећао се са 28% на 33%, а број брендираних сајтова за сексуално злостављање деце порастао је за чак 112%“.

    Матић је поручила свим грађанима, а посебно деци и родитељима, да пријаве сваки случај штетног садржаја или сумњиве комуникације Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, бесплатним позивом на број телефона 19833 или путем портала www.pametnoibezbedno.gov.rs, као и да у том случају сниме и сачувају доказе о злоупотреби,

    „Кључ јачања заштите деце у онлајн простору је подизање дигиталних вештина код деце и развој њиховог критичког размишљања, односно критичког примања садржаја, пре свега кроз модернизацију образовања и дигитализацију образовног процеса“, закључила је Матић.  

    Дан безбедног интернета установљен је 2004. године и обележава се под покровитељством Insafe мреже у 140 земаља широм света, ове године под слоганом „Заједно за бољи интернет“. На конференцији у Палати Србије, у организацији Министарства трговине, туризма и телекомуникација, учествовали су бројни представници институција и невладиних организација, који су говорили на теме „Улога образовања у развоју дигиталне писмености и безбедности (вршњачко насиље путем интернета- сајбербулинг)“, „Прекомерна употреба интернета, видео игрица и утицај друштвених мрежа на децу и младе“ и „Институционална и цивилна борба против опасности које вребају на интернету“.


  • Kako prepoznati lažne vesti na internetu

    Објављено 01.02.2019. у Дигитална безбедност

    Иако деца одрастају уз интернет, истраживања показују да нису много вештији од одраслих у препознавању лажних садржаја и објава.

    Да ли деца умеју да провере аутентичност објављене слике на друштвеној мрежи?

    Да ли проверавају  информације пре него што их поделе на својим налозима или употребе за школу?

    Истраживања показују да су већином одговори на оваква и слична питања негативни. Протеклу годину обележило је ширење сатиричних и измишљених текстова који изгледају као редовне и стварне вести. Медијска писменост најбољи је начин како можемо да се изборимо и не падамо под утицај ширења дезинформација.

    Како деци указати на младима на опрез при праћењу садржаја? Које алате препоручити за проверу аутентичности садржаја и истинитости информација? Како да деца препознају лажне вести пре него што их објаве на својима профилима?

    Лажне вести врло често долазе са необичних URL адреса уз акценат великим словима и речи у наслову „скандалозно“, „шокантно“ или „невероватно“. Бесплатни алати за проверу тачности информација подразумевају проверу власника сајта, да ли се информације налазе на листи доказано лажних вести и да ли слика заиста приказује оно што пише да приказује.

    Поступак провере тачности информација некада може бити доста дуготрајан процес, али је свакако препоручљив. Важно је деци нагласити да не мора свака информација да се проверава детаљно већ само она коју планирају да коментаришу, негодују, подржавају или деле на својим налозима.


    Извор: media.ba


  • Топ 7 знакова који показују да ли је неки Facebook профил лажан

    Објављено 30.01.2019. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Лажно представљање и креирање „fake“ профила на друштвеним мрежама је опсежан проблем, јер од укупног броја свих налогa на друштвеним мрежама, 1/3 је лажних. Савети у наставку су углавном повезани са проналажење неколико трагова који указују на лажни налог.

    Показатељи су следећи:

    1) Дељење ниско-квалитетних веб сајтова који садрже велики број реклама

    Циљ многих лажних налога је да дођете до одређене веб локације. На том сајту има много огласа, а власник сајта зарађује од оглашивача тако што показује колико је посетилаца на њиховом сајту гледало рекламе.

    Стратегија многих лажних налога је да постављају ликове сајтова у оквиру популарних Facebook група, како би промовисали сајт и садржај сајта.

    2) Различито име у URL-у

    Многи лажни налози, не сви, имаће другачије име приказано у URL-у него што је приказано на екрану. Ово се дешава за оне налоге који су хаковани или за налоге који су се користили у различите сврхе у једном тренутке.

    Корисници Facebook-a могу да промене приказани профил у подешавањима, али уколико приметите овако нешто, знајте да се ради о немарним креаторима лажних налога.

