• Заједничким снагама за развој дигиталне писмености

    Објављено 20.06.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Државни секретар у Министарству трговине туризма и телекомуникација, Татјана Матић и декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, Љиљана Марковић, потписале су Протокол о сарадњи у области унапређења дигиталне писмености у Републици Србији, на Филолошком факултету у Београду.

    Државни секретар је навела да ће сарадња укључити заједничке активности две институције на плану развоја дигиталне писмености, пре свега кроз реализацију пилот пројеката у формалном образовању, као и израду Стратегије развоја дигиталних вештина са посебним фокусом на дигиталну писменост.

    „Развој дигиталне писмености, као и дигитализација културне баштине су од изузетног значаја, с обзиром на утицај који дигитализација има на убрзани развој како нашег друштва тако и нашег школства“, истакла је Матић, додајући да је један од циљева Министарства надлежног за информационо друштво и телекомуникације дигитализација свих наставних предмета и процеса у образовању.

    Декан Филолошког факултета Љиљана Марковић подсетила је овом приликом да тај факултет активно учествује у процесу дигитализације у образовном систему Србије, кроз активности Центра за дигитализацију, образовањем будућих наставника, као и учешћем у међународним пројектима који се баве применом информационих технологија у настави и учењу језика.

    Протоколом о сарадњи Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Филолошког факултета, у области унапређења дигиталне писмености у Републици Србији, утврђен је значај потребе развоја дигиталне писмености у Републици Србији и констатовано је да дигитализација научне и културне баштине унапређује могућности приступа, коришћења и чувања научних и уметничких радова, као и да обезбеђује олакшану доступност ових садржаја за институције и грађане.

  • Екстензија за wеб претраживаче Adblock Plus ће сада блокирати и праћење које врше друштвене мреже

    Објављено 13.06.2018. у Дигитална безбедност

    Google Chrome је постао најпопуларнији претраживач. Уз екстензије за овај претраживач можете и сурфовање и рад да учините још ефикаснијим. Екстензије су бесплатне и могу вам олакшати посао и живот.
    Шта су тачно екстензије? У суштини, то су мали програми који побољшавају функционалност вашег web browser-a. За Chrome постоје хиљаде доступних екстензија које обављају велики избор функција – од оних који аутоматски проналазе купоне, до оних које побољшавају брзину вашег рачунара.
    Екстензије илити додатке претраживача можете пронаћи у оквиру опција “Customise and control” за Chrome или “Open meni” за Firefox. Једна од најпопуларнијих екстезија а која уједно блокира већину реклама и искачућих прозора приликом сурфовања интернета је екстензија Adblock.
    Недавно, тема од значаја је постао проблем праћења корисника од стране друштвених мрежа када је Apple објавио да ће почети са блокирањем праћења од стране друштвених мрежа као подразумевано на својим macOS и iOS платформама. Корисници ће имати опцију да ово омогуће на селектованим сајтовима уколико то пожеле. Међутим, нове верзије ових оперативних система се неће појавити пре јесени, тако да Адблоцк Плус користи ову ситуацију како би најавио своју екстензију која блокира праћење које врше друштвене мреже.

    Друштвене мреже, као што је Фацебоок, користе тастере за дељење садржаја (share), како би пратиле кориснике који се чак никада нису ни пријавили на друштвену мрежу. Тастери за дељење садржаја су сада присутни свуда на интернету, а могу се наћи на готово сваком сајту.
    Друштвене мреже користе мреже ових схаре тастера како би креирале такозване "shadow" профиле корисника, без обзира на то да ли корисник кликне на тастер или је постао члан друштвене мреже.
    Adblock Plus екстензија за Chrome и Firefox ће сада блокирати ову праксу друштвених мрежа. Ово је специјална функција коју ће корисници морати да активирају ручно, пратећи ове инструкције. Аппле је излистан као компанија која је била инспирација за креирање функције.

  • Дигитализација образовања приоритет

    Објављено 08.06.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    На отварању сајма „Нове технологије у образовању“ у Белекспо центру, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Татјана Матић истакла је да је дигитализација образовања приоритет у раду тог Министарства, подсетивши да је  у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, покренут капитални „Пројекат за унапређење информационо-комуникационе инфраструктуре у школама у Републици Србији“.

    „Током прошле године завршена је конфигурација повезивања 1612 основних и средњих школа на Академску мрежу Србије. Све школе су добиле бесплатан и безбедан интернет са могућношћу коришћења међународних сервиса за едукацију. Наш следећи корак је обезбеђивање дигиталних наставних сервиса, а циљ је потпуна примена нових технологија у настави, и увођење концепта рада на сопственом уређају. Министарство је за ову годину определило 200 милиона динара за 200 основних и средњих школа, које ће по избору Министарства просвете ући у овај програм“, навела је Матић, додавши да је прошле године, у сарадњи са компанијом „Мајкрософт“, спроведен такође значајан инфраструктурни пројекат увођења вај-фаја у школама у руралним подручјима, за 40 основних и средњих школа, као и да је институционално, подржан регионални пројекат „Школе за 21. века“ Британског савета.

    „Посебну пажњу посвећујемо безбедности деце на интернету, будући да су она најрањивија корисничка група на интернету. На основу Уредбе за безбедност деце на интернету, прошле године 27. фебруара, покренули смо Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, који је до сада имао преко 4883 позива. Такође, три године за редом спроведена је школска кампања ИТ караван за подстицање основаца да се заштите на интернету, али и да користе нове технологије у едукативне сврхе“, истакла је Матић, наводећи да су ове године, презентација и дигиталне радионице за децу и родитеље, одржани у Новом Пазару, Београду, Новом Саду, Суботици, Нишу и Убу, за укупно 30 школа односно за преко 3000 основаца, као и да је директан пренос презентације који је организован из Ниша и Новог Пазара пратило је још око 800 школа, односно око 25000 ученика. 

    Матић је овом приликом позвала наставнике да учествују на конкурсу „Дигитални час“ који је до сада спроведен шест пута и на тај начин прикупљено је око 1500 наставних јединица обрађених помоћу нових технологија, које су доступне онлајн.

     „Ако генерацијама које долазе пружимо адекватну основу наша деца имаће прилику не само да буду конкурентна својим вршњацима у целом свету, већ и да тај исти свет мењају на боље. Системска подршка дигитализацији формалног образовања допринеће, између осталог, и развоју ИТ кадрова, што је као стратешки циљ дефинисано у Стратегији развоја ИТ индустрије. Међутим, иновативна настава подстаћи ће развој дигиталних вештина које ће бити неопходне за све послове будућности“, поручила је државни секретар.

  • Заштитите своје личне податке: Приликом регистрације на друштвеној мрежи Facebook више није неопходан број телефона

    Објављено 06.06.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Facebook-ова верификација у два корака више не захтева број телефона

    Сигурносни експерти већ неко време указују на то да је верификација у два корака сигурнији метод којим можемо да заштитимо наше налоге, у поређењу са традиционалним методама које укључују коришћење корисничког имена и лозинке. Многе компаније и сервиси су имплементирали верификацију у два корака као опцију, а Facebook је недавно најавио неке измене за овај систем.


    Према Facebook-овој објави, компанија креира измене за свој систем верификације у два корака, како би он био лакши за подешавање и коришћење. Једна од ових промена укључује и уклањање потребе давања информација о броју мобилног телефона током процеса регистрације. Ово ће бити од користи оним корисницима који радије не би да региструју свој број телефона.


    Facebook истиче да је овом променом омогућено лакше коришћење екстерних аплиакција за верификацију, као што су Google Authenticator и Duo Security, како на десктоп системима тако и на мобилним уређајима, јер уношење мобилног телефона више није обавеза.


  • Програм за паметну и безбедну употребу нових технологија представљен ђацима у Убу

    Објављено 01.06.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури, ИТ караван

    Програм ИТ караван 03 представљен је у Убу,  у Културно-спортском центру Уб за ученике основних школа: „Рајко Михаиловић“, „Свети Сава“, „Милан Муњас“ и „Душан Даниловић“.

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, поручила је ђацима да искористе нове технологије за стицање знања, али да се при томе заштите од бројних злоупотреба на интернету.

    „Било да су у питању најтежа кривична дела, као што су интернет педофилија, трговина људима, онлајн предаторство, или вршњачко онлајн насиље, злоупотреба података, прекомерна употреба дигиталних технологија, сви ови облици угрожавања деце остављају тешке последице на њихово здравље, њихов ментални и душевни развој, а могу и да им угрозе животе“, упозорила је Матић.

    Она је, међутим, истакла и предности нових технологија, посебно у образовању.

    „Напредно образовање које се заснива на дигитализацији отвара вам врата целог света у којем можете да будете подједнако успешни, па и бољи, него ваши вршњаци из развијенијих земаља. Као што су из вашег града свет освојили Драган Џајић и Немања Матић, тако и ви можете да се прославите у било којој области, а нарочито технолошкој. Јер, као и језик фудбала, језик технологије је глобалан и не познаје границе“, поручила је деци.

    Државни секретар је овом приликом свима честитала 1. јун, Међународни дан деце, који се обележава са циљем заштите и промоције дечијих права.

    Присутнима су се обратиле и Весна Недељковић, помоћница министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Верка Лукић, помоћница председника општине Уб, а представницима школа уручене су поклон табле за коришћење у настави. За ђаке је изведена презентација „Како да најлакше упропастите свој живот онлајн“.

    ИТ караван, кампања Министарства трговине, туризма и телекомуникација за корисну и безбедну употребу дигиталних технологија, спроведена је трећу годину за редом. Програм је ове године изведен и у Новом Пазару, Београду, Новом Саду, Суботици и Нишу, за укупно 26 школа у тим градовима, односно за преко 3000 основаца.

    Директан пренос презентације који је организован из Ниша и Новог Пазара пратило је преко интернета још око 800 школа, односно око 25000 ученика.  Приређене су и јавне промоције за грађане док су се радионице за родитеље одржавале у још шест градова у Србији: Сечњу, Зрењанину, Лесковцу, Чачку, Краљеву и Ужицу.

  • Веће присуство жена у ИТ сектору кључно за будућност Србије

    Објављено 31.05.2018. у Родна равноправност у ИКТ-у

    "Жене у сектору информационо комуникационих технологија доприносе креативности и продуктивности ове индустрије, и њихово веће укључивање у ову област кључно је за будућност Србије", изјавила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    На представљању програма „Различите перспективе о женама у технологији“, који је у организацији Америчке привредне коморе одржан у амбасади САД у Београду, државни секретар навела је да истраживања међународних организација потврђују да компаније и институције које игноришу питања родне и сваке друге разноврсности ризикују недостатак продуктивне и креативне радне снаге.

    „Ово је нарочито значајно за дигитализацију. Мање жена данас у ИТ-ју значи мањи број жена и у свим иновативним привредним гранама које ће се развијати из ИТ-а, односно на пословима будућности. Дакле, уколико не смањимо и не отклонимо родни дигитални јаз, жене неће имати бенефит од дигитализације, а са друге стране ни сектор неће моћи да достигне раст свих потенцијала“, упозорила је Матић.

    Она је истакла да је родни дисбаланс присутан и у Европи, где студије у области ИКТ-а уписује четири пута више мушкараца него жена, док је у Србији, око 15% младих жена на ИКТ смеровима.

    „Ради подстицања родне равноправности у ИКТ-у, а истовремено и подизања кадрова, Министарство надлежно за информационо друштво и телекомуникације учествовало је у иницијативи за увођење информатике у обавезни наставни план, а истовремено је покренуло и реализовало умрежавање свих основних и средњих школа на Академску мрежу Србије, што је школама обезбедило бесплатну и стабилну интернет везу“, подсетила је Матић.

    „У домену неформалног образовања, Министарство је покренуло програме подршке за преквалификацију жена у ИКТ сектор и финансирало је и друге пројекте који могу да допринесу запошљавању у ИКТ, образовању и родној равноправности“, додала је, наводећи програме подршке ИТ заједницама, у Београду, Мајданпеку, Ваљеву, Кикинди, Крагујевцу, Врању, Сомбору, Бору и Нишу, као и регионални пројекат Xbit,, који укључује подстицање жена у правцу ИТ предузетништва.

     „Посебно подстичемо девојчице да се определе за образовање у овој области, кроз пројекат Дан девојака у ИКТ-у, који се обележава од 2010, у априлу, у оквиру Међународне уније за телекомуникације, а на иницијативу Републике Србије“, закључила је државни секретар.

  • Подстицаји за научно-технолошки потенцијал Србије

    Објављено 30.05.2018. у ИКТ и привреда

    Помоћница министра за електронске комуникација и поштански саобраћај у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Ирини Рељин, одржала је уводни говор на програму „Индустрија 4.0 и технологије будућности“, у оквиру конференције „Недеља иновација - Наука и технологија у сусрет привреди“ у Научно технолошком парку Београд.

    Она је овом приликом подсетила да је Србија земља која традиционално има велики научно-технолошки потенцијал.

    „Имена Тесле и Пупина уписана су у темеље савремене цивилизације, а данас многи наши млади научници развијају иновативна решења која доприносе подизању квалитета људског живота на глобалном нивоу“, рекла је Рељин, истичући да Министарство трговине, туризма и телекомуникација већ неколико година бројним пројектима омогућава све већем броју грађана, свих генерација, да се укључе у технолошке токове.

    „Подстичемо младе да се прикључе ИКТ сектору кроз програме подршке ИТ заједницама и школске едукације. Затим, захваљујући пројектима ИТ преквалификација за жене ове године добили смо 250 нових програмерки, а из дигитализације не изузимамо ни најстарије суграђане – у току су ИТ обуке за пензионере“, навела је Рељин.

    Она је посебно нагласила да даљем напредовању домаћег ИТ сектора доприноси Стратегија развоја ИТ индустрије и недавно усвојени Акциони план, а да је за ширу употребу иновативних технологија кључна примена усвојених закона из ИКТ области - Закон о информационој безбедности и Закон о електронском документу, електронском потпису и услугама од поверења у електронском пословању. 

    „Србија је спремна за даљи развој инфраструктуре и интеграцију технолошких трендова у привреди и пословању. У складу са тим, Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. године, која је усвојена у априлу, промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације. Циљ је обезбеђивање широкопојасне инфраструктуре којом би се омогућио приступ интернету великим брзинама, односно окружење неопходно за развој Јединственог дигиталног тржишта, које ће омогућити привредни и економски раст наше земље“, закључила је помоћница минстра.

  • Да ли знате шта је Deep web, Dark web, Darknet?

    Објављено 30.05.2018. у Дигитална безбедност

    Интернет у смислу каквом га већина људи схвата називамо површински интернет. Много већи део World Wide Web чине deep wеb и dark wеb.

    Већина људи када помисли на интернет, помисли на сајтове попут Google, Facebook, Twitter, односно помисли на могућности као што су интернет куповина, успостављање интеракције на друштвеним мрежама, информисање о најновијим догађањима итд. Оно што многи не знају јесте да је интернет који већина људи користи (странице којима се може приступити преко претраживача као што је Google или Bing) само мали део интернета који постоји. Интернет у смислу каквом га већина лјуди схвата називамо „површински интернет“, „индексирани интернет“ и „видљиви интернет“, а према неким проценама садржи око 5 милијарди страница.

    Видљиви интернет је само један мали део World Wide Web-а (WWW), а много већи део чине “deep wеb“ и “dark wеb“. Не зна се поуздано колико је велики deep wеb, али је свакако много већи од површинског или видљивог (према неким проценама чак 500 пута већи). Према студији из 2015. године, Google индексира само 16% видљивог интернета, а уопште не индексира странице из deep wеb-a што значи да у Google претрази можете наћи мање од 1% информација које постоје онлине. Често се прави аналогија леденог брега како би се описала разлика између површинског и deep wеb-а: оно што видимо на површини је много мање од онога што се налази испод површине.

    Deep wеb vs dark web

    Иако се термини “deep wеb“ и “dark wеb“ често користе као синоними, у питању су ипак различити појмови које треба разграничити.

    Deep web (скривени или „невидљиви“ интернет) је део World Wide Web-a којем се може приступити преко стандардних интернет browser-a али који главни претраживачи нису индексирали. Deep wеb чине разноразне базе података, имејл сервиси, онлине банкарски сервиси и други сервиси који су заштићени лозинкама или paywallom. Разлози за неиндексирање су разни: неадекватна конфигурација сајта или сервиса, намерно изостављање из претраге, paywall, захтеви за регистрацијом и остала ограничења приступа садржају.

    Dark wеb (супротно од “clearnet“) је релативно мали део deep wеb-a. Сајтови и сервиси на dark wеb-у су намерно сакривени и не може им се приступити преко уобичајених browsera већ само помоћу специјалних софтвера попут TOR или I2P (Invisible Internet Protocol) или преко мрежа као што је Netsukuku. Најчешће се користи TOR. Dark wеb је корисницима пријемчив јер пружа анонимност сурфовања односно јер се примењује јака енкрипција због које је тешко идентификовати посетиоце сајтова, али и оне који их хостују.

    Darknet

    Darknet се може дефинисати као оквир у коме је приступ ограничен на ниво мреже. TOR, Freenet, I2P, Zeronet, али и приватни VPN сервиси спадају у ту категорију (аутентификацијом и повезивањем на приватни VPN сервис криптује се и сакрива ваш саобраћај од непривилегованих система, односно од вашег интернет провајдера, CDN-а и других сервиса који мапирају интернет саобраћај и омогућују његов проток). Дакле, мрежни саобраћај преко ових оквира је маскиран, а детаљнијом анализом се може открити на који је darknet корисник повезан и колики саобраћај генерише, али не нужно и које је сајтове посећивао и који је садржај тог саобраћаја. Када сурфујете „регуларним“ интернетом, ваш интернет провајдер и посредници између вас и посећеног сајта могу јасно видети садржај саобраћаја који сте генерисали.

    Како изгледа процес енкрипције на дарк wебу

    ТОR и слични сервиси функционишу тако што пребацују саобраћај са места на место широм интернета тако да интернет провајдер не може да зна које сте сајтове посетили, а посећени сајтови немају информацију о вашој физичкој локацији. Корисници ТОR сервиса се не повезују директно на сајт или сервис који желе да посете. Уместо тога, њихов саобраћај се премешта са места на место кроз серију чворова у мрежи. Сваки чвор има само информације о примљеним подацима и о чвору на који треба да их пошаље. То рецимо значи да иницијални чвор зна да је повезан са рачунаром одређеног корисника, али не зна који је сајт корисник посетио јер саобраћај пролази даље кроз још неколико чворова пре него што се повеже на крајњу дестинацију односно сајт који је корисник планирао да посети. Тај сајт, пак, има информације само о крајњем чвору са којим је повезан, али не и о кориснику који је првобитно послао захтев да се повеже.

    Овај комплексни модел енрипције значајно отежава да се пронађе корисник који је посетио одређени сајт на dark wеb-у односно пружа кориснику анонимност коју нема када сурфује „површинским“ интернетом.

    У које сврхе се користи dark wеb?

    Међу људима који не познају довољно ову тематику преовладава мишљење да dark web користе искључиво криминалци за продају дроге, хакерских алата и дечије порнографије. Иако неспорно dark web технологију користе и криминалци за обављање илегалних активности, њу такође користе и активисти за људска права, новинари и корисници који размењују осетљиве информације. Dark web се користи и да се премосте ограничења, односно забране посећивања одређених сајтова (на пример, у Кини где постоје ограничења за посету Facebook-у и Twitter-у). Међутим, неке земље, попут Кине и Русије, намеравају да донесу закон којим ће се употреба софтвера за анонимно сурфовање (као што је ТОR) и VPN мрежа прогласити нелегалном. Неки људи користе ТОR како би повећали ниво приватности и анонимности у свакодневном, уобичајеном сурфовању интернетом.

    Доживотна затворска казна за Роса Улбрихта, оснивача некада најпознатијег сајта на dark web-у (Silk Road), као и рушење познатих сајтова за продају дроге, оружја и других илегалних производа (AlphaBay и Hansa) ставили су неоправдано читав dark web на лош глас.

    Најновији Symantec-ов извештај о безбедности на интернету садржи детаље о производима и услугама који се могу набавити преко dark web-a. У питању су кредитне картице, пасоши, поклон картице, али и рансомwаре алати и банкарски тројанци.

    Закључак

    Нема поузданих информација о томе колики је проценат сајтова на dark wеb-у који се користе за илегалне активности. Интересантно је споменути да је ТОR осмислила и финансирала америчка влада с циљем да заштити и анонимизује комуникацију од својих обавештајаца.

    ТОR ће вероватно постати популарнији међу „обичним“ корисницима јер је у САД-у ступио на снагу закон који дозвољава интернет провајдерима да продају информације о томе које су сајтове корисници посећивали.

    Као и површински интернет, и dark wеb има своје предности и мане. Неки људи користе dark wеb за борбу против репресивног режима, а неки за обављање илегалних активности. У сваком случају, у будућности ће се водити дебате о томе да ли бенефити које доносе сервиси попут ТОR-а превазилазе негативне аспекте.

  • Дигитализација за добробит свих

    Објављено 23.05.2018. у ИКТ и привреда

    На промоцији нових технолошких решења компаније „Хуавеи“, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, саопштила је да је циљ технолошког развоја и улагања у информационо комуникационе технологије превазилажење дигиталног јаза и омогућавање опште доступности добробити дигитализације.

    Она је истакла спремност Републике Србије да прихвати најновије дигиталне трендове, истичући да Стратегија развоја мрежа нове генерације до 2023. године, која је усвојена у априлу ове године, промовише употребу рачунарства у облаку и Интернета ствари, као и развој мобилних система пете генерације (5Г).

    Државни секретар је подсетила да је сарадња са кинеском компанијом „Хуавеи“ у складу са имплементацијом Меморандума о развоју Информатичког пута свиле, који су потписали потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација, Расим Љајић и председник Националне комисије за реформе и развој Народне републике Кине, Сју Шаоши.

    „У оквиру примене Меморандума успостављена је зона економске сарадње у области „паметних градова“, израде платформи за електронску трговину, размене информационих услуга и технологија, олакшавање логистике и размене тржишних информација“, навела је Матић, напомињући да ће техничкој реализацији активности које су дефинисане Меморандумом, допринети и два споразума о стратешком партнерству која су потписана са компанијом „Хуавеи“ - Споразум о развоју широкопојасне инфраструктуре у Републици Србији и Споразум о развоју информационе и комуникационе инфраструктуре у образовним институцијама.

    Матић је, поводом јучерашњег састанка са потпредседником владе АП Војводине и покрајинским секретаром за привреду и туризма, Иваном Ђоковићем, најавила и могућност сарадње са компанијом „Хуавеи“ на пројекту Нови Сад  - паметни град.

  • Google ће од септембра упозоравати уколико посетите небезбедне сајтове

    Објављено 23.05.2018. у Дигитална безбедност, Едукација

    Chrome уклања зелени Secure индикатор са HTTPS сајтова, али уводи упозорење Not Secure за HTTP сајтове.

    Google планира да уклони зелени индикатор „Secure“ који се приказује у Chromu на HTTPS страницама, а уместо њега ће остати само икона катанца. Промена ће се десити у септембру, у верзији Chrome 69.

    Временом ће се и катанац изгубити као индикатор безбедности за HTTPS сајтове, уместо тога појављиваће се само упозорења за HTTP, односно небезбедне сајтове.

    У компанији Google наводе да је разлог због ког мењају индикатор тај што се највише wеб саобраћаја ионако обавља преко безбедног HTTPS протокола тако да је непотребно одвраћати пажњу корисника индикатором „Secure“. Уместо тога, фокус ће бити на упозоравању корисника који приступају небезбедним HTTP сајтовима. Због тога ће већ од верзије Chrome 68 која ће изаћи у јулу Google обележавати све HTTP сајтове са „Нот Secure“.

    Зашто је укидање "Secure" индикатора добар потез?

    Одлука Googla да укине "Secure" индикатор поздрављена је од стране сертификационих тела, SSL resellera и стручњака за сајбер безбедност, будући да "Secure" индикатор, од почетка није био добра идеја. Уместо да подстакне више сајтова да пређу на HTTPS, спорни индикатор је допринео да phishing сајтови буду ефикаснији, јер су успевали да добију ознаку "Secure" упркос својој малициозној природи.

    Велики број phishing сајтова успевао је да добије DV SSL сертификат, који захтева само минималну аутентификацију, па није гаранција да је власник сајта аутентична и проверена компанија.

    Због "Secure" индикатора, људи су погрешно мислили да је сајт безбедан, а заправо се радило о сајту који има само DV SSL сертификат.

    Од верзије Chrome 70, приказиваће се анимација која индикатор „Not Secure“ претвара у црвено кад год корисник покуша да унесе текст у форму на HTTP страници.

    Највероватније ће и Mozilla и други browseri прихватити исти начин обележавања HTTP сајтова у следећих неколико месеци.

    У новим верзијама browsera само сајтови са EV SSL сертификатима имаће индикаторе зелене боје.