• Настављају се разговори о могућој сарадњи између Србије и „Алибабе“

    Објављено 18.09.2018. у E-Трговина, ИКТ и привреда

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјанa Матић, разговарала је у Хангџоу са представницима компаније Алибаба о даљој сарадњи у области онлајн туризма и електронске трговине и плаћања.

    На састанку у седишту те компаније са потпредседницом „Алибабе“ Хелен Ху и компанијским тимом за Европу договорено је да се до краја године финализирају сви планови чији је крајњи циљ пласирање платформе за електронско плаћање Алипеј (Alipay) на српско тржиште, а да се на  тржишту Кине промовише туристичка понуда Србије.

    Како се очекује Алибабина платформа Fligy допринела би у значајној мери промоцији Србије као дестинације али и олакшала бројним туристима из Кине долазак у Србију.

    Та платформа кинеског гиганта у области дигиталне економије посебно је важна због чињенице да је број кинеских туриста у односу на 2016. годину порастао за 180.8%  док је само у првој половини ове године тај пораст био, у односу исти период прошле године, 97.4%.


  • Стратешко партнерство са Кином у области дигиталне економије

    Објављено 18.09.2018. у E-Трговина, ИКТ и привреда

    Учешће српске делегације на првој Међународној конференцији о дигиталној економији у оквиру Дигиталног пута свиле,  и привредна сарадња која је овом приликом продубљена, од пресудног значаја су за размену на пољу дигиталне економије између Републике Србије и Народне републике Кине, саопштила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић,  на отварању те конференције у кинеском граду Хангџоу.

    „У тренутку историјске посете председника Републике Србије Александра Вучића Народној Републици Кини и састанка са председником Си Ђи Пингом, стратешко партнерство између наше две земље је додатно ојачано и успостављањем конкретних механизама сарадње у дигиталној области која је глобално најјачи покретач укупног просперитета, и у којој Кина представља светског гиганта“, истакла је Матић.

    „За Србију придруживање дигиталној заједници коју Кина предводи значи огромну шансу за искоришћавање потенцијала нових технологија ради добробити својих грађана и убрзаног економског раста“, поручила је државни секретар, наводећи да Република Србија према константом расту тржишта информационих технологија и електронских комуникација, као и отворености грађана и привреде у односу на дигитално окружење, има капацитете за заузимање значајног места на Дигиталном путу свиле.

    Она је подсетила да је НР Кина највећи спољнотрговински партнер Србије у Азији, да је Србија једна од првих земаља које кинески туристи посећују када долазе у овај део Европе, као и да је најзначајнија област сарадње у реализацији инфраструктурних пројеката.

    На првој Међународној конференцији о дигиталној економији у оквиру Дигиталног пута свиле која се одржава у организацији Националне комисије за развој и реформе Кине (National Development and Reform Commission of China - NDRC) и кинеске канцеларије за послове у дигиталном простору (Cyberspace Administration of China - CAC) свечано је покренуто Међународно индустријско партнерство, чији су потписници чланови српске делегације, као и представници водећих кинеских компанија у области дигиталне економије: Alibaba group, Jusfoun Big Data Group, Baidu, Enterprise Security Group, JD.com, Inspur Group, Meituan Dianping, Shangai United Imaging Healthcare, Strategy Committee NetEase Koala, China Electronic Technology Group Corporation.

    Овом приликом потписано је и писмо о намерама о сарадњи у оквиру Информатичког пута свиле између градова Ниша и Хангџоа.

    На конференцији учествују представници бројних земаља, међународних организација, као и представници компанија које су глобално познати лидери у овој области, а теме конференције односе се на глобалну дигиталну сарадњу у областима електронске трговине, е-здравља, вештачке интелигенције, паметних градова, биг дата, информационе безбедности, паметне логистике, паметне пољопривреде и дигиталних финансија. На конференцији је саопштено да је Национална комисија за развој и реформе НР Кине обезбедила 100 милијарди јуана за инвестиције у оквиру Дигиталног пута свиле у наредних пет година, како за кинеске тако и за пројекте других земаља

    Делегација предвођена државним секретаром Татјаном Матић, која борави у званичној посети Кини до 20. септембра, посетила је данас и компанију „Алибаба“, са којима су договорени даљи кораци сарадње у области е-трговине, електронског плаћања и е-туризма, а предвиђени су и састанци са Националном комисијом за развој и реформе НР Кине, у оквиру имплементације Меморандума о разумевању о унапређењу развоја Информатичког пута свиле за информациону повезаност.

    Посета Кини представља наставак сарадње Републике Србије и Народне Републике Кине у оквиру Иницијативе за међународну сарадњу у области дигиталне економије у оквиру платформе „Један појас, један пут“.

    Стратешко партнерство са Кином у области дигиталне економије

    Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјанa Матић, саопштила је на отварању прве Међународне конференције о дигиталној економији у оквиру Дигиталног пута свиле, у кинеском граду Хангџоу, да је учешће српске делегације на тој конференцији и привредна сарадња која је овом приликом продубљена, од пресудног значаја за размену на пољу дигиталне економије између Републике Србије и Народне републике Кине.

    „У тренутку историјске посете председника Републике Србије Александра Вучића Народној Републици Кини и састанка са председником Си Ђи Пингом, стратешко партнерство између наше две земље је додатно ојачано и успостављањем конкретних механизама сарадње у дигиталној области која је глобално најјачи покретач укупног просперитета, и у којој Кина представља светског гиганта“, истакла је Матић.

    „За Србију придруживање дигиталној заједници коју Кина предводи значи огромну шансу за искоришћавање потенцијала нових технологија ради добробити својих грађана и убрзаног економског раста“, поручила је државни секретар, наводећи да Република Србија према константом расту тржишта информационих технологија и електронских комуникација, као и отворености грађана и привреде у односу на дигитално окружење, има капацитете за заузимање значајног места на Дигиталном путу свиле.

    Она је подсетила да је НР Кина највећи спољнотрговински партнер Србије у Азији, да је Србија једна од првих земаља које кинески туристи посећују када долазе у овај део Европе, као и да је најзначајнија област сарадње у реализацији инфраструктурних пројеката.

    На првој Међународној конференцији о дигиталној економији у оквиру Дигиталног пута свиле која се одржава у организацији Националне комисије за развој и реформе Кине (National Development and Reform Commission of China - NDRC) и кинеске канцеларије за послове у дигиталном простору (Cyberspace Administration of China - CAC) свечано је покренуто Међународно индустријско партнерство, чији су потписници чланови српске делегације, као и представници водећих кинеских компанија у области дигиталне економије: Alibaba group, Jusfoun Big Data Group, Baidu, Enterprise Security Group, JD.com, Inspur Group, Meituan Dianping, Shangai United Imaging Healthcare, Strategy Committee NetEase Koala, China Electronic Technology Group Corporation.

    Овом приликом потписано је и писмо о намерама о сарадњи у оквиру Информатичког пута свиле између градова Ниша и Хангџоа.

    На конференцији учествују представници бројних земаља, међународних организација, као и представници компанија које су глобално познати лидери у овој области, а теме конференције односе се на глобалну дигиталну сарадњу у областима електронске трговине, е-здравља, вештачке интелигенције, паметних градова, биг дата, информационе безбедности, паметне логистике, паметне пољопривреде и дигиталних финансија. На конференцији је саопштено да је Национална комисија за развој и реформе НР Кине обезбедила 100 милијарди јуана за инвестиције у оквиру Дигиталног пута свиле у наредних пет година, како за кинеске тако и за пројекте других земаља

    Делегација предвођена државним секретаром Татјаном Матић, која борави у званичној посети Кини до 20. септембра, посетила је данас и компанију „Алибаба“, са којима су договорени даљи кораци сарадње у области е-трговине, електронског плаћања и е-туризма, а предвиђени су и састанци са Националном комисијом за развој и реформе НР Кине, у оквиру имплементације Меморандума о разумевању о унапређењу развоја Информатичког пута свиле за информациону повезаност.

    Посета Кини представља наставак сарадње Републике Србије и Народне Републике Кине у оквиру Иницијативе за међународну сарадњу у области дигиталне економије у оквиру платформе „Један појас, један пут“.


  • Делегација Србије у посети Кини

    Објављено 14.09.2018. у Дигитална безбедност, E-Трговина, ИКТ и привреда

    Делегација Републике Србије, коју предводи државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, боравиће од 17.09. до 20.09.2018. године у званичној посети Народној Републици Кини. Током посете, представници Србије ће учествовати на првој Међународној конференцији о дигиталној економији у оквиру иницијативе Информатички пут свиле, на чијем отварању ће говорити државни секретар Татјана Матић, а планирана је и посета компанији “Алибабаˮ (Alibaba Group).

    Учешће на конференцији представља наставак сарадње Републике Србије и Народне Републике Кине у оквиру Иницијатива за међународну сарадњу у области дигиталне економије у оквиру платформе „Један појас, један пут“.

    У оквиру конференције предвиђено је потписивање Међународног индустријског партнерства између српске делегације и највећих кинеских компанија попут Алибабе, Тенсента (Вичет), Баиду, и других, као и  потписивање писма о намерама о сарадњи у оквиру Информатичког пута свиле између градова Ниша и Хангџоа.

    Теме конференције се односе на глобалну дигиталну сарадњу у области електронске трговине, е-здравља, вештачке интелигенције, паметних градова, биг дата, информациону безбедност, паметне логистике, паметне пољопривреде и дигиталне финансије. На конференцији ће учествовати представници бројних земаља, међународне организације, као и представници компанија Алибаба, Баиду (кинески пандан Гуглу), Тенсент (Вичет), Џојбај, Хуавеј, ИБМ, Сиеменс и други глобално познатим лидери у овој области.

    Током посете НР Кини, делегација Србије састаће се и са представницима Националне комисије за развој и реформе Кине, са којима је 2016. потписан Меморандума о разумевању о унапређењу развоја Информатичног пута свиле за информациону повезаност, како би се дефинисале будуће активности у вези са овим важним договором.


  • Моје дете жели да постане влогер, да ли је то безбедно?

    Објављено 12.09.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Ваше дете жели да се придружи тинејџерима који се баве њиховим животима и омиљеним забавама, ако је тако, битно је да дете зна какви су ризици, које су предности и шта је то са чим се може сусрести у том свету.

    О чему треба да размислимо пре него што детету дамо зелено светло?

    Шта је то што може оставити дугорочне последице на дете?

    Постоји велики број кључних мотива за младог влогера; неки млади ће бити подстакнути финансијском наградом за ангажовање у активностима као што су играње, продукција музике, дружење са пријатељима или размена мишљења о производима или социјалним и политичким питањима.

    Ако дете постане успешно и почне да остварује значајне приходе, требаће му ваш савет у вези са доношењем одлука. Родитељи знају да деца тешко прихватају пад, али и да слава може да их заслепи, што може утицати на образовање, углед и изазвати трајне последице.

    Активности као што је влоговање помажу у изградњи самопоуздања

    За многе младе, Youtube нуди прилику да достигну ниво „озлоглашености“,  који, како они сматрају, обично поседују вршњаци популарнији и успешнији од њих. Нека деца се могу осецати социјално изолованим због посебних интересовања или личних карактеристика, они могу веровати да њихово присуство на Yotube каналу омогућава да буду видљиви, да стекну добру репутацију или осећај повезаности са вршњацима.

    Велики број корисника сајта указује на то да влогери често праве шокантне садржаје како би осигурали максималну популарност.

    Одрасли морају да пруже подршку детету у вези са политиком и законима који се тичу ауторских права, правилне употребе, клевете и узнемиравања.

    Нека деца ће имати осећај ослобађања и прихватања након објављивања видеа чији је садржај истинит. У току таквих видеа они говоре о њиховом менталном здрављу или питањима са којима се суочавају и очекују да ће добити позитивне реакције од других људи. Међутим, родитељи треба да разговарају са својом децом о утицајима који су вазни за њихов имиџ, како у садашњости тако и у будућности када би се њихови погледи и вредности могли променити.

    Зависност од свиђања, дељења и прегледа

    Популарност сајтова као што је YouTube и распрострањеност деце која гледају и праве садржај, јасно показује да је влоговање веома популарна активност. Као и у случају писања текстова и размене и интеракције на свим друштвеним сајтовима, постоје докази који указују на то да неки млади људи и одрасли постану зависници од свиђања, прегледа, дељења и коментара који примају као повратну информацију и осећају се несрећно или чак депресивно када признање изостане.

    Долази до ослобађања хемијског допамина, ужитка неуротрансмитера у мозгу, што заузврат мотивише појединца да понови акцију или искуство како би опет доживео налет допамина.

    Тинејџери у будућности могу бити инспирисани да праве нов садржај, можда по цену неспавања, школских обавеза или њихових личних веза. Неки влогери су натерани да праве садржај који је све контраверзнији – можда укључујује мишљења или слике које су увредљиве или шокантне, а све то у нади да ће они први привући будуће гледаоце. Дете онда може бити потресено критикама које тада добија, online и стварно.

    Говорите им о томе шта деле

    Млади људи праве садржај за које знају да ће изазвати негативну реакцију других. Ово се може сматрати у неким случајевима дигиталним самоповређивањем, током којег појединац намерно провоцира друге како би обезбедио одговор од особа за које сматра да заслужују непримерен садржај.

    Важан аспект у дијалогу између детета и родитеља треба да буде и мотивација и очекивања младих људи да постоји могућност да се утврде прави проблеми који се могу решити само у оквиру породице.


  • Теленор планира инвестиције и побољшање услуга

    Објављено 10.09.2018. у ИКТ и привреда, Инфраструктура

    Инвестиције у телекомуникационом сектору потребне су за даљи раст тржишта у нашој земљи, сагласили су се државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, и представници ППФ групе, Марек Слачик и Мајк Мишел, на састанку у том Министарству.

    „Држава интензивно ради на обезбеђивању услова за подстицање улагања у телекомуникације, пре свега ради изградње мреже и омогућавања услова за развој нових сервиса и услуга“, истакла је Матић, подсетивши да је усвојена Стратегија развоја нових мрежа, која дефинише смернице за развој електронских комуникација, као и да се очекује ускоро усвајање новог Закона о електронским комуникацијама који ће допринети повећању ефикасности и конкурентности.

    Раст тржишта из године у годину није велики, али је стабилан, напоменула је, наводећи да за претходну годину приходи од електронских комуникација износе 191,2 милијарде динара, односно 4,3% одсто БДП-а.

    Извршни комерцијални директор сектора телекомуникација ППФ групе, која је власник „Теленорових” телекомуникационих компанија у региону централне и источне Европе, укључујући и Србију, Марек Слачик, истакао је да су економски параметри у Србији позитивни, да је Србија земља са значајним растом БДП-а и да дигитализација иде у правом смеру.

    „Србија је одлично место за будућа улагања у области телекомуникација, и имамо јасну визију како да допринесемо развоју тржишта и побољшамо услуге за кориснике, према моделима који су се показали веома успешни у Чешкој и Словачкој“, рекао је Слачик.

    Будући генерални директор Теленора у Србији, Мајк Мишел, такође је потврдио амбиције да та компанија заржи и ојача лидерску позицију у региону.

  • Нове технологије доносе значајан прилив новца

    Објављено 06.09.2018. у Дигитална безбедност, Инфраструктура

    Дигитализација  и за надлежно министарство, као и за Владу Србије означава и средство и циљ општег напретка, и сходно томе се убрзано унапређују законске и стратешке основе за равномеран и правилан развој информационог и телекомуникационог сектора, поручила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    На отварању конференције Дигитал 2018, Матић је истакла да, како у целом свету, тако и у Србији, нове технологије доносе значајан прилив новца.

    „Подаци показују да данас, тачније у сваком минуту, цео свет буја од информација и комуникације. У 2018. у само шездесет секунди обави се скоро 3,7 милиона гугл претрага, готово милион логовања на Фејсбук, пошаље се 187 милиона мејлова…“, навела је Матић.

    Она је указала да у Србији област нових технологија бележи константан раст, подсетивши да је извоз у сектору информационих технологија само у првој половини ове године достигао милијарду евра, са 10 одсто удела у бруто друштвеном производу и очекиваном годишњом стопом раста од скоро 30 одсто.  

    „Приход тржишта електронских комуникација, за претходну годину износи укупно 191,2 милијарде динара, односно 4,3% одсто БДП-а“, навела је државни секретар.

    „Највећи изазов, и у Србији и у свету, јесте превазилажење дигиталног јаза“, нагласила је, „будући да се неравномеран дигитални прогрес већ сада јасно оцртава, нарочито између урбаних и руралних подручја, и прети да у перспективи постане горући проблем“.

    „У том смислу, неопходно је подстицати инвестиције на плану развоја мреже, али и улагати у унапређење дигиталне писмености и дигиталних вештина код свих грађана Србије“, поручила је Татјана Матић.

    На свечаном отварању Регионалне конференције о трендовима у телекомуникацијама и медијима, у хотелу Метропол, говорили су и Владан Вукосављевић, министар културе и информисања и Денис Киф, амбасадор Велике Британије.

  • Француска забранила употребу мобилних телефона у школи

    Објављено 05.09.2018. у ИКТ у образовању, науци и култури

    Захваљујући новом закону, деца у Француској млађа од 15 година од овог понедељка више не смеју да користе мобилне телефоне у току наставе.

    Забрана коришћења мобилних телефона током наставе је актуелна од 2010. године, а са новим законом забрањена је њихова употреба и за време одмора, као и за време ручка.

    Школе имају право да изаберу да ли желе да укључе забрану и за ученике старије од 15 година. Такође, постоје и изузеци у забрани, када су у питању деца са посебним потребама.

    По новом закону ученици ће морати да угасе своје мобилне телефоне или да их оставе у школском ормарићу.

    Француски министар образовања Жан Мишел Бланкер је у јуну подржао нови закон и назвао га „Закон 21. века“. Овај закон ће, како је рекао, побољшати дисциплину међу 12 милиона ученика у Француској.


    Извор: Business Insider

  • Информациона безбедност и приватност у ери Индустрије 4.0

    Објављено 03.09.2018. у Дигитална безбедност

    Србија има стабилан законски и стратешки оквир као одговор сталним технолошким иновацијама и изазовима, изјавила је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

    У уводном говору на панелу „Информациона безбедност и приватност у ери Индустрије 4.0“, на међународној конференцији КЕС 2018, Mатић је подсетила да је прошле недеље Влада Републике Србије усвојила Акциони план Стратегије информационе безбедности.

    Она је истакла да ће усвојене мере заједно са законским и подзаконским  решењима у области информационе безбедности, између осталог, допринети и техничкој примени Регулативе Европског парламента о заштити података (General Data Protection Regulation - GDPR), која је ступила на снагу 25. маја ове године.

    „ГДПР ће значајно повећати ниво заштите података о личности и индивидуалну контролу приступа“, рекла је Матић,  истичући да уредба важи за Европску унију, али и за све компаније које нуде робу и услуге на територији ЕУ и за све правне субјекте који баратају подацима резидента ЕУ.

    Државни секретар је напоменула да су за примену технолошких трендова значајни и Закон о електронском пословању, ако и Стратегија развоја нових мрежа и нацрт закона о електронским комуникацијама који је у процедури усвајања.

    Она је навела да је један од тих трендова и блокчејн технологија, и да су  Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Српска академије наука и уметности започеле истраживање о могућностима примене у онлајн туризму и електронској трговини.

    На панелу „Информациона безбедност и приватност у ери Индустрије 4.0“ на конференцији КЕС 2018 (Conference on Knowledge-Based and Intelligent Information & Engineering Systems), у хотелу „Метропол“, о овим темама говорили су и Дејан Б. Поповић, САНУ, Миодраг Михаљевић, Математички институт САНУ и Милан Добријевић, одсек за развој Дигиталне агенде Министарство трговине, туризма и телекомуникација.


  • Зависност од видео игара као ментална болест

    Објављено 29.08.2018. у Дигитална безбедност, Опасности

    Светска здравствена организација (WHO) најавила је крајем прошле године, а сада је и службено објавила, своју нову, 11. по реду, верзију Међународне класификације болести, у којој је у делу менталних болести и зависности укључена и – зависност од играња видео игара.

    Болест под називом „Gaming disorder“ манифестује се као понашањe у којем појединац нема контролу над својим навикама играња. Као и код осталих зависности, „болесник“ даје приоритет видео играма насупрот осталим дневним активностима и то на начин да играње има предност над свим другим понашањима и доводи до негативних последица.

    За дијагнозу овог поремећаја, како га дефинише WHO, понашање мора да значајно утиче на лични, породични и друштвени живот појединца, на његово образовање, посао, и друга подручја функционисања, те да се манифестује најмање 12 месеци.

    Знакови који упућују на постојање зависности су:

    1.Мањак контроле над навиком играња - учесталост, интензитет, трајање, контекст, почетак и завршетак не могу да се контролишу.

    2.Видео игре добијају приоритет над свим другим дневним активностима и интересима.

    3.Наставак или повећање интензитета играња упркос појави негативних последица као што су мањак сна, проблеми са исхраном, отежано функционисање особе у породици, друштву, школи или на послу.

    Из Светске здравствене организације кажу како поремећај претераног играња не би требало мешати са навикама дуготрајног играња, те да овај појам не би требало схватати олако.

    „Милиони играча широм света, чак и кад се ради о интензивном гејмингу, никада не би могли да се сматрају људима који болују од овог поремећаја“, поручио је др Vladimir Poznyak који је и предложио да се зависност од играња уврсти међу болести.

    Нагласио је и да је међу играчима присутност зависности врло ниска - процене говоре да би тек 2-3% играча могло да буде зависно, али да би се то с временом могло повећавати.

    Међутим, не слажу се сви психолози да је гејминг поремећај вредан укључивања у Међународну класификацију болести. Један од њих је Anthony Bean, лиценцирани психолог и извршни директор на пројекту Telos, непрофитне клиника за ментално здравље у Fort Worth-у у Тексасу. Међутим, он не мисли да гејминг поремећај не постоји већ сматра да „није баш добра идеја да се то реши на овај начин, односно дијагнозом.

    „Ово отвара врата да се било шта прогласи за болест, апсолутно било шта. На пример, гледање превише фудбала на ТВ-у може се сматрати бихејвиорално зависним понашањем ако стручњаци за ментално здравље не инсистирају на ригорознијем проучавању проблема“, рекао је Bean.

    Класификација дефинише болести, поремећаје, повреде и друга сродна здравствена стања. Истраживачи је користе како би завели болести, повреде и симптоме, разлог смрти, а доктори и други лекари за давање дијагноза и других стања. У многим случајевима, здравствене компаније и осигурања користе овај стандард као основу за надокнаду.

    Poznyak очекује да класификација гејминг поремећаја значи да ће здравствени радници и системи бити „упозорени на постојање овог стања“, а истовремено да ће „људи који пате од ових стања добити одговарајућу помоћ“, с обзиром да око 2,5 милијарде људи у свету данас игра видео игре.

  • Увреде на друштвеним мрежама

    Објављено 24.08.2018. у Дигитална безбедност, Друштвене мреже

    Увреде на друштвеним мрежама представљају кривично дело и у нашој земљи. Особа која је оштећена има право на накнаду штете која се остварује путем кривичног поступка. Зато стално напомињемо да не пишете коментаре када нисте расположени или сте љути на некога. Увреде путем штампе, радија, телевизије или на јавним скуповима представљају облик кривичног дела. Судови су заузели став да друштвене мреже представљају средства слична средствима јавног информисања, па се тако путем Facebook-а, Instagram-а, Twitter-а може упутити увредљива изјава и извршити кривично дело. У свету већ постоји неколико случајева где су извршиоци као казну добили друштвено корисни рад или новчану накнаду за штету коју су нанели.

    Никада не заборавите да кривично дело носи исту тежину и да се може открити било да је реч о лажном профилу или о профилу са пуним именом и презименом. Култура комуникације је нешто на шта свакако морамо да обратимо пажњу и развијамо је и негујемо као вештину. Било да се са неким слажете или не, изнесите то на примеран начин.

    Оштећени се често одлучују и за неку врсту новчане накнаде за претрпљен душевни бол и подносе тужбе за накнаду штете било по општим правилима имовинског права било према посебном закону уколико је увреда учињена путем медија и позивају се на закон о јавном информисању и медијима.

    Друштвене мреже се свакако још увек не сматрају медијима јер нису регистроване у Регистру медија, али се увредa путем њих изједначава са вређањем и омаловажавањем присутне особе.

    Многи примери спроведених поступака на ову тему служе као упозорење корисницима друштвених мрежа да обрате пажњу на комуникацију и изражавање свог мишљења у дигиталном свету. Будите свесни да су правила која враже за понашање у јавном простору, проширена и на друштвене мреже и да закон кажњава радње које представљају повреду права личности, без обзира на то у ком се окружењу манифестује такво понашање.