    3) Промена садржаја који се приказује на профилу

    Много лажних налога ће променити контекст садржаја који се објављује у склопу тог налога. На пример, хаковани средњеисточни налог који је објављивао пакистанске плесне спотове у неком тренутку почиње да објављује политички садржај који је усмерен на САД. Овaкве промене могу се приметити на различите начине и у оквиру различитих одељака Facebook-a. Ево неколико места на којима можете примети промене: почетна страна са новостима, листа пријатеља, списак група и лајкованих страница итд.

    4) Недостатак садржаја, слика и интеракција

    Ако потрошите мало времена за прегледање Facebook налога особа које немате за пријатеље, приметићете да је већини налога један број објава, слика и интеракција са другима јавно приказан. Прилично уобичајено за већину профила на друштвеним мрежама је разнолик садржај објављен на зиду, фотографије природе и неколико примерених профилних слика које су јавне, као и листа пријатеља. Уочавање налога који нема готово никакве приватне слике, слике са пријатељима, без коментара на њиховим постовима, упркос великом броју пријатеља, може бити иницијални индикатор да се ради о лажном профилу.

    Такође, многи лажни налози ће највероватније бити недавно креирани. Ако приметите да је само једна лична слика јавно видљива и да је то била прва јавно видљива ствар објављена пре неколико дана, тај профил можете сврстати у сумњиве профиле. Многи лажни профили немају личне и приватне слике у објавама.  Већина ће употребити једну или две које су преузели негде на интернету.

    5) Образац у детаљима профила

    Многи креатори лажних профила су лењи. Већина иде за квантитетом преко квалитета. То значи да често постоје обрасци за оно што стављају у уводне информације о власнику налога. Креатори лажних налога користе уобичајена, добро позната имена места, компаније у којој су наводно запослени или школу коју похађају.

    6) Коришћење туђих фотографија и имена

    Лажни налози ће понекад користити слике глумаца или неких познатих личности, а понекад ће користити преузете слике са случајних локација на интернету, као што су слике запослених у компанији или на отвореним веб страницама догађаја. Постоји начин да проверите да ли је нека фотографија „украдена“ са неког другог профила или сајта, тако што ћете преузети фотографију и затим уз помоћ google претраге слика проверити да ли се та фотографија појављује још негде на интернету.

    7) Повезаност са другим лажним налозима

    Неки лажни налози су део мреже, тј. групе лажних налога. Овакви профили лајкују једни другима постове и слике, постављају коментаре и стикере, тако да је увек добра идеја да прегледате листу пријатеља и видите ко се све налази у пријатељима тог налога.

    Никада не можете са сигурношћу знати ко се налази иза неког профила уколико ту особу не познајете лично. Уколико пак посумњате да се неко лажно представља на друштвеним мрежама, најбоље је да га пријавите преко опције „Report“ администраторима и на тај начин скренете пажњу да сте уочили нешто сумњиво у вези са неким налогом и да треба проверити да ли тај налог крши правила коришћења друштвене мреже.

    Извор: medium.com

  • Утицај online порнографије на децу

    Објављено 25.01.2019. у Дигитална безбедност

    Док деца истражују интернетом, веoма често се дешава да случајно наиђу на порнографски садржај. Оно чему тада постају изложени може бити веома неугодно и експлицитно. На сву срећу, постоје кораци којима можемо заштити дете од излагања непримереним садржајима.

    Деца могу наићи на порнографију док су online кликом на искачући прозор који нам нуди наводно преузимање „басплатног“ софтвера на друштвеним мрежама, live streaming-ом или на сајтовима који су намењени за такве садржаје. Новости које су планиране за 2019. годину односе се на приступање сајтовима за одрасле преко пријаве која користи проверу колико корисник има година.

    Пре него што приступе сајтовима, корисници ће морати да поседују картицу која ће бити доказ да су старији од 18 година. Овакав систем биће примењен на све порнографске сајтове.

    Статистика показује да 53% испитаних дечака верује да је порнографија реална, док је проценат девојчица мањи и износи 39%. Изложеност порнографији деце до 14 година показује да је њих 9 од 10 испитаних било у контакту са порнографским садржајем. Четвртина деце која се сусрела са порнографским садржајем чула је за то од друге деце, док је трећина њих наишла случајно. Већина родитеља који користе родитељки надзор сматра да су филтери јако корисне апликације.

    Знаци који указују на то да је дете у контакту са online порнографијом

    Повећано интересовање за сексуалне активности.

    Необјашњиви трошкови на рачуну којем дете има приступ.

    Чим се приближите рачунару, затварају то што тренутно гледају.

    На рачунару се појављују неприкладне рекламе у виду искачућих прозора.

    Историја интернет претраживача може вам доста помоћи у откривању.

    Деца порнографију истражују најчешће из радозналости, јер су од другара чули нешто о томе или као знак побуне у жељи да прекрше нека правила.

    Како порнографија утиче на дете?

    Неретко се дешава да њихова очекивања о сексуалним односима буду искривљена утицајем порнографије.

    Уколико су у питању веома мала деца, утицај се односи и на њихов развој.

    Очекивања од девојака обично буду нереална, што девојке води ка томе да се труде да то испуне.

    Често се развија осећај анксиозности или депресије.

    Како би подигли ниво свести детета о томе шта представља непримерен садржај на интернету, разговарајте са њима о томе када мислите да су довољно одрасли да вас разумеју. У многим школама широм света сексуално образовање је обавезно. Програм образовања у основним школама прилагођен је узрасту и односи се на учење о пубертету, пријатељствима и самопоштовању. У средњим школама програм се односи на здраве односе, порнографију, sexting, узнемиравање и пристанак.

    Извор: https://www.internetmatters.org/

  • Врсте интернет зависности

    Објављено 23.01.2019. у Дигитална безбедност

    Термин интернет зависност први пут је употребљен 1996. године. Данас у свету постоји велики број институција специјализованих за овај проблем.

    Врсте интернет зависности:

    Зависност од играња игрица

    Зависност од сурфовања интернетом

    Зависност од сајберсекса

    Зависност од успостављања пријатељских и емотивних веза

    Зависност од интернет коцкања

    Зависност од компјутера/екранизације

    Симптоми интернет зависности

    Све што причињава задовољство и што нам недостаје када нам није доступно представља зависност. Најважнији елементи јесу задовољство и фрустрација. Да би се зависност потпуно испољила везаност за интернет мора бити штетна по приванти живот или да доводе до поремећаја у нормалном развоју. Одвојеност од мобилног телефона, таблета или рачунара мора изазвати неугодних симптома.

    Најчешћи симптоми су:

    Дете активно проводи 4-6h на интернету.

    Дете је опседнуто интернет садржајима и препричава их са узбуђењем.

    Одбија учешће у друштвеним активностима како би више времена проводило на интернету.

    Услед забране коришћења интернета долази до излива беса, анксиозности и фрустрације.

    Поновно коришћење интернета без обзира на забрану.

    Лошији школски успех/занемаривање школских активности.

    Поремећај сна, несаница.

    Проблем са видом и слухом.

    Губитак килаже, избегавање оброка како се не би ’’пропустило неко важно дешавање на друштвеној мрежи или онлине игрици“.

    Лоша хигијена.

    Проблем са концентрацијом и памћењем.

    Шта можемо урадити док зависност не узме маха?

    Пре свега, будите добар пример детету.

    Када дођете кући не користите телефон и компјутер.

    Уместо телевизора укључите радио.

    Уместо филмова код куће, идите у биоскоп или позориште.

    Практикујте да радите нешто сви заједно.

    Укључите дете у свакодневне активности – постављање стола, простирање веша, брисање прашине, заједно сређујте собу по собу, играјте друштвене игре, заједно читајте приче или енциклопедије.

    Уколико у току дана постоји потреба за коришћењем интернет садржаја, радите то заједно. Не можемо рећи да је интернет у потпуности штетан, тамо можемо пронаћи прегрст интересантног и поучног садржаја; али је веома битно на који начин дете користи интернет и колико времена у току дана проводи онлине.

    Охрабрите друге интересе и социјалне активности. Ограничите где и када ваше дете може користити интернет. Од велике вазности је да се и родитељи придржавају тога. Користите апликације које ограничавају дететову употребу мобилног телефона. Разговарајте са дететом о проблемима и потражите помоћ ако сматрате да сте урадили све што је у вашој моћи. Послужите се наградом и казном – за свако некоришћење или непровођење времена за компјутером наградите дете. За свако кршење договора пронађите адекватну казну. Немојте нагло ускраћивати интернет већ га ограничавајте временски, постепено а потом све више и више.

    Важно је схватити да интернет не мора бити штетан уколико се правилно користи!

    Извор: maminsajt.rs


  • Ризици коришћења бесплатног Wi-Fi интернета

    Објављено 17.01.2019. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    Развојем нових технологија, на јавим местима нам је свима постао доступан бесплатан Wi-Fi. Иако нам је то често веома корисно, морамо бити свесни и бројних ризика овакве конекције.

    Савети за безбедно коришћење бесплатног Wi-Fi -а:

    1.Искључите Wi-Fi када га не користите

    Уколико искључимо бежичне мреже првенствено штедимо батерију телефона, онемогућавамо конекцију на лажну мрежу и спречавамо непожељне рекламе.

    2.Користите VPN

    Виртуелна  приватна мрежа (VPN) даје нам приватност док смо online, странице које посећујемо могу видети само виртуелну мрежу, а не ону коју заиста користимо. Постоје VPN-ови који су бесплатни, док постоје и они који се наплаћују по приступачним ценама.

    3.Не допуштајте уређају да запамти бесплатну мрежу

    Већина телефона аутоматски памти hotspot локације на којој сте се конектовали. Лажне мреже праве обично мрежу са истим именом и на тај начин врло лако можете покушати да се пријавите на њих. Ризици пријављивања на лажне мреже су прикупљање ваших личних података, приступ вашем банковном рачуну и свих података вашег уређаја.

    4.Обратите пажњу на име мреже

    Хакери увек користе слично име оригиналне мреже, разлика је обично у томе што оригинална мрежа тражи неку врсту лозинке док су лажне потпуно бесплатне. За сваки случај увек питајте неког од запослених за оригинално име и лозинку мреже.

    5.Антивирус

    Увек имајте ажуриран антивирус. Антивируса ће вас упозорити на логовање на лажну мрежу.

    6.Изаберите мрежу са двофакторским логовањем

    Мрежа која не захтева лозинку често је лажна. Ипак, како бисте били сигурни, бирајте ону која вам пре конектовања шаље SMS поруку. На овај начин мреже штите и себе и вас од хакера који праве дупликате Wi-Fi мрежа.


    Извор: Itmagazin.info

  • Сарадња у области информационог друштва и информационе безбедности

    Објављено 16.01.2019. у Дигитална безбедност

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић и директор Института друштвених наука Горан Башић потписали су Споразум о међусобној сарадњи у области информационог друштва и информационе безбедности.

    Споразум се односи на унапређење мера и програма у области безбедности деце у дигиталном окружењу, едукацију о безбедности деце на интернету и превенцију вршњачког насиља на интернету, затим на дигиталну инклузију старијих особа која подразумева дигитално описмењавање у циљу прихватања, лакшег разумевања и коришћења  информационо-комуникационих технологија у свакодневном животу, као и на унапређење дигиталних компетенција жена свих старосних доби, у циљу смањења родног јаза у области информационо-комуникационих технологија и друштвено и економско оснаживање жена и њихову регионалну заступљеност у области информационог друштва.

    Државни секретар изразила је очекивање да ће успостављена сарадња донети додатни квалитет програмима у области развоја дигиталног друштва, истичући да ће планиране истраживачке активности у оквиру Споразума, допринети изради Стратегије развоја дигиталних вештина коју Министарство припрема и дати јасне смернице за Акциони план.

    „Такође, истраживања таргетираних осетљивих група, допринеће и раду Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, као и имплементацији Програма оснаживања жена у области информационо-комуникационих технологија за период од 2019. до 2020. године, који је у процедури усвајања“, закључила је Матић